demokratija 2

7/31/2019 Demokratija 2

1/14

Diplomski rad - Demokratija

Gimnazija 1

Sadraj:

Uvod . 2

Pojam, definicija i osnovne vrednosti demokratije .......3

Oblici demokratije 4

Tipologija demokratije .. 5

Istorijski osvrt na demokratiju (Platonovo gledite) .8

Savremeni oblici demokratije ... 10

Inkluzivna i borbena demokratija ..12

Zakljuak ... 13

Literatura ....... 14


2/14


Gimnazija 2

Uvod

Otpor prema ideji demokratije, odnosno ideji kolektivnog upravljanja, naroito je snaan odtrenutka kada velike socijalne i politike promene, s kraja XVIII i poetka XIX vijeka, izvodemase na politiku scenu. Filozofsku potku tog otpora predstavljaju uverenja da se paradoksdemokratije, a time i njena ogranienost, ogleda u tome to ona razvija ljubav za mnotvo, azazire od individua koje to mnotvo ine, tako da ispada da veruje u oveanstvo , a ne verujeu oveka. S tog stanovita, ideji demokratije se, meu prvima, suprotstavlja BenamenKonstan (1767-1830). On tvrdi da se u grkom polisu, jednako kao i u republikanskom Rimu,smisao slobode iscrpljivao u javnom politikom ivotu, tj. u ostvarivanju dravne vlasti.

Linih, graanskih sloboda, meutim, nije bilo i ovek je, poput roba, u celini bio potinjendrutvu i dravi. Otuda, ovekov ideal treba da bude mirno uivanje u linoj nezavisnosti, ane aktivno i trajno sudelovanje u kolektivnoj vlasti.

Konstan pod slobodom podrazumeva trijumf linosti nad vlau i zato, u ime slobode, traitrijumf individualiteta koliko nad autoritetom koji eli upravljati despotski, toliko i nadmasama koje trae potinjavanje manjine veini. Takva sloboda utoliko je potrebnija to onikojima je sueno da rade iz dana u dan nemaju vie razuma od dece, niti interesa za narodno

blagostanje od tuina. Da bi se steklo poterebno znanje i donosile pravilne odluke valja imatislobodno vreme, a njega ne mogu imati oni koji nemaju bogatstvo. Deremi Bentam (1748-1832) svoj filozofski empirizam temelji u velikoj meri na osporavanju, kao besmislenih, svih

ideja koje ovekovu interesnu i moralnu sferu objanjavaju odvojeno od naela neposrednekorisnosti. Osobito je protiv ideja koje propovedaju apstraktna demokratska prava i slobode.

U tom smislu, on otro kritikuje Deklaraciju prava oveka i graanina, tvrdei da ova nijenita drugo do jedan non plus ultra metafizike, koji se moe podeliti na tri dela: onaj koji jenerazumljiv, onaj koji je pogrean, i onaj koji je i jedno i drugo.


3/14


Gimnazija 3

Pojam, definicija i osnovne vrednosti demokratije

Definisati demokratiju vrloje teak zadatak. Ona se kroz istoriju razvijala, tako da danas imavie oblika, tu se govori o vie tipova demokratije. Teoretiari, filozofi i sociolozi su izrazliitih istorijskih perioda razliito definisali demokratiju. Meutim za sve njih definicija

proistekla iz samog imena se moe usvojiti kao zajednika. Npr. na grkom demokratija znai''vladavina naroda'' (gr. demos = narod). ''To je dravna forma u kojoj vlast proizilazi iznaroda i narod je izravno ili neizravno izvrava.'' ''Takoe, se moe smatrati nespornim i to da

je demokratija politiki sistem gde veina ili znatan deo graana ima slobode i pravapolitikog odluivanja i postavljanja nadzora i pozivanja na odgovornost, nosilaca dravne

odgovornosti.''

Ono to bi se danas trebalo podrazumevati pod pojmom demokratije, iz ega se sastoji njenabit, dosta je nejasno, uprkos vrlo rairenoj upotrebi pojma. Smatra se da je demokratije netoto ima veze sa slobodom pojedinca i sa vladavinom naroda, ali nismo sigurni kako se ova

predstava demokratije moe ostvariti. Ono to se danas oznaava kao demokratija idemokratsko ima previe znaenja koja se ponekad i kose. Navedena nejasnoa je delom

povezana sa injenicom da se jadan pored drugog koriste razliiti interpretatori demoktije, injihove definicije ne obraaju panju na injenicu da oni potiu iz razliitog doba i razliitihdrutvenih ureenja. Te samim time ne prave razliku izmeu jezgra demokratskograzmiljanja i njenog ostvarivanja u razliitim vremenskim periodima i drutvenimureenjima.1

1S. ivkovi, Ka sociologiji, 2005., igoja, Beograd, str. 121


4/14


Gimnazija 4

Oblici demokratije

Postoje dve vrste demokrtij:

direktn (neposredn) demokrtij i reprezenttivn (predstvnik) demokrtij.

U direktnoj demokrtiji svi grni uestvuju u procesu donoenj odluke, ime se sprevstvrnje moi u rukm izbrnihpredstvnik. Ipk, njvei broj dnnjih demokrtij su

predstvnike. Svremen direktn demokrtij je izren kroz tri osnovn oblik:inicijtivu, referendum i opoziv.

U predstvnikoj demokrtiji grni n izborim birju svoje predstvnike u prlmentu idju im utoritet d donose odluke u njihovo ime. Iko je neposredn ili direktn demokrtijmrginlizovn u korist predstvnike (reprezenttivne), pojedine oblsti u svetu uspevjuzdrti ovj oblik ue grn u politikom ivotu! Tkv je sluj s vjcrskom koj

je, zhvljujui kntonlnom ureenju, uspeno integrisl neposrednost ue grn udonoenju pretenog del politikih odluk. Oblike neposredne demokrtije sreemo ko

predviene i u veini svremenih ustv. Njeesu to nrodn inicijtiv i referendum.

D bi se neki sistem mogo zvti demokrtskim, u nekoj drvi, svki grnin mor imtiist prv i slobode (sve dok tu prv i slobode ne prekri). Prv i slobode politik nukrzvrstv u 4 genercije: grnsk, politik, ekonomsk i socijln te prv vezn zivotnu sredinu. On podrzumevju slobodu veroispoviesti, ncionlnog i etnikogopredeljenj, upotrebe jezik, slobodu medij i tmpe, slobodu grn d se okupljju irzmenjuju miljenj ...Svki grnin (punoljetni) mor imti prvo n gls d bir svog

predstvnik u prlmentu ili vldi. On to rdi n izborim koji morju biti redovni (njeesvkih etiri ili est godin), neposredni, tjni (mogunost d gls u tjnosti) opti (prvoue svih punoljetnih grn), i jednki (jedn grnin jedn gls). Tkoe, tkvo drutvomor podrvti svki oblik plurlizm. To zni d drv mor imti vie politikih

strnk (politike strnke) i intersnih grup (grupe z pritisk) i d grni slobodno mogupristupti njim ili osnovti svoje.2

2R. Harison, Demokratija, 1997., Dereta, Beograd, str. 75


5/14


Gimnazija 5

Tipologija demokratije

Postoje rzliite klsifikcije model demokrtije. Njee su empirijsko normtivneklsifikcije. U duhu te vrste klsifikcije postoji nekoliko model koji imju i normtivnu iempirijsku vrednost odnosno znj. To su:

1. liberln demokrtij u 3 svoj izdnj klsin, modern i neoliberln

2. polirhij

3. konsocijcij

4. diskurzivn demokrtij

5. prticipcion demokrtij

6. kosmopolitsk demokrtij

7. model multikulturnog grnstv

8. diskurzivno-polirhin liberlno-socijln demokrtij

1. Liberln demokrtij Moglo bi se rei d je liberln demokrtij oblik politikog

sistem orgnizovn u okviru liberlizm ili oko vrednosti slobode. U svim vrijntmliberlne demokrtije, bilo klsinim, modernim ili neoliberlnim, liberlizm je osnovn

premis, okvir i formtivn sng demokrtije. U poslednjim decenijm model liberlnedemokrtije imo je veliki uticj n trnzicione procese, posebno u postkomunistikimzemljm. U nekim od tih zemlj, liberlizm je znio poetk i zenit demokrtije. Postojerzliiti vidovi liberlne demokrtije od kojih su njznjniji klsini, moderni i neoliberlnimodel. Klsin liberlno-individulistik demokrtij bi se mogl vezti z Lokovo

poimnje demokrtije. N pitnje zto su ljudi npustili prirodno stnje i prili drutvu,Lok odgovr d je primrn motivcij z to bil ouvnje njihovih ivot, slobode i

imovine svojine. Ovu ideju trijdu je ksnije, uz mlu modifikciju (ivot, slobodsleenj sree), preuzeo Toms Deferson i implntiro u Deklrciju o nezvisnosti. Moglobi se rei d ov tri pomenut prv, odnosno slobode, uz predstvniku vldvinu, stoje uosnovi i jezgru ovog model. U neto modernijoj i svremenijoj formi model liberlnedemokrtije pokzuje ekskluzivno nglvnje individulizm, indiferentirnost premstlnim i sistemtskim nejednkostim, veznost z ncionlne drvne institucije ko i njeno

preutno suestvovnje s ncionlizmom itd. Neoliberlni model zhtev vie liberlizm, mnje demokrtije (to zni: privtizciju jvnih preduze, odbcivnje drvnih regulcij,smnjenje jvnih birokrtij i plt itd). U osvjnju i popunjvnju ovog neoliberlnoghorizont nstju i rzvijju se procesi dedemokrtizcije.


6/14


Gimnazija 6

2. Polirhij (Robert Dl) Dlov polirhin demokrtij u svojoj njkroj vrijntiistie dve glvne osobine demokrtije: prticipciju i kompeticiju. Osnovne odlike polirhijeu iroj vrijnti su: - vlst je u rukm izbrnih zvninik - izbori su slobodni i poteni(lterntiv s njveim brojem glsov se deklrie ko pobedniki izbor) - opte prvo

gls, prktino sv odrsl lic imju prvo gls - ne postoje ogrnienj n prvokndidture z neki poloj - slobod izrvnj i prvo d se kritikuje i protestuje - grniimju pristup rzliitim izvorim informcij - utonomije udruivnj.

3. Konsocijcij(konsocijcion demokrtij) Ovj model je svoj rzvijeni oblik dobio urdovim Arend Ljphrt. Ovj model politikog sistem je dizjnirn z multietnik ilimultincionln drutv. NJegov, moe se rei, differentia specifica jeste to to se nglv

proces pregovrnj izmeu politikih elit odnosno donoenje odluk u konsocijciji jemogue smo uz punu sglsnost elit. Zbog tog je sm Ljphrt zove jo i konsesulndemokrtij. Konsocijcij se od polirhije rzlikuje u dve tke. Prvo, on ne ukljuuje

prticipciju osimko se pod prticipcijom rzumeju izbori. Drugo, on iskljuuje veinskoodluivnje.

4. Diskurzivn demokrtij s svojim istknutim zstupnicim Hbermsom i dr. jvljse ko lterntiv kko svemonoj drvi, tko i liberlnoj demokrtiji. Ovj modeldemokrtije sledi vie civilno drutvo nego drvu i u sglsnosti je vie s irim nego suskim definicijm politike. Drugim reim, diskurzivn demokrtij se opire ekonomskojrcionlnosti u socijlnom i politikom ivotu i pledir z odreenu vrstu komuniktivnercionlnosti. Komuniktivn rcionlnosz pretpostvlj d se preferencije i stvovi netretirju ko neto dto ili nepromenljivo i d individulne potrebe ko i jvni interesi mogu

biti otkriveni i rsprvljni. Demokrtij je u stvri diskurs pre nego gregcij preferencij.

5. Prticipcion demokrtij U osnovi ovog model demokrtije stoji sm procesodluivnj. Nime, ovj model demokrtije nstoji d projektuje i rzvije sistem demokrtijekoji e omoguiti direktnu prticipciju i uticj grn u procesu politikog odluivnj nsvim nivoim politike orgnizcije koji zhtvju njihov ngmn. Tko, ovj modeldemokrtije je rzvijn u kontrpoziciji ne smo prem liberlnoj, ve tkoe i prem

predstvnikoj, elitistikoj i korportivnoj formi demokrtije. Prticipcion demokrtijnstoji d ukljui demokrtiju u sferi rd i rzliite forme ktivnosti civilnog drutv u

proces odluivnj. Odluivnjem u sferi rd grni mogu postii vie socijlne iekonomske jednkostikoj je nun preduslov z demokrtsku prticipciju u viim oblicim

politikog odluivnj.

6. Kosmopolitsk demokrtij(Dejvid Held) Heldov model kosmopolitske demokrtijenstoji d proiri okvire demokrtije kko bi izo u susret globlistikom preureenjudrutv i politike. Held je z svim logno dozirno i kontrolisno utpnje drve u globlnuzjednicu, pri emu bi drv zdrl neke vne funkcije.

7. Model multikulturnog grnstv (Kimlik) Kimlikin model multikulturnog,multietnikog grnstv nstoji d inkorporir mnjinsk prv u liberlnu teoriju. On istie

tri grupe mnjinskih prv: ) prvo n distinktn tretmn ili priznvnje prv b) prv


7/14


Gimnazija 7

smouprvljnj v) priznvnje prv predstvljnj. Svko od te tri vrste grupnih prv moejednostvno ztititi lnove mnjinske kulturne grupe od ekonomskih pritisk ili politikihodluk veine. Kimlik brni koncept diferencirnog grnstv ko neto to je nsprmkoncept univerzlnog, nediferencirnog grnstv koje mnogi teoretiri smtrju ko

esencijlni element liberlno-demokrtskog idel. Meutim, on smtr d grupnodiferencirn prv pruju nin ispunjenj liberlnih tenji prem slobodi i jednkosti.

8. Diskurzivno-polirhin liberlno-socijln demokrtij on sdri i integriesvojstv ve pomenutih model demokrtije.3

3 R. Radonji, O demokratiji, 2000., Laguna, Beograd, str. 22, 23, 24.


8/14


Gimnazija 8

Istorijski osvrt na demokratiju

(Platonovo gledite)

Bilo mu je dvdeset i osm godin kd je njegov uitelj Sokrt poto je brnio prv i nunuslobodu miljenj nkon revolucije i pobede demokrtije koju je vodil gomil, osuen nsmrt ispijnjem otrov kukute. Ovo iskustvo ispunilo g je tkvim prezirnjem demokrtije, itkvom mrnjom n gomilu d je u njemu szrelo reenje d se demokrtij mor unititi izmeniti vldvinom njmudrijih i njboljih. I ni metod kojimbi se mogli otkriti njmudrijii njbolji, i kojim bi se oni mogli pokrenuti i postviti d vldju bio je glvni zdtknjegov ivot.

Svki oblik vldvine rui sm sebe kd prevri meru u uvnju osnovnog princip.Aristokrtij propd kd suzi krug vlstodrc, oligrhij kd se pred neopreznoj pohlepid se odmh obogti. Obdve izzivju revoluciju. Kd revolucij prestne, moe se ovekuiniti d je on dol iz sitnih uzrok i nezntnih udljivosti; li, md nju mogu izzvtinevni povodi, opet je on iznendn posledic tekih i postepeno ngomilnih rvih stnj.Kd telo oslbi zto to su znemrivne sitne povrede, ond ve i jednostvn rn moedovesti do teke bolesti. Ond dolzi demokrtij. Sirotinj svldv svoje protivnike,nekolicinu osuuje n smrt, druge osuuje n izgnnstvo, i nrodu dje jednko uee ugrnskom prvu i u drvnoj uprvi....

Ali, demokrtij rui sebe time to preteruje u demokrtiji. NJezin osnovni princip jestejednko prvo svih d vre slube i d uzimju ue u donoenju drvnih reenj. N prvipogled, to je odlino stnje, li ono postje ktstroflno time to nrod nem dovoljnogobrzovnj d izbere njbolje voe i njmudriji prvc. to se tie nrod, on nit ne vidi,nego smo ponvlj ono tomu voi ku. D jedn idej uspe ili d propdne, dovoljno jed se on pohvli ili smenom uini u kkvom komdu iz nrodnog ivot (ovj udrcuperen je protiv Aristofn, ije komedije npdju svku novu ideju). Z drvni brodvldvin gomile jeste burno more, gde svki tls govor nvljuje n njeg vodu i sprev

plovidbu. Krj tkve demokrtije jeste tirnij ili utokrtij; gomil toliko voli lsknje, i

toliko je edn med d nposletku njlukviji i njnesvesniji lskvc, koji sebe zoveztitnikom nrod, uzim njviu vlst u svoje ruke. (Setite se istorije Rim!)

to vie Plton o tome rzmilj, sve se vie udi onoj ludosti koj izbor drvnih inovnikostvlj volji i lkovernosti gomile d uopte ne govori o tome d se tj izbor preputonim mrnim i n novc hlpljivim vojvodm koji iz demokrtske pozornice kujuoligrhiske intrige. Plton se li n to to smo mi u prostijim prilikm, n primer kdnruujemo izme, vzd uvereni d ns moe zdovoljiti smo strunjk, u politici, bezdljeg rzmiljnj, uzimmo d svko ko ume d lovi glsove umei d uprvlj grdom ilidrvom. Kd smo bolesni, poruujemo kolovnog lekr, ij nm titul jmi z njegovunroitu spremu i rzumevnje stvri, ne trimo onog koji je veom lep i reit. Prem


9/14


Gimnazija 9

tome, ko je cel drv bolesn, zto d ne trimo slubu i vostvo njmudrijih i njboljih.Ni metodu koj bi od jvnih poloj otklnjl nesposobne i lupee, spreml i birlnjbolje to je zdtk politike filosofije ili filosofije drve.4

Demokrtij zni ssvim jednke mogunosti, nroito u obrzovnju; li ne to d se svkinesposobn Kurt i jo nesposobniji Murt moe uspeti n drvne poloje. Svkome estojti otvoren mogunost d se vspit z sloene zdtke uprvljnj; li, smo oni koji sudokzli svoju sposobnost, koji su s svih ispit poneli pobedn znmenj umetnosti, treb dse birju z voe. Drvni inovnici ne treb d se birju odglsvnjem, niti treb d ih

birju potjne grupe, koje z demokrtiju vezuju svoje nesne rune i intrige, nego smonjihov obdrenost, koju su oni dokzli u demokrtskoj sredini u kojoj svi grdovi prvobitnoimju jednk prv. I niko ne sme d se prim kkve slube bez nroitog prethodnogobrzovnj, ili d ulzi u kkvu visoku slubu pre nego je s uspehom vrio koju niu slubu.

Je li to ristokrtski? Ne treb d se bojimo rei dokle god je dobr stvrnost koju reoznv: pmetnom oveku rei su tntuz bez prve vrednosti; smo budle i politiriuzimju ih z gotov novc. Mi hoemo d njbolji uprvljju nm, to i zni reristokrtij; nismo li mi, slino ko Toms Krljl, z tim eznuli i z to se molili dnjbolji uprvljju nm? Ali, mi smo se nvikli d pod ristokrtijom rzumevmo netonsledno. Otud mor se izrino nglsiti d je pltonsk ristokrtij drukije vrste; on bise njpre mogl ozniti ko demokrtsk ristokrtij. Jer, nrod nee biti primorn dizmeu dv kndidt, to su mu ih pronle i iznele klike, bir onog koji je mnje lo, nego

e se sm kndidovti u svkom od svojih lnov i dobiti jednku mogunost izbor zvspitnje onih koji treb d vre drvne slube. Tu nem nikkvih klsnih rzlik, nikkvih

poloj ili privilegij koje se nsleuju, nikkvih smetnj z tlente koji su se rodili bezsredstv; sin vldoev poinje ko svi druti, i s njime se postup ko s svim drutim, i onim iste mogunosti pred sobom ko sin onog koji isti obuu. Ako je sin vldoev glupk,on se pri prvom presijvnju odreuje meu one koji nisu sposobni z dlji rzvitk; ko li

je sin onog koji isti obuu obdren ovek, njemu je put otvoren d postne uvr drve.Tlentu je rzvitk omoguen m gde se on rodio. To je demokrtij kol stoput deltniji snij nego li demokrtij odglsvnj.5

4Ibid, 28.

5V. Goati, Politike partije i politiki sistemi, 2002., Nolit, Beograd, str. 33, 35, 36.


10/14


Gimnazija 10

Savremeni oblici demokratije

Izbori - su postupak kojim narod (odnosno birai) poverava obavljanje politike

vlastipredstavnikom telu, a u mnogim savremenim demokratskim dravama i predsednika

drave(odnosodravnog poglavara), a koji onda predstavljaju njegovu (dakle narodnu)

suverenu volju. Izbori su zbog toga izvor i temelj legitimiteta celovitog sistema dravne vlasti.

Izbori su prema tome, uobiajni mehanizam putem kojeg moderne demokratijebiraju lanove

svog parlamenta, negde i izvrnu vlast (vrlo esto predsednika drave), a ponegde i lanove

sudske vlasti (sudije, ali vrlo retko). Izbori se odvijaju na nacionalnom (dravnom) nivou i na

lokalnom nivou. Na nacionalnom nivoubiraju se lanovi nacionalnog, dravnog parlamenta -vrhovnog predstavnikog tela graana te dravnog poglavara, ukoliko se on ne bira na neki

drugi nain (u parlamentu, imeovanjem od strane nekog tela, roenjem - u monarhiji) . Na

regionalnom nivou biraju se lanovi lokalnog predstavnikog tela (npr. optinske,

pokrajinske, regionalne skuptine) te eventualno drugi predstavci (gradonaelnici, naelnici i

slino).Osim dravnih, izbor se provode i u razliitim organizacijama i udrugama, politikim

stankama, korporacijama, itd.

Ideja o izborima onih koji su na vlasti sazrevala je uporedno s razvojem teorije o

narodnom suverenitetu kao temeljnom elementu institucionalnom izvoru posrednedemokratije odosnopredstavike vladavine.

Birako pravo - je subjektivno pravo graana (dravljana) odreene drave da na izborima

daju glas za odreenog kandidata, ujedno i pravo da budu kandidati na izborima. Birako

pravo je skup odreenih prava. Kolika je vanost ostvarenja birakog prava kao jednog od

osnovnih politikih prava graana u suvremenim demokratijama ogleda se u injenici to su

temeljna naela za njegovo ostvarivanje najee propisana ustavom, a detaljno razraena u

izbornim zakonima.

Vrste birakih prava:

aktivno birako pravo opte birako pravoiogranieno birako pravo jednako birako pravoinejednako birako pravo pasivno birako pravo.
http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Predstavni%C4%8Dko_tijelo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Predstavni%C4%8Dko_tijelo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Predstavni%C4%8Dko_tijelo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Predsjednik_dr%C5%BEave&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Predsjednik_dr%C5%BEave&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Predsjednik_dr%C5%BEave&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Dr%C5%BEavni_poglavarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Dr%C5%BEavni_poglavarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Dr%C5%BEavni_poglavarhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Demokracijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Parlamenthttp://sh.wikipedia.org/wiki/Monarhijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gradona%C4%8Delnikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gradona%C4%8Delnikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Suverenitethttp://sh.wikipedia.org/wiki/Pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Izborihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Izborihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ustavhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ustavhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Aktivno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Aktivno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C4%87e_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C4%87e_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Ograni%C4%8Deno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ograni%C4%8Deno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ograni%C4%8Deno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nejednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nejednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nejednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Pasivno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Pasivno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Pasivno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nejednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jednako_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Ograni%C4%8Deno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Op%C4%87e_bira%C4%8Dko_pravo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Aktivno_bira%C4%8Dko_pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ustavhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Izborihttp://sh.wikipedia.org/wiki/Pravohttp://sh.wikipedia.org/wiki/Suverenitethttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gradona%C4%8Delnikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Monarhijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Parlamenthttp://sh.wikipedia.org/wiki/Demokracijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Dr%C5%BEavni_poglavarhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Predsjednik_dr%C5%BEave&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Predsjednik_dr%C5%BEave&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Predstavni%C4%8Dko_tijelo&action=edit&redlink=1


11/14


Gimnazija 11

Pravna drava - Slobodna demokratija koja odobrava uee graana u politikom

odluivanju mora imati pravno - dravno ureenje. Demokratija i pravna drava ine

neodvojivu celinu. Pod pravnom dravom treba razumeti sve one principe i postupke koji

osiguravaju slobodu pojedinca i njegovo uee u politikom ivotu. Pravna drava

predstavlja suprotnost policijskoj dravi, odnosno dravi u kojoj vlada samovolja. U

takvim sistemima pojedinac ivi stalno kontrolisan "odozgo" i pod pretnjom od upada u

njegov ivot od strane dobro kontrolisanog aparata dravne sigurnosti. ovek se u svemu

osea kontrolisanim, te osea veliko nepoverenje prema sebi, ime je zatrovan sa ivot

ljudi. Uprkos svom oprezu i pokuajima graani se ne mogu otrgnuti vrstoj ruci drave.

Onome ko se boriprotiv takvog stanja preti hapenje ili ikaniranje, gubitak radnog mesta

ili ak smetanje u zatvor, a da za to ne moe zahtevati pravni sudski proces. A kad se onizvede pred sudiju, onda on prema njemu nastupa kao funkcioner vladajue partije, poto

nema nezavisnosti sudstva. Jurisdiktivna vlast je u ovakvim sistemima samo jedna od

organizacionih tehnika da bi se "materijal - ljudi" uinio "obradivim". Tako da obini

graanin nikad ne zna da li je ve zapeo za oko vladajuim strukturama. Samo ova

nesigurnost je dovoljna za njega da se osea zavisnim i neslobodnim. Pored toga ini se da

pravo u privatnoj oblasti funkcionie -jer se i u dikaturama kanjavaju lopovi ili oni koji

naprave neki saobraajni prekraj. Ali, ovek se ne moe osloniti samo na to. Jer svi

pravni propisi mogu se opozvati, a diktator ili dravna partija odreuju ta je pravilno, ata ne. 6

6 R. Radonji, O demokratiji, 2000., Laguna, Beograd, str. 92, 93, 94, 95.


12/14


Gimnazija 12

Inkluzivna i borbena demokratija

Inkluzivna demokratija

dozvoljava se uee u politikom procesu i ekstremistikim grupacijama koje teeukidanju demokratije (primer panije posle pada Frankovog reima)

prednost: uee u politikoj igri pre svega omoguuje objektivno brojanje glasova pristalica

ekstremistikih partija; spreava se mistifikacija ilegalnih politikih organizacija koje,

koristei se injenicom da su van zakona, za sebe tvrde da predstavljaju veliki deo naroda i da

uivaju njegovu nepodeljenu podrku; zabranjivanjem ekstremistikih partija, demokratski

reim bi liavao slobode graane samo zato to pripadaju ilegalnim ideolokim

organizacijama, a ne zbog njihove stvarne nasilne delatnosti.

Borbena demokratija

u ovom modelu vai naelo zabrane rada ekstremistikih partija koje su neprijateljskinastrojene prema demokratiji (primer Nemake posle Drugog svetskog rata).

prednost: antidemokratske snage mogu biti velika opasnost za drutvo, to dokazujeprimer Hitlerovog dolaska na vlast.

78

7Ibid, 17.

8 P. ii, Uvod u pravo, 2002., Beograd, igoja, str. 54


13/14


Gimnazija 13

Zakljuak

Iz svega prethodno navedenog, zakljuak bi mogla biti poruka Stepana i Linca ,poruka za istinskog demokratu:

Demokratija ne znai da svaki graanin podrava demokratiju niti da

antidemokrati ne treba da uivaju demokratske slobode kad je re o legalnim i

nenasilnim aktivnostima. Nasilne aktivnosti svakako treba da se kanjavaju

zakonitim sredstvima (iako ak i neki demokrati mogu, frustrirani terorizmom,

opravdati nezakonite represalije). Odbrana demokratije je dunost demokratskih

stranaka i njihovih lidera i, u krajnjoj liniji, glasaa koji i omoguavaju

demokratama da vladaju.9

(Alfred Stepan & Huan Linc)

9www.fpn.org.


14/14


Gimnazija 14

Literatura:

1. S. ivkovi, Ka sociologiji, 2005., igoja, Beograd, str. 1212. R. Harison,Demokratija, 1997., Dereta, Beograd, str. 753. R. Radonji, O demokratiji, 2000., Laguna, Beograd, str. 22, 23, 24.4. V. Goati,Politike partije i politiki sistemi, 2002., Nolit, Beograd, str.

33, 35, 36.5. P. ii, Uvod u pravo, 2002., Beograd, igoja, str. 546. www.fpn.org

demokratija 2

Documents