na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozori{ta u 19 sati

SREDA, 5. jul50 godina od Leta ljubavi – da li je svetzalutao?

U~esnici Nik Vuji~i}, jedan od najve}ih svetskihmotivacionih govornika; Aaron Turgeon,predstavnik ~uvenog Standing Rock pokreta, iZoran Cvijanovi}, glumac i istaknuti ekolo{kiaktivista. Moderator Du{an Kova~evi}, osniva~Exit festivala.

na Petrovaradinskoj tvr|avi, Ulica aktivizma u 19.30 sati

^ETVRTAK, 6. julUpravljanje o~ekivanjima, izazovima ilegatom u evropskoj prestonici kulture

Posve}eno izazovima i o~ekivanjima u okviruprojekta Evropske prestonice kulture, i legatu -onome {to }e ostati iza projekta EPK ugodinama koje slede nakon izbora.U~esnici Tibor Novak, Temi{var 2021; EminaVi{ni}, generalna direktorka projekta Rijeka2020; Dorian Celcer, Rijeka 2020; VladimirRukavina, Maribor 2013; Kristijan Potiron, Ko{ice2013 i Plzenj 2015. i Marko Bibija i Zoran Gali},Banjaluka 2024. Moderator Vuk Radulovi}, {efsektora za me|unarodnu saradnju.

PETAK, 7. julJednako razli~iti ili razli~ito jednaki?

Posve}ena borbi protiv diskriminacije.U~esnici Stevan Filipovi}, filmski reditelj; GoranMileti}, Civil Right Defenders, direktor zaEvropu; Jovana Vukovi}, koordinatorkaOrganizacije za ljudska prava Jednakost, iNemanja Cvetkovi}, osniva~ i predsednikUdru`enja mladih Balkanac. Moderatorka Neda@ivanovi}, CRD - Programme Officer.

SUBOTA, 8. jul^iji je NA[ jezik?

Posve}ena Deklaraciji o zajedni~kom jeziku.U~esnici Snje`ana Kordi}, lingvistkinja i autorkaknjige „Jezik i nacionalizam“; Vladimir Arsenijevi},pisac i predsednik Udru`enja Krokodil; TeofilPan~i}, novinar i publicista; Marko [eli} Mar~elo,pisac i muzi~ar, i Vlatko Sekulovi}, aktivistapokreta Novi optimizam. Moderatorka MilenaMinja Bogavac, spisateljica i pozori{na umetnica.

NEDELJA, 9. julDijalogom do razvoja Kineske ~etvrti

U~esnici Nemanja Milenkovi}, Fondacija NoviSad 2021; Vuka{in Grozdanovi}, OPENS;Zdravko Vulin, producent, jedan od osniva~aSKCNS Fabrika; Pera Mirkovi}, predstavnikumetnika tzv. Kineske ~etvrti, i Slobodan Jovi},Dru{tvo arhitekata Novog Sada. ModeratorkaVesna Farka{, novinarka.

Da svetbudeuto~i{te~ove~anstvu

S R E D A , 5 . j u l 2 0 1 7b r o j 7 2 1 9 , g o d i n a X X I

cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0,7 EUR (CG), 0,7 EUR (SLO),

5 kuna, 1,2 EUR (GR)www.danas. rs

Exit festival, pokret Novi optimizam i list Danas i ove godineorganizuju seriju tribina na Petrovaradinskoj tvr|avi za vreme Exit festivala. Ove godine, kada Exit fondacija obele`ava 20 godinaExit aktivizma, a Danas 20 godina od kada je objavljen prvi broj, u Ulici aktivizma, nastavljamo sa Magijom dijaloga! Jer, kad sepostavi pitanje, to sve menja.

Od globalnih tema kakva je sigurno o~uvanje planete, doevropskih, gde }e se razgovarati o Evropskim prestonicamakulture, o diskriminaciji prema manjinskim grupama, o regionalnojtemi broj 1 - ^iji je NA[ jezik?, do po~etka uspostavljanja dijalogau nekoliko faza o Kineskoj ~etvrti u Novom Sadu, a sve sa `eljomda potvrdimo da je dijalog najva`niji i, u su{tini, osnova zauspostavljanje boljih me|uljudskih odnosa i boljeg sveta u kojem `ivimo.

Ernesto Sabato je u svojoj testamentarnoj knjizi Pre kraja napisao:„Tolike vrednosti uni{tene su zbog novca, a sada i svet, koji seprepustio svemu da bi se ekonomski razvio, ne mo`e da pru`iuto~i{te ~ove~anstvu.“

Ne `elimo da se uni{ti svet, ne `elimo da se uni{te vrednosti -@elimo da svet bude uto~i{te ~ove~anstvu!

[ira slikaSr|ePopovi}a

Exit je nastao iz Exit aktivizma, otporaMilo{evi}u koji je tada sa druge straneDunava u Novom Sadu trajao ~ak 100dana, a onda se godinu dana kasnije,sa novim vremenima, preselio nadrugu, Petrovaradinsku obalu...

1 TRIBINA 4 TRIBINE

Nik Vuji~i}

Aaron Turgeon

IIIII S R E D A , 5 . j u l 2017

PANEL: Upravljanje o~ekivanjima, izazovima i legatom u evropskoj prestonici kulture

Ja~anje ideja EUPitanje fragmentisanosti i partikularnosti, jedno jeod klju~nih izazova savremene Evrope. Sna`naevropska ideja i brzina evrointegracija od posebnogje zna~aja za stabilnost, po{tovanje i saradnju zema-lja Zapadnog Balkana. Suo~en sa brojnim izazovimai pretnjama miru, ovaj region se umnogome oslanjana Evropsku uniju, a sve dr`ave svoju budu}nost vi-de u evrointegracijama. Smatramo da gradoviEvropske prestonice kulture (EPK) imaju posebnu ~ast,ali i posebnu odgovornost. Odgovornost da dopri-nose zajedni{tvu Evropljana, ja~anju ideje EU, razvo-ju novih kulturnih veza, podsticanju i {irenju Evrop-skih vrednosti.

Fondacija Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kul-ture inicirala je sastanak timova pro{lih i budu}ihprestonica kulture iz regiona kako bi razmenili isku-stva i primere dobre i lo{e prakse tokom procesa re-alizacije te zna~ajne titule. Pitanja na koja panel di-skusija namerava da na|e odgovore su: Koji su toglavni izazovi sa kojima se projekti susre}u na sa-mom po~etku pripreme realizacije projekta EPK? Ko-je su to aktivnosti koje su obele`ile prvu godinu na-kon dobijanja titule? Na koji na~in upravljati o~eki-vanjima javnosti u skladu sa realnim mogu}nostimasvakog projekta i koji je klju~ efikasnog rada, a kojibi pritom obezbedio i kontinuiranu podr{ku javno-sti realizaciji aktivnosti? Koji su to planirani legatiprojekata EPK i {ta ostaje gra|anima?

Od umetni~kih projekata, novih kulturnih formi,novih projekata me|unarodne saradnje, pozitivnihekonomskih, turisti~kih, socijalnih i drugih efekata,va`nije je {ta gradu ostaje nakon 2021. Otuda se oprojektu EPK govori kao o razvojnom i investicio-nom projektu koji doprinosi celokupnom razvojugrada.

Gradovi EPK koji }e u~estvovati sa svojim stru~-njacima na panel diskusiji su: Rijeka 2020, Maribor2012, Temi{var 2021, Ko{ice 2013, Banjaluka poten-cijalni kandidat za godinu 2024, kao i doma}in NoviSad 2021.

Moderator panel diskusije je Vuk Radulovi}, {efsektora za me|unarodnu saradnju, Novi Sad 2021.

Panelisti su: Emina Vi{ni}, Rijeka 2020; Dorian Cel-cer, Rijeka 2020; Vladimir Rukavina, Maribor 2012; Ti-bor Novak, Temi{var 2021; Kristijan Potiron, Ko{ice2013. i Marko Bibija i Zoran Gali}, Banjaluka 2024.

^etvrtak, 6. jul u 19.30, Ulica aktivizma

PANEL: Jednako razli~iti ili razli~ito jednaki

O diskriminaciji marginalizovanihgrupa u SrbijiOrganizacija Civil Rights Defenders (CRD) u saradnji sa Exit fondacijom organizuje otvorenu di-skusiju na temu Jednako razli~iti ili razli~ito jednaki, u okviru Exit festivala. Razgovara}e se orazli~itim oblicima diskriminacije marginalizovanih grupa u Srbiji, kao i o svom iskustvu uradu sa osna`ivanjem ovih grupa da se bore protiv diskriminacije. Diskusija je otvorena zau~e{}e za sve zainteresovane posetioce Exit festivala.

Civil Right Defenders je me|unarodna organizacija za ljudska prava osnovana 1982. uStokholmu, sa ciljem da se bavi za{titom ljudskih prava u razli~itim delovima sveta. Organi-zacija se bavi za{titom prava i sloboda svih ljudi, nezavisno od njihovog porekla, dru{tve-nog polo`aja ili bilo kakvog li~nog svojstva. Aktivnosti usmerene na za{titu ljudskih prava sesprovode samostalno i u saradnji sa lokalnim braniteljima ljudskih prava, koji rade direktnosa ljudima ~ija su prava ugro`ena.

U~estvuju Stevan Filipovi}, filmski reditelj; Goran Mileti}, Civil Right Defenders, direktor zaEvropu; Jovana Vukovi}, koordinatorka Organizacije za ljudska prava Jednakost i NemanjaCvetkovi}, osniva~ i predsednik Udru`enja mladih Balkanac. Moderatorka je Neda @ivano-vi}, CRD, Programme Officer.

Petak, 7. jul, 19.30, Ulica aktivizma

PANEL: O zajedni~kom jeziku

Novi optimizam: ^iji je NA[ jezik?Govorimo li u regionu jednim jezikom ili nam je potreban prevodilac izme|u slu`benih jezika Bosne iHercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije? Da li je jezik koji se u Jugoslaviji nazivao srpsko-hrvatski /hrvatsko-srpski, jedan jezik koji je nakon raspada Jugoslavije dobio ~etiri nova naziva, ili je taj jezik od-uvek bio - kako neki tvrde - politi~ki konstrukt i rezultat odre|ene ideologije koji je nestao sa raspadombiv{e, zajedni~ke zemlje? Kako razmi{ljati i govoriti o zajedni~kom jeziku danas? Kako se odnositi pre-ma ovoj podeli jezika koja, u prakti~nom smislu, ~esto ima negativne posledice - jer podela jezika stva-ra i podelu me|u ljudima? Kako se sve manipuli{e podelom jezika u regionu? Sa druge strane koje suprednosti regiona u kom se razumemo? Kojim jezikom govore mladi? Kako oni razumeju SVOJ jezik?Kakvi su odgovori lingvista, umetnika, javnosti i ljudi, koji ̀ ive i konstrui{u se u ovom regionu?

Da li je vlasni{tvo nad jezikom privatna stvar, gde smo i kad podvukli linije, upali u vrtlog besmisle-nog i insistiranja? Na kraju, da li se razumemo? Da li razumemo policentri~nost na{eg jezika?

Tribina pokreta Novi optimizam O zajedni~kom jeziku ima za cilj da nastavi debatu nedavno zapo-~etu u regionu povodom Deklaracije o zajedni~kom jeziku, koja, izme|u ostalog, skre}e pa`nju na ne-gativne kako kulturne, tako i dru{tvene i ekonomske posledice politi~kih manipulacija jezikom u ~e-tiri dr`ave regiona - Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Me|u negativnim posledicamanavode se segregacija dece u vi{enacionalnim sredinama, kao i nepotrebno prevo|enje u medijimai administraciji. Deklaracija o zajedni~kom jeziku jedan je od rezultata projekta Jezici i nacionalizmi,koji je pokrenulo Udru`enje Krokodil, ~iji je osnovni cilj da se kroz dijalog sa lingvistima i drugim stru~-njacima otvori tema postojanja ~etiri politi~ka jezika u navedenim dr`avama.

U okviru tribine, bi}e lansirana aplikacija Moj jezik!. Ideja aplikacije je da na zanimljiv na~in odgo-vori na pitanje kojim se jezikom govori u regionu? Da li to {to si iz Crne Gora, Bosne i Hercegovine,Hrvatske ili Srbije zaista uti~e na tvoju mogu}nost da razume{ ekipu iz regiona, da prevede{ englesku

re~ love, ili francusku re~ l’amour na SVOJ jezik i zna{ da }emo svi razumeti? Da bude{ ponosan {torazume{ i to razumevanje shvati{ kao vrednost. Da u par klikova, to znaju i tvoji drugari. Da ti je Dekla-racija o zajedni~kom jeziku bliska, tvoja.

Specijalni gosti tribine bi}e HEROJI, deca iz Jajca (BiH) koji su se nedavno pobunili protiv segregaci-je i etni~kih podela u {kolama, kad je vlast odlu~ila da formira novu {kolu koja bi bila isklju~ivo za decubo{nja~ke nacionalnosti. Njihovim predstavljanjem promovisa}emo uspe{nu praksu, odnosno otporsrednjo{kolaca da prihvate segregaciju u {kolskim klupama, koja je samo po~etak mnogih drugih po-dela u dru{tvu.

Moderatorka tribine je Milena Minja Bogavac, spisateljica i pozori{na umetnica. Na tribini govoreSnje`ana Kordi}, lingvistkinja i autorka knjige Jezik i nacionalizam; Vladimir Arsenijevi}, pisac i pred-sednik Udru`enja Krokodil; Teofil Pan~i}, novinar i publicista; Marko [eli} Mar~elo, pisac i muzi~ar iVlatko Sekulovi}, aktivista pokreta Novi optimizam.

Subota, 8. jul u 19.30, Ulica aktivizma

PANEL: Dijalogom do razvoja kineske ~etvrti

Uvodni proces

Na poziv lista Danas i Exit festivala, Fondacija Novi Sad 2021 u~estvova}e na tribini Dijalogom do raz-voja kineske ~etvrti, a njeni predstavnici }e razgovarati o jednom od najzna~ajnijih projekata u no-vijoj istoriji Novog Sada. Kako bi tribina, u okviru ciklusa Danas magija dijaloga, bila {to transparent-nija, Fondacija }e posredstvom video-strima na fejsbuku prenositi tribinu i tako sugra|anima omo-gu}iti da postave pitanje govornicima i postanu aktivni u~esnici tribine.

Gradska uprava za kulturu Novog Sada i Fondacija Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulturedefinisale su na~in uspostavljanja kulture dijaloga povodom apela gradona~elnika Novog Sada odaljem razvoju tzv. Kineske ~etvrti.

Ciljevi projekta, navedeni u aplikacionom formularu, odnose se pre svega na o~uvanje indu-strijskog kompleksa Petar Drap{in i promenu namene za potrebe sprovo|enja niza kulturnih pro-grama, obuka i diskusija, sa krajnjim ciljem samoodr`ivosti prostora i kreiranja Omladinskog kre-ativnog polisa.

Plan aktivnosti za o~uvanje tzv. Kineske ~etvrti, rezultirao je usvajanjem Plana detaljne regulacijeza o~uvanje prostora od daljeg propadanja, uz uva`avanje identiteta u infrastrukturnom i su{tin-skom smislu. Planom detaljne regulacije definisan je Forum za kulturu kao sredstvo komunikacijesa javno{}u, u razvojnoj fazi projekta.

Na osnovu usagla{enih termina Uprave za kulturu i Fondacije, predlo`ene su ~etiri faze izgrad-nje dijaloga. Prva faza je upravo tribina na Exit festivalu Dijalogom do razvoja kineske ~etvrti, kaouvodni proces za razvoj dijaloga. Nakon konferencije usledi}e i prvi Forum za kulturu koji }e biti odr-`an dan nakon tribine, 10. jula. Slede}a faza jeste istra`iva~ki proces za ulazak u dijalog, koji podra-zumeva mapiranje prostora tzv.Kineske ~etvrti; anketno ispitivanje gra|ana i gra|anki (2021 ispita-nik); primeri dobre prakse transformacije industrijskog nasle|a; kao i onlajn formular za davanjepredloga gra|ana na sajtu Fondacije Novi Sad 2021. Tre}a faza dijaloga, podrazumeva organizaci-ju tri Divana i tri Foruma za kulturu.

Kao zavr{na faza dijaloga, a krozdemokrati~an i transparentan proceszasnovan na ~injenicama, inicijativaGradske uprave za kulturu i FondacijeNovi Sad 2021, kao posrednika u ko-munikaciji sa stru~nom i naj{irom jav-no{}u, rezultira}e usagla{enim za-klju~cima o daljem razvoju nekada-{njeg industrijskog kompleksa PetarDrap{in. To }e biti prvi put da se krozjedan otvoren i sveobuhvatan dijalogartikuli{u jasne smernice transforma-cije industrijskog nasle|a u NovomSadu, pa i {ire, spre~avaju}i dosada-{nje razli~ite interpretacije.

U~esnici su Nemanja Milenkovi},Fondacija Novi Sad 2021; Vuka{in Gro-zdanovi}, OPENS; Zdravko Vulin, pro-ducent, jedan od osniva~a SKCNS Fa-brika; Pera Mirkovi}, predstavnikumetnika tzv. Kineske ~etvrti i Slobo-dan Jovi}, Dru{tvo arhitekata NovogSada. Moderatorka je Vesna Farka{,novinarka.

Nedelja, 9. jul u 19.30, Ulica aktivizma

PRVI DAN TRE]I DAN ^ETVRTI DAN

DRUGI DAN

edna od retkih pojava na koju kao gra|ani Srbije mo`emo da budemoponosni i koja je bez preterivanja postala svetski brend jeste novosadskifestival Exit. Ekipa koja ga organizuje od 2000, svake godine nanovopokazuje ne samo da su u stanju da okupe svetske muzi~ke izvo|a~e na

jednom mestu, ve} i da sjajno kapiraju moderno vreme i teme koje drmaju svet, {tokod nas, deluje mi, i nije ba{ preterano ra{iren slu~aj.

Bila je 2001. Se}am se divljeg kampa pored Dunava, [tranda prepunog plasti~nihfla{a, koncerta Ko{in koji su dve godine ranije izbacili svoj prvi album simboli~nognaziva Resist... Gledao sam u Dunav i imao sna`an utisak da se u Novom Sadupolagano ispisuje istorija i da zemlja dobija ne{to divno i veliko. [esnaest godinakasnije jasno je da taj ose}aj nije bio bez osnova. Mada sam ja omatorio u meri da kadpogledam program ovogodi{njeg Exita jedva da znam za nekog hedlajnera, Exit nijeomatorio i izgubio energiju. Naprotiv!

Da podsetimo: Exit je nastao iz Exit aktivizma, otpora Milo{evi}u koji je tada sadruge strane Dunava u Novom Sadu trajao ~ak 100 dana, a onda se godinu danakasnije, sa novim vremenima, preselio na drugu, Petrovaradinsku obalu. Prebacujumu da se komercijalizovao, da ga pose}uje vi{e Britanaca nego Srba i sva{ta jo{ ne{to,ali Exit nije izgubio ono najva`nije iz ~ega je potekao - aktivisti~ki duh. Ko ne verujeneka pogleda najavu ovogodi{njih gostiju.

Dok se prete`an deo ovda{njih medija,bojim se i javnosti, bavi budala{tinama tipakako da kakite kod de~ka u stanu ili gde jena{a popularna pevaljka provela ve~e prenego {to je odlu~ila da kupi ba{ to u tr`nomcentru, turbulentna digitalizovana planetadanas se pita ho}e li opstati ili ne borba zaklimatske promene. [ta }e se de{avati poslepovla~enja SAD iz Pariskog sporazuma oklimatskim promenama, da li }e Kina iliEvropa preuzeti ulogu svetskog lidera uspa{avanju planete, ili }e klima zbognesposobnosti da se dogovorimo doistaoti}i dovraga ve} u generaciji na{ih sinova ik}eri? Ne ~udi zato {to ovogodi{nji Exitotvara tribina u kojoj su gosti Nik Vuju~i} ipredstavnik pokreta Standing Rock, trenutnojednog od simbola svetske borbe protivklimatskih promena. Dakle, po ko zna kojiput, Exzitovci se zanimaju upravo za ono {tointeresuje ~itav svet.

Naime, Exit fondacija, kao jedan od partnera u Creative Climate Leadershipu iaktivno promovi{e zna~aj razvoja ekolo{ke svesti na ovim podru~jima. Ove godine }e~uveni Nik Vuji~i} sa Petrovaradinske tvr|ave poslati poruku svetskim liderima dabudu jedinstveni u naporima na o~uvanju planete i `ivota na njoj. A uz njega, uNovom Sadu }e biti i publici se tako|e obratiti, niko drugi do aktivisti pokretaStanding Rock, predstavnici istih onih hrabrih Indijanaca koji su svoj problem uspelida proguraju ~ak do ameri~kog predsednika! Propratne diskusije i debate o hipipokretu i 50. godi{njici od Leta ljubavi tako|e ne}e izostati.

Vratimo nakratko film i setimo se kako su se ti Indijanci, iz kojih je potekaoStanding Rock, po ci~i zimi, borili protiv naftnih kompanija. Uspeli su da na svojustranu privuku sve do Ledi Gage i Leonarda di Kaprija, uspeli su da ubede Obamu dazaustavi naftovod, ali je onda novi predsednik prvih dana rada po stupanju nadu`nost poni{tio tu odluku. Ono {to je svakako najbitnije je to da oni ne odustaju usvojim zahtevima. Kad na stejd`u festivala koji ne odustaje ve} skoro dve decenije,vidi{ takve ljude koji su i dalje istrajni u svom naumu, i Nika Vuji~i}a, ~oveka koji je `iv iinspirativan simbol za neodustajanje bez obzira kakve ti karte `ivot dodelio, prostomora{ da stane{ i zapita{ se da li ti uop{te ima{ pravo da odustane{.

Нови Сад 2021

N o v i S a d 2 0 2 1

Sa jedne od pro{logodi{njih tribina

GLEDAJ [IRU SLIKU

Egzit ne odustaje

Pi{e: Sr|a Popovi}

Exit je nastao iz Exitaktivizma, otporaMilo{evi}u koji je tadasa druge straneDunava u NovomSadu trajao ~ak 100dana, a onda segodinu dana kasnije,sa novim vremenima,preselio na drugu,Petrovaradinsku obalu

“

J

VLATKO SEKULOVI]: Smanjenje me|uetni~kih distanciDeklaracija o zajedni~kom jeziku je va`na zato {to se ra-di o dokumentu koji, po{tuju}i nacionalne identitete, is-ti~e i potvr|uje jedno od njihovih zajedni~kih svojstava,u konkretnom slu~aju jezik, te ih na taj na~in oboga}ujei doprinosi smanjenju me|uetni~kih distanci, bez ~ega`ivot u regionu i Evropi nije mogu}.

Foto: Stanislav Milojkovi}

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

POSEBNO IZDANJE LISTA DANASurednik: Dragan Sto{i} tekst: Gordana Noninkorektura: Marjana Stevanovi} prelom: Zoran Spahi}

S R E D A , 5 . j u l 2 0 1 7

Prenesimoporuku svizajedno!Exit festival poziva sve da im sepridru`ite u nastojanjima da na ovajna~in po{alju poruku svetskimliderima, tako {to }e preuzeti link zastrimovanje i postaviti ga na svoj sajt,objaviti vest o ovome ili jejednostavno podeliti na dru{tvenimmre`ama u`ivo. Ovaj jedinstvenidoga|aj na glavnoj bini Exit festivalabi}e odr`an u ~etvrtak, 6. jula, sapo~etkom u 23 sata po lokalnomvremenu (GMT+1), naPetrovaradinskoj tvr|avi, u NovomSadu, u Srbiji. Ceo doga|aj bi}estrimovan na zvani~noj Facebookstranici Exit festivala i traja}e 30minuta. Link za prenos u`ivo jehttps://www.facebook.com/exit.festival/videos/10155404571693698/

NIK VUJI^I]Zahvalan sam {to svi zajedno

mo`emo da budemo jedan glas,jedna emocija i da u jednom akordu

{irimo poruke mira, ljubavi i nade

Nik Vuji~i} i Standing Rock sa Exitapozivaju svetske lidere dasa~uvaju planetu

Jedanglas,jednaemocija

edan od najuticajnijih svetskihfestivala, Exit, ove godine slavi50 godina od originalnog letaljubavi 1967. Ovaj dru{tveni

fenomen okupio je ljude iz brojnih delovaplanete oko ideje zajedni{tva, mira,solidarnosti i ljubavi, te imao nemerljivuticaj na savremenu muziku, ali i kulturu ucelini.

Kao festival koji je nastao iz studentskihprotesta 2000, Exit je duboko ukorenjen udru{tvenom aktivizmu. Ove godine festival }e6. jula od 23 sata, na glavnoj bini, otvoriti NikVuji~i}, jedan od najuticajnijih motivacionihgovornika dana{njice i predstavnik StandingRock pokreta. Oni }e pozvati svetske lidere naodlu~nu i hitnu akciju za za{titu planete kojojpo svim predvi|anjima u vrlo bliskojbudu}nosti preti potpuna ekolo{kakatastrofa!

Nik Vuji~i} je uo~i ovogodi{njeg Exita, igra|anima Novog Sada i cele Srbije poslaomo}nu poruku: „Veoma sam uzbu|en {to}u se vratiti u prelepu Srbiju, ali ovaj put naExit festival, gde }emo zajedni~ki proslaviti50 godina od Leta ljubavi 1967. Zahvalansam {to svi zajedno mo`emo da budemojedan glas, jedna emocija i da u jednomakordu {irimo poruke mira, ljubavi i nade.Verujem da nam je svima u svetu u kojem`ivimo potrebno vi{e mira. Puno vas volim,vidimo se u julu na Exitu naPetrovaradinskoj tvr|avi“!

Vuji~i}u }e u tome pomo}i ipredstavnici ~uvenog aktivisti~kog pokretaStanding Rock, koji su pokrenuli preostali~lanovi indijanskog plemena Sijuks, izistoimenog rezervata. Oni su u pa`njusvetske javnosti dospeli nakon {to su uzmirne proteste i vi{emese~nu blokadu

radova, zimus uspeli da zaustave izgradnjunaftovoda u Severnoj Dakoti, koji je pretioda uni{ti ceo ekosistem na njihovoj zemlji.Pokret je dostigao svoj vrhunac kad je,usled nasilja privatnog obezbe|enjanaftne korporacije prema miroljubivimprotestantima iz plemena Sijuks, do{lo daih za{titi 2.000 veterana ameri~ke vojske,koju su napravili `ivi {tit oko plemena.Neposredno posle toga ceo svet jeprisustvovao istorijskoj sceni, kada suveterani u ime svojih predaka zatra`ili idobili opro{taj od plemenskih vo|a, za svezlo~ine i nepravde u~injene protivameri~kih Indijanaca.

Ceremonija otvaranja ovogodi{njeg Exitfestivala po~e}e u ~etvrtak uve~e od 23sata, kada }e na glavnoj bini biti prvoprikazan kratak video o Standing Rockpokretu i Niku Vuji~i}u. Nakon obra}anjaAarona Turgeona iz Standing Rock pokreta,koji }e pozvati svetske lidere da se ujedineu zajedni~kom naporu da spasu planetu, naglavnoj bini }e Nik Vuji~i} govoriti ouniverzalnim vrednostima Leta ljubavi ipozva}e svetske lidere da se ujedine upotrazi za mirom i o~uvanjem planete uovim vrlo alarmantnim vremenima.Nagra|ivano Novosadsko pozori{te/ÚjvidékiSzínház izve{}e u`ivo, na engleskom jeziku,dve numere iz mjuzikla Kosa - Aquarius i Letthe Sunshine In.

AKCIJA

PANEL: Da li je svet zalutao?

Pet decenijaLeta ljubavi

Nik Vuji~i} }e biti i jedan od specijalnihu~esnika Exitove globalne panel di-skusije 50 godina od Leta ljubavi – da lije svet zalutao?, koja }e biti odr`ana 5.jula u Novom Sadu u velikoj sali Srp-skog narodnog pozori{ta od 19 sati.Govornici na ovom panelu }e biti i Aa-ron Turgeon, predstavnik StandingRock pokreta i plemena Sijuksi, a do-ma}in }e im biti Du{an Kova~evi},

osniva~ i direktor Exita. Ulaz je potpu-no slobodan za sve zainteresovane.Panel }e posredstvom direktnog inter-net prenosa biti dostupan {irom sveta,a prvi globalni mediji su ve} potvrdilipreuzimanje prenosa ovog doga|aja.Vuji~i} }e ujedno pru`iti i podr{ku Gra-du Novom Sadu, kao Evropskoj presto-nici kulture 2021. i Omladinskoj presto-nici Evrope 2019. godine.

NULTI DAN

J IzazovNik Vuji~i} ro|en je bez ekstremiteta, ali jesvoj nedostatak prihvatio, a diskriminaci-ju okoline i pote{ko}e umesto kao prob-lem, shvatio kao izazov. Njegova misijapostala je da drugima uka`e na ja~inu vol-je i na pozitivan stav uz koje se mogu re{itiproblemi. Zbog toga je njegova glavnaporuka da se bilo koja okolnost u kojoj se~ovek nalazi mo`e prevazi}i. On je ceo ̀ iv-ot posvetio preno{enju motivacionihporuka, postao medijska zvezda i global-ni uzor. Dosad je svoja iskustva podelio sa~ak 6,5 miliona ljudi u 63 zemlje {irom sve-ta, a njegove savete slu{alo je 16 predsed-nika i devet vlada. Knjige Nika Vuji~i}a subestseleri milionskih tira`a, koje menjaju`ivote, a nastupi ovog motivacionog gov-ornika nezaboravna su iskustva svih kojisu imali priliku da ga ~uju.

Prolific The RapperInspirativna pri~a prati i hip-hopera Aarona Turgeona, poznatijeg pod umetni~kim imenom Pro-lific The Rapper. On je predstavnik Standing Rock pokreta i indijanskog plemena Sijuksi, koji kao`ivotnu misiju imaju borbu za ̀ ivotni prostor. Oni su se udru`ili u protestima protiv projekta Da-kota Acess naftovoda u SAD, koji podrazumeva sprovo|enje naftnih cevi preko svetih teritorijaameri~kih starosedelaca i reke Misuri, njihovog glavnog izvora pitke vode. Standing Rock nijesamo pokret za postojbinu Sijuksa, ve} predstavlja bitku za prava na slobodan `ivot i o~uvanje`ivote okoline koju {irom sveta gramzivo uru{avaju korporacije kojima je profit iznad svega.

Veterani mole Indijance za opro{taj