U jednom slučaju koji je meni poznat mali dečak je svakog petka uveče dobijao groznicu i povraćao. (To je bio jevrejski dečak za koga je petak uveče bio početak „nedeljnog mira“). I on i čitava porodica objašnjenje za to su nalazili u obroku od ribe; naime, gotovo svakog petka uveče jela se riba. Međutim, nije pomoglo kada se on odrekao uživanja u tom obroku. Smetnje su se javljale kao i ranije, a ovaj put su se one možda mogle povezati sa idiosinkrazijom vezanom samo za to što vidi opasno jelo.

Psihooški momenat koji bih ja sada želeo da navedem kao objašnjenje te pravilnosti u vremenskom ponavljanju simptoma, bilo kao pomoćni faktor ili čak kao jedini razlog, tiče se okolnosti koje su karakteristične za nedelju, čak i nezavisno od dužeg spavanja i bolje hrane.

Nedelja je praznik u kulturnom svetu današnjice. Ali, varamo se ako mislimo da praznik ima značenje samo telesnog i duhovnog dana odmora. Odmaranju koje nam on obično omogućuje značajno pridonose duhovni aspekti. Tog dana ne samo da smo svoji gospodari i da se osećamo oslobođeni svih stega koje nam spolja nameću obaveze i pritisci, nego se i u nama pralalelno odvija neka vrsta unutrašnjeg oslobađanja. Od Frojda znamo da unutrašnje sile koje bespogovorno kanališu naše mišljenje i delanje u etičke, logičke i estetičke puteve zapravo samo nagonski reprodukuju ono što je nekada ljudima nametnula nužda spolja. Stoga nije čudo kada pri popuštanju aktuelnog spoljašnjeg pritiska jedan deo već duže potisnutih nagona biva oslobođen. Popuštanje spoljašnje cenzure vodi upravo i unutrašnju da joj se pridruži.

Za onog ko posmatra sa distance uvek je čudno da vidi kako se nivo jedne grupe ljudi menja povodom praznika ili proslava. „Kad si na Almu ništa nije greh“, kažu ljudi Štajerske, i time žele reći da kada se nedeljom ide na izlet u Alm, onda je sve dozvoljeno. Odrasli se ponašaju kao deca, a deca postaju potpuno raspuštena i neretko se dešava ------- i time provociraju kazne osoba sa autoritetom i raspoloženje koje je bilo viš enego dobro ima tužan i nemili kraj. Nije uvek tako jer odrasli u takvim okolnostima znaju da budu izuzetno tolerantni kao da osećaju kao da ih obavezuje tajna i neizrečena konvencija koja krivcima privremeno omogućava da se provuku nekažnjeno.

Međutim, nije svakome dato da svoje prazičko dobro raspoloženje tako slobodno i prirodno istutnji. Neurotski nastrojeni ljudi biće upravo u takvim prilikama skloni preokretanju afekata, bilo zato što moraju da sputaju isuviše opasne nagone koje upravo tada moraju krajnje oštro da čuvaju kada ih loš primer drugih provocira, ili zato što njihova preosetljiva savest neće dozvoliti čak ni male prekršaje. Pored depresije tih „kvaritelja igre“ koja se javlja u lošem trenutku, potisnuti nagoni, koje je praznik aktivirao, može kod njih isto tako mobilisane fantazije o samokažnjavaju manifestovati kroz blaže histerične simptome. Kao takvi se moraju kvalifikovati na početku pomenute glavobolje i probavni problemi koji se javljaju nedeljom – „dugačko spavanje“ i „mnogo jela“ itd samo su povodi kojim se ova mala neuroza služi i kojima racionalno zakriva svoje prave pokretačke razloge.

Indicija ispravnosti ovog shvatanje je to što pored periodičnih ali brzo prolaznih „neuroza nedeljom“ postoje i produžene „neuroze godišnjih odmora“. Oni koji su njima pogođeni su tokom raspusta ili godišnjih odmora pate uvek od manje više neprijatnih psihičkih stanja. Pored već pomenutih „malih histerija“ vrlo je česta i jedna specifična promena raspoloženja. Mislim na izvesno napeto dosađivanje koje one pogođene ne napušta uprkos bilo kakvim razonodama i koje ide u paru sa nesposobnošću za rad koja je za njih vrlo mučna. „Lenstvovanje sa lošom savešću“ „lenstvovanje u kojem se ne možemo radovati“, takvim izrazikma pokušao je jedan pogođen ovim raspoloženjem da ga okarakteriše. Jedan drugih je govorio o čežnji sa nečim neodređenim i setio se kako je još kao dete majku satima gnjavio sasvim uopštenom molbom: „mama daj mi nešto“! I šta god da mu je majka dala on bio nezadovoljan, i dalje bi kenjkao, dve dok ne bi dobio grdnju, pa čak i batine. Posle toga bi bio zadovoljan. Da li se iza neuroza nedeljom kriju i takve nezadovoljene želje? I ako se kriju kakav je onda sadržaj tih želja? Otkud loša savest, sklonost ka kažnjavanju kao simptom i neobična, inače roditeljima sasvim dobro poznato terapeutsko dejstvo kazne? 184