film u skolskim klupama

8/9/2019 Film u Skolskim Klupama

1/71


2/71

» YU FILM DANAS« SPECIAL

Knjia 1


3/71

ŽIVOJIN PAVLOVIĆ

FILM

U šKOLSKIMKLUPAMA (PLeDOAJe I PrAKtIčNA

UPUStVA zA UVOÐeNJe FILMA U šKOLU

KAO NAStAVNOg PreDMetA)

»YU FILM DANAS«2010


4/71

Ovi ksovi, pisani 1956, 1957. i 1958, i objavljni u asopisima »Pdaoka sva-nos« i »raviak«, upopunjni su 1963. odin nužnim imnama da bi knjia

odovoila akulnim pobama nasavn oij i paks. (Ž. P.)


5/71


6/71


7/71

KAKO treBA gLeDAtI FILM

Odovoii na ovo pianj — a o nai pužii pavilan sav ljudima kojidoba do vmna povod po kino-dvoanama u snažnom psihikom dodi-u sa filmom — skoo j nmouć. Pavila nma. Svaki ovk ima duaijpobud koj a naon da od u bioskop, on duaij doživljava viđnu po-jkciju i duaijim puvima sadžaji filma podiu u njovu svs i osćaj-nos, možda sasvim dukijim od onih kojima film osvaja njovo susda. Ikako suina o ajnovio kanja na okaći umetnik-film-gledalac ildaskoo nuhvaljiva (j, moa s pinai, voma j ko podi u psihikdubin ovkov i amo ponaći mdijum koj ndovoljno pivlai man-

na moć aian svlosi i snk), na pvi pold ilda bsmislno pokua-vai okii j; jo bsmislnij usmii j u ivsnom pavcu. Ali, ako s jdno umniko dlo, bilo ono i oblasi poij, muik, li-

kovnih u mnosi ili i sam kinmaoafij, doživljava na najaliiij na-in, onda posoji i alika imđu ih doživljaja, a akođ i pomn u njiho-vom inniu, dubini i ajnosi, pa pma om i u uicaju umnikihdla na sav, shvaanja, a kakad i dlanos ljudi. I žlj da s i doživljajipodinu na vii spn plmniosi (o j nodvojivo od mnoih fakoa, odkojih ba pomnui: a) — individualn snibiln pdispoicij uživaocai njovo siko obaovanj; b) — lino kuluno boasvo; c) — njo-vo mso u duvu; d) — njov lin ambicij i ndncij duva u kojmživi, id.), injni su pokuaji da s savuju, usm ili puž dobonamnppouk kako ba iai knjiu, kako ba ldai slik ili pooinu pd-savu, kako ba sluai muiku, i ako dalj.

*Kada j u pianju film, ovakva nama ilda dalko ža: ku ljudi

koji su u salnom konaku sa filmom nsaldivo j iok, njihov duvn

konsiucij bskajno anolik, a nadadnj svsi1 oliko mđusobno a-lii, da pokuaji nko fonalno i pinudno uicanja2 na njih n bi pu-

1Misli s na onaj »do« komplksa psih koji ima ulou kaaliaoa imđu poisnuihindividualnih naona i spoljanj sva.

2Paksa j pokaala da svaki piisak koji hoć da onmoući djsvo ivsno poivodaljudsko duha ađa ula supon okivanju. zaban kažnjavanja i slino, uvk s do-življavaju kao aak na linu slobodu.

7


8/71

8

žili nkakv ula. Pa ipak, nij ko uoii da u mou ldalaca posojljudi iji su ukus, moć apažanja, osljivos sniivno apaaa, duhovnoanažovanj i akivnos svsi na akvoj visini da mou i inalnij, i svsa-nij, i akivnij od duih da uživaju u filmskoj umnosi. A o nai da ova-

kvi, mahom sihijno ofomljni naini pimanja i doživljavanja jdn um-nosi pužaju odovo na pianj: kako treba gleda ti film.

*Najvći poblm j u sldćm:— kako upuii mlado ovka da u usom ipažju bioskopsko -

poaa okiva samo umnik vdnosi;— kako a osposobii da bezvredno osća kao loše, a u umnikom dlu

da uživa ba ao o mu j o dlo pužilo adovoljsvo, j j ađ no na j-dan odđn nain a n na dui;— kako a dovsi u sanj da sam alikuj dobo od đavo i isinio od

lažno;— kako a osposobii da vi slkciju?Svakako, a sv ovo ldalac ć bii sposoban im bud iadio lini ki-

ijum, do koj dolai ono nuka3 kada j sb oslobodio idnifikovanja saonim o mu film pia, i kada i pasivnog ldanja pđ u aktivno ldanj.

Idnifikaciju, navanu pasivnim ldanjm, n ba shvaii kao lda-nj b uživanja. Napoiv: pasivno ldanj j ubudljiv odnos imđu l-daoca i filma u kojm ldalac si adovoljsvo pko iluono asićavanjasvojih dol spuanih oisikih žlja. Ovd s nćmo upuai u odđiva-nj o pocsa iživljavanja ovkov psih, jdino ćmo napomnui da jpma om pocsu saživljavanja sa filmom ldalac pasivan, j a nij sv-san. Po napuanju bioskopsk sal on nij u sanju da konsauj a s unjmu doađalo i čime j doino dlo usplo da ubuka osćanja, jo manjnaslui a j auo dla svojim filmom ho da kaž. gldalac s nji i llujau samoaboavu, upija i pani s ivan sopsvn svsi o om pocsu u ko-jm s nalaio.4 Ali poo na njov naon n djsvuj samo ono o u jd-

nom dlu pdsavlja umniku vdnos (ak, vlo so, suinski kvali

3taj nuak n nasupa kao okivanj, vć npimno posaj svanos posdsvommnoih fakoa koji uiu da s ldalac sv vi bliži suini voljn umnosi.

4U svai, odjk o saživljavanja njova svs oblžava kaoijama »dobo« i »đavo«. Ali zašto j film po njmu »doba« ili »đav«, on n bi umo da objasni, j akiviaoi ih vd-novanja lž ispod ldaov sanajn moći.


9/71

9

jdno dla n dopi u ldaovu aaunu unuanjos koju unmiujjdino odgovarajuća vanica sa filmsk vpc), o j pasivni ldalac popunonmoćan da odvaja umnik od numnikih vdnosi, j on, u svojojusko oisinoj ladi, a o na kaju kajva nij ni ainsovan.

Ali ono nuka kada budmo moli da sagledamo delo i da po okona-nju pojkcij sagledamo sebe, i kada budmo u sanju da o upođujmo saviđnim i doživljnim, i da skoo inuiivno odbacujmo lažno od isinio ipividno od pavo, dakl: kada budmo u sanju da konolimo svoj do-življaj i analiiamo nain, mod i sdsva kojima nam ih j film ia-vao, mi ćmo im kompleksnim doživljavanjem filma (osćanj plus inlk)imai aktivan odnos pma umnikom dlu. Dakl i kiian. Moći ćmokad-ad — odmah u oku doživljavanja i pživljavanja; malo kasnij, po mo-ivnom ohlađnju; ili docnij u pomoć sno iskusva — da namo zašto

smo s ubudili (ili nismo), im j doino dlo usplo da akvo aspolož-nj u nama iaov, kakvu filosofsko-iku komponnu nosi film i kakvimju j sdsvima nama suiao, a akođ i u kakvom j odnosu dlo sa živo-om, živonim iskusvima auoa (j oni s ko dlo naiu), i sa naim ži-vonim iskusvom, i naim filosofskim, odnosno ikim savovima.

U vi sa im, ilina j spnja da ćmo osposobljavanjm svoj svsi aanaliu i konolu sopsvnih mocija umniko dlo liii njov snadjsvovanja na na unuanj mimosvsn poncijal. N. Umnos uvkdjsvuj na njih. Svojim akivnim savom mi jdino sb osposobljavamo aocnu umniko dla i a analiu sopsvnih odovaajućih osćanja, naosnovu a dlo pimamo kao dobro ili rđavo. A kada smo posl vliko is-kusva u ioavanju sopsvnih sposobnosi vć u sanju da o i inimo, a-um s da ć naa osćajnos i svs asi, pa i njihovi pohvi. tako ć i naiahvi, upućni filmskoj umnosi, bii vći. znai, im pum oboaćiva-nja lin osćajnosi, povćavamo i pohv a sv vćim umnikim kvali-ima. A om jdino ba žii.

*

zapiajmo s: ao j nophodno pobno bii sposoban a osećanje umet-ničkih vrednosti da bi s umniko dlo potpunije doživljavalo, mada namo dai u fai idnifikacij naa moivna napos nij manja?

U pasivnom uživanju, umniko dlo (ili ma koj duo), iscpljuj sim o adovoljava nau linu lad i nia vi. Idnifikujući s sa jdnomod linosi ili sa jdnom od idja koju ivsna linos u filmu nosi, mi bivamoim i ispažnjni. Ako j linos A a sa kojom s mi ijdnaujmo, o ćjaina naih moivnih impulsa avisii od doađaja i bivanja ko koj li-


10/71

10

nos A polai, i mi ćmo bii adovoljni ili nćmo bii, ali svakako ćmo biiubuđni, j smo im idnifikovanjm ubukali svoj unuanj impa-iv bo kojih smo i doli u bioskopsku salu, i bo kojih smo s i idnifiko-vali sa linoću A, a n sa linoću B. Mđuim, ako s adnja i njni nosioci

kću u nkim po nas ilvannim komoama auoov imainacij, pa ma-ka ona bila osvana i na visoko kaivan nain5, — sv vnualn vdno-si ć pohujai pod naih osćanja kao svlos pod slpo. U sanju idn-ifikacij, ono o s u filmu n pojavljuj kao na lični poblm (b obiana osnovu i koj j aj »lini« poblm ibijao), biva pimano kao hladnamaija. Po akvim kiijumima (ako ih, kao akv, možmo navai krite-rijumima), film ć bii okaakisan kao đavo dlo.

Ali nasupo ovakvom doživljavanju filma u akivnom odnosu pma nj-mu mi ćmo pod nminovno inja linih vidika okivai i iok, so

pua univaln hoion koj nam pava umnos puža. Da bismo mo-li da ako doživimo filmsku umnos, a da paallno sa doživljavanjm iuživamo u njoj, nužno j pobno da pod svih o navdnih fakoa po-sdujmo i sposobnos a konverzaciju sa umetnikom pko njovo dla. Jon nam j filmom ovoio o sbi, i o svu, o ljudima, njihovim poblmima iisinama, a pko njih o sopsvnim isinama i poblmima. A umnik nini o samo doađajima, adnjom i linosima kao nosiocima ivsnih idja,vć i onim spcifinim iažajnim sdsvima kojima s film odvaja od du-ih umnosi — ekspresijom slike u pokretu.6 Imai osćaj a nanj ks-psij, nai ući u suinu filma.

* Ako s danas ži da s mladi ldalac upui u o pavilnij, a o nai:

inalnij, dublj i plmniij doživljavanj onoa o j umnos u filmu,onda bi s molo ći da bi opilik ovim pum, pum sismasko alilasino poijnisanja unika od pasivnih u aktivne ldaoc, kola mo-

5Simo s na pim, npopulanosi Rašomona Aki Kuosav, Miouijv Le gende oUgetsu, Vlsovo Građanina Kejna, Flinijv Ulice ili Nazarena Luisa Bunjula, pa ć nam od-mah posai jasno koliko su afinii pasivnih ldalaca avisni od iskljuivo linih, oisino--fmnih psihikih pokupacija.

6Iažajna sdsva filma, kao o su kada, skvnca, monaža, uslovi snimanja, ad ka-m, osvljnj, vuk id., aim iam filma, aim uloa ovka (lumca) u okviu kada injihov mđusobni odnos — imaju uvk u umnikim filmovima duboko, kakad pikivnonanj koj filmskoj slici, o ć ći: slici u poku, obbđuj kaivni živo. ta ksp-sija ima oomnu psihiku funkciju, j j ona podila film u sf umnosi.


11/71

11

la da kn. Kada unik psiholoki i pdaoki pavilnom pomoći i linimnapoom (koji mu nć bii žak j ć mu svakako piinjavai adovoljsvopovćavanjm užika ba ko o aanj a dubinskim lpoama filma kojij odavno posao njova sas) bud nadasao slpo povinovanj svojoj

oisinoj ladi, on ada nć hiai u kino-dvoanu da bi jdino svoj kom-plks iživo ko poisovćivanj sa svojim inimnim idjama, vć ć bii usanju da u filmovima okiva umetničku, a o isovmno nai i opšteljud-

sku vdnos, i samim im i da uoava aliku imđu Kalsonovo đavovsna Jahali su na Za pad , na pim, i odlino Cinmanovo filma Tačnou podne, ili sandadno Bkovo ila Ne diraj u lovu i godaovo mk--dla Do poslednjeg daha id., kao o ć i ialac sa kulivisanim ulom a li-auu lako osii aliku imđu nko omana Mikija Spiljna i, cimo, Sve-

tilišta Vilijma Fokna, iako j i u jdnom i u duom fabula kiminalisiko

kaaka.

*Kako ba ldai film?Pavila nma. Ali osnovn smnic mou da s nau. škola bi moala

da ih ispia i jdnom koakn napd. N da dikia, vć da pomaž. Da upu-ćuj svoj mlad lanov okivajući im. I da im okiva obaujući ih.

Isina, ovk s osća komonim kada pasivno doživljavajući film n os-ća njovo anj, kao o n osća ni sujanj sopsvn kvi. Ali, kv su-ji i anj aj. Da bi a ovk osio, moa s oboaii. Da bi s oboaio,nužan j napo. Napo a dubljim i svsanijim doživljavanjm. A o j anas jdino važno, j s ako dolai do cilja. Duih puva nma.


12/71

12

FILM U šKOLSKIM KLUPAMA

IFILM I DrUge UMetNOStI.

IzrAŽAJNA MOĆ FILMA

Od noblžno nuka u kom j nasala pa do na vmna, um-nos j pvalila ooman pu mna, aslojavanja, asipanja, upisanja, saži-manja, aomiianja, difncianja ili osamosaljivanja, da u svim im pivid-nim, obino u pidminim onama uoljivim mamofoama adži svojusuinu i moućnos trajanja, a sa njima i pavo na svoj naiv, blaodaći ov-

kovom naonu da s iskauj pko svo dla i da s podužuj u mocijama imislima onih kojima umnos piinjava svojvsno adovoljsvo.Ov op kaakisik koj važ a sv umnik an, i ovaj odnos

imđu umnika, njovo dla i imđu dla i uživaoca, apln, amnali ovku nophodan popu adovoljnja vialnih naona, nisu mimoili nifilm. Snaa opinjavanja, mnoo vća u filmu noli u duim umnikimvovinama, nalai u svakom ovku ivsn ajdnik sadžin na koj viupliv (b obia u kom j dlu sva odđno filmsko dlo poivdno i ukoj svh), ako da psihik linvaln, mnaln, klasn i asn difncij,

nibžno uisnu u njovo kivo, n in nku npmosivu ppku;film ć uvk bii ado ldan i doživljavan. za aliku od duih umnosi, pai od dam i liau sa kojima ima dalkih ajdnikih kona, film svojomspcifinom kspsijom vć i dublj anažuj osćajnos ono bojnomaksimuma koji s obino naiva posnom publikom. tu spcifinos sai-njavaju: osnovni maijal od koa s film pavi — amofna živona masa (ilinjna iluija), dinamično doađanj, dakl zbivanje koj j po svom unutraš-njem kaaku blisko živonoj isini, i, u o, nospono, i osnovni fomnioblik — slika u pokretu koja svojom idninoću sa snom daj filmskom sad-žaju moć da apsobuj psihiku akivnos ldalaca i da ih vž ua s.

IIUzrOCI PrISNOStI. OMLADINA I FILM

Ako s simo da j ljudska misao — sada sposobna a najbojnij ap-sakn opacij — ođna i dlanosi moa u obliku slika, onda nijko uoii podudanos filma sa nainom pimiivno miljnja ili hni-


13/71

13

kom sna, kojom ini najdikniji i najkaći podo u sv slojv ovkov mo-cionalnosi.

Nij nikakvo udo o o ldalaca sainjavaju mladi ljudi, j akivnosnjihov psih u odinama avoja dosiž kulminaivnu aku. U oj psiho-

lokoj ampliudi vialia — kada s osćaju sv nijans damaanja živoa,od ijih ulova, bodlji i siva kiva mladosi so bivaju olđivana, a odajni, iluija i nada jo ć pivlana — pob a poukama umnosidobijaju najvć am.

glad omladin a filmom j noanina i o sanj moa da anažujpažnju duva poo su mu insi vlikim dlom avisni od njovih mla-dih lanova i njihovo odnosa i sava pma ajdnici. Pooovo o j pocsnasajanja umnosi individualisiko kaaka, pa i njno djsvo js u-lavnom inovno sma, upavljno ka onim psihikim oblasima u ov-

ku koj nmaju vlikih afinia pma kolkivimu. Kako sv ono o poi-vodi spcijalna indusijska podukcija pod naivom kinematografija možda aliio uplivi na ldaoc, a da u sbi nma kvali na osnovu kojih bis mola navai umetničkim, pobno j:

a) ivii analiu psihikih poba omladin,b) okii mhaniam uživanja filma, ic) uoii pocs fomianja linih mila na osnovu a bi s molo pi-

supii ivsnim oaniacionim napoima ka osposobljavanju mladih ljudia innivno doživljavanje filmskih dla.

a) Dubinske psihičke potrebe

Pavo lic psihik akivnosi odaslih ocava s u žlji a »abavnim«,»lakim«, »lpavim« filmovima. Ivsna sabilnos i uhodanos u kanalimaalnosi u kojima j ofomljn ovk smn, ko kada dovoljava da siskic psihik ladi, apan pplom odživljno vmna, abuk unov plamn. Mđuim, svžina živonosi koju nos mladi ljudi dobim d-lom j ispunjna onjm unuanj duvno živoa, i njovo pnj,

bukanj, palucanj i saaanj ahva odovaajuć adovoljnj. to ilu-ono asćnj najnposdnij mož svojim osobnim svojsvima dapuži film, i omladina a koisi. Voma bujna, n sđna, nuavnožna,nkanalisana psihika dlanos js osnovni impaiv koji masovno nao-ni mlad ljud u amu kino-sala, njihov boj ba ao i sainjava najvćipocna bioskopskih posilaca.

Osnovni sadžaj unuanj živoa nospono sainjavaju avoj i mnkomplksa polnosi koji posoji i koji s u ivsnom vidu odvija u najanijm


14/71

14

dinjsvu, a mouć jo i u vm inauinsko živoa, da sa fiikim a-vojm da i on jaa polaći ko an fa, kako bi u doba pubapsihik volucij pobio u on svsi, dakl linosi, i ako posao vomavažan uonik mnoobojnih duvnih i lsnih dlanosi ovka.

Svi poblmi, polnim naonima posavljni pd mlado bić, nimalo jd-nosavni, so pua nobjanjni i nobjanjivi, poblmi skoo b odovo-a, b nja, samo u naslućivanju, u naianju, oaniavani ili spuavaniokolinom, poodicom, duvom, shvaanjima i usaljnim nomama — a-ž odovo... Ianjajući i munih malina dinjsva, okužn ljudima ijaj svs ofomljna, pisupajući živonoj svanosi spći ili smlo, osa-vljajući adobi aboava napunu infanilnos koja mu j daovala n-minovan vialni infioi koa s sada oslobađa, mlad ovk j sav u pok-u, ibanju i hljnju napd, u žnji a linom afimacijom, n bi li adovo-

ljio svoj naon a ocnimom. Sv o j vano a akciju, a bivanja,sv o poklamuj i povđuj linos kao jdinku i njno opsajanj pod v-dama u pomoć sopsvno napoa — js pimana opssija mukaakpsih u avoju. Kod žnsko pola bujanj oansk polnosi u vidu main-sko naona aži kompnaciju u snimnalimu, nžnosi, psihikompnju ppunom oplih mocija. raum s, posoji obosana anoli-kos i mnovo nijansi, ali osnovni akod psihik pob poi od o na-vdn ladi. I dok li ljudi moivno ado podlžu svmu onom o po-hanjuj njihovu nosaliju a vansvsnom sćom i infanilimom, dolvialni infioi daka i dvojica u pubu aa a afimacijom linvsin i mainsk sć.

čisa sksualnos kao akivna polnos sa clokupnim biom pianja kojasobom nosi — komplikovan odnos polova, naona i adovoljsva, osćanjljubavi kao sksualn nadadnj, polni oiam i aluiam, složnos da-nanj sksualno živoa, usamljnos, osama, aslojnos imđu lsn iduvn akivnosi, njihov cipoci, id., id. — dola u fokus pianja po-sl ili paallno sa anim vidovima maanja i adonalosi.

Ali, koliko j ko uvdii anic imđu ljudskih poba dikianihunuanjim naonima, iso oliko j nmouć ći d psaj njihov ui-

caj, a d s nasavlja uicaj spoljanjih fakoa: da li jdni, ili dui imajupioi u asplamsavanju individualnih žlja ij adovoljnj mož da svoipoiivn ili naivn posldic po duvo, ili j njihovo pplianj pp-danj i pokivanj oliko amno da mža odnosa priroda-čovek, čovek--društvo i društvo-priroda ilda naiva i npokidiva, ano odđiva-nj osobnosi svak nii ini nmoućim.

Ipak, ano j jdno, a o j da adovoljnj naona i moućnosi odžanjalin isncij (kao pduslova a odžanj ajdnic, uosalom) umnoo-


15/71

15

m avisi od usojsva sva koji okužuj individuu, koji kanali njn fiikii psihiki avoj, koji j osmiljava u odđnoj ljudskoj konslaciji, na ajnain i lina psiha biva modliana, naoio njni onji slojvi u posdsvusvsi, i a poiilai i pofil njnih pohva i poanja. Kolkivno nsv-

sno, kao inalna spona mno va, i kolkivno svsno, kao nadadnja kla-snih duvnih fomacija, nala s u kona-poiciji pma individualnimnsvsnim lmnima psih, kao i pma njnoj svsnoj nadadnji, ako dasv mouć manifsacij ih anuih suponosi uiu na modifikaciju ak -ivn individualn dlanosi, sinhon ili amimoiđn sa insima kojilinos dminiu. Opdljnj, ovakvo ili onakvo (nužno ili dobovoljno,svsno ili nsvsno, opouno ili opoiciono kaaka, akivn ili pasivn d-lanosi, svjdno), povlai a sobom i obaovanj unuanjih psihikih po-ba koj salnim naomilavanjm pimaju dimniju ladi. zadovoljnj

ih poba nai pivmno nualisanj linih nmia, ibujalih na asliniimđu individualnih i opih akona i nminovnosi. Kako j o ibanj di-naminij kod mladih no li kod saih, kako j njihovo oscilianj imđulinosi i sva koji ih okužuj bž i oij, o j i ops psihikih poba —ofomljnih u vidu munih, najć naonskih žlja — mnoo vći. zahva njihovim adovoljnjm, o u svai nai u ivsnom smislu i dlimi-nim, pa maka i iluonim anjm poblma, js konsanan.

I sva oa ulia anažovanos fanaij, usmn ađanskim, si-noađanskim, aavisikim ili poliikim moivima (sanjanj o individual-nom hojsvu, o donžuansvu, o bbižnom bonvivansvu, o holivudimu,o »slobodnoj« ljubavi, o maloađanskim idilama, o svakom askimu, opoliikom samopou, o paioskoj odanosi, o usphu i avanuama, o os-vajanju, pobđivanju, o odanosi jam, o vladanju slabijim, o bunom ili mi-nom živou id.) koji su laivni i avisni:

1) od fiiko i psihiko usojsva linosi i njn ipsk opdljnosi,2) od navika, nomi, moala i shvaanja okolin,3) od individualno opdljnja a sav u živou i od odnosa o sava

pma pobama spoljanj sva.Sv pividno anoodn, u suini isovn pob (kojima koni

lž u sudau svsi i vansvsnih adijacija), ovd nabojan, i mno koj ni-su spomnu, so u nmoućnosi da s u svanosi adovolj, až ima-inano anj u umnosi. Najpopunij, najsvsanij, najdiknij inajupaljivij pužaju a, nospono, poduki kinmaoafij (koji nemoraju da budu na umnikom nivou pa da daju ili suiaju ažn odo-vo ili adovoljnja), blaodaći, ulavnom, osobnosi hnik uživanjafilma, koju vć na pvi pold kaaki no bina pisnos imđu ldala-ca i filma.


16/71

16

b) Identifikacija

U nuku kada un svlo na avanici bioskopsk sal, pa dalj, pkopic i pvih kadova, u smolav jui ka vlou aian slik u poku,

npkidno i sukcsivno as nalo ouđnj svako ldaoca od sva u ko-m s malop nalaio i u kom s sada nalai npomian. Upodo sa abo-avom aln svanosi poinj muna ia fikivno aplianja u sv imai-nacij koj oima, osćajnosi i umu namć vlika hipnoiuća daž filmskkspsij.

zaonuo amom i manj-vi udobno smno na sdiu, lo bivaaboavljno od svo sopsvnika; kao i u snu, ono j mino, i ad oanaodvija s samovlasno, jdino j duhovni ad akivan, ak voma akivan, oli-ko da u ivsnoj kulminaivnoj naposi povocia flksivn konakcij

ksmia i mimikih muskula, o, popu aja pi spavanju, i ovd oda-žavaju duhovno sanj ldaoca, mada on ih poka, kao i lsno miakoji im j phodio i koji ć u nasupajućoj moivnoj osci nanovo aospo-daii lom, nij svsan.

Nasupo sainosi la, moivna akivnos, kao nspodan odljak ul-nih opsvacija, dosiž dinamiku fanasinih ama, pći, njiući s,plamsajući, bujajući, ksplodiajući, snvajući, daujući, anžujući s, a-dažujući s, bukći. Sv s o npkidno odvija i pa i jdno sanja uduo, i nijans u nijansu, blaodaći kontinuiranom dvoasovnom akiv-nom pocsu uživljavanja u maiju filma, ako da apsoluna fiika i duhovnausamljnos u spoljanjm alnom svu biva amnjna oalnim moivnimanažovanjm u umiljnom svu sa kana u koji ovk biva udovinommoći filma upln, opinjn i apsobovan do apsoluno aboava svanosi.

Osnovna snaa sdm umnosi sasoji s u koninuianoj moći uv-lanja pažnj ldaoca u svoj kivo, a osvauj s na aj nain o svojom su-sivnoću — koja pcino i snažno poađa skivno mso ili oblas ili i-av komplks ljudsk mimosvsi — povocia ovkov piun žlj kojs u nuku (koji inosi dva vmnska saa) iživljavaju »odslikavajući s«ko kansko bivanj, im s osvauj jdno osobno duvno sanj, na-

vano identifikacijom. Vujući s a odovaajuć linosi u odovaajućimsiuacijama, koji konvniaju njovim psihikim komplksima, ldalac sidnifikuj sa njima, i u sbi posaj ono o j tamo, upln u iluiju novbilj biva do maksimuma moivno anažovan. to sanj duhovio j opisaoi simpomaino okaakisao Oldos Haksli u jdnoj od mnoobojnih svo-jih vispnih disija kojima obiluj ponai puopis Zajedljivi Pilat.


17/71

17

Da bi video stvari — da bi ih stvarno video — čovek mora da se po služi noga-ma i očima. Pretrpljeni mišićni napor ubrzava viziju: a neki kraj, gledan s

konja ili iz kola, vidi se isto tako potpuno i prisno kao i onaj kroz koji je gleda-lac prošao vlastitim nogama.

Ali ima i drugi jedan način gledanja predela, naravno manje podesan nego prvi, ali na svoj naročiti način prijatan: gledanje predela, udobno i bez napre- zanja mišića, iz mašine koja se brzo kreće. To su najpre omo gućile železnice,istina u ograničenim razmerama i pod prilično neudobnim okolnostima.

Automobil je stavio ceo svet na milost i nemilost mašini, i pretvorio gledanje predela pod velikom brzinom u novo i stvarno za dovoljstvo. I zaista, to je takvo zadovoljstvo da bi ga strogi moralist, kad bi ga analizirao, kad bi hteo da tačnoutvrdi njegovu vrstu i kvalitet, svr stao, bojim se, među poročna zadovoljstva;narkotična droga a ne zadovoljstvo koje potencira energiju; zadovoljstvo ana-

logno pušenju opijuma, koje omamljuje dušu i uspavljuje je u pasivno lenstvo-vanje; zadovoljstvo tromosti i podavanja nasladama. Govorim kao uživalac

koji se ne krije, ali uživalac nečega što moram priznati da je porok. Razgledanje predela pri brzoj vožnji unosi u me stanje pri kome mi se čini da nešto u mene kli zi, nešto se prijatno topi, ali, na žalost, retko i za suviše kratko vreme, a uizvesnom stanju opijenosti. Sedeći razgaljen u automobilu buljim u daljine

koje se polako pomeraju, u polja i drveće koji brzo izmiču, u pojedino sti bliske živice, koje pomamno promiču. Platan za platanom, sukcesivne akcelerije sta- paju se u vrtoglavi kontrapunkt pokreta. Za kratko vreme omamljuje me neka

vrsta transa. Bez osećanja vremenskog trajanja, pa sivno, gotovo kao uspavan, posmatram prizor koji prima vid snoviđenja, istovremeno nerealan i živ.Odmarajući se, imam iluziju aktivnosti. Potpuno usamljen, sedim usred

fantasmagorijc. Nikad nisam uzimao hašiš, ali iz dubine svog besvesnog zano- sa brzinom mogu sa simpatijom da naslutim kakvo zadovo ljstvo mora imati pušač hašiša, ili onaj koji jede bhang.

Mnogo nepotpunije, ali ipak dovoljno, i kinematografske slike imaju moć da u meni izazovu sličan trans. Zatvorivši svoju svest za radnju filma, ja mogu da se koncentrišem na slobodno kretanje svetlosti i senke na platnu, sve dok

se nešto zaista slično slatkom hipnotizmu brzine ne spusti na mene, i ja neutonem u budni san duše, iz kojeg biti ponovo dozvan u vreme i neophodnost akcije predstavlja tako svirepu agoniju.

Vovano da s jdna od komponni olik susivnosi filma na lai unjovom npkidnom vmnskom anju, j dok s uživalac duihumnosi (slikasva, vajasva, liau, pa i pooia, ak i muik) možpo svojoj volji mancipovai, dol konsanan aak filma na pažnju ldalaca


18/71

18

pum dikno djsva slika u poku n jnjava i n psaj; ldalac jnmoćan da mu s on i da s osamosali.

c) Lična merila. Primitivnost kriterija. Potražnja kiča

Uživanj filma kod mladih ljudi posaj salno, ono posaj poba bkoj s n mož. ono j jdan od sadžajnih lmnaa živoa ij s nispu-njnj osća kao panina i ndosaak. raum s da salan psihiki odnossa filmom moa da fomia ivsna mila u svakom ldao cu, na osnovukojih on vi svoju klasifikaciju njovih vdnosi.

I inih injnica (uonika uživanja i sanja pi uživanju), d lavni

akcna pada na fnomn idnifikacij, poisi i lini kiijum koji s nobauj u aktivno učešće svesti. Kiiki odnos pma pužnoj maiji nposoji, j pioda idnifikacij (o ć i: akivno psihiko iživljavanjausko linih poba) n dovoljava svsi da vi klasifikaciju vdnosi u ok-viima sadžaja i fom; dlanos svsi j svdna samo na isovanj od-jka koji dopiu i složno podsvsno pažnjnja: od pocna maksimal-n anažovanosi pilikom idnifikacij, avisić inimno odđivanj vd-nosi; svs ć s olasii munom i ndfiniućom kaoijom »dobo«.Ukoliko ladi osaju nadovoljn (o ć naii da naini i sadžaji, kojisainjavaju doino osvanj, n sadž lmn pivlan a lini dubin-ski mdijum), svs ć aovai na psihiku indifnnos i hladnoću ka-oijom »lo«, iako možda doino dlo svojim kvaliima pdsavlja vd-nos koja s nikako n bi mola navai fmnom.

I ih aloa lini kiijum posno ldaoca, ponikao na pimi iv-nom nainu doživljavanja filma, nosi sv odlik egoističkog mila.

taj lini kiijum, iako na pvi pold ilda nobino anovsan iavisan od spcifinosi mnaln konsiucij linosi, u svai sainjava p-sk masovno ukusa, koji, pinai s moa, nosi sv osobin ocninpimiivnosi. U njoj s ađa afini pma kiu, om najvćm poažiocu

poivoda »fabika snova« koj a ndimic pužaju i podaju. tako sobauj ku uajamn uonosi i koa s lako n ilai. Najvći poc-na, upavo apanjujuć vliki pocna filmsk poivodnj sainjavaju n-invnivn komdij, filmovani vaijski i mjuikholski poami, mod-ni moivi u obliku vsna i ila, mlodam, psudoisoijski spkakli,banaln bajk, laži i obman b ukusa, b ssko kvalia, poivodikoji su sismaski ažni od publik i koji isovmno obauju njn s-ski nivo. Savinu sliku vladavin kia pužio nam j Mioslav Klža u svom


19/71

19

sju » Amsdamsk vaijacij«, pisanom p Duo svsko aa, ali ijaakulnos nij danas nimalo usahnula:

Čovek je danas postao stvarniji nego što je ikada bio u svojoj prošlo sti, a proliv-

ši čitave slapove krvi. podjetinjio je potpuno, te se čitave noći igra sa sjenamana platnu. Pet stotina milijuna gledalaca obmanjuje se bioskopskom iluzijom

tempa, luksuza, bogatstva i sretnog svršetka sviju ljubavnih pustolovina, što se svakodnevno odvijaju na platnu evropskih i prekookeanskih kinematografa,uspavljujući ljud ske brige da će se sve ipak dobro svršiti. Te lelujave crnobijele

sjene u mračnim dvoranama bezbrojnih kazališta, to titranje svijetla na bije-lim platnima, to je danas ogromna nova laž, jača od sedme velevlasti što se

zove štampa, to je novi opijum masa i naroda, opasniji od reli gije, čija je snagau maglinama crkvene nauke već prilično ishlapila. Trovanje svakog pa i naj -

nevinijeg ličnog ukusa, krivotvorenje čovjeku višemanje prirodnijeg smisla za »lijepo«, proračunato ubijanje i rafinirano prljanje najintimnijih ljudskih uz-buđenja i svake iskrene emo cionalnosti, svjesno skretanje u smislu precenjiva-nja laži, smicalica i obmana, veličanje najispraznijeg poslovnog i trgovačkoguspjeha, u jednu riječ: ta odvratna crnobijela, od celuloidnih sjena i električne

svjetlosti satkana tajlorizacija društvene laži, ta čarobna svjetiljka najnovijeljudske samoobmane, ta latema magica gospode Goldweina — Mauera i Fuch-

sa, danas, u ovoj tmini oko nas svijetli kao jedi ni svjetionik od Malajskih ostrva do Transwaala i od Koprivnice do Groenlanda. Ukus loše književnosti, sra-motna, slaba i nakazna krivotvorina ljepote, kakva se je u drugoj polovini de-vetnaestog stoljeća širila po svijetu kao slaba smjesa pseudoromantike i krimi-nala, bila je prava danteovska kontemplacija spram ove gluposti, što danas

samodopadno urla i laje na sve megafone svijeta, kao holluvoodski nosorog. Kič, ta smiješna zamjenica stvarnosti, taj trgovački arrangement života, koji tragedije pretvara u rasvijetljene velegradske izloge s lutkama, što se miču i govore glupe viceve, kič, koji smrtonosne otrove prodaje u staniolu, a od ljud - skih političkih i moralnih uvjerenja stvara smiješne manequine, taj strašanbiblijski kič miče svojim zubatim čeljustima kao intyuosaurus, javlja se u

škotskim vodama oko Loch Neesa kao fotografija posebnih novinskih izdanja,

bubnja po našim ulicama, govori po sudnicama i crkvenim govornicama, živi s nama, kreće nas, gura nas na nogometne utakmice, sili nas da igramo yo-yo, piše knjige kao Fulop Muler ili Emil Ludvig, ukratko: pretvara nas u svoje me- dije i radi s nama u slijepoj hipnozi sve što mu donosi profit i procente.


20/71

20

IIIPASIVNOSt šKOLe,

NUŽNA POtreBA NJeNOg ANgAŽOVANJA

Ovakvo sanj, koj nospono pdsavlja jdan odđn i jasno ispoljnvid duhovno živoa masa, moa da pobuđuj insovanj kao i žlj da snjov posldic o p i o fikasnij oklon.

Ali osim uvđivanja injnica, bacanja kivic sa jdno duvno, poli-iko, konomsko i socijalno fakoa na dui, i povmno pduima-nja ivsnih adminisaivnih ma, vlo s malo uinilo. I sldćih aloa:nponavanja uoka pisun siuacij, puvliavanja posldica, oalnonponavanja suin umnosi o kojoj j i npoovanja individualnihpsihiki poba. to uvđuj i diskusija edvada Kadlja o fau Pa

Sambolića »O adu sa omladinom« koji j odžan na VI plnumu CK SKJ:...Mi često kritikujemo negativne pojave koje su posledica, a premalo se zau-

stavljamo na uzrocima... (...) Koliko mi potcenjujemo, odnosno precenjujemo mnoge faktore, ja bih ilu-

strovao sledećim primerom. Obično — i to s pravom — ukazuje se na negati-van uticaj slabih filmova i slabe literature kao na uzročnike kriminala međuomladinom. Međutim, ankete koje su izvršene tu i tamo među omladinom

koja je načinila kriminal, po kazuju da je samo jedan vrlo mali deo među nji-ma uopšte posećivao bioskope ili čitao takvu literaturu. Time nikako ne tvrdim

da nije važno boriti se protivu slabih filmova, protiv slabe literature i drugihraznoraznih negativnih uticaja na omladinu, ali hoću da naglasim da se nemože sve svesti samo na te vrste uticaja, nego da probleme treba da gledamo u

celini i vidimo kako njihove objektivne uzroke, tako i subjektivne uticaje.

Kod nas j bboj pua uvdivano injnino sanj, upooavano, ala-miano — mino, konsukivno ili hisino-paniaski — ali do sada nijnia obiljnij pakino pduo, a pooovo n u oblicima duvnoživoa u kojima lavno mso auima kola, aj vaspino-obaovni duv-

ni oan u ij s okilj i odin u odinu sakuplja ooman do omladin,vovano ba onaj do koji sainjava o bioskopsk publik.

Poo nas kola najvi insuj — j svojom misijom mora da vi ui-caj na svoj lanov i onda kada j o akvom komplksnom i složnompoblmu kakav in pohvi omladin i uicaj filma — poldajmo kakosoj svai unua nj i n udimo s ako naiđmo na paadoksalnu pojavu daba u im insancijama, odakl ulću npkidni alami na opasnos, n po-soji mnoo a duo osim pasivnosi u onim pianjima o kojima s ovoi.


21/71

21

Sanj osaj i dalj iso: o nkom odnosu pma filmu i kolskih klupa, od-nosu koji bi p sva naio imnu sanja u smu kvalino uživanja fil-ma, dakl uživanja onih podukaa kinmaoafij koji jsu umnika dla,a aim i osposobljavanj uživalaca a auoanaliu sopsvn osćajnosi, o

bi pakino nailo oplmnjivanj lino ukusa, obaovanj akivn kii-nosi u punu podku svsi kao novo, slkivno kaaliaoa i jaanj in-dividualnih pohva a oijim, univalnijim njima poblma, a nsamo linih, oisinih, kojima j ops uan a suina k a nijansu inadanimalnosi — nma ni ovoa j opponaa j isina da unici isključivoi jedino imaju aktivan odnos prema filmu izvan škole, u bunoj i volavoj kolo-ini svakodnvno življnja. Pakino, do kol dopiu odjci ko đakappiavanja filmskih sadžina, ko oska iživljavanja u sćanju na pono-afsk lmn ldanih filmova, ko ipaika sanjanja o lsnim da-

žima filmskih saova, ko oponaanj viđnih pioa i imiianj vsn-skih ifova i ova, i ko ianj bulvask filmsk amp.

IV AKtIVNOSt SVeStI KAO eLeMeNAt

VIše OSeĆAJNOStI

zao bi co poblm (ukoliko kao poblm posoji; vi j o sanj kojba kvaliaivno mnjai, j na kaju: umnos n pdsavlja poblm akos bud doimala kao — umetnost) nužno balo pmsii u okvi kold bi uživanj filma i kolskih klupa bilo upopunjno pdaokim napo-ima n ka nkom samaićanskom, misionaskom, moalisikom dlovanjuna »ožnjnju«, »povaku« id., vć ka sikom obaovanju ldalaca, uovom sluaju unika, o bi a posldicu imalo fomianj kritičkog savapma podukima kinmaoafij?

Kritički stav, iađn od osćajnosi konolisan svću, omoućuj o-vku da innivnij i svsanij doživljava umniko dlo, da a n osćasamo kao pdm adovoljnja linih ladi, vć da okiva i iažajna sd-

sva od kojih j fomiano, da analiia a sdsva, da ih »difuj«, da uoa-va odnos fom i sadžin, nain na koji j sadžina ina, i — najvažnij —osnovnu ideju, njn smnic, kaak i svhu, onaj osnovni svsan ili mi-mosvsan auoov impuls koji a j pinudio da o dlo ba ovako i na ovajnain aliuj. Upodo sa uponavanjm filmsko jika jaa i akivnossvsi d s njnom opnoću kompnia apsoluno pdavanj opojnimdažima, i a s avija sposobnos a slkciju na plafomi kvalia. Vis n odđuj vdnos filma po om koliko j anažovao nau oisinu


22/71

22

snibilnos vć uoava kvaliaivna vdnos dla, koja ć s — o j naoi-o naajno — osetiti kao umnika posna isina koja svojim humanimnanjm pmaa i nakiljuj iskljuivo lin pob, udižući s do op-ovansko nanja. U clom om složnijm odnosu pma filmu li-

na osćajnos n jnjava, napoiv — ona jaa i poiuj svoj adijus na novoblasi ljudsk plmniosi.

Popuna pvlas novo, komplno odnosa pma umnikom dlunad phodnim pimiivnim uskoudim, popuno oisinim nainomuživanja bić osvana k onda kada ljudska mocionalnos bud osposo-bljna a nposdno aovanj na sv o j u filmsku umnos infilianokao laž i ki.

Nospono j da bi ovo pdsavljalo suinsku imnu ldaovo savapma filmu. zadovoljnj niživljnih naona psaj da bud pimaan

impaiv koji ć ldaoca odvodii u bioskopsku salu; on j sada žljan po-punij uživanja koj mu puža umetnost. Okivanj suin umnosi na-i poak insovanja a ivsn sf koj napuaju ljuuu individual-no oima i pimaju oblžj aanja a opim, univalnim pianjimaovkovo ajanja ako pimiivna moivnos biva smnjivana plmnii-jom osćajnoću.

VšKOLA KAO OPLeMeNJIVAč UKUSA

rno o suini mđusobno živoa umnika sa svojim dlom, dla sanjovim poažiocm i umnika pko svo osvanja sa ljudima koji auživaju o psiholoiji nasanka umniko dla i psiholoiji njovo uživa-nja, o suinskim alikama u nainima uživanja, pdsavlja pldoaj auvođnj filma u kolu kao pdma nasav.

Osposobljavanjm unika, dakl najvć boja mladih, da lako, npo-sdno i inuiivno osćaju ki kao ki, a umnos kao umnos, pospnobi bilo skinuo sa dnvno da pianj »opasnosi«, »dsukivnosi« film-

sko uicaja. Ovo j jdini ispavan nain bob poivu uživanja kia. Ni-kakv sankcij poivu uživalaca nć imnii njihov odnos pma kiu, akonij konio imnjna suina doživljavanja filma ko okivanjnovih vd-nosi, i nikakva diskiminacija filma nć pomnii kaak uoka koji sa-injavaju mdijum ovakv vs uživanja, j oni lž u duvnom usoj-svu, u njovim suponosima, u individualnoj psiho-fiikoj ađi, i u nji-hovom mđusobnom odnosu. škola nij ni u moućnosi, a nij joj ni du-žnos, da mnja osnov o komplikovano odnosa, ona i n mož da upav-


23/71

23

lja obaovanjm psihikih konslacija u dci i omladini, ali j u sadanjimnaim uslovima po svojoj funkciji i po svojoj misiji jedina poodna da mnjasav pma uživanju filma, blaodaći svojoj moućnosi da mož konsan-no vii oplmnjavanj ukusa.

Oplmnjavanj ukusa u kolskim klupama na bai visokih sskihnomi do sada nij injno ni ko on umnosi koj su posal pdmkolskih poama (knjižvnos, likovn umnosi, dlimic i muika), aliba posoj ndncij ka om; mđuim, umnos iji s poduki b-vno pimaju od svih lanova kol, od njno psonala a hiijnu, papko unika anih odina i uasa do vaspiaa, pdavaa i upav, i ko-jima s svi voma ado podaju, do sada nij pakino iano ni kao ksp-imn, a jo manj kao nodložna nužnos.

Ali film neizostavno mora da uđe među đačke klupe, ne samo kao predmet,

već kao stanje novog odnosa prema filmu.Omoućii mladim lanovima kol da pum dikno konaka sa fil-mom u kolskim klupama avijaju svoja osećanja pravih vrednosti koja bi po-om sponano pnosili na sva filmska osvanja ldana van kol, a kasnij iu samosalnom živou, bio bi osnovni cilj i jdini nain da s u omladini ivipknica u načinu uživanja sdm umnosi. Vlika maijalna sdsvakoja bi ovaj duovmn složni posao iiskivao n bi smla ni u kom sluajuda budu alo a dvoumljnj, j ahv a njm konsaovanih injni-ca n bi moao duim pum da s solidnij i mljiij osvai.

Spcijaln bioskopsk sal u kolama sa poodnim pojkcionim apaai-ma, nasavni svis a ispouivanj i aspodlu filmova, udžbnici i piu-na liaua, spcijaln pdsav u adskim bioskopima, diskusij, pda-vanja, kolski kino-klubovi sa hnikim kabinima, u kojima bi unicibam kamama 8 mm moli da snimaju maijal i da ko pvi svoj kada— pvi poblm koji bi im on namnuo kompoicijom, akusom, osvlj-njm, pokom kam i pokom lmnaa unua kada, pvim monaž-nim spojm i pvim poblmom clin u jdnom niu kada — sanajuosnovn lmn filmsk amaik, ndvosmislno bi omoućili da s naindoživljavanja sdm umnosi konio imni b ikakv psij na indivi-

dualnu psihu, da mno ablud i pona shvaanja opadnu i da mso uži-vanja kia nasup iskn pob a umnoću.

Živa sunjaka bila bi daocn komila u om pocsu po bažavanja masovno ukusa. zao s poblm nasavno kada nalo namć u pviplan. J komplikovana maija o kojoj j ovd — povi od bskajnanolikosi psihikih pohva unika, pa pko hnikih osobnosi ovumnosi koja svoja osvanja aliuj složnom kombinaoikom mha-nikih opacija sa kacijama živih ljudi, do suinsk j sam umno-


24/71

24

si — ahva, pod univalno ioko obaovanja, i visoku dou su-nosi, kao i sposobnos da s nanj na najpoodniji nain, u nposdnomkonaku sa objkom, pnosi unicima.

Valja napomnui da u sadanjm nuku mali boj ljudi, koji bi s vn-

ualno moao da pimi ulo nasavnika filmsk sik i isoij filma, n-ma i oblasi nikakvo nanja, a nivo njihovo suno obaovanja i psi-hika podloa njihovih poba a uživanjm filmskih dla niukoliko nijinad dananj nivoa njihovih unika. Ako u nkima od njih i posoji mo-ivna isananos i inlkualni afini a umnik kvali filma, oni sobino manifsuju u vidu inuiivn osćajnosi. Mđuim, nov budući po-sao ahva njihovo dfinisanj adi pnonja misli i susija na du, on bi molo da s ini b posdovanja filmsk kulu.

Soa j pobno svaanj pivmno nasavno kada od ljudi koji bi

naknadnim kolovanjm svoj uođni nv a osćanj umnik vdnosidopunili linim obaovanjm i oblasi filmsk kulu. ti bi ljudi sainja-vali osnovnu vaspinu snau u kolama sv dok n bi sila suna lica kojabi s usavila na odscima visokih kola spcijalno a u svhu ovonim.

IVUMeStO zAKLJUčKA

Ako s ovim složnim, ali nophodnim posupkom — koji bi s sisma-ski i planski spovodio u svim kolama — ooman boj omladin i kolskihklupa uputi novom, svsanijm, svobuhvanijm, dubljm ali i kiinijm načinu doživljavanja filma, nainu koji nai sasvim novi kvali u odnosuna aniji sihijni odnos pma svim podukima kinmaoafij, onda s a-isa mož ovoii o konsukivnom avanju jdno od najvažnijih honi-nih, psiholokih, pdaokih, sociolokih i sikih pianja na vmanao kom j o bilo i.


25/71

25

FILM, OMLADINA I šKOLA

Vovano j da voci filma nisu pposavljali koliku ć populanosimai njihov ium vć nkoliko dcnija kasnij, a ponajmanj su s nadalida ć poduki kinmaoafij bii objki ljudsk psihik ladi koju ni naj-usanij posćivanj bioskopskih sala n mož da pimii a kamo li da a-dovolji ili asii. Na sva pds i no vi odina od ođnja filma poskldanja njovih pojkcija u jdnoj ndlji od san pojdinaca plaiboj i, a nisu ki oni kojima j ovaj boj minimalan, koji osćaju pobuda svakodnvno budu opinjavani iom svlosi i snk.

Kada su kajm polo vka baća Limij pvim ldaocima pojkova-

li svoj snacionaln slik, ko paisk up su odjkivali uvici innađ-nja, abun i nvic. Ljudi su bili hipnoisani i u iso vm inficiani klicomnov duhovn ladi. I aj hniki ponalaak — pasavi bo anicaakcij, da vć koncm du dcnij puži ovansvu umnika dla odnpolan vdnosi — nalo j poisnuo sv du umnosi, možda baao o j u sbi avio on klic pvih Limijovih maija koj s npojmlji-vim afiniom vuju a oviju ananu psihiku sukuu da u njoj i-siaju kao honina poba. Nć niko posumnjai da j posdi jdan dubljiodnos imđu filma i ljudskih masa iom cl mljin kul, j mu j odav-no umla fmna modna snacionalnos; osalo j uajamno uso kanjod oiju ka avnoj ploi kana i od njov iluij živoa ka ljudskom inlk -u i osćajnosi, a ijom suinom ovom pilikom nćmo aai, vć ćmo sosvnui na akulan poblm odnosa omladin pma filmu.

I

Najvći do poklonika filmsk umnosi sainjavaju mladi ljudi. Njihovažlja a filmom j oomna, a odnos pma njmu vlo akivan. Mladići i d-

vojk, i n samo oni, vć i daci i dvojic u najbunijoj fai psiho-fiikoavoja, pa i sama dca, pdaju mu s popuno, ilažući svoj laivno mk,dinaminim alasima živoa iiban, amboidan duhovni apaa udacimaikih, sskih, poliikih i pdaokih koncpcija koj film, blaodaćisvojoj spcifinoj konsiuciji, sadži kao akivan poncijal u mnoo vćojmi od svih osalih umnosi. Koliko j uicaj kinmaoafij na uobliava-nj sava ovka pma sbi, pma duom i pma ajdnici, nij ko uo-ii ako bacimo ma i povan pold na ik i sik kaoij dananj


26/71

26

mladži. zapaićmo da s njihov odnos pma klasinom poblmu indivi- dua-društvo, čovek-čovek, čovek-žena, čovek-priroda, umnoom fomia p-ma susijama filmsk ak, pužnim im na ovaj ili onaj nain. čovk o nji-ma amilja ili n amilja, ali ih, ako su mu poodn, npimno usvaja

ukoliko u duvnoj osnovi posoj povoljni uslovi da od san jdink akvsusij budu usvojn. Danas mila lpo mukaca ili žn dikia film, aživoni snovi mladih ljudi so s kisaliu ba posdsvom filmskih sadža-ja i njihovih pouka. Odovo na ajansvnu komplksnos osko pobl-ma kojim j omladina, piodno, innivno ainsovana, puža akođfilm. Njovo snažno, dikno i nposdno anj nalai puv i kanala podo u oviju linos kao ni jdna dua umnos. On puža odovona bbojn nak pianja, on asićuj ali u iso vm i pomi anic psi-hik ladi. Liii danas nkoa ldanja filmskih pojkcija nai onmou-

ćii mu da adovolji voma važnu komponnu svo duhovno apia. tkoj ospoii supiono namanj filma naoj pažnji, a ako s na da a vovi-na XX vka — populanija od svih duih umnosi — posduj kvali okoj s ni jdno siko milo n bi molo da olui, moamo poldai aj naa kola uinila a pavilan siki7 odoj svojih mladih lanova.

tži ba bacii na siko vaspianj. zao?Ukoliko j uživalac umniko dla svsan njovo anja, o js

sposoban da maka pibližno oddi snau, sm i svhu, jdnom ju: kvali- uonika svojih ubuđnja, uoliko s njov pasivan odnos pma nj-ovom uicaju pospno mnja. Konaki n slab; napoiv, ak s pojaava-ju, ali pimaju drugačiji vid . (U om j alika imđu akovano kiikopilažnja pojdinim podukima ivsn ljudsk dlanosi i pimiivnopoinjavanja poodujućim njihovim susijama8). Mladi ljudi su ulavnomnainsovani a umnik kvali ldano filma i poso aloa ooni nisu onjni sskim impaivima u bioskopsk sal, vć duim pobu-dama. Mđuim, nij ko uoii da aktiviranje siko nva u ldaocu

7

Pojam »siki«, koji ć u nadnim sanicama bii upobljavan, nma ni ajd-niko sa onim o s podaumva pod kvainaunim mnjm. On ima sinonimno na-nj a osećanje podslojnih nuhvaivih i u kajnjoj liniji ndfiniućih sujanja koj iaivaumniko dlo. za svojsva koja posduj samo ono. Idnian j nanju Maloovo iaa

psihologa umetnosti.8raum s da umniko dlo samo po sbi nij u sanju da posan uok ivsnom sa-

vu ili ak dlanosi ovka, ali, nospono, ono u povoljnim uslovima mož da bud povod ilisusija, kajnja opka a ali dol javno nofomljn idj. No o nisu njova pimanasvojsva j slin posldic su u sanju u slinim uslovima da iaovu i dui poivodi ljud-sko duha koji nmaju u sbi onu ajnoviu komponnu koja bi ih nainila umnikim.


27/71

27

menja njegov odnos prema umetničkom delu. On poinj da u njmu aa aviim poncijama, poo mu s i adijus duvnih poba ii. taj poas s-ikih apia j salan, j j ldaov konak sa umnoću, pma kojojima afini, npkidan. tako s, u om uajamnom odnosu, osćanj a

suinsk vdnosi povćava, pa i ahvi od voljn umnosi paallno a-su. ranij oisin pob, poisnu pibližavanjm bii umnosi, laa-no opadaju poo siki isanan ldalac uviđa laivnos njihovo ado-voljavanja, naslućujući da umnosi nij o pava svha i da na njoj i objkiv-no i subjkivno nij da ava duvn ili individualn poblm, (mada suoni bili pvi, pa i najjai impaiv koji j jdnu odđnu linos pivukaonkom dlu koj n moa da bud umnos pa da ih objasni), i poo osianj fluida pav umnosi, on biva ožžn njim, hipnoisan njovommoći, poinj da aa a onom nuhvaivom suinom koja mu posaj

vhunska vdnos i jdino osmiljnj posojanja sam umnosi.Da j o ano nij pobno dokaivai nkim kim pimima. Ima ih

svuda, svakodnvno:1) Sasvim j duaiji odnos siki obaovano iaoca pma, cimo,

zolinom omanu Zver čovek od odnosa knjižvno nkulivisano iaoca.Dok ć pvi u zolinom dlu jasno alanii pivsk i konsukcij filosofskihkoncpcija od pav umnik maij, dol ć dui bii sav u pdavanjuili ažanju, u odbojnosi pma zolinim saunaim susijama.

2) Apsudno j ali ano da s Čarobni breg tomasa Mana najvi ia po

sanaoijumima i fiiolokim bolnicama, ao o udobolni až odovona svoj isncijaln poblm, pivuni idninoću ambijna i adnjomana sa njihovim, nsvsni da j on umniku poslužio samo kao poodnapodloa a nijalna amaanja vlikih pianja, a snovanih na najnovijimnauno-filosofskim okićima i hipoama.

3) Podnvnoj pojkciji Ubice, ponao filma Fica Lana, pikaiva-no u okviu fsivala Juoslovnsk kinok »28 vlikih dilja« pisu-svovao j maksimalan boj mladih ljudi, ali najvći do ovih ldalaca doaoj bo kiminalisiko sadžaja koji j u ovom dlu bio samo spoljanji ok-

vi a pikaivanj dubokih, manih poblma ljudsk du, kom su nma-ki umnici i odđnih aloa bili s poka ovo vka innivno naklo-njni. Mđuim, Čovek iz Arana roba Flaija i Dajova Jovanka Orlean-

ka, dva mđu malim bojm vhunskih dosinuća svsk kinmaoafij,pikaivani nkoliko ndlja anij, imali su polupan sal.

4) Naodna muika s duaij pima od san ovka iji j sluh s-iki obaovan, a dukij od san ovka koji joj pilai popuno naonski.

I ako dalj...


28/71

28

Estetičko obrazovanje (u neprekidnom razvoju, razume se) menja u suštini od -nos čoveka prema umetničkom delu, pa i gledaoca prema filmu. Zato bi treba-lo pristupiti planskom i sistematskom uzdizanju omladine, u interesu nje same,

čijem najvećem delu nedostaju minimalne osnove za oplemenjivanje sopstve-

nog ukusa, za izmenu stava prema filmu i za iz gradnju izvesnog kriterijuma kojim bi primala ili odbacivala ono što joj film pruža u interesu društva iz čijihnedara ona izrasta, i u interesu kul ture kojoj bismo hteli da podignemo nivo.

za avanj ino poblma koji j odavno naasao u nužnu duv-nu pobu, najpoodnija j, bsumnj, kola. Ni jdna duvna ni polii-ka oaniacija nij u moućnosi da aj poduhva um na sb kao ona.Oaniacija Sava omladin, u ijim s dovima nalai, pak ino ili fo-malno, vliki boj mladih ljudi, svojim pvnsvno poliikim kaakom, a

akođ i nmoućnoću duž bavljnja sikim poblmima (i mnoihaloa), nij u sanju da s pihvai ovakvo poduhvaa. N samo da j kolanajpikladnija a aj adaak (ona j kao posvno-pdaoki duvni o-an asposa svuda, ako da j naan boj omladin okupljn u njoj, i oba do omladin koji j u honinom konaku sa filmom), vć joj j o i du-žnos. I dva aloa:

Ona j insiucija koja puža nanja i oblasi nauk i umnosi, ih dva-ju vidova ljudsko umno dlanja; film kao najpopulanija umnos aslu-žuj da bud pdm pouavanja od san kol i pdm pdavanja nj-nim mladim lanovima.

Ona j foma organizovanog duvno vaspianja omladin, iji pun-kovi ba da pdaoki a u o im dijapaonu; nai da siko va-spianj moa da uđ u njn pdaoki komplks akivno dlovanja. U kon-knom sluaju kola j dužna da s sismaski anažuj u filmskom s-ikom vaspianju, j s ono jdino pko nj mož planski da osvauj.

II

Kako?Idalno bi bilo kada bi u koli posojao daljno i sudiono pipmljn

plan i poam nasav filma koju bi obavljali nasavnici a o osposobljni so-lidnim sudijama na univiskim kadama, ovonim ba u u svhu.

U akvoj siuaciji — kada bi s film pdavao učenicima jedanput ili dva puta nedeljno tokom dve godine i kada bi u kolama posojali kabini, pojk -oi i filmski fondovi a ovakvu nasavu — nasava bi ioko i planski obu-hvaala:


29/71

29

a) — isoiju filma, a o nai: sv naajn isoijsk ap koj j kin-maoafija pvalila u svojoj polosi (od ođnja, pa pko bvun pohsv do dananjih dana);

b) — filmsku siku b koj bi co posao ildao npopun, ako n i

aludan; ic) — sv složn hnik osobnosi filma, sv vs filmova, sv žano-

v, sv psiholok, sociolok, duvn, idjn i kaivn osobnosi film-sk umnosi id.

Mđuim, a akav svsan i dalkosžan poduhva na kolsvo u ovomasu nij spmno, j n aspolaž ni sunim osobljm koj bi a osvailo,nii maijalnim i hnikim sdsvima b kojih j osvanj akvih ciljvanmouć.

Ali kako pianj filma soji honino na dnvnom du vć odinama i ka-

ko posaj sv akulnij, o kola i u posojćim svojim uslovima moa uifilm a pdm svoj pažnj, pa j soa u nasavnom poamu pdviđnamoućnos ianja filma u okviu asova knjižvnosi i spsko-hvaskojika.

Koisći s om moućnoću, akođ i iskusvom kolsva u Sr Slovnijikoj j vć pdvidlo nasavu filma u VII i VIII adu osnovn kol pd-lažmo uvođnj filma kao pdma pouavanja i anali u nasavni po-am VII i VIII ada osnovn kol sa planom od po 10 asova odinj (j.ukupno 20 asova okom VII i VIII ada osnovn kol), kao i spisak mapoodnih a odvijanj nasav, ko koju bi unici skli osnovna nanja iinsovanj a i i dublj samosalno pouavanj filmsk umnosi.


30/71

30

PreDLOgDUgOgODIšNJeg FILMSKOg OBrAzOVANJA

U VII I VIII rAzreDU OSNOVNe šKOLe

VIIrAzreD

1 as:Zašto idemo u bioskop

Ko aovo sa dcom uvdii moiv koji ih on u bioskopsk sal;

alanii kaak ih moiva, aložii s a njihov sik, ik, sanajni pdaok vdnosi, sknui dci pažnju na đav i naivn san uživa-nja u filmu. ( Literatura za nastavnika: M. Vabc: Dete i film; D. Makavjv:

24 sličice u sekundi; Film i omladina; Filmska kultura mla dih.)

2 as: Kako se pravi film

thnika sana filma: a j o scnaio, a j o knjia snimanja. Snima-nj filma: kama, aka, lumci, snimalj, dilj, osalo osoblj. ravijanji kopianj filma. Monaža. Ovunj. Pojkcija. Pojko. ( Literatura zanastavnika: Jan Kua: Knjiga o filmu; D. Makavjv: 24 sličice u sekundi; M.Kaanović: Film u radu s de com; e. goldovski: Istorija razvitka filmske tehni-

ke; Pudovkin: Scenario i knjiga snimanja; tokin i Lukić: Filmski leksikon; Vladimi Pić: Čarobni ekran.)

3 as:

Kako film govori

Iažajna sana filma: filmski jik, filmski ia. Uponai dcu sa ia-žajnom jdinicom filma: filmskim kadom, sa skvncom, sa damskim oso-bnosima filma. Pokaai na pimu kako jdan liani opis ilda p-nsn na film. Sknui pažnju dci na filmski jik, na nain j kadianja(kupni plan, sdnji plan, opi plan), na ulou ulova snimanja, na ulou po-ka kam, na ulou aliiih naina povivanja pojdinih snimaka (ka-


31/71

31

dova) u jdnu iažajnu clinu (monaža). ( Literatura za nastavnika: D.Makavjv: 24 sličice u sekundi; Žos rož: Filmska gramatika; B. Vuićvić:

Dečji filmski klub; Žvan čnja: Filmska umjetnost; tokin, Lukić: Filmskileksi kon; M. Vabc: Filmska umetnost i škola; B. Balaž: Filmska umetnost;

rnao Maj: Filmski jezik; Vl. Pić: Čarobni ekran.)

4 as: Neke tehničke osobenosti filma

o kojima se malo zna

Uponai dcu sa anim ikovima i duim hnikim osobinama, sp-cifinim a film: dvosukom kspoicijom, maskama, uloom dkoa, nai-

nima smanjivanja ili povćavanja ovj la u odnosu na okolinu, uspo-no i ubano kanj, mak, snimanj u alju, kako s pav fanasinifilmovi, kako ma pobada boca, kako kuć odlću u vaduh, i voovi, i avi-oni, kako on bod, kako s u filmu siž na Msc. ( Literatura za nastavnika:Žos rož: Filmska gramatika; J. Knžvić: Dostignuća filmske tehnike; i lia-ua navdna a 2. i 3. as.)

5 as:Uloga reditelja u filmu

Uponai dcu ko j pavi auo filma. Odnos dilja i osalih saadnika.Upođnj dilja filma sa pooinim diljm, sa piscm knji, sakompoioom muik, sa slikaom. Uponai dcu sa nkoliko najnaaj-nijih filmskih dilja i njihovom uloom koju imaju u isoiji kinmaoa-fij, kao i sa njihovim dlima. Na pim: S. M. ejnjn, č. čaplin i B.Kion ili H. Lojd. D. Fod, majso vsna. Al. Hikok, majso kiminal-no filma. Kalaoov, čuhaj, Kuosava, O. Vls, L. Bunjul, Anonioni,goda, tifo, Viskoni, D Sika, Dini, Anžj Vajda, Vukoić, Bulajić, Bau,

id. Naavno, ovo su samo nabana imna; požljno j sa dcom aovaa-i o onim diljima ija dla ona ponaju, ij su filmov vć ldali. Pi i-bou imna ba s ukovodii onim koja dca vć sama ponaju i pmaijim dlima imaju najvi afinia. ( Literatura za nastavnika: Ž. Bodanović:15 velikih filmova; B. Ćosić: Vidljivi i nevidljivi čovek; r. Novaković: Istorija

filma; Ž. Sadul: Povijest filmske umjetnosti; ejnjn: Charles SpenserChaplin; Ž. Sadul: Život Čarlija Čaplina; A. Lajs: Talent i po gled na svet.)


32/71

32

6 as:Uliga glumca u filmu

Ko aovo sa dcom uvdii koji lumci uživaju najvću populanos

kod njih i ao. Uponai dcu sa poadinom filmskih vda, o njihovojlažnoj i isfosianoj bvdnoj kakoajnoj slavi, sv o upodii sa aisakaivnim umnicima na filmu. zaim, s obiom na dj insovanj,uponai dcu sa živoom i adom kaivnih lumaca koji su kod dc najo-miljniji. ( Literatura za nastavnika: zvd filmsko nba; navdn isoijfilma; ksovi posvćni lumcima u anim lisovima, asopisima i publi-kacijama: »Film danas«, »Filmska kulua«, »ekan«, »Filmski sv« id.; lksi-koni, nciklopdij.)

7 as:Vrste filmova

Uponai dcu sa hnikim, sadžajnim i svsishodnim osobnosimafilmsk poivodnj. Filmovi s snimaju na akama od 8 mm, 9,5 mm, 16mm, 35 mm, 78 mm. Filmovi s snimaju cno-blo ili u boji. Filmovi s sni-maju u klasinom fomau, u hnici visavižn, sinmaskop, oalskop, sin-ama, tod AO sism id. Filmovi s dl na dokumnan i ian. ralikimđu njih: pvi pdsavljaju snimk samo živoa, dui s pav u ciljupdsavljanja a n podukovanja živoa. Posoji i cani film. Osim a a-bavu ili umniko iažavanj, film s koisi i u nasavn, odnosno naunsvh. ekspimnalni film ima a adaak da na nuobiajn nain iskažnk idj, osćanja i shvaanja svo voca, kao i da usavi nain filmskoiažavanja. Najpopulanija vsa filma js iani film u ajanju od oko1,20 do 1,40 asova. ( Literatura za nastavnika: D. Makavjv: 24 sličice u se-

kundi; Ž. rož: Filmska gramatika; lksikoni id.)

8, 9. i 10. as: Najomiljenija vrsta filma u razredu

8. as: pum pismn ili usmn ank uvdii koja j vsa iano filmanajpopulanija u adu (komdija, ili vsn, ili mlodama, ili ani film, iliakcioni, kiminalni, isoijski, psiholoki id.). 9. i 10. asa uponai unik saisoijskim avojm vs filmova, sa najnaajnijim osvanjima u oj v-si, sa savmnim osvanjima vs, njihovim vdnosima ili ndosaci-


33/71

33

ma vdnosi. zao. U o, doaći i duu vsu, koja po populanosi dolaina duo mso u adu i na aj nain, ko živi aovo i svsanu analiu,upuii unik u pob isoijsko i siko ponavanja filma, o ba dabud mos a osalih 10 asova u nadnom, VIII adu. ( Literatura za na-

stavnika: pma pobi, koisii s pomnuim isoijama filma ili duimodovaajućim publikacijama.)

VIIIrAzreD

1. as: Predistorija filma

Podsii dcu na podudanosi hnik sanjanja i hnik filmsko ovo-a, ukaai im na vkovnu ljudsku žlju da s pok a naoio slika u pok-u olovo: kinsko pooi snki, cži i ipaskih obnica, aniki oko va, sdnjvkovn misij. znaaj ponalaska fooafij. Pvspav koj animiaju pok, pvi nusavni pokuaji fiksianja anih fa-a poka, edisonov kinoskop (bioskop a jdno ldaoca), Lmijovpohalan ponalaak i pvi filmovi bać Limij. ( Literatura za nastavnika:D. Makavjv: 24 sličice u sekundi; pomnu isoij kinmaoafij; B. Ćosić:Vidljivi i nevidljivi čovek.)

2. i 3. as: Kratak pregled istorije filma

Na odan nain povai dci nki akulni film sa isoijom oda kompipada i o poiii posl na samu isoiju filma koju ba na pisupaan ianimljiv nain ispiai a 2 asa u kakim cama: ađanj filma (Baća Li-mij, Mlis); casvo filmsk komdij (Maks Lind, Mak Sn, č. čaplin,

Bas Kion, Haold Lojd, Baća Maks, Sn i Olio), odjci komdij do na- vmna i akcn na ponaim savmnim komiaima; uski volucio-nani film (ejnjn, Pudovkin, Dovžnko, D. Vov, Ban), amiki film(vsn, kiminalni film, O. Vls); film u evopi p i posl aa. ( Literatura zanastavnika: Pomnu isoij filma; Ž. Bodanović: Veliki vek filma; B. Ćosić:Vidljivi i nevidljivi čovek; V. Pić: Čarobni ekran; knji o ejnjnu; B.Balaž: Filmska umetnost i filmska kultura; rjpu i Ban: Vestern ili pravi ame-rički film; roa Paul: Film do danas; rudolf Ahajm: Film kao umetnost.)


34/71

34

4. as:Savremeni film

Uponavanj unika sa pldom isoij filma avii ovim asom koji

ba da bud posvćn savmnim sujanjima u kinmaoafijama sva:savmni fancuski film i »novi alas«, savmni japanski film, Ialija poslnoalima, savmni sovjski film, nlski cni aliam, nov pojav upoljskom, mađaskom i amikom filmu, Bunjul u panskom i mksikomfilmu id. ( Literatura za nastavnika: Poo najnovij pojav u svskoj ki-nmaoafiji nisu obuhvaćn pomnuim isoijama filma, nasavnici s mo-aju daljno obavavai o svmu ovom pko filmskih asopisa i filmskihubika dnvnih lisova kako n bi bili đavij obavni od samih unika.)

5 as:O domaćem filmu

Ocai unicima u kakim cama isoija juoslovnsko filma saosvom na pdani piod. zadžai s na pojdinim vdnim dlima i nanjihovim auoima (V. Bulajić, D. Vukoić, Mimica, Io Pna, F. šilic, B.Bau, Žika Miović, B. Hladnik, A. Pović). ( Literatura za nastavnika:lanci i sji u filmskim asopisima i filmskim ubikama dnvn i ndljnamp; »Film danas«; slovnako idanj Sadulov Istorije filmske umetnosti u kojoj j Fanc Bnk dopisao isoiju juoslovnsko filma.)

6 as:U čemu se razlikuje film

od fotografije, od slikarskog dela,od drame, od romana

Cilj ovo asa sadžan j u ukaivanju unicima na auohonosi ili sin-inosi filmsko iaa. Poknua fooafija: osnova filmsko iaa.

Saina kompoicija slik i dinamina kompoicija filmsko kada. Damskiinni pooia i dalko ii pincip filmsk damauij. gluma u po-oiu i luma u filmu; njihov alik. roman kao slika živoa koji nam o-voi o živou na osnovu simbolik i i iaov sopsvn fanaion nad-adnj; film kao slika živoa koja s nposdno vidi. Id. ( Literatura za na-

stavnika: Vl. Pić: Čarobni ekran.)


35/71

35

7 as: Poređenje filma sa romanom

po kome je snimljen

Ovaj as j u svai nasavak phodno i pakina analia alika lia-u od filma. Ponaći kaniovani oman koji su unici vidli na filmskomplanu, po moućsvu doba film. zaim ivii živo upođnj jdn lav,ili jdno pasusa da bi s jasno vidla spcifinos filmsko ovonja: saži-manj adnj, jovios slik — jdna sanica opisa u filmu mož da budna sva jdnim jdinim kadom; odsusvo unuanj psiholok analiu filmu, b koj j oman ako ći namisliv; nminovnos spoljanj psi-holok simbolik ko lumv ia u filmu, o j u omanu ako ći n-pobno id. ( Literatura za nastavnika: Vl. Pić: Čarobni ekran.)

8 as: Kako ti gledaš film

Ova na pvi pold udna ma ba da podsakn unik da iskažu asv i na koji nain pcpiaju okom jdn filmsk pojkcij. Ovaj as u-lavnom služi nasavniku da bi uoio osnovn kaakisik unikovosponano doživljavanja jdno fima i svoio moućnos a sldći, vomavažan as.

9 as: Pasivno i aktivno gledanje filma

Nasavnikova analia unikovo naina i innia doživljavanja jd-no filma. Ovaj as ba odžai kao i phodni, posl pojkcij jdno ka-akisino filma. Ivii analiu pasivno ldanja filma (idnifikaciju),i kiiko naina ldanja filma. Podii sv pojav na samim unicima,

avii diskusiju i vodii j ka om da unici sami uvid pdnos popunijkiiko doživljavanja filma od obino pasivno ldanja. Sv o na osnovuanali vć ldano kinmaoafsko dla. ( Literatura za nastavnika: M.

Vabc: Filmska umetnost i škola, i Dete i film; ksovi u ovoj publikaciji, na-oio ks Anali za filma.)


36/71

36

10 as:Šta bi ti

snimio na filmu i zašto

čas u obliku aovon i u kojoj bi unici slobodnim maanjm, a ipimnom usvojnih nanja sa phodnih asova, snimali imainan filmo-v. Pianj »zao?« služi nasavniku da s jdn san podsi dju fanai-ju, a s du da analiom ih žlja ukaž unicima na njihov osnov, njihovsm, kaak i vnualnu ulou u živou i umnosi pod pposavkom dabudu nkada aisa aliovan. Unik upuii na kolski kino-klub.

*

Napomena: Dja adonalos j oomna. Film j uvliko sa savni dodinj svakodnvno živoa. Sdsva komunikacij, ampa, adio, lvii-ja, omoućila su dci da svoja ma kako haoino akumuliana nanja, spon-ano unsu u svoju kuluu svakodnvno mđuljudsko opnja. U kolinasavnik ć bii dužan da svoja nanja obavno povća i oplmni p noo pisupi ovom dlikanom i voma važnom poslu.

Da bi nasava kla o bolj, oildni i pakini ad mož da puži n-saldivu pomoć. zao nasavu filma ba obavezno povai sa adom kol-sko kino-kluba, a ako a u koli nma, onda a ba nminovno ofomii.J, mnoo j lak ući u film ko pakinu dlanos i na pimu vidi aj o kama, kako ona adi, a j o pojko, kako ilda jdan filmskikada, kako s pakino kadovi spajaju u jdnu clinu i kako o, o uniksam poivd, ilda na kanu. Da n pominjmo inni i naaj ova-kvo uživanja koj bi unici imali pilikom savlađivanja filmsk nasav.


37/71

37

ANALIzA FILMA

I

Moći iskaai mocij koj j film iavao u ovku nai moći ih po-pii u misli. tim poinj akovani kiiki odnos pma ldanom dlu, a sanjim isovmno i odmavanj vdnosi na osnovu osćanja, nanja i isku-sva. Vć j ovono o naaju svsno auimanja sava pma filmu, jsamo ako j mouć npisasnij pocnjivai dlo, njov dubinsk sad-žin, simbol, umnik idj i lina osćanja iavana snaom ov um-nosi. Disanca — nužna a sagledavanje i odmeravanje, b obia da li dobi-

jna pi samom ldanju (o j u suponosi sa uživanjm, j pakinovoma ko, ako s adi o dlovanju pavih umnikih osvanja), odmahia pojkcij, ili kasnij, posl aložnja uskovilanih mocija, iji ć vihobii amnjn analiikim adom svsi — omoućuj aj kiiki sav koji jnminovan pduslov a svaku svsaniju analiu.

Kako j u pianju kola i clokupan spl poblma o a namć kom-plks uajamno odnosa filma i omladin, sposobnos a analiu ima noc-njivu važnos, j nai suinsku imnu sava pma uživanoj maiji, ou kajnjoj liniji pdsavlja nj osnovno adaka koji bi kola moala sbina ovom poduju da posavi.

Da bi o omladin, koji j konsanno van duhovnim sponama sa fil-mom, bio osposobljn a imnu kvalia uživanja, o u svai nai da ioaln pasivnosi posupno pd u akivan, o js kiiki odnos p ma fil-mu, nužno j pobno — pod mnoih duih posupaka o kojima ovdnć hii i — omoućii lim bbojnim ldaocima, vć okupljnim ukolskim klupama, da podu pod povinsk on kinmaoafsk laui da alomljnom i alanjnom filmu saldaju sž.

Ovom pilikom nka bud op no da analiianj filmskih dla mo-aju nminovno da ponaju oni kojima j adaak da a nja osposobljavaju

mlad ljud. Pma om, okivanj, osvajanj i odmavanj jdno filma— koji dola ia uživanja — js pvnsvno sva nasavnika, ija ć ssposobnos manifsovai u om o ć analiom, iložnom pisupano ijasno, pivodii unik do moućnosi da j sami v, pma om nij na-oio pobno dokaivai dvosuk naaj ovih sikih opacija.


38/71

38

II

za ovaj složn posao koji okuj nasavnika, nij dovoljno samo osećanje kvalitativnosti filmsk umnosi, ako ono pdsavlja bian pduslov a o-

kivanj vdnosi u jdnom dlu. Svsana i svobuhvana analia ahvapod nposdn osćajnosi i moć dfinisanja uonika ldaovih sa-nja, iavanih adijacijama unuanjih umnikih sadžina. ta moć defini-

sanja js skl analiiko psa vidljivih i skivnih, uoljivih i manjuoljivih sica složn ađ jdno filma i ijih s pplianja, sapanja,poianja ili advajanja miuju manj-vi posn pouk upućn lju-dima iom sva.

Jasno j da a osćajno-misaono poimanj umnosi i a iskaiva nj opoimanja nij dovoljna jdino moivnos, j vć pvi sanajni dodi sa ia-

žajnim sdsvima filma okiva da j njihova složna upoba injna naosnovu vliko anasko-hniko nanja, i da j koićnj ivsnih ia-žajnih sdsava duih umnikih vsa vno na osnovu afinia pmanjihovoj kspsivnoj susivnosi. Pma om, pduslov a analiu filmajs, pod lin osćajnosi, i ia kulua, ponavanj osnovnih hnikihadnji, kao i sikih i duih nomi, asupanih okom aliacij ivsnodla. Od vin sponano baaanja svim ovim »kljuvima« (koja s n os-vaja pko noći, vć s si boaćnjm lin kulu, baninom ado-naloću i konsannim savanjm) avisić iina ahvaa i dubina podo-a, kako u sb samo, u svoju unuanjos, u kojoj su isovani aoviuibanih adosi, spnji, užasa, saha ili s, ako i u uonik ovakvihili sasvim suponih duvnih sanja, u njihovo kivo i u njihov ćlij od ko-jih su nainjni.

Ukoliko j ambicija jdno analiiko poduhvaa vća, uoliko ć i upo-ba sdsava i moda anali bii aanaija, nij nikakvo udo o j uom amnom splianju ko oddii kada vodću ulou ima anana os-ljivos, a kada j smnjuj inlkualna nadadnja i njno boasvo olinou nanju; n na s d j vođa inuicija a d misao. Pakino, oni munj-vio djsvuju u pplu, mada j osćajnos u bii clo o posla moona

snaa i lavni impuls, j b nj, ili upkos njnih pouka, jdnosavno baa-anj cbalnim ouđm nij mnoo udaljno od snobovsk nisknosi ipovodljivosi pma hiu vmna i nucima mod. U vi sa im, i podmđusobn nužn pomoći koju jdna duoj pužaju osćajnos i misao, ipakpavom isknom analiikom poduhvau cna avnož, ako s ako mo-ž ći, ini mocija. radi nj, u kajnjoj liniji, co poduhva s i vi.

Ipak, mouć j ba u opim cama aluii analiik opacij u koji-ma inuicija ima pvau nad nanjm, ili obnuo. Ilda da j o naoio


39/71

39

pobno kada s misli na kaak kolsk nasav. to j nužno i pdaoko--modskih aloa: u sfama osćajnosi pdaoka invncija nma a daaži; mož samo da ukaže ili da upui. Mđuim, a oblasi koj dokuujpdnanj i suno obaovanj, unik ba naoružavati okivajući im.

a) Sfera dejstvovanja lične osećajnosti. Polaći od inalno vona o au ovijoj dui iaov film, pipci udmanih mocija vaćaju s naa,dlu, da a inova pim. U om mđusobnom fluidnom požimanju, u ko-m aum nma mnoo posla, unuanja ldaova psihika sukua nauj samo na onu osnovnu pouku koju j svaalac svsno ili inuiivnoiaio, vć u okviu nj, u okviu jdinsvno oansko sklopa, bivaju ose-

ćane i an sic dla od kojih j pokao aj osnovni emotivni uda o jldaoca ibacio i osćajn sainosi.

tokom ldanja filmsk pojkcij mouć j osii poiju dla, poiju

adnj, snimaka, dijaloa; osii ulou amosf, ulova, plano va, osvlj-nja, scnoafij, mianscn, lum; osii iam filma. Mouć j nasluiiskivn kaivni kvook auoovih nmia koji su a nanali i bo kojih jnainio dlo; nasluii podtekst monaž i simbola, nasluii nanj ima.

Sv ovo, i mnoo o-a npomnuo, od a j sadana iaovna snaasdm umnosi, usmno j ka mćnju unuanjih duvnih okovau ovku, ija s uskovilanos odažava u anolikoj osćajnosi, a adi ijs akivianja ldalac i podvava uicaju filma.

raum s da pi analiikom odnosu pma jdnom dlu svi odjci mo-ivno alasanja nisu dovoljni a svsano saldavanj povokaivnih l-mnaa uživan i doživljn umnosi. tk sa invncijom auma i nj-ovih oijom i iskusvom nadađnih ouđa, komplia s popuna sp-mnos a vismno alanjivanj ldano filma.

Pma om, na osnovu mocionih isacija, aanj po liniji a umabić usmno ka okivanju kako, kojim pum i na koji nain j osvanaiažajna kombinaoika jdno dla ij s djsvo manifsovalo u duv-nom posu ldaoca.

b) Sfere dejstvovanja intelektualne nadgradnje. Na mlju živono isku-sva, pdnanja, ponavanja vmna, sadanj i polo, isoij, ponava-

nja kovina osalih umnosi, filosofij, avoja hnik, i u boasvo opkulu, mož s upopunii analia filma, im s i osvauj ažni kiikiodnos pma ovoj umnosi, a o sv skupa obauj ivsan vći kii-jum po kom nka dla bivaju pimana i usvajana, a dua niana i odba-civana kao pomaaj, nusph ili ki.

Blaodaći akivnosi svsi mouć j otkriti kako j nainjn film i kojim sredstvima su iavana moivna ubuđnja u uživaocima; kakvim po- stupkom su a sdsva komponovana adi fknij i podonij djsva. ra-


40/71

40

miljanjm (koj pai ldanj u sopu ili invni naknadno) okivajus načini kompozicije elemenata filma (skvnc, kada), uloa pojdinih ka-dova, monažna sukua ima; uoava kako su aspođni simbolinikadovi i kako su oni, blaodaći iunim poicijama u clokupnom sklo-

pu, dobili o nanj. zapažanjm ulo monaž, ada kam i kanja,sikulacij i lasovnih inonacija lumaca, posaj jasno kako s dolo doinaln »vikal«; u iso vm okivaju s auoov pobud, naini ikaivno-hniki posupci kojima su lansian idj dla.

Sv ono KAKO udužno sa onim štA puža aokuljnu pdsavu ojdnom umnikom osvanju. rulai akvih analia n samo da služkao mos a doicanj suin sdm umnosi, vć podižu opi kiijum i,na osnovu povćanih poba a kvaliom, pooavaju ahv pma vo-ljnoj umnosi.

III

Ops i vliina jdn anali uslovljni su svim o navdnim l mn-ima u koj j pobno dodai i sposobnos a fomianj sopsvnih apa-žanja, o j u konknom sluaju — kada j u pianju dlikaan pdaokiad na imni sava unika pma filmu — od ivandn važnosi.

Pma om, analiiko dfinisanj jdno dla i njovo djsva — mo-u bii aliii. Podonos i ahva u ispiivanu maiju mou imai anodlik i osobnosi, mou imai alii svh i ambicij.

Pima adi, u idućim dovima usldić nkoliko analiikih ahva a ujdnu isu maiju. Nka o bud film Istočno od raja.

a) Pseudoanaliza ili informacija

Amiki film Istočno od raja, dlo žisa elija Kaana, nainjn j l954.odin u hnici koloisano sinmaskopa, pma omanu Džona šajnbka.

zaokupljno poblmom psihik dfomacij mlado ovka koja j nasalaodsusvom ljubavi, dlo j žiano s iunim smislom a damsk popo-cij, ako da njovo djsvo posduj nobinu snau upaljivosi.

elija Kaan, žis koji s ko svoja dla upono suposavlja komci-jalnom ablonu sandadiovano Holivuda, jo jdnom j filmom Istočno odraja, filmom koji j na Fsivalu u u Kanu 1955. dobio spcijalnu naadu adamainos i ivsnu lumaku inpaciju, povdio svoj visok um-nik sposobnosi. Oduvk ainsovan a pihika pvianja u ljudima (-


41/71

41

ba s sii njovih filmova Viva Zapata, Uzbuna na ulici, Tramvaj zvani če- žnja), Kaan j i ovo pua nainio dubok ahva u savmno mlado Am-ikanca, doaavajući ldaocima svu duvnu puso koja a sai bo hlad-no naumvanja okolin.

glumći o mladića nviđnom snaom, ano i aino pminuli lu-mac Džms Din pužio j fapannu ubdljivosi svih psihikih nijansa i ob-a ko koj junak filma polai, ako da a kacija, aliovana apsolunimpoisovćnjm lumca sa inpianom linoću, osaj naboavna.

Udužn vdnosi jdno žisa sa vdnosima jdno nijalnolumca svoil su filmsko osvanj koj s svsava u mali boj mk-dlanasala posl aa u SAD. (Id...)

( Napomena: B obia o su konsaacij možda an, ovakvo iso-vanj ponaih injnica — koj svako mož da poia u bioskopskim po-

amima i bulvaskim filmskim asopisima — nma vć smisla, j nobjanjava vdnosi koj lž u samom dlu, nii dfini svhu filma, »ono«ka mu j upn, bo a j, na kaju kajva, i aliovan.)

b) Analiza dramske potke

Film Istočno od raja obađuj poblm afkivn psihik isncij mla-dih ljudi u savmnom amikom duvu.

Okužn ipinom amikom poodicom i koj j ponikao, onom po-odicom koja ini osnovu amiko duva i koja daj osnovni on njovojclokupnoj duhovnoj klimi, Kal — mladi ovk, koji j usld naumvanjaokolin ppun sbi, i okupian sopsvnim inovnim psihikim da-maima, npkidno dažnim nuoljnim edip-komplksom pma majcia koju mu j ovono da j mva — biva sv vi opsdan sobom i nja-snom slunjom da mai, aj najvći i najdaži ivo oplin, oliko žljn udinjsvu i anoj mladosi, nd moa da posoji. Mđuim, i pod okićalsno posojanja majk, ija ljubav, bo živonih okolnosi i anaonimaimđu puiansko da i aavisikih naona n mož da bud uvaćna,

u Kalu nasaj jiv komani pokuaj a pidobijanjm ov ljubavi. Naom puu, kom j poinjno sv, i ija aliacija pima faalnu snau jdi-no mouć smisla biisanja, dolai do adiućih sukoba sa baom, sa nj-ovom vnicom i sa samim ocm, da bi s aj lomo usamljnih i ainihbića najad okonao bdnim i jalovim sjdinjnjm oca na sami i živoomskhano sina.

Damska paabola avijana j slikanjm naimninih ili paallnih unu-anjih nmia, i spoljanjim bivanjm u vidu adacij doađaja.


42/71

42

Kulminacija j dosinua obosanim sažimanjm u visokoj mocionojnaposi.

( Napomena: Analia dam upua s u aanj a onim fnomnimakoj dama u podksu nosi. to j važna sva, ali j ndovoljna a pužanj

popuno odovoa na pianj: koja j idjna osnova dla, idja koja nij po-klamovana, vć j pisuna u vidu sublimn ulan umniko nasoja-nja, damsk pouk i ldaovih moivnih odjka?)

c) Analiza idejne osnove

Posl ldanja lilma Istočno od raja, i posl sisavanja ubukanih mocija,molo bi s ći sldć: iako s fomalno bavi dobom od p 40 odina, film

suinski inosi poblm mlado ovka u SAD koji j posao akuan u namvmnu. Ouđni od osnov, od duva i koj poiu, pomćno funda-mna i b vćih spona sa duhom živoa, a mđusobno kohiono slabospajani, mladi ljudi su ppuni sbi i sopsvnim usamljnikim nmiima.Nsposobni da ih avaju, ub nii smisla sa spoljanjom svanoću, skopcaju u klupku nanih i naivih iacionalnih poblma svojpsih. Kao ula akvo sanja ni jdan avivan sav pma ljudima kojis poimaju kao sanci i hladn ajn, uvk vi npijalji no bližnji.

t pojav nisu pdm pažnj samo savmnih umnika Amik.Muk aoaanih nacija ia I svsko aa imal su odjka u liauijdno boja amikih pisaca (Hminvj, t. Vulf, guda Sin, Fokn,Džon Dos Pasos. Ficdžald id.), a dananja pokolnja Amik, naižnajo jaim cvom bilaa i inaln sumnj, bivaju fiksiana dlimic uanoj poi (Ivin šo, Džms Džons, Noman Maji), a svobuhvanij upooinoj i filmskoj umnosi SAD (Au Mil, tnsi Vilijams, Pdičajvski, Indž na scni; Kaan, rj Sivns, Dlb Man, Vild, DžouaLoan, Buks i jo nki na kanu).

Mđuim, duvno-isoijska pdnanja, na osnovu kojih s donos su-dovi ovakv vs, mou, upkos žnji a svsanoću, da pdsavljaju ob-

u oaninja, j mada navdn konsaacij in diknu idjnu osnovufilma Istočno od raja, film indikno poiuj ops svojih pouka ka opljudskoj dilmi posojanja i opsajanja pod piiskom askola svsi i vansv-snih naona. Idja dla svojim kajnjim domom nadasa duvn i o-afsk koodina i doi jdno od univalnih pianja koj lasi: da li po-soji moućnos a svaanj lino i kolkivno sklada kada j ovk svojimođnjm daovan dmonskom snaom nudovoljnih i pod uslovima du-vno isianja nudovoljivih i acionalnih napona? Kako nadasa ana-


43/71

43

oniam libidinonih komplksa imđu odilja i dc kada s i komplk -si nomalno niživ, posanu konsanna pisunos u vidu onspokojava-juć piiska koji ima snau poklsva?

Oildno da pianja ov vs nisu poblmi samo jdno duva i sa-

nj u njovim okviima. Nij ko nasluii da film Istočno od raja posd-nim pum dodiuj jdno od univalnih pianja ovkov isncij, s svojom sži pibližuj modnom miu o a j XX vk, u mno du,bacio pd na oi u pvi plan.

( Napomena: Analia idjn osnov ini avni ula skupno ala-njavanja fomnih i sadžajnih dlova jdno filma. Ona j sonda ja dla;na osnovu o isaživanja mouć j konano ovoi i o smislu njovoposojanja. Ipak, ba aj akovani duhovni podks so j nosvojiv, pasudovi, danas smaani popuno pihvaljivim mou vć suadan da iub

dubinu nanja, blaodaći naknadnom okivanju nkih abiih i p-hodno nopažnih suinskih lmnaa. zao bi analia idjn osnov mo-la da s naiva i poblmaskom analiom.)

d) Analiza izraza

Film Istočno od raja pipada vlikoj filmskoj poodici koja j bo mnoo-bojnih aloa (komcijalnih, psiholokih, hnikih id.) bila pinuđnada svoj pouk iskauj pianjm pomoću kombinacija iažajnih sdsa-va filma i pooia, d j lavni akcna savljn na lumca i njovu ka-ivnu moć. Damski vhunac nij posian iskljuivo dinaminim sklopompoknih slika (koja u ovim pilikama služi kao spona, o js kao vo spo-vdna hnika opacija koja pnia iu lumaca), vć pvnsvnopomoću sam adnj. U okviu poodic (koju adi vći do dananj ki-nmaoafsk podukcij9), i po njnim pavilima e. Kaan j osvaio ovajfilm kokno. Iako j upobio sinmaskop-hniku, Kaan j spno odolonjnim sama, ako da j u ivojvao vidan usph u kompoiciji o-plana,koja j u scni aovoa oca i sina nad Biblijom dobila dimniju umnik

kspsij.Boaa unuanja dinamika (scna ovanja p u vaon, ajnj aka,

vaaa, ovo ođndana, u imđu bać, baovljvo okivanj majk i

9Danas s vlo mali boj žisa udi da dominannim ovoom monaž, im auoho-nim kspsivnim ouđm sdm umnosli. posin damsku dubinu (Oson Vls, Kuosava.goda. rn i nki dokummaisii i kspimnaoi).


44/71

44

odlaak u vojsku id.), suiana j sjajnom lumom i dinaminim kanji-ma u okviima kada. Blaodaći lumi Džmsa Dina, svaki pok u mi-anscni, svaka ovona i mimika nijansa odiu ivsnim podksnim na-njm. Kaan j inlinno koisio ulov snimanja, pok kam i

monažn spojv da bi ov vdnosi dol o vi do iaa. I o napoaiala j odlina skvnca uponavanja mlađ baa sa majkom, d j ii-na sinmaskop-kana uspno savladana suposavljanjm pspkivndubin usko bodlsko hodnika.

Najfilmskija scna, i bo simboliko nanja najbolja u clom dlu,js skvnca lda.

U njoj lavni junak Kal, sam i ubukanih mocija, ko hp ldnih o-mada pai aovo imđu svo baa i njov dvojk. Odjk unuanjki iskaan j isim jikom filma: Kal pividno baložno pua ni skli-

nicu sav ld u nda vlo dana... Ova skvnca spada u d najboljih pa-adi ialih ispod uk elij Kaana.

Kolo, koj j namnula sinmaskop-hnika, nij moao da bud isko-ićn niaa duo osim a dokumnaciju amosf i ambijna, pmaom, kao i u mnoim duim bojnim filmovima, nma nku vću iažaj-nu svhu. Osala sdsva (on, muika, scnoafija, monaža, fooafijaid., dobo usklađni) u službi su iskaivanja damsk osnov.

( Napomena: Ni jdan dui analiiki odljak n asniva s oliko nasunom nanju koliko ovaj. Analia iaa auima cnalno mso u

pocsu alanjavajuć opacij, j j samo njome mouć okii umni-k kvali jdno filma, i oddii vdnos fomnih sdsava kojima s sa-džaj iskauj. Paallno sa njihovim uponavanjm bliži s i suini samumnosi. tako s konano dospva do onih kiijuma u iju pomoć s ajdno dlo mož ći: ovo j film, a a duo: ovo nij.)

*Sv o j povodom jdno filma no u phodnim odljcima u svai

pdsavlja adobljnu jdinsvnu opaciju koja bi s mola navai inte- gralnom analizom i a iji s ula mož vovai da bi bio najobuhvaniji.zao ćmo na jdnom dlu i bvun poh pokuai da pimnimo kom-plan mod da bismo okili umnik vdnosi i u onim osvanjimakoja j napusila pomodna populanos. Nka objka posmaanja bud so-vjski film Mati, dlo Vsvoloda Pudovkina.

Vsvolod Pudovkin, jdan od najvćih sovjskih filmskih umnika, sni-mio j po isoimnom omanu Maksima goko film Mati — dlo koj sa


45/71

45

osvanjima ejnajna, Dovžnka, Vova i Bana nai vhunac sovj-sko volucionano filma.

Nasalo j u vm bujno pocvaa filmsk umnosi, u duoj poloviniidsih odina ovo vka, kada su u Fancuskoj aliovani Andaluzijski

pas, Stradanje Jovanke Orleanke, Napoleon, Međučin, u SAD Potera za zlatom,General, Pohlepa, Zora, Vetar i Dokovi Njujorka, u Nmakoj Nibelunzi, Faust, Život Žane Nej i Metropolis, a u rusiji pvi Kulovljvi i Vovljvi filmovi,ejnjnov Štrajk, Oklopnjača Potemkin, Oktobar i Staro i novo, Pudovnikov

Potomak Džingis Kana, Dovžnkova Zemlja, taubov Plavi ekspres, id.Shvaajući da j dinamino vm volucionanih kovilaca bina osobi-

na živoa, Pudovkin j, kao i ejnjn, pisupio njovoj filmskoj inp-aciji. Bu, koj su ahvail živo i ljud u njmu, bil su osnovna inspiacija,j su sainjaval i suinu živoa pomnuih umnika, pa j ao i sovjska

kinmaoafija odisala plahoviom smloću i novim nainom iažavanja.godin 1926. Vsvolod Pudovkin, bivi inžnj hmij, ina sasan lju-bilj umnosi, koji s kod Lava Kulova uponao sa duhom filmsko sva-alava a posbno sa pincipima spcifino iaa nov umnosi, sa mon-ažom — snimio j svoj pvi i ujdno i najbolji film Mati, a koji j scnaionapisao N. zahi, a snimalj bio A. golovnja.

Scnaio j pdsavljao adapaciju gokijvo omana o avoju volu-cionan svsi jdn žn koja s, vana a sudbinu svo da, pvaa ipasivn udbnic u volucionaku ija j živona akivnos posala isov-na sa avanadnom dlanoću njno sina. Ova fundamnalna idja sau-vana j i u scnaiju, ali su i damaukih aloa ivna nužna skaćnjai imn (na pim: u omanu n posoji nhoino majino idajsvo a ufilmu ono jasno slikovno okiva njno nsnalažnj u živou: film s ava-va obosanom smću i majk i sina dok u omanu Pavl osaj živ, id.), imj dobijna osnova a plasiniju aadu likova i doađaja.

Pudovkin j ko njih aadio damsku i idjnu bau filma, komponu-jući j na pincipu piamid. Film poinj duim kadovima i spoim i-mom, bivanja s odvijaju laano i muno. takvim imikim hodom i spo-im avijanjm adnj inonian j on vmna koj kaaki popuna

pasivnos, apsoluna bda adniva, bspspkivnos i alkoholii ana i-nacija pma ma kakvoj dlanosi. Kompoiciono i valsko savnsvokadova dopinlo j da ldalac hod osonih i pijanih ljudi po blau, po -snim ulicama i duž vlažnih oada, njihovu odunos, vsk ksploij b-sa i ku laiju u smdljivim kafanama doživljava kao kamnu mou po-puno bnađa.

Mđuim, u usamljnim mladim ljudima, u kojima isk odosi nisu sa-svim unin saiućim življnjm, individualn pobud s pospno a-


46/71

46

vijaju u svsnu opoiciju pma ianiji, a aj as odvažnosi, vola i akcijbiva doaavan n samom dinamikom doađaja, vć i imikim ubanjmmonaž kadova koja s u avnici pvaa u fuioan pls uskovilanih ks-psivnih slika.

Smisaoni podks, koji s sa piamid doađaja pojkuj kao snka sapdma, ima mđuim obnuu sukuu: dok s viulna adacija pnjsužavajući s ka vhu, dol s idjna klica ii od individu do individu, ikonano ijumfuj u idjnom jdinsvu pobuđno mnova, sa ijim susmom i ciljvima popuno idnini i sm i ciljvi pojdinih boaca. za uidju, a u vaskslu nadu udužnih, jdinka-mai ć i inui u okajupovđujući j osajanjm pod kiom kuuma upkos smi najdaž bića— sina, sv do sopsvno unuća. zao s volucionisanj jdn žn ndoživljava kao samosalan individualni avoj, vć kao avoj svsnosi

mnova, j s popuna afimacija njn volucionan akivnosi odvijako volucionanu akciju sam mas, ako i njna sm, sm sono,js u iso vm i simbolina viija nuno uninja clo masovnopoduhvaa, ali i njov isoijsk bsmnosi.

Kao i gifi, ija su fomna okovnja pdsavljala blaovoan mlja avoj sovjsko filma, i Pudovkin damsku osnovu poinj aadomunua kada da bi j ko imiku adaciju dovo do samosaln kspsijkoja ibija i sukoba kadova. tim j naoio u finalu Majke, dobio mona-žnu kspsivnos famnaa doađaja i famnaa stanja doađaja (a nnjih samih), ko koj s n iskauj, vć i njih re zultira idjni smisao. takoj, ajdno sa ejnjnom, oboaio sovjsku, a isovmno i svsku kin-maoafiju jdnim novim, dol nviđnim onusom koji s kod gifia ksamo naiao.

Nasupo ejnjnu — koji j u o vm smaao da sv o s nalaiispd objkiva ba iai kao siovo sanj objkivnosi od ko j k -žis, i samo žis, po svojim svaalakim impaivama modlia um-niko dlo — Pudovkin, i sam lumac, koisio s svaalavom lumaca kaoi gifi, psihološki difnciajući likov svojih dla.

Kao odlian ponavalac moda Sanislavsko (apsoluno kaivno

lumako poisovćnja sa oblikovanom linoću), on j ivsnim iboomlumako ansambla i iskusnim adom uinio da s pum supiln i kajnjživon inpacij gokijvih junaka omoući maksimalno moivno an-ažovanj a sudbinu oovnih linosi. Linosi nisu idifncian sa-mo spoljanjim ildom, no i skivnim psihikim pima, vidljivimko najisananiju iu poka i imasa. Na om polju svakako j najvćiula dala lumica Baanovska, ija s uloa majk svojom vlikom su-sivnoću uvsila mđu najvć kacij filmsk lum uop.


47/71

47

Ali jasno j da s Pudovkin nij oslanjao samo na svaalaku snau lu-maca. Pod svih navdnih posupaka on j maiju savlađivao na jo jdannain — popunim anažovanjm kam. Iako nij pimnjivao njn po-k, Pudovkin j ispoljio vliku sposobnos:

1) a uaono poncianj viuln simbolik (akusno kadianj odo-o ili ododo u cilju podvlanja sanja objkivnosi: sažai su ahvaanii donj ula i im j pocavana njihova mhanika silovios, sah poa-žn majk jasno j uoljiv n samo i njno iaa vć i i na odnosapma njoj u koji nas j uvo onji akus; oac j iubljn imđu mal-nih ianaa u fabikom dvoiu, nadonik skoo lavak biva ban savodn konsukcij pi pobuni; ahukala konjica, snimana ododo, d-luj ubiano, id.);

2) a akcnianj daljima, kako njihovim ivlanjm (sma koja ka-

plj, žoha u anjiiću amniko uvaa), akođ i njihovom nobinom kom-poicijom (dononj oca sa imama upnim napd, mahanj uku ko-njanika pod mosovnim lukom uoi juia na dmonsan, id.);

3) a kompaaivnu mafou (sma — vm ispunjno dvoumljnjmi nsabilnoću; polć — nada u slobodu; pucanj lda — poak masov-nih dmonsacija);

4) a simboliku dalja u niju (asovnik sa om od kl, boinjapavd u sudnici, saklni avaa boc a vodu u uci sudsko inovnika,oisci ib, pijan lav i nojavi sviai u kafani, id.).

Sv j ovo oblikovano ivsnom plasinoću golovnjin fooafij ijj oplo difuno osvljnj davalo slici skoo opipljivu amosfu ambijna,a sav ovakav dobijni maijal spajan u popunu clinu koja pdsavlja pa-vu pomu pobuni i smi.

Iako ađn po omanu koji n pdsavlja ak ni posan dom svoavoca, Pudovkinov film Mati, bo svoj iun umnik vdnosi, osa-vio j svo liano inspiaoa dalko ia sb. (Ambicija ova dva analiikaposupka — pvo koji j adobljn adi pldnosi i duo koji j da uclini — js da posluži kao oijnacija budućim nasavnicima pi njiho-vom alanjavanju ldan maij. Kako ć s dobijni ulai pnosii

unicima — sva j pojdinih modskih posupaka.)

IV

Voma so — adi isicanja vdnosi dla ili uoavanja đavih lmna-a u njmu, adi idvajanja ivsnih osobnih kvalia koji s sami n mouodmah uoii, adi upođivanja naina ada, adi aanja a idjnom osno-


48/71

48

vom koja dva ili vći boj dla spaja u clinu, id. — bić u paksi nužno pi-mnjivana upodna analia.

Primer uporedne anal

film u skolskim klupama

Documents