diplomski – master rad - keep.ftn.uns.ac.rs · pdf filefakultet tehni Čkih nauka novi...

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA NOVI SAD Odsek: Elektrotehnika i računarstvo Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije Usmerenje: Energetska elektronika i električne mašine

DIPLOMSKI – MASTER RAD

Kandidat: Miroslav Mikloš Broj indeksa: 10269 Tema rada: Primena savremenih mrežnih komunikacija u industrijskom

okruženju

Mentor rada: Prof. dr Darko Marčetić

Novi Sad, Novembar 2009.

Redni broj, RBR: Identifikacioni broj, IBR: Tip dokumentacije, TD: Monografska dokumentacija Tip zapisa, TZ: Tekstualni štampani materijal Vrsta rada, VR: Diplomski-Master rad Autor, AU: Miroslav Mikloš Mentor, MN: prof. dr Darko Marčetić Naslov rada, NR: Primena savremenih mrežnih komunikacija u

industrijskom okruženju Jezik publikacije, JP: Srpski Jezik izvoda, ЈI: Srpski Zemlja publikovanja, ZP: Srbija Uže geografsko područje, UGP: Vojvodina Godina, GO: 2009 Izdavač, IZ: Autorski reprint Mesto i adresa, МА: 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6 Fizički opis rada, FO: (poglavlja/strana/citata/tabela/slika/grafika/priloga)

(9/70/0/6/47/0/0)

Naučna oblast, NO: Energetika Naučna disciplina, ND: Primena mikroprocesora u elektro energetici Predmetna odrednica/Ključne reči, PO: Siemens, CP 243-1 IT, S7-200, Ethernet UDK Čuva se, ČU: Biblioteka Fakulteta Tehničkih Nauka

21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6 Važna napomena, VN: Nema Izvod, IZ: Rad opisuje primenu komunikacionog procesora CP 243-

1 IT za povezivanje PLC-a Siemens S7-200 sa Internetom. Pored toga opisan je postupak izrade HTML stranice koja je prebačena na sam moduo koji vrši funkciju HTTP servera.

Datum prihvatanja teme, DP: Datum odbrane, DO: 27. 11. 2009.

Predsednik: prof. dr Đuro Oros Član prof. dr Filip Kulić Potpis mentora

Članovi komisije, KO:

Član, mentor:

prof. dr Darko Marčetić

UNIVERSITY OF NOVI SAD • FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6

UNIVERZITET U NOVOM SADU • FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

KEY WORDS DOCUMENTATION Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: Monographic publication Type of record, ТЗ: Textual material, printed Contents code, CC: Graduate-Master thesis Author, АU: Miroslav Mikloš Mentor, МN: dr Darko Marčetić Title, TI: Application of Modern Web Communications in Industrial

Enviroment

Language of text:, LT: Serbian Language of abstract, LA: Serbian Country of publication, CP: Serbia Locality of publication, LP: Vojvodina Publication year, PY: 2009 Publisher, PB: Author’s reprint Publication place, PP: 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6 Physical description, PD: (chapters/ pages/ ref. / tables/ pictures/ graphs/ appendixes)

(9/70/0/6/47/0/0)

Scientific field, SF: Power Engineering Scientific discipline, SD: Microprocessor Application in Electric Power Engineering Subject/ Key words, S/KW: Siemens CP 243-1 IT, S7-200, Ethernet UC Holding data, HD: Library of Faculty of Technical Sciences

21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6

Note, N: None Abstract, AB: Paper describes the implementation of communication

processor CP 243-1 IT for connecting PLC Siemens S7-200 to the Internet. Also in this paper is described a procedure of making the HTML page which is transferred on CP 243-1 IT who performs the function of the HTTP server.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE: 27. 11. 2009. President: Ph.D.E.E Đuro Oros Member: Ph.D.E.E Filip Kulić Member: / Mentor’s sign

Defended board, DB:

Member, Mentor:

Ph.D.E.E Darko Marčetić

SADRŽAJ

Diplomski rad 4

SADRŽAJ UVODNA REČ..............................................................................................................................6

PLC (Programmable Logic Controller)..........................................................................................7 1. OSNOVE PLC-a..........................................................................................................................8

1.1 Princip rad PLC-a..........................................................................................................9 1.2 Sastavni delovi PLC-a.................................................................................................10 1.2.1 Centralno procesorska jedinica-CPU............................................................10 1.2.2 Ulazi u PLC..................................................................................................11 1.2.3 Ulazni prilagodni stepen...............................................................................11 1.2.4 Izlazi iz PLC-a..............................................................................................12 1.2.5 Izlazni prilagodni stepen...............................................................................12 1.2.6 Memorija.......................................................................................................12 1.2.7 Memorijska mapa PLC-a..............................................................................13 2. PLC S7-200 CPU 224XP DC/DC/DC Siemens........................................................................14 2.1 Hardverske karakteristike............................................................................................14 2.1.1 Analogni ulazi i izlazi...................................................................................15 2.1.2 Digitalni ulazi i izlazi....................................................................................16 2.1.3 Napajanje PLC-a...........................................................................................17 2.1.4 Komunikacija računar-PLC..........................................................................18 2.2 Softverske karakteristike..............................................................................................20 2.2.1 Instalacija i podešavanje programa i komunikacije......................................20 2.2.2 Leder dijagram..............................................................................................22 2.2.3 Pisanje programa...........................................................................................24 2.2.4 Komponente projekta....................................................................................25

2.2.5 Učitavanje programa u PLC, modovi rada i monitoring..............................26 CP 243-1 IT (komunikacioni procesor serije 200).......................................................................28 3. Osnove CP 243-1 IT-a...............................................................................................................29 3.1 Funkcije i mogućnosti.................................................................................................29 3.1.1 File system....................................................................................................31 3.2 Komunikacija putem Etherneta...................................................................................31 3.3 IT komunikacija...........................................................................................................32 3.3.1 E-mail............................................................................................................33 3.3.2 FTP Server....................................................................................................34 3.3.3 FTP Klijent...................................................................................................34 3.3.4 HTTP Server.................................................................................................36 3.4 Konekcije i indikacija..................................................................................................36 4. INSTALACIJA I KONFIGURACIJA CP-243-1 IT-a..............................................................38 4.1 Instalacija i priključivanje CP 243-1 IT i S7-200 sistema...........................................38

4.2 Konfiguracija CP 243-1 IT uz pomoć Internet wizarda STEP 7 Micro/Win programa............................................................................................................................39 4.2.1 Wizard za osnovnu konfiguraciju.................................................................40 4.2.2 Wizard za konfiguraciju korisničke administracije......................................41

SADRŽAJ

Diplomski rad 5

4.2.3 E-mail wizard................................................................................................42 4.2.4 FTP wizard....................................................................................................43 4.2.5 Zaključak o konfiguraciji..............................................................................44

5. KREIRANJE KORISNIČKOG PREGRAMA U LEDER DIJAGRAMU STEP 7 Micro/Win 32 PROGRAMA............................................................................................................................47 5.1 Osnove o kreiranju programa......................................................................................47 5.1.1 ETHx_CTRL................................................................................................47 5.1.2 ETHx_CFG...................................................................................................48 5.1.3 ETHx_XFR...................................................................................................48 5.1.4 ETHx_EMAIL..............................................................................................49 5.1.5 ETHx_FTPC.................................................................................................50 5.2 FTP server na PC računaru..........................................................................................51 5.3 Primer korisničkog programa u leder dijagramu.........................................................52 6. KREIRANJE HTML STRANICE.............................................................................................54 6.1 Osnove HTML-a..........................................................................................................54 6.2 HTML editor................................................................................................................54 6.3 Kreiranje HTML stranice.............................................................................................56 6.3.1 Java applets...................................................................................................56 6.3.2 Primer HTML koda......................................................................................58 6.4 Prebacivanje HTML strane na HTTP server...............................................................63 7. WinCC SCADA........................................................................................................................65 7.1 Osnove o WinCC SCADA sistemu.............................................................................65 7.2 Povezivanje WinCC-a sa S7-200 sistemom putem TCP/IP-a.....................................65 7.3 Kreiranje korisničkog programa u WinCC-u...............................................................66 8. ZAKLJUČAK............................................................................................................................69 9. LITERATURA..........................................................................................................................70

UVODNA REČ

21. vek je poznat kao informatičko doba. Nakon industrijskog doba nastupilo je doba informacija. Digitalna revolucija ja nastupila usled posledice pada cena digitalnih komunikacionih uređaja, 70-ih godina 20. veka, izumom mikroprocesora, dok njen vrhunac započinje 90-ih smeštanjem Interneta u privatnu sferu. Informaciona i komunikaciona tehnologija (ICT) obuhvata računare, komunikacionu opremu i sa njima povezane usluge. Digitalna i ICT revolucija odvijale su se paralelno. U poslednjoj dekadi svi smo svedoci ubrzanog razvoja Interneta i razvoj komunikacionih tehnologija. 21. vek je vreme u kojem informacije imaju najveći značaj.

Zadatak ovog diplomskog rada jeste formiranje laboratorijskih vežbi na Fakultetu Tehničkih Nauka iz predmeta „Industrijski sistemi i protokoli“. Sve je radjeno sa ciljem da studenti uoče osnovne karakteristike, prednosti i mane, uslove, način i svrhu korišćenja komunikacionih uređaja.

PLC

-Programmable Logic Controllers-

(sa posebnim osvrtom na PLC S7-200 CPU 224XP DC/DC/DC Siemens)

Osnove PLC-a PLC

Diplomski - master rad 8

1. OSNOVE PLC-a

Programabilni logički kontroler (Programmable Logic Controller) je mikrokontrolerski sistem u kome su hardver i softver specifično adaptirani industrijskom okruženju. Savremeni PLC kontroleri mogu da se nose sa izrazito složenim sistemima upravljanja. Oni se povezuju sa uređajima kao što su senzori, tasteri, prekidači, video sistemi, (ulazni uređaji), motori, roboti, aktuatori, invertori, elektromagnetni ventili, releji, kontaktori, solenoidi, indikatori, operatorski paneli, svetlosna i zvučna signalizacija (izlazni uređaji ili objekti upravljanja).

U automatizovanom sistemu PLC je obično centar sistema upravljanja. Izvršavanjem programa smeštenog u programskoj memoriji, PLC neprekidno posmatra stanje sistema preko ulaznih uređaja (senzora). Na osnovu logike implementirane u programu PLC određuje koje akcije treba da se izvrše na izlaznim uređajima.

Za upravljanje složenim procesima moguće je povezati više PLC-ova preko posebno razvijenih komunikacionih modula u mrežu i sa centralnim računarom.

Prednosti sistema upravljanja sa PLC kontrolerom: • U poređenju sa konvencionalnim upravljačkim sistemom potrebno je manje provodnika,

mnogo manje fizičkog prostora i znatno manji broj rezervnih delova. • Softverska podrška za programiranje izuzetno kompleksnih upravljačkih funkcija. • Dijagnostičke funkcije PLC-a i softvera omogućavaju brzo, pravovremeno i efikasno

otkrivanje grešaka. • Izmena u sekvenci upravljanja (reprogramiranje) može se jednostavno i brzo izvršiti uz

pomoć računara ili ručnog programatora bez zaustavljanja samog procesa (on line) i bez potrebe za izmenama u ožičenju (osim u slučaju kada se zahteva dodavanje novog ulaznog ili izlaznog uređaja). Takođe je moguće i tzv. off line programiranje .

• Mnogo je jeftiniji u poređenju sa konvencionalnim upravljačkim sistemom, naročito u slučajevima gde je potreban veliki broj U/I uređaja i kada su upravljačke funkcije složene.

• Pouzdanost PLC-ova je veća od pouzdanosti elektro-mehaničkih releja i tajmera.

1.1 Princip rada PLC-a

Osnovni princip rada kontrolera je kontinualno skeniranje programa. Pod skeniranjem se podrazumeva prolaz kroz sve uslove u nekom garantovanom vremenu. Proces skeniranja se sastoji iz tri osnovna koraka:

• Provera statusa ulaza. Mikrokontroler (CPU) u ovom koraku proverava svaki od digitalnih ulaza sa namerom da utvrdi njihov status (ON/OFF). Tako određuje da li je senzor ili prekidač povezan sa ulazom aktivan ili ne. Podaci o stanju ulaza se upisuju u odgovarajuće registre u korisničkom delu memorije. • Izvršenje programa. CPU u ovom koraku izvršava program, instrukciju po instrukciju. Na osnovu programa i na osnovu poznavanja stanja određenog ulaza iz prethodnog koraka, sprovodi se odgovarajuća akcija. Ona može biti definisana kao aktiviranje nekog izlaza ili se rezultati privremeno smeštaju u memoriju, da bi kasnije bili iskorišćeni.

Osnove PLC-a PLC


• Provera i izmena statusa izlaza. U ovom koraku CPU proverava status digitalnih izlaza i po potrebi ih menja. Promena se vrši na osnovu stanja ulaza iz prvog koraka i na osnovu rezultata izvršenja programa iz drugog koraka.

Posle izvršenja trećeg koraka procesor se vraća na prvi korak i neprekidno ponavlja ovaj ciklus. Vreme skeniranja je vreme potrebno za jedan prolazak kroz ovaj ciklus i veoma je važna karakteristika PLC kontrolera.

CPU ne može automatski ažurirati analogne ulaze i izlaze (u odgovarajuće registre) u procesu skeniranja. Analognim ulazima i izlazima se mora pristupiti direktno iz programa.

Tokom ciklusa skeniranja CPU obrađuje zahteve koji eventualno stižu na komunikacijski port PLC-a.

U istom ciklusu CPU izvršava dijagnostiku (samotestiranje) svog hardvera, memorije i U/I linija.

Serija zadataka koja se izvršava tokom ciklusa skeniranja zavisi od statusa moda CPU (STOP/RUN), o čemu će biti reči kasnije.

.

Slika 1.1.1 Jedan ciklus skeniranja

Osnove PLC-a PLC


1.2 Sastavni delovi PLC-a

Blok šema tipičnih komponenti od kojih je sačinjen PLC je prikazan na slici:

Slika 1.2.1 Osnovni elementi PLC kontrolera

Posebno treba pažnju obratiti na ulaz i izlaz jer se u tim blokovima nalaze i zaštite neophodne za izolovanje CPU bloka od štetnih uticaja koje industrijsko okruženje može preko ulaznih linija preneti na CPU. Programska jedinica je obično računar koji se koristi za pisanje programa, najčešće u leder dijagramu.

1.2.1 Centralno procesorska jedinica-CPU

Centralno procesorska jedinica (Central Procesing Unit – CPU) je mozak PLC

kontrolera. Sam CPU je obično neki od mikrokontrolera, ranije su to bili 8-bitni mikrokontroleri poput 8051 a sada su to 16-to i 32–bitni mikrokontroleri. CPU se takođe brine o komunikaciji, međusobnoj povezanosti ostalih delova PLC kontrolera, izvršavanju programa, upravljanju memorijom, nadgledanju ulaza i postavljanjem izlaza. Uopšte gledano CPU jedinica vrši veliki broj provera samog PLC kontrolera kako bi se eventualne greške uočile na vreme.

Osnove PLC-a PLC


1.2.2 Ulazi u PLC

Intaligencija automatizovanog sistema veoma zavisi od mogućnosti PLC kontrolera da čita signale sa različitih tipova senzora i ulaznih uređaja. Tasteri, tastature i dvopoložajni prekidači čine osnovnu vezu čovek-mašina. Sa druge strane, za detekciju radnog komada, posmatranje mehanizma u kretanju, proveru pritiska ili nivoa tečnosti potrebni su specifični automatski uređaji kao što su senzori brzine, granični prekidači, fotoelektrični senzori, senzori nivoa itd. Prema tome ulazni signali mogu biti logički (on/off) ili analogni. Manji PLC kontroleri obično poseduju samo digitalne ulazne linije dok veći mogu prihvatiti i analogne ulaze preko posebnih jedinica koje se priključuju na PLC kontroler.

Jedan od najčešćih analognih signala su strujni signal od 4 do 20 mA i milivoltni naponski signal koga generišu razni senzori. Senzori se obično koriste kao ulaz u PLC.

1.2.3 Ulazni prilagodni stepen

Između ulaznih linija i CPU jedinice se postavlja prilagodni stepen koji se često naziva “interfejs”. Namena prilagodnog stepena je da štiti CPU od nesrazmernih signala spoljnog sveta. Ulazni prilagodni modul pretvara nivo stvarne logike u nivo logike koji odgovara CPU (npr. ulaz iz nekog senzora koji radi na 24 VDC mora biti pretvoren u signal od 5 VDC da bi ga CPU mogao obraditi). Ovo se tipično obavlja putem opto-izolacije čiji način rada se vidi na slici:

Slika 1.2.3.1 Ulazni interfejs

Termin “opto-izolacija” znači da nema električne veze između spoljnog sveta i CPU jedinice. Oni su odvojeni optički tj. signal se prenosi svetlošću. Spoljni uređaj dovodi signal koji uključuje LED diodu čija svetlost pobuđuje foto tranzistor koji počinje da provodi što CPU vidi kao logičku nulu. Po prestanku delovanja ulaznog signala LED dioda se gasi, tranzistor prestaje da provodi, napon na kolektoru raste i CPU dobija logičku jedinicu kao informaciju.

Osnove PLC-a PLC


1.2.4 Izlazi iz PLC

Neki od najčešćih uređaja kojima se upravlja su motori, solenoidi, releji, indikatori, zvučna signalizacija i slično. Izlaz može biti analognog ili digitalnog tipa. Digitalni izlazni signal radi kao prekidač, spaja liniju koja je prekinuta preko njega ili je rastavlja. Analogni izlaz se koristi za generisanje analognog signala (npr. motor čija brzina se kontroliše naponom koji odgovara željenoj brzini).

1.2.5 Izlazni prilagodni stepen

Izlazni interfejs je sličan ulaznom. CPU dovodi signal na LED diodu i uključuje je. Svetlost pobuđuje foto tranzistor koji počinje da provodi čime napon između njegovog kolektora i emitora pada na 0,7 V što uređaj priključen na taj izlaz vidi kao logičku nulu. Obrnuto znači da signal na izlazu postoji i tumači se kao logička jedinica. Foto tranzistor nije direktno vezan za izlaz PLC kontrolera. Između njega i izlaza obično se nalazi relej ili jači tranzistor sposoban da vrši prekidanje jačih signala.

Slika 1.2.5.1 Izlazni interfejs

1.2.6 Memorija

Sistemska memorija se koristi od strane PLC-a za operativni sistem. U njoj se još nalazi i korisnički program preveden iz leder dijagrama u binarni oblik. Korisnička memorija je podeljena na blokove koji imaju posebne funkcije. Neki delovi memorije se koriste za čuvanje ulaza i izlaza. Svaki ulaz ili izlaz ima jedan odgovarajući bit u memoriji. Drugi delovi memorije se koriste za čuvanje sadržaja promenljivih (vrednost tajmera ili brojača) koje se koriste u korisničkom programu.

Osnove PLC-a PLC


1.2.7 Memorijska mapa PLC-a

Memorija PLC-a je adresibilna do svakog bita. Biti su organizovani u 16-bitne reči. Više reči čine pojedinačne oblasti, a više oblasti čini celokupnu memoriju PLC-a. Ovo se zove memorijska mapa PLC-a.

S7-200 PLC


2. PLC S7-200 CPU 224XP DC/DC/DC Siemens

2.1 Hardverske karakteristike Značenje gore navedenih oznaka: – S7-200 predstavlja seriju pomenutog PLC-a. – CPU 224XP je oznaka za centralnu procesorsku jedinicu koja je upotrebljena u ovom uređaju. – DC/DC/DC: napajanje PLC-a jednosmernim naponom / izvor jednosmernog napona koji je potrebno obezbediti sa strane digitalnih ulaza (prema šemi koja će kasnije biti prikazana) / izvor jednosmernog napona koji je potrebno obezbediti sa strane digitalnih izlaza (takođe prema šemi koja će kasnije biti prikazana), respektivno.

Izgled PLC-a S7-200 CPU224XP DC/DC/DC dat je na sledećoj slici:

Slika 2.1.1 Izgled PLC-a S7-200 CPU224XP DC/DC/DC (pogled odozgo)

Oznake na slici su sledeće: AIO – analogni ulazi i izlazi DO – digitalni izlazi DI – digitalni ulazi PE, M, L+ – napajanje PLC-a: zaštitni (uzemljenje), “-” i “+” kraj jednosmernog naponskog izvora, respektivno

S7-200 PLC


SF/DIAG – LED dioda za signalizaciju u slučaju sistemske (nepravilnog povezivanja i sl.) greške RUN – LED dioda za signalizaciju u slučaju da je PLC u radnom režimu (“ran mod”) STOP – LED dioda za signalizaciju u slučaju da PLC nije u radnom režimu (“stop mod”) K – konektor za nadogradnju uređaja (memorijskim kertridžom, tajmerima, baterijama...) S – prekidač za biranje željenog radnog režima uređaja AP – potenciometri za regulaciju raspoloživog internog analognog signala (2 kom.) EP – port za povezivanje sa ostalim PLC-ovima P0,P1 – portovi za povezivanje sa računarom (u slučaju programiranja), tekst displejom ili “tač” panelom PSFS – jednosmerni naponski izvor od 24V, za napajanje senzora

2.1.1 Analogni ulazi i izlazi

Prilikom prijema analognog signala vrši se analogno-digitalna konverzija pri kojoj se analogni signal (koji se u ovom slučaju kreće u granicama ±10V) konvertuje u digitalni (zapisan u obliku nula i jedinica u registre od 16 bit-a, pri čemu bit “najveće težine” nosi informaciju o znaku, a ostali o samom obliku i vrednosti signala koji u dekadnom zapisu ima opseg ±32000).

Prilikom digitalno-analogne konverzije proces je sličan (samo obrnut), ali je opseg znatno manji nego kod A/D konverzije.

Postoje 2 naponska analogna ulaza i po jedan strujni i naponski analogni izlaz. Oznake na uređaju su prikazane na slici:

Slika 2.1.1.1 Oznake analognih ulaza i izlaza Simboli nose sledeća značenja:

M – masa, tj. “-” kraj analognog (strujnog i naponskog) izlaza i analognih (naponskih) ulaza I – “+ ” kraj analognog strujnog izlaza V – “+” kraj analognog naponskog izlaza A+ – “+” kraj analognog naponskog ulaza B+ – “+” kraj analognog naponskog ulaza Napomene:

Analogni ulazi: dozvoljen naponski opseg je ± 10V, pri tome je zapis u dekadnom sistemu ± 32000 (bitno pri programiranju) koji uređaj upiše u

odgovarajuće registre nakon A/D konverzije.

S7-200 PLC


Analogni izlazi: – naponski: opseg dozvoljenog napona je 0 ÷ 10 V (u dekadnom sistemu pre D/A konverzije je 0÷32000). Minimalna dozvoljena otpornost je 5000 Ω.

– strujni: opseg dozvoljene struje je 0 ÷ 20 mA (u dekadnom sistemu pre D/A konverzije je 0÷32000). Maksimalna dozvoljena otpornost je 500 Ω.

2.1.2 Digitalni ulazi i izlazi

Digitalni ulazi: – Ukupan broj: 14 – Oznake (vidljive na kućištu uređaja): I0.0, I0.1, I0.2, I0.3, I0.4, I0.5, I0.6, I0.7, I1.1, I1.2, I1.3, I1.4, I1.5. – Napon : 24VDC pri 4mA (tipično) – Logička “1”(minimalno): 15VDC pri 2.5mA (I0.0÷I0.2 i I0.6÷I1.5) 4VDC pri 8mA (I0.3÷I0.5) – Logička “0” (maksimalno): 5VDC pri 1mA (I0.0÷I0.2 i I0.6÷I1.5) 1DC pri 1mA (I0.3÷I0.5)

Digitalni izlazi:

– Ukupan broj: 10 – Oznake (vidljive na kućištu uređaja): Q0.0, Q0.1, Q0.2, Q0.3, Q0.4, Q0.5, Q0.6, Q0.7, Q1.1, Q1.2. – Napon: 24VDC – Naponski opseg: 5 ÷ 28,8 VDC (Q0.0÷Q0.4) 20,4 ÷ 28,8 VDC (Q0.5÷Q1.1) – Dozvoljeni pik struje: 8A u vremenskom intervalu od 100ms – Logička “1”(minimalno): L+ minus 0,4Vpri maksimalnoj struji – Logička “0 ”(maksimalno): 0,1VDC uz opterećenje od 10 kΩ

Raspored ulaznih i izlaznih konektora je prikazan na slici 2.1.2.1:

S7-200 PLC


Slika 2.1.2.1 Raspored ulaznih i izlaznih konektora

2.1.3 Napajanje PLC-a

Napajanje se vrši pomoću izvora jednosmernog napona od 24 V i to na taj način što se ovaj izvor dovede na konektore PLC-a koji su prikazani na sledećoj slici:

Slika 2.1.3.1 Napajanje PLC-a

S7-200 PLC


2.1.4 Komunikacija računar - PLC Da bi se izvršila komunikacija računar-PLC potrebno je imati RS-232/PPI Multi-Master

kabel kojim se podaci poslati iz računara mogu na adekvatan način proslediti do PLC-a i obrnuto. Izgled i dimenzije tog kabla su dati na narednoj slici:

Slika 2.1.4.1 RS-232/PPI Multi-Master kabel Na središnjem delu kabela postoji grupa prekidača (ukupno 8). Da bi se ostvarila željena komunikacija potrebno je podesiti prekidače prema slici 2.1.4.2:

Slika 2.1.4.2 Podešavanje prekidača na RS-232/PPI Multi-Master kablu

Uključivanjem drugog prekidača omogućili smo protok podataka od 9,6 kbps (kilobaud-a po sekundi), a uključivanjem petog obezbedili smo PPI vrstu protokola.

Šta je PPI protokol? PPI (point-to-point interface) protokol je master-slave protokol: master (glavni) uređaj

(ili više njih) šalje zahtev slave (“slejv”, potčinjeni) uređaju, koji on potom izvršava. Primer je dat na sledećoj slici:

S7-200 PLC


Slika 2.1.4.3 Primer PPI protokola Napomena: Pored PPI protokola postoje i neke druge vrste kao što su MPI (multi-point interface,master1-master2 i master1-slave komunikacija) i PROFIBUS (master-slave1, master-slave2...). Komunikacija računar-PLC se izvršava na taj način što se kraj RS-232/PPI Multi-Master kabla označen sa PC (ili RS-232) poveže na jedan od serijskih portova računara (COM1 ili COM2), a kraj označen sa PPI (ili RS-485) na jedan od portova PLC-a (P0 ili P1).

Slika 2.1.4.4 Komunikacija računar – PLC

S7-200 PLC


2.2 Softverske karakteristike

Instalacija i podešavanje programa i komunikacije

Za programiranje Siemens SIMATIC S7-200 generacije PLC kontrolera koristi se programski paket STEP 7- Micro/WIN. U ovom slučaju korišćena je verzija programa 4.0. Najnoviji softver za programiranje svih tipova Siemens SIMATIC PLC kontrolera nosi oznaku STEP 7 V5.0.

Pre pokretanja instalacije potrebno je u slučaju postojanja neke od starijih verzija ovog programa snimiti sve projekte na diskete ili u direktorijum van samog programa. Zatim zatvoriti sve pokrenute aplikacije. Instalacija se izvodi u Windows 2000 ili Windows XP. Pokrenuti instalacioni CD ROM iz Control Panel/ Add Remove Programs/ Install ili pokrenuti file Setup.exe. Slediti uputstva tokom instalacije. Pri kraju instalacije pojaviće se prozor Set PG/PC Interface gde je potrebno izabrati PC/PPI kabl i u Properties brzinu prenosa 9.6 kbps. Promena parametara komunikacije može se naknadno izvesti i u Control Panel-u, gde je posle instalacije programa smeštena ikona Set PG/PC Interface. Pre završetka instalacije potrebno je restartovati sistem.

Posle prvog pokretanja program se otvara kao na sledećoj slici:

Slika 2.2.1 Izgled osnovnog prozora programa Step 7-Micro/WIN V4.0

S7-200 PLC


Podešavanje izgleda osnovnog prozora vrši se u View meniju. Linija za navigaciju (Navigation Bar), stablo instrukcija (Instruction Tree) i izlazni prozor (Output Window) se po potrebi mogu ukloniti iz osnovnog prozora. Palete sa alatkama (Toolbars), a to su osnovna paleta (Standard), paleta za debagovanje (Debug) i paleta sa instrukcijama (Instruction) se takođe mogu ukloniti. Za početak se preporučuje da na radnom prostoru budu osnovna paleta sa alatkama i stablo instrukcija.

Generalne opcije programa podešavaju se u meniju Tools/ Options/ General. Na ovoj kartici zadaje se osnovni programski editor. Ovaj softver raspolaže sa tri editora programa:

1. Leder dijagram (Ladder Logic Editor – LAD) omogućava kreiranje programa preko

simboličkih blokova koji predstavljaju elemente električnih kola. PLC kontroleri se najčešće programiraju u leder dijagramu.

2. Funkcijski blok dijagram (Function Block Diagram Editor – FBD) predstavlja instrukcije

programa preko veza između logičkih blokova. 3. Lista iskaza (Statement List Editor – STL). U ovom editoru program se kreira unošenjem

mnemoničkog seta instrukcija u asembleru. Ovo je najkvalitetniji i najteži način programiranja.

Na kartici General potrebno je izvršiti podešavanje kao na sledećoj slici:

Slika 2.2.2 Podešavanje kartice General

Provera ili promena parametara komunikacije računara i PLC-a vrši se duplim klikom na Communication na stablu instrukcija, ili iz menija View/Communications, ili pak otvaranjem ikonice Communications u liniji za navigaciju. Otvara se prozor Communications Setup gde se

S7-200 PLC


vide tekući parametri komunikacije. Duplim klikom na ikonicu komunikacijskog porta oni se mogu promeniti.

2.2.1 Leder dijagram

Leder (lestvičasti, relejni) dijagram je najpopularniji i najjednostavniji način za komunikaciju korisnika sa PLC kontrolerom. Zbog toga ćemo ovde pokazati osnovni princip izrade ovog dijagrama, što se vrlo jednostavno prenosi u program preko LAD editora (Ladder Logic Editor).

Leder dijagram se sastoji od jedne vertikalne linije (bus bar) koja se nalazi na levoj strani, i linija koje se granaju na desno (linije instrukcija). Duž linija instrukcija smešteni su uslovi koji vode do instrukcija pozicioniranih na desnom kraju dijagrama. Logička kombinacija ovih uslova određuje kada i na koji način se instrukcija na desnoj strani izvršava. Osnovni elementi leder dijagrama vide se na narednoj slici:

Slika 2.2.1.1 Osnovni elementi leder dijagrama

Svaki uslov u leder dijagramu ima vrednost ON (stanje logičke jedinice) ili OFF (stanje logičke nule), zavisno od statusa bita koji mu je dodeljen. U ovom slučaju taj bit je i fizički pristupačan preko ulazne linije u PLC. Ako priključimo prekidač na ulaznu liniju koja mu odgovara, moguće je menjati stanje bita iz stanja logičke nule u stanje logičke jedinice i obrnuto.

U programiranju leder dijagramom logička kombinacija ON i OFF uslova postavljenih ispred instrukcije određuje konačni uslov pod kojim će instrukcija biti izvršena ili ne. Najveći broj instrukcija zahteva korišćenje najmanje jednog operanda, a često i više njih. Operand može biti neka memorijska lokacija (bit ili reč), ili neka numerička vrednost (broj). Primer jednostavne instrukcije je aktiviranje nekog bita u memorijskoj lokaciji. Taj bit takođe može biti fizički pristupačan preko izlazne linije PLC kontrolera. Ako priključimo npr. relej na izlaznu liniju koja odgovara tom bitu, primer sa slike 2.2.1.1 možemo shvatiti na sledeći način:samo u slučaju da su

S7-200 PLC


oba uslova zadovoljena (odnosno oba prekidača istovremeno aktiviraju odgovarajući bit uslova 1 i uslova 2), CPU će aktivirati bit koji odgovara izlaznoj liniji na koji je priključen relej.

Najvažnije grupe elemenata koji se koriste za formiranje leder dijagrama su: • Kontakti (reprezentuju uslove logičkog ulaza, analogno stanju prekidača, tastera i većine

senzora). Mogu biti normalno otvoreni ili normalno zatvoreni. Normalno otvoren kontakt ne provodi struju dok se ne aktivira. Sa druge strane, normalno zatvoren kontakt će provoditi struju sve dok se ne aktivira.

• Izlazi (reprezentuju logički izlaz odnosno stanje izlaznih uređaja). Izlazni uređaj takođe može biti sa normalno otvorenim ili normalno zatvorenim priključcima.

• Blokovi (reprezentuju funkcije, npr. tajmere, brojače, matematičke operacije itd.) Sve grupe elemenata (instrukcije) dostupne u LAD editoru (preko stabla instrukcija), date

su na sledećoj slici. Klikom na znak ¨+¨ ispred direktorijuma sa određenom grupom instrukcija otvara se njegov sadržaj.

Slika 2.2.1.2 Instrukcije i simboli u leder editoru

Ono što određuje uslov izvršenja instrukcije, jeste status pridruženog bita na liniji instrukcije. Normalno otvoren uslov je ON ako njegov operand bit ima status ON, odnosno uslov je OFF ako je takav i njegov operand bit. Normalno zatvoren uslov je ON kada njegov operand bit ima status OFF, odnosno uslov je OFF ako njegov operand bit ima status ON.

S7-200 PLC


2.2.2 Pisanje programa

Nakon što se definišu ulazi i izlazi, prelazi se na programiranje, odnosno izradu projekta. Glavni deo projekta je leder dijagram (programski blok), ali on sadrži i neke pomoćne komponente.

Otvaranje novog projekta vrši se iz menija File/ New, ili klikom na ikonu New Project iz osnovne palete (Standard). Zatim se u prozoru File/ Save As daje ime projektu i određuje direktorijum u koji će on biti snimljen (ovi fajlovi imaju ekstenziju .mwp – Micro/WIN project). Poželjno je osnovne informacije o projektu uneti u okviru View/ Properties.

Posle toga se vrši izbor tipa PLC kontrolera koji programiramo i podešavanje odgovarajućih parametara komunikacije (voditi računa o brzini prenosa podataka koju podržava određeni tip CPU):

• Iz menija PLC izabrati Type. • U okviru PLC type izabrati željeni tip kontrolera (CPU224XP). • Kliknuti na dugme Communications. Proveriti parametre komunikacije (PC/PPI cable, 9.6

kbps). Pri izboru tipa kontrolera, može se desiti da pojedini elementi leder dijagrama (sa stabla instrukcija) budu označeni crvenim krstićem. To znači da taj tip kontrolera ne podržava tu instrukciju (CPU224XP podržava sve instrukcije).

Osnovna funkcionalana celina jednog programa jeste Network (mreža) - vidi sliku 2.2.3. Program se sastoji od više Network-a koji se nalaze jedan ispod drugog. Radi se o sekvenci programa koja sadrži jednu ili više izvršnih instrukcija. Svaki Network mora započeti sa elementom iz grupe kontakata (normalno otvoren ili normalno zatvoren). Network ne može da se završi sa kontaktom. On se obično završava sa instrukcijom izlaza. Desni klik na Network otvara meni u kom su dostupne funkcije editovanja (brisanje, kopiranje, premeštanje, insertovanje itd.). Poželjno je uneti nazive (uloge) pojedinih Network-a zbog preglednosti projekta. Dupli klik na Network Title otvara okvir u koji je moguće upisati naziv i komentar.

Postupak unošenja instrukcije u Network (leder dijagram): 1. Izabrana instrukcija se sa stabla instrukcija prevuče (standardnom tehnikom drag and drop

prevlačenja mišem) na željenu lokaciju (ćeliju). Kursor automatski pokazuje da li je lokacija dozvoljena ili ne.

2. Iznad instrukcije ostaju 3 (ili 4) crvena znaka pitanja. Klikom na njih neophodno je uneti odgovarajuću adresu bita (ili reči) u memoriji, odgovarajući broj (konstantu) ili neke druge parametre koje zahteva ta instrukcija. Ovaj postupak je ilustrovan na sledećoj slici:

S7-200 PLC


Slika 2.2.2.1 Unošenje instrukcije u leder dijagram

U slučaju da se napravi bilo kakva greška u sintaksi (u postupku unošenja adrese ili parametara instrukcije), program na tom mestu automatski ostavlja crveni ili zeleni trag (tekst ili liniju). Ovo je izuzetno korisna funkcija programa koja nam omogućava da blagovremeno uočimo i ispravimo greške.

Kada završimo sa pisanjem programa, možemo izvršiti njegovu generalnu proveru na sve tipove grešaka. Ovo se izvodi izborom funkcije Compile iz menija PLC. U izlaznom prozoru (Output Window) se vidi broj eventualnih grešaka kao i njihov kod. Tada je moguće iskoristiti Help meni u kome je za svaki kod greške dat detaljan opis.

Editovanje instrukcija, ćelija i adresa vrši se na isti način kao i za Network (desni klik na objekat otvara kontekstni meni).

Program se snima iz menija File/ Save, ili preko ikone Save Project na osnovnoj paleti (Standard).

2.2.3 Komponente projekta

U programskom paketu STEP 7-Micro/WIN, pojedine komponente projekta obezbeđuju izuzetno kvalitetnu realizaciju samog programa, dok druge omogućavaju efikasan monitoring i debagovanje programa posle učitavanja u PLC, uz pristup svim potrebnim informacijama.

Jedan projekat je sastavljen od sledećih fundamentalnih komponenti: • Programski blok – sastoji se od izvršnog koda i komentara. Izvršni kod čine glavni

program (Main) i eventualno subrutine (SBR) ili interapt rutine (INT). Izvršni kod se kompajlira i učitava u PLC.

S7-200 PLC


• Blok podataka – sastoji se od podataka (početne memorijske vrednosti, konstante) i

komentara. Podaci se kompajliraju i učitavaju u PLC (komentari naravno ne). • Sistemski blok – čine informacije o konfiguraciji sistema kao što su parametri

komunikacije, lozinka za pristup kontroleru itd. Ove informacije se takođe učitavaju u PLC.

• Simbolička tabela – izuzetno korisno sredstvo za programiranje jer omogućava simboličko adresiranje. Dok pišemo program, mnogo je praktičnije koristiti nazive ulaznih i izlaznih uređaja (npr. senzor1, motor1), nego njihove stvarne adrese u memoriji (npr. I0.0, Q0.5). Simbolička tabela se otvara iz menija View/ Symbol Table ili sa stabla instrukcija (USR1). U simboličkoj tabeli se jednostavno ulaznim i izlaznim uređajima u koloni Name dodele pogodni nazivi (maksimalno 23 karaktera), a u koloni Address odgovarajuće adrese u memoriji (komentar od maksimalno 79 karaktera može se uneti u koloni Comment). Ako vam je potrebno više od 5 vrsta (sa koliko se tabela otvara), desni klik na poslednju vrstu otvara meni Insert iz kog birate Row. Posle se u programu (leder dijagramu) isti ti simboli upisuju umesto adresa (simboličko adresiranje). Ovaj postupak znatno povećava preglednost i olakšava praćenje logike programa. Kompajler pri učitavanju programa u PLC konvertuje simbole u njihove stvarne adrese. Prilikom programiranja u asembleru koriste se direktno i indirektno adresiranje.

• Statusna karta – omogućava da pratite status (tekuće vrednosti) svih operanada dok se program izvršava u PLC kontroleru. Statusna karta se koristi za monitoring i debagovanje programa nakon što je on učitan u PLC.

• Reference – ova komponenta projekta je data u vidu tabele u kojoj možemo videti i proveriti sve elemente (operande) programa, njihove adrese, lokacije u programu, sadržaj i dr. Da bi lista referenci bila dostupna program se mora prvo kompajlirati.

Kompletan projekat je moguće dokumentovati. Ceo projekat ili neke njegove

komponente se mogu odštampati. Podešavanje opcija štampanja je u meniju File/ Print/ Options i File/ Page Setup.

Segmenti programa (npr. Network, simbolička tabela itd.) se mogu kopirati ili premeštati iz jednog projekta u drugi. Na selektovani segment se primenjuju standardne funkcije Edit menija (Cut, Copy i Paste).

2.2.4 Učitavanje programa u PLC, modovi rada i monitoring

Postupak učitavanja programa u PLC se izvodi na sledeći način: 1. Povezati računar i PLC (najsigurnije je da su pri tome isključeni) 2. Postaviti prebacivač moda PLC-a, koji se nalazi ispod gornjeg poklopca na STOP i

uključiti napajanje. Indikator za STOP mod mora da svetli. 3. Uključiti računar (podići operativni sistem), pokrenuti softver STEP 7-Micro/WIN i

otvoriti program (projekat) koji treba da se učita u PLC. Program se otvara iz menija File/ Open.

4. Provera komunikacije se vrši duplim klikom na Communications na stablu instrukcija. Otvara se prozor Communications Setup. Duplim klikom na označeno mesto (plave strelice), uspostavlja se komunikacija. Računar mora da registruje PLC kontroler i njegovu povratnu adresu. Ako to ne uspe, savet je da pokušate još par puta pre nego što proverite parametre komunikacije. U slučaju greške dobija se odgovarajuća poruka.

S7-200 PLC


5. Sada je sve spremno za transfer programa u PLC. Učitavanje programa startujemo iz menija File/ Download ili pritiskom na ikonu Download na osnovnoj paleti. Otvara se okvir za dijalog u kom se definiše koje komponente projekta će se učitavati u PLC (programski blok, blok podataka i sistemski blok). Selektujte sva tri bloka. Klikom na OK započinje učitavanje. Kada se učitavanje završi dobijamo poruku ("Download Successful").

Napomena: Kada učitavate programski blok, blok podataka ili sistemski blok sa računara

u PLC, njihov sadržaj se prepisuje preko odgovarajućih blokova programa koji već postoje u memoriji PLC-a. Zbog toga morate biti sigurni da želite prebrisati tekući program pre nego što pokrenete učitavanje novog. Postoji mogućnost da tekući program prebacite iz memorije PLC kontrolera u računar (File/ Upload ), kao i da onemogućite pristup drugim korisnicima PLC-u pomoću lozinke (Password).

STEP 7-Micro/WIN softver ima mogućnost da direktno (iz programa) kontroliše radni mod (STOP/RUN) dok je računar u vezi sa PLC kontrolerom. Da bi to bilo moguće prebacivač moda na PLC-u mora biti postavljen na TERM ili RUN. Tada je radni mod moguće menjati iz menija PLC/ RUN ili STOP, ili preko ikona u paleti Debug.

Postavljanjem prebacivača moda na TERM (terminal) ne menja se tekući radni mod PLC-a, ali se dozvoljava korisniku da softverski menja mod. Posle učitavanja programa u PLC pogodno je postaviti prebacivač moda na TERM, da bi se kontrolerom moglo jednostavno upravljati iz samog programa. Ovo je naročito korisno u ovoj fazi kada se program testira, vrši monitoring i otklanjanje grešaka. Indikator na kućištu uvek signalizira u kom se modu trenutno nalazi PLC.

U STOP modu PLC ne izvršava program. Ovaj mod se koristi za učitavanje programa u PLC. Pored toga u STOP modu se program može kreirati, editovati i mogu se primeniti određeni alati za monitoring i otklanjanje grešaka. Ako PLC registruje fatalnu grešku u svom operativnom sistemu automatski prebacuje mod na STOP.

RUN mod se može koristiti za kreiranje i editovanje programa (što se direktno odražava na program), monitoring (odnosno praćenje statusa operanada dok se program izvršava) i otklanjanje grešaka (debagovanje). Prebacivanjem iz RUN moda u STOP mod prekida se izvršavanje programa i obrnuto.

Mod PLC kontrolera određuje koje tipove monitoringa i debagovanja možemo izvršiti. Ovo je posebna problematika, naročito ako se radi u RUN modu.

CP 243-1 IT

Diplomski- master rad 28

CP 243-1 IT

(Komunikacioni procesor, serije 200, firme Siemens)

CP 243-1 IT


3. OSNOVE CP 243-1 IT-a

CP 243-1 IT komunikacioni procesor je napravljen za upotrebu sa Simensovim PLC-om S7-200. On omogućuje S7-200 sistemu da bude povezan sa Industrijskim Ethernetom (IE) ili Internetom (Slika 3.1). Uz pomoć STEP 7 Micro/WIN 32 programa, S7-200 sistem može biti konfigurisan programiran i nadgledan preko Etherneta, čak i na geografskoj udaljenosti. Uz pomoć CP 243-1 IT, S7-200 CPU može komunicirati preko Etherneta sa drugim S7-200, S7-300 ili S7-400 kontrolerima.

Slika 3.1 Povezivanje PLC-a S7-200 sa Ethernetom uz pomoć CP 243-1 IT modula IT funkcije CP 243-1 IT-a su u osnovi funkcije za nadgledanje i ukoliko je neophodno,

manipulaciju automatizovanih sistema putem Web pretraživača. Takođe je moguće slati, prethodno definisane e-mail-ove. Uz pomoć IT funkcija veoma je lako razmenjivati cele fajlove sa drugim računarima i kontrolerima. Memorija na File System-u CP 243-1 IT-a ima dovoljno kapaciteta da se pored, prethodno definisane HTML stranice, na tu memoriju prebaci, uz pomoć FTP-a, uputstvo za upotrebu samog uredjaja ili neki drugi dokumenti koji mogu zatrebati tokom rada sa modulom.

Pisanje HTML stranice daje mogućnost vizuelizacije procesa u Web pretraživaču, adaptirane konkretnom pogonu. Takođe daje mogućnost za numeričku ili grafičku prezentaciju procesnih podataka, zatim prikaz statusa promenljivih na displeju kao i promenu vrednosti digitalnih izlaza samog PLC-a. HTTP server je integrisan u CP 243-1 IT i dozvoljava korisniku da, uz pomoć FTP klijenta, prebaci formiranu HTML stranicu, kojoj zatim korisnik pristupa putem Web pretraživača.

3.1 Funkcije i mogućnosti

CP 243-1 IT nudi sledeće funkcije i mogućnosti: • S7 komunikacija

CP 243-1 IT


– Prenos podataka i komunikacija preko industrijskog Etherneta i Interneta. Komunikacija je zanosvana na TCP/IP-u;

– Pristup Internetu uz pomoć RJ45 kabla; – Laka konekcija S7-200 sistema uz pomoć S7-200 bus-a; – Dozvoljava fleksibilnu i distributivnu automatizacionu strukturu sistema; – Osnovu za jednostavno procesuiranje i arhiviranje procesnih podataka; – Dozvoljava simultanu komunikaciju sa maksimalno osam S7 komunikacionih

partnera; – Nudi vezu sa S7 OPC-om; – Jednostavna mrežna administracija; – S7 komunikacione usluge „XPUT/XGET“ kao klijent i kao server; – S7 komunikacione usluge „READ/WRITE“ kao server;

• IT komunikacija – File system za stalno čuvanje Web i konfiguracionih podataka na CP 243-1 IT-u; – SMTP klijent za slanje E-mail-ova. Dodatno, čistoj tekstualnoj poruci je moguće

dodati usađene promenljive. Trenutna vrednost takve promenljive nije određena do samog slanja e-mail-a;

– Konfiguracija do 32 rezličita e-mail-a sa do 1024 karaktera u svakom; – FTP server za pristup File system-u CP 243-1 IT-a; – FTP klijent za razmenu podataka sa FTP serverom; – Konfiguracija do 32 FTP klijent operacije; – FTP klijent funkcija podržava naredbe: READ, WRITE i DELETE; – Pristup FTP klijenta FTP serveru CP 243-1 IT-a; – HTTP server za read i write pristup procesnim i statusnim podacima S7-200

sistema sa do četiri Web pretraživača u isto vreme; – Obezbeđene HTML stranice za dijagnozu S7-200 sistema i pristup procesnim

promenljivama; – Slanje test e-mail-a preko, za to predviđene, HTML stranice; – Čuvanje sopstvenih HTML stranica i Java Applet-a u File system-u CP 243-1 IT-

a; – Obezbeđeni Java Applet-i i Beans-i za rezvoj korisnički-specificiranih HTML

stranica i Java Applet-a; – Korisnička administracija sa do 8 mogućih korisnika sa korisničko-specificiranim

privilegijama pristupa fajlovima, statusnim informacijama i procesnim promenljivama;

• Konfiguracija – Programiranje, konfiguracija i dijagnoza S7-200 sistema sa geografske udaljenosti

(na primer download ili upload programa ili statusnih indikatora) preko industrijskog Etherneta i STEP 7 Mikro/WIN 32 programa;

– Promena modula je moguća bez potrebe ponovnog programiranja/konfigurisanja Ethernet funkcija (Plug&Play). Kako je konfiguracija IT funkcija sačuvana na samom CP 243-1 IT-u, ona treba ponovo biti učitana modulu kada je CP 243-1 IT zamenjen;

• Watchdog tajmer CP 243-1 IT je opremljen sa watchdog kolom. Watchdog se startuje svaki put kada CP 243-1 IT boot-uje. Watchdog nadgledanje je uobičajeno na svakih 5 sekundi. Tolerancija zbog komponenata može povećati ovo vreme na 7 sekundi. Ukoliko watchdog trigeruje, CP 243-1 IT se automatski resetuje. Ovo resetuje CP 243-1 IT. Za to vreme CP 243-1 IT prijavljuje „Parity Error“ procesoru S7-200.

• Mogućnosti adresiranja dodeljene MAC adrese (48 bitna vrednost)

CP 243-1 IT


MAC adresa je dodeljena svakom CP 243-1 IT-u prilikom proizvodnje. MAC adresa je locirana na nalepnici ispod gornjih prednjih vrata. IP adresa može biti dodeljena CP 243-1 IT-u preko prisutne MAC adrese uz pomoć BOOTP-a

3.1.1 File system

File system je dostupan na CP 243-1 IT-u za stalno čuvanje Web i konfiguracionih fajlova. File system koristi tehnoligiju fleš memorije i nudi kapacitet memorije od 8 mega bajta minus memorija neophodna za administraciju.

File system-u je moguće pristupiti jedino preko FTP servera CP 243-1 IT-a. File system ne uočava razliku između malih i velikih slova.

File system CP 243-1 IT-a koristi internu optimizacionu rutinu za uniformnu dodelu svih raspoloživih lokacija na fleš memoriji. Kada individualna memorijska lokacija otkaže zbog starosti, ove lokacije se detektuju i interno označavaju kao nekorisne. Uprkos ovome, veoma učestane write ili delete pristupe File system-u CP 243-1 IT-a treba izbegavati.

3.2 Komunikacija putem Etherneta

CP 243-1 IT podržava maksimalno osam S7 komunikacionih kanala prema klijentima ili serverima. CP 243-1 IT radi prema principu klijent/server za svaki kanal. Samo jedan zahtev po kanalu može biti prihvaćen, procesuiran i odgovoren sa pozitivnim ili negativnim odgovorom u isto vreme. Sve dok odgovor na prethodni zahtev nije poslat CP 243-1 IT ne prihvata novi zahtev. Ako CP 243-1 IT prihvati nekoliko zahteva na kanalu konfigurisanom kao server, samo prvi zahtev će biti procesuiran, ostali zahtevi će biti ignorisani sve do kraja transakcije (npr dok nije poslat odgovor). CP 243-1 IT nema administraciju za specifičnost zahteva kanalu i ne baferuje zahteve.

PC može pristupiti procesoru S7-200 putem PPI interfejsa. Takođe je moguće postići ovu konekciju preko Etherneta uz pomoć CP 243-1 IT-a. Sledeće stvari moraju biti ispunjene da bi ova komunikacija bila moguća:

• Ethernet kartica je instalirana i konfigurisana na PC-u i Ethernet i TCP/IP konekcija prema CP 243-1 IT postoje (preko rutera, firewall-a itd.).

• STEP 7Micro/WIN (počev od verzije 3.2.2.) je instaliran na PC-u. • CP 243-1 IT poseduje validnu IP adresu. Ova adresa može biti dodeljena u konfiguratoru

ili dobijena iz BOOTP servera. CPU 22X sa CP 243-1 IT može komunicirati sa drugim S7-200, S7-300 i S7-400

sistemima i sa OPC serverom. Maksimalno 8 konekcija (sl.3.2.1) je moguće ostvarati, ne računajući STEP 7 Micro/WIN konekciju.

CP 243-1 IT


Slika 3.2.1 Komunikacioni partneri CP 243-1 IT-a

3.3 IT komunikacija

Pored S7 komunikacije preko etherneta CP 243-1 IT takođe podržava servise XPUT/XGET i READ/WRITE, simultano sa različitim IT funkcijama. Tu ubrajamo prenos podataka preko FTP-a, slanje e-mail poruka i sposobnost pristupa do četiri Web pretraživača procesnim podacima i statusnim informacijama S7-200 sistema (slika 3.3.1).

Slanje e-mail-a ili aktivan pristup podacima preko FTP-a je inicijalizovan od strane S7-200 korisničkog programa. Samo jedan zahtev, od ove dve funkcije, može biti aktivan u isto vreme. Korisnik ne može početi novi posao sve dok CP 243-1 IT nije pozitivno ili negativno odgovorio na trenutno aktivni zahtev.

Pored već navedenih S7 tipova komunikacije, CP 243-1 IT nudi četiri tipa IT komunikacije koji mogu biti korišćeni zasebno ili kombinovano.

1. Komunikacija sa e-mail serverom; 2. Komunikacija sa FTP klijentom; 3. Komunikacija sa FTP serverom. Takođe je moguće povezivanje sa FTP serverom koji

radi na CP 243-1 IT-u lokalnog S7-200 sistema; 4. Komunikacija sa do četiri Web pretraživača.

CP 243-1 IT


Slika 3.3.1 IT komunikacija

3.3.1 E-mail

SMTP protokol kontroliše slanje e-mail-ova. E-mail se sastoji od mesta za jednu ili dve adrese, prostora za naslov (subject) i prostora za tekstualnu poruku. Tekstualna poruka se sastoji od ASCII karaktera. Tekst moze da sadrži i prostor za usađene promenljive, koje su definisane u S7-200 sistemu. Kada je e-mail poslat, CP 243-1 IT čita svaku usađenu promenljivu iz S7-200 procesora i ubacuje ju, u prethodno definisanom formatu, na definisanu lokaciju u poruci.

CP 243-1 IT omogućava slanje e-mail-ova, konfigurisanih od strane korisnika, sa korisničkim programom, e-mail serveru koji je već definisan preko IP adrese i porta tokom faze konfiguracije. E-mail server zatim šalje e-mail primaocu, definisanom u adresnom polju samog e-mail-a. E-mail sever definisan tokom konfiguracije sa IP adresom i brojem porta, mora biti lociran u subnetwork-u samog CP 243-1 IT-a ili mora biti moguć pristup serveru preko gateway-a. Ukoliko e-mail serveru nije moguće pristupiti, e-mail se šalje drugom e-mail serveru koji je takođe definisan prilikom konfiguracije CP 243-1 IT-a. Ukoliko ni ovaj e-mail server nije dostupan, odgovarajuća poruka o grešci (Error) je generisana.

Konfiguracija e-mail-ova i adresnih parametara e-mail servera je obavljena uz pomoć Internet wizard-a STEP7Micro/WIN 32 programa. Moguće je konfigurisati 32 različita e-mail-a. Svaki tekstualni e-mail može da sadrži do 1024 karaktera. Struktura svakog od e-mail-ova je definisana sa:

– Broj e-mail-a Ovaj broj se koristi kao referentni broj konfigurisanog e-mail-a i tako je pozivan od strane korisničkog programa S7-200 sistema.

– Adresa primaoca E-mail adresa primaoca. Adresa mora uvek biti navedena.

– Dodatna adresa primaoca E-mail adresa primaoca koji prima kopiju e-mail-a. Ova adresa ne mora biti navedena.

– Naslov (Subject) Kratak opis e-mail-a. Naslov mora uvek biti definisan.

CP 243-1 IT


– E-mail tekst uključujući i mesta za usađene promenljive i formate istih Informacija koju je potrebno poslati je locirana ovde. Vreme reakcije slanja e-mail-a zavisi od konfiguracije i ne može biti generalno

predviđen. Što je veći broj simultanih S7 konekcija i količina podataka koja se šalje preko ovih konekcija, to je duže vreme procesuiranja i slanja e-mail poruka.

3.3.2 FTP Server

FTP server CP 243-1 IT-a može da čita i piše Web fajlove i konfiguracione fajlove, od strane daljinskih FTP klijenta preko Etherneta, u File system CP 243-1 IT-a. FTP klijent uvek inicijalizuje prenos podataka. Sam FTP server nikada ne inicijalizuje prenos. Svi tipovi fajlova mogu biti prebačeni na File system CP 243-1 IT. Relevantnost ovih fajlova na rad CP 243-1 IT-a se ne proveravana.

FTP je protokol koji od korisnika traži autorizacija pre dozvole pristupa FTP server. Ovo zahteva korisničko ime (user name) i lozinku (password) koji su važeći za server. Nakon što je konekcija između FTP klijenta i FTP servera CP 243-1 IT ostvarena, korisničko ime i lozinka moraju biti unešeni. Nakon uspešne autorizacije, korisnik može pristupiti File system-u CP 243-1 IT-a. Moguće je kretati se kroz stablo direktorijuma, prebacivati fajlove i upravljati direktorijumima.

Maksimalno osam korisnika i administrator mogu biti konfigurisani za pristup CP 243-1 IT-u. Administrator se razlikuje od ostalih korisnika sa specijalnim pravima pristupa i pravom pristupa memorijskoj lokaciji gde se nalaze korisnička imena i lozinke za pristup korisnika. Korisnička imena i lozinke su konfigurisane sa Internet wizard-om STEP 7 Micro/WIN 32 programom.

Simultani pristup nekoliko FTP klijenata jednom FTP serveru CP 243-1 IT nije dozvoljen. FTP server je opremljen sa auto logout procedurom da bi sprečio neželjeno zaboravljanje diskonekcije FTP klijenta, koja blokira ostale korisnike. Ukoliko je FTP server, koji je lociran na CP 243-1 IT-u, konektovan sa FTP klijentom i drigi FTP klijent želi da ostvari konekciju sa FTP serverom, server proverava da li je postojala FTP komunikacija između servera i prvog FTP klijenta u poslednjih 60 sekundi. Ukoliko nije, konekcija prema prvom klijentu je prekinuta i zahtev drugog FTP klijenta da se konektuje je prihvaćen. U suprotnom, konekcija sa prvim FTP klijentom se održava a zahtev drugog FTP klijenta da se konektuje je odbijen.

FTP komunikacija je podređena S7 komunikaciji. Ovo znači da vreme reakcije FTP komunikacije zavisi od specifičnosti svake konfiguracije i ne može biti generalno definisan za sve slučajeve.

Svi FTP klijenti koji komuniciraju preko Etherneta i koji su kompatibilni sa RFC959 standardom se uvek mogu smatrati potencijalnim komunikacionim partnerima FTP servera. Ovo znači da komunikacija nije moguća samo sa PC-based FTP klijentima već takođe i sa FTP klijentima koji rade na, na primer S7-200, S7-300 i S7-400 sistemima.

3.3.3 FTP Klijent FTP klijent CP 243-1 IT-a može biti korišćen da prebaci sadržaj delova V-memorije iz

S7-200 u File system drugog FTP servera, ili sadržaj fajla može biti kopiran u V-memoriju S7-

CP 243-1 IT


200 sistema. FTP klijent može da briše definisane fajlove u File system-u FTP servera lokalnog S7-200 sistema.

Moguće je napraviti razliku da li želimo da izvršimo transfer celog fajla ili samo jednog njegovog dela. Broj koliko bajta želimo da prebacimo može biti naveden u zahtevu za čitanje ili pisanje u memoriju. Ukoliko je 0 broj bajta za transfer, koji smo naveli pri zahtevu za pisanje, kreiraće se prazan fajl sa imenom koje smo specificirali prilikom zahteva za pisanje, a u File system-u adresiranog FTP servera. Ukoliko je dužina 0 definisana u zahtevu za čitanje znači da će naznačeni fajl u potpunosti biti prebačen, počev od adrese V-memorije na lokalnom S7-200 sistemu, ukoliko na istom ima dovoljno memorije. Ukoliko je broj bajta koje želimo da čitamo definisan u zahtevu za čitanje, on mora da se poklapa sa dužinom fajla koji želimo da čitamo. Ukoliko to nije slučaj CP 243-1 IT prijavljuje grešku kada je zahtev za čitanje izvršen.

Tokom FTP transfera, fajlovi nad kojima se vrši transfer nisu modifikovani i podaci u njima nisu konvertovani. Svi podaci nad kojima se vrši transfer se tretiraju kao da su u bajt formatu.

FTP klijent CP 243-1 IT-a uvek zahteva transfer fajlova, koji je iniciran korisničkim programom S7-200. FTP server ne generiše zahtev za FTP transfer. CP 243-1 IT prihvata zahtev, generisan iz S7-200 korisničkog programa, od samo jednog FTP klijenta u isto vreme. Čim je taj zahtev kompletno procesuiran, CP 243-1 IT vraća pozitivan ili negativan odgovor. Korisnički program ne može da izda novi zahtev za FTP klijent funkciju sve dok trenutni zahtev nije izvršen.

FTP server, koji je definisan prilikom konfiguracije sa IP adresom, mora biti lociran u subnetwork-u CP 243-1 IT-a ili mu mora biti dostupan putem gateway-a.

FTP zahtevi su konfigurisani putem Internet wizard-a STEP 7Micro/WIN 32 programa. Konfiguracioni podaci koji su unešeni ovde se stalno čuvaju na Fille system-u CP 243-1 IT-a. Prenos ovih podataka iz STEP7 Micro/WIN 32 programa u CP 243-1 IT se vrši putem FTP-a. Maksimalno 32 zahteva za FTP mogu biti definisana, gde svaki zahtev može da prebaci jedan fajl. Za svaki od tih zahteva je neophodno uneti sledeće podatke:

– Broj FTP zahteva Ovaj broj se koristi kao referentni broj, preko kojeg je svaki od zahteva pozivan iz korisničkog programa.

– IP adresa FTP servera IP adresa od sistema čijem File system-u se pristupa.

– Korisničko ime FTP servera Logovanje FTP servera se vrši pod ovim korisničkim imenom. To znači da ime definisano ovde mora imati pravo pristupa adresiranom FTP serveru.

– Lozinka FTP servera Šifrovana lozinka navedena gore se koristi za logovanje na FTP server.

– Ime putanje korišćenog fajla Ime fajla sa kompletnom putanjom mora biti definisano ovde.

– Tip zahteva koji treba biti izvršen. Mogući tipovi zahteva su: o Piši u File system FTP servera. o Čitaj iz File system-a FTP serevera. o Briši fajlove iz File system-a FTP servera.

– Početna adresa i dužina podataka u bloku sa podacima Ovde se navodi početna adresa sa koje će podaci koji se čitaju biti sačuvani u S7-200 sistemu, ili početna adresa podataka koji se upisuju i trebaju se poslati FTP serveru. Koliko bajta je neophodno transferovati je takođe navedeno. Svi FTP klijenti koji komuniciraju preko Etherneta i koji su kompatibilni sa RFC959

standardom se uvek mogu smatrati potencijalnim komunikacionim partnerima FTP klijenta. Ovo

CP 243-1 IT


znači da komunikacija nije moguća samo sa PC-baziranim FTP serverima već takođe i sa FTP serverima koji rade na, na primer S7-200, S7-300 i S7-400 sistemima.

3.3.4 HTTP Server

Funkcija HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) servera integrisanog u CP 243-1 IT dozvoljava korisniku da pristupi S7-200 sistemu, uz pomoć popularnih Web pretraživača, i čita statusne informacije ili čita/piše procesne vrednosti.

Prethodno definisane HTML (Hyper Text Markup Language) stranice i Java Applet-i se nalaze sačuvani na File system-u CP 243-1 IT-a i dostupne su korisnicima. Korisnik takođe može sam napraviti svoju HTML stranicu ili Java Applet-e i prebaciti ih u File system CP 243-1 IT-a uz pomoć eksternog FTP klijenta.

Java Applet-i su mali aplikacioni programi napisani u programskom jeziku Java. Na zahtev pretraživača, takvi Applet-i se uobičajeno prebacuju sa HTTP servera na Web pretraživač i izvršavaju se u njemu.

Java Beans su softverske komponente sa standardizovanim interfejsom pisanim u programskom jeziku Java. Lako je povezati Beans-e u konvencionalnim Java razvojnim okruženjima i povezati ih uz pomoć grafičkih alata za kompletne Java aplikacije ili Java Applet-e. Kreiranje Java Appleta uz pomoć Beans-a se preporučuje iskusnim programerima, pa njihova detaljnija analiza nije rađena u ovom radu.

Pozivanje HTML stranice, koja se nalazi na File system-u CP 243-1 IT-a, preko Web pretraživača, ne zahteva zaštitu pristupa. Takva zaštita se ne aktivira sve dok se ne pristupa statusnim ili procesnim promenljivama preko Web pretraživača ili prilikom pokušaja slanja test e-mail-a preko za to podešene HTML stranice. U tom slučaju korisnik mora da se autorizuje sa svojim korisničkim imenom i lozinkom dodeljenom tom korisniku. Pristup HTTP serveru CP 243-1 IT se tada dozoljava ili odbija u zavisnosti od prava pristupa prijavljenog korisnika, dodeljenih od strane administratora.

File system sadrži već definisane HTML stranice na Engleskom koje daju statusne i dijagnostičke informacije, preko već integrisanih Java Applet-a. Ove HTML stranice mogu biti editovane ili dalje procesuirane uz pomoć nekog od mnogobrojnih HTML editora.

Svi HTTP klijenti mogu biti smatrani kao potencijalni komunikacioni partneri. HTTP server na CP 243-1 IT-u podržava simultani pristup do četiri Web pretraživača u isto vreme. Ako zahtev za pristup HTTP serveru stigne u trenutku kada su sva četiri postojeća komunikaciona kanala zauzeta, zahtev se dobija.

Na CP 243-1 IT-u HTTP komunikacija je podređena S7 komunikaciji. Vreme reakcije varira u zavisnosti od konkretne konfiguracije i generalno ne može biti predviđen unapred.

3.4 Konekcije i indikacija

CP 243-1 IT je opremljen sa sledećim konekcijama: – Terminalni blok za napajanje 24 V DC i konekcija za uzemljenje. – 8-pin RJ45 socket za Ethernet konektor. – Pin plug konektor za S7-200 bus. – Integrisani gumeni kabel sa socket-om za S7-200 bus konekciju.

Konektori su locirani ispod prednjih vrata, prikazanih na slici 3.4.1

CP 243-1 IT


Slika 3.4.1 Pogled od napred na CP 243-1 IT

Posotji 5 LED indikatora na prednjoj strani. U tablici 3.4.1 je navedeno značenje tih LED

indikatora.

LED indikator

Boja Značenje

Crvena, stalno uključena System error: Uključeno kada se pojavi greška.

SF

Crvena trepće System error: Trepće (otprilike jednom u sekundi) kada je konfiguracija neispravna ili BOOTP server ne može biti pronađen.

LINK Zelena, konstantno uključena

Konekcija preko RJ45 interfejsa: Ethernet konekcija je ostvarena.

RX/TX Zelena, treperi Aktivnost Etherneta: Podaci se primaju ili šalju preko Etherneta. Napomena: Paket podataka možda nije namenjen CP 243-1 IT-u. CP 243-1 IT prihvata svaki paket poslat preko Etherneta i onda proverava da li je taj paket namenjen njemu. RX/TX treperi, čak i kada je Ethernet kabel diskonektovan, kada CP 243-1 IT pokušava da pošalje paket.

RUN Zelena, konstantno uključena

Spreman za rad: CP 243-1 IT je spreman za komunikaciju.

CFG Žuta, konstantno uključena Konfiguracija: Uključeno kada STEP 7 Micro/WIN 32 aktivno održava konekciju sa S7-200 sistemom putem CP 243-1 IT-a.

Tabela 3.4.1

Tokom startup faze CP 243-1 IT-a, SF LED zasvetli dva puta. LINK i RX LED zatim zasvetle nekoliko puta. Čim se RUN LED uključi startup CP 243-1 IT-a je završen.

CP 243-1 IT


4. INSTALACIJA I KONFIGURACIJA CP 243-1 IT-a

4.1 Instalacija i priključivanje CP 243-1 IT i S7-200 sistema

Moguće je instalirati uređaje iz S7-200 familije i na operacionom panelu i na DIN rail-u. Moguće je organizovati module horizontalno ili vertikalno. Zbog hlađenja neophodno je ostaviti najmanje 25mm slobodnog prostora iznad i ispod uređaja, kako bi toplota mogla slobodno da se odvodi (sl. 4.1.1).

Slika 4.1.1 Izgled ugradnje od napred i sa strane

Da bi smo počeli sa radom i instalirali korisničke programe CP 243-1 IT-u uz pomoć

STEP 7 Micro/WIN 32 programa, neophodno je: – Povezati S7-200 PLC i CP 243-1 IT pomoću integrisanog gumenog kabla sa S7-200 bus

konekcijom (sl.4.1.2). – Povezati S7-200 i CP 243-1 IT-a sa napajanjem (24V DC). – Povezati CP 243-1 IT, uz pomoć 8-pin RJ45 socket-a za Ethernet konekciju, sa Ethernet

kablom. – Povezati PC sa STEP 7 Micro/WIN 32 programom i S7-200 PLC uz pomoć PPI kabla.

Slika 4.1.2 S7-200 i CP 243-1 IT

CP 243-1 IT


Nakon izvršene instalacije i povezivanja, S7-200 sistema i CP 243-1 IT-a, potrebno je uključiti napajanje i sačekati par trenutaka da se startup izvrši. Nakon toga je neophodno na PC-u, koji je povezan sa S7-200 sistemom preko PPI kabla, pokrenuti STEP 7 Micro/WIN 32 program. U samom programu je neophodno definisati sam CP 243-1 IT.

Kada otvorimo STEP 7 Micro/WIN 32, neophodno je podesiti komunikaciju preko PPI kabla, da bi smo dodelili IP adresu CP 243-1 IT-u. To radimo tako što u Navigation Bar-u, koji se nalazi na levoj strani prozora, kliknemo na prozor Communication ili otovrimo isti prozor: View/Component/Communication. U novo otvorenom prozoru kliknuti na dugme Set PG/PC Interface, koje nam otvara novi prozor u čijoj padajucoj listi treba kliknuti na PC/PPI cable (PPI)(sl.4.1.3). Nakon selektovanja PPI komunikacije kliknuti OK, što nas vraća u Communication prozor u kojem takođe treba kliknuti na OK. Time smo definisali komunikaciju između S7-200 sistema i PC-a sa STEP 7 Micro/WIN 32 programom.

Slika 4.1.3 Communication prozor STEP 7 Micro/WIN 32 programa

4.2 Konfiguracija CP 243-1 IT uz pomoć Internet wizarda STEP 7 Micro/WIN 32 programa

Nakon što je sve povezano i instalirano kako je objašnjeno u prethodnoj glavi, potrebno je konfigurisati CP 243-1 IT. To radimo uz pomoć STEP 7 Micro/WIN 32 programa, instaliranim na PC-u koji je povezan sa S7-200 sistemom. Konfiguracija se vrši uz pomoć Internet wizarda koji je lociran u Tools/Internet wizard, ili takođe u Navigation bar-u kada kliknemo na dugme Tools, izađe paleta na kojoj se nalazi Internet wizard.

Moguće je uneti sve relevantne podatke, neophodne za konfiguraciju, u par prozora. Internet wizard se sastoji od četiri interna wizarda koja se koriste za definisanje raznih IT servisa. Prvo se otvara wizard za osnovnu konfiguraciju, gde se definišu osnovni podaci o sistemu (kao na primer IP adresa). Nakon toga je moguće završiti konfiguraciju ili preći na FTP wizard, e-mail wizard ili wizard za konfiguraciju korisničke administracije.

CP 243-1 IT


4.2.1 Wizard za osnovnu konfiguraciju

Odmah nakon otvaranja Internet wizard-a dobijamo wizard za osnovnu konfiguraciju. Sve podatke koje unesemo ovde se čuvaju na procesor S7-200 PLC-a.

Introduction dialog je prvi prozor koji se otvara, koji nam daje osnovne informacije o samom wizardu. Nakon kliktanja na dugme Next> prelazimo na sledeći prozor u konfiguracionom wizard-u.

U sledećem prozoru definišemo poziciju modula u S7-200 sistemu. Ako je verzija S7-200 sistema 1.20 ili viša, CP 243-1 IT može biti postavljen na bilo kojoj od 7 mogućih pozicija. Za verzije niže od 1.20, CP 243-1 IT mora biti lociran na 0 poziciji, osim kada je ta pozicija zauzeta. U tom slučaju CP 243-1 IT se instalira na poziciju 1. U drugom prozoru, poziciju modula možemo specificirati manuelno, ili možemo pustiti wizard da sam potraži CP 243-1 IT u S7-200 sistemu. Ukoliko ga pronađe S7-200 sistem automatski identifikuje njegovu poziciju. Duplim klikom na indetifikovanu lokaciju CP 243-1 IT-a ona se prihvata u konfiguraciji.

U narednom prozoru wizard-a (sl.4.2.1.1) definišemo osnovne TCP/IP parametre kao i tip prenosa podataka. Postoje dva načina za unos TCP/IP parametara:

1. Unos parametara manuelno u za to predviđen prostor 2. Aktiviranje pristupa BOOTP servera. U tom slučaju CP 243-1 IT dobija TCP/IP

parametre iz BOOTP servera tokom startup faze. Ukoliko CP 243-1 IT nije u stanju da pronađe BOOTP server u sopstvenoj TCP/IP mreži, on inicira reset, resetuje se i ponovo pokušava da ostvari kontakt sa BOOTP serverom. CP 243-1 IT ovo radi sve dok ne pronađe BOOTP server u sopetvenoj mreži.

Slika 4.2.1.1 Internet wizard, definišemo TCP/IP parametara i tip prenosa

Stižemo do prozora, u konfiguracionom delu internet wizarda, gde definišemo komandni

bajt modula i broj S7 Peer-to-Peer konekcija. U ovom prozoru unosimo adresu onih bajta u adresnom području S7-200 sistema, preko kojih je moguće pristupiti CP 243-1 IT-u iz S7-200 sistema. U ovom prozoru se takođe određuje koliko S7 konekcija, od mogućih 8, će biti definisano na CP 243-1 IT-u. Novi prozor se otvara za svaku od definisanih S7 konekcija, u kojima konfigurišemo svaku od S7 konekcija.

Dolazimo do prozora gde aktiviramo ili deaktiviramo CRC rutinu i definišemo interval nadgledanja. CRC rutina sprečava nenamerno presnimavanje konfiguracione memorije S7-200

CP 243-1 IT


procesora. Uvek se preporučuje aktiviranje CRC rutine, jer jedino tako CP 243-1 IT može detektovati da je korisnički program vršio neželjene promene konfiguracionim podacima. U istom prozoru definišemo i interval nadgledanja (Keep Alive time). Vrednost unešena ovde određuje vreme posle kojeg će CP 243-1 IT prepoznati da je nastao komunikacioni problem.

Podešavanja administratora je naredni prozor do kojeg dolazimo u wizardu. U ovom prozoru unosimo korisničko ime i lozinku administratora. Takođe u ovom prozoru definišemo da li će administrator imati pravo pristupa procesnim podacima S7-200 sistema iz Web pretraživača.

Aktiviranje individualnih IT servisa je naredni prozor. Svaku od IT funkcija koju želimo koristiti sa CP 243-1 IT-om mora biti označena kao aktivna u za to predviđenom prostoru u ovom prozoru. Sve neoznačene funkcije u ovom prozoru neće biti pokrenute prilikom uključivanja CP 243-1 IT-a u rad. Jedini izuzetak je FTP server na CP 243-1 IT-u koji je uvek aktivan.

Definisanje oblasti u kojoj se čuvaju konfiguracioni podaci je naredni prozor u wizardu. Možemo sami odrediti u kojoj oblasti želimo da čuvamo ove podatke ili da pustimo da wizard sam odredi ovu lokaciju. U korisničkom programu ne smemo koristiti ovu memoriju.

Naredni prozor nam daje informacije o subrutinama koje će wizard da postavi u konfiguraciji, i gde su njihovi konfiguracioni podaci.

Zaključak da je prvi faza konfiguracije završena je naredni prozor. Na levoj strani prozora imamo ponuđene ikone koje nas vode u dalje wizarde za konfiguraciju pojedinačnih IT funkcija. Ukoliko ne želite ni jednu od navedenih IT funkcija kliknite na Finish dugme u donjem desnom uglu prozora, što će završiti konfiguraciju CP 243-1 IT-a.

4.2.2 Wizard za konfiguraciju korisničke administracije

Da bi ste ušli u ovaj wizard (sl.4.2.2.1) neophodno je kliknuti na ikonu User Accounts, koja se nalazi na levoj strani Internet wizard-a.

Slika 4.2.2.1 Izgled wizard-a za konfiguraciju korisničke administracije

CP 243-1 IT


Uz pomoć prozora koji se otvaraju moguće je konfigurisati do 8 korisnika. Za svakog korisnika treba uneti korisničko ime, lozinku i specifična prava pristupa za svakog korisnika. Treba biti siguran da je svaki korisnik jedinstven.

Nakon završene konfiguracije korisničke administracije treba kliknuti na Next> i ukoliko ne želimo da konfigurišemo ili menjamo konfiguraciju drugih funkcija treba kliknuti na Finish.

4.2.3 E-mail wizard

Da bi smo pristupili ovom Wizardu (sl.4.2.3.1) neophodno je kliknuti na ikonu E-mail na levoj strani wizarda.

U prvom prozoru e-mail wizard-a, treba dodeliti e-mail adresu vašem S7-200 sistemu. Ta adresa može biti bilo koja adresa i primalac e-mail-a dobija ovu adresu kao adresu pošiljaoca. U istom prozoru treba uneti IP adresu e-mail servera kojem CP 243-1 IT prosleđuje e-mail koji treba poslati. Iz sigurnosnih razloga, moguće je uneti još jedan e-mail server. Kada CP 243-1 IT pokuša da pošalje e-mail na prvi server može se desiti da je nemoguće pristupiti datom serveru. U tom slučaju CP 243-1 IT šalje isti mejl drugom serveru i ukoliko ni njemu ne može pristupiti CP 243-1 IT generiše odgovarajuću error poruku. E-mail serveru se obično pristupa preko porta 25, ali ukoliko e-mail server koristi drugi port, taj port može biti naknadno unešen.

Naredni prozor se koristi za konfiguraciju e-mail-ova. U prozoru za adresu mora biti navedena e-mail adresa primaoca, za svaki konfigurisani mejl. Drugi primalac e-mail-a ne mora biti naveden. Naslov (Subject) se takođe navodi u ovom prozoru, za svaki od konfigurisaih mejlova.

U deo za tekst unosimo tekst koji zelimo da bude poslat za svaki od konfigurisanih e-mail-ova. U tekst je moguće ubaciti i usađene promenljive. Kada se e-mail šalje, CP 243-1 IT zamenjuje ove promenljive sa trenutnim vrednostima definisanih promenljivih iz memorije S7-200 procesora.

Slika 4.2.3.1 Izgled wizard-a za konfiguraciju e-mail funkcije

Da bi smo ubacili usađene promenljive u tekst e-mail-a, neophodno je kliknuti na Insert

Data dugme unutar datog prozora. U prozoru koji se tada otvara definišemo promenljive koje se

CP 243-1 IT


usađuju u tekst. Definiše se adresa podataka unutar S7-200 sistema, kao i format podataka koji će biti u tekstu e-mail-a prilikom slanja.

Kada je željeni broj e-mail-ova konfigurisan neophodno je kliknuti na Next> dugme i ako ne želimo da konfigurišemo ili menjamo konfiguraciju drugih funkcija treba kliknuti na Finish.

4.2.4 FTP wizard

Da bi smo pristupili ovom Wizardu neophodno je kliknuti na ikonu FTP na levoj strani wizarda.

Uz pomoć FTP wizard-a konfigurišemo FTP zahteve, koji trebaju biti poslani od strane S7-200 korisničkog programa, preko FTP klijenta na CP 243-1 IT-u. Na CP 243-1 IT-u FTP server ne treba biti konfigurisan. Ovaj server se automatski pokreće prilikom stratup-a CP 243-1 IT-a. Prava pristupa ovom serveru su određena prilikom konfiguracije korisničke administracije.

Da bi smo definisali FTP zahtev neophodno je prvo definisati da li se radi o read, write ili delete zahtevu, kao i FTP server kojem se ti zahtevi šalju (sl.4.2.4.1).

Slika 4.2.4.1 Izgled wizard-a za konfiguraciju FTP funkcija

Kod write zahteva treba uneti koju memoriju, iz S7-200 CPU, želimo poslati definisanom

FTP serveru. Početna adresa i dužina podatka koji šaljemo je takođe potrebno uneti. Kod read zahteva je neophodno definisati da li primljene podatke treba čuvati u memoriji

S7-200 sistema. Takođe se definiše koliko bajta treba biti prebačeno. Ukoliko se za dužinu podatka upiše nula, ceo sadržaj definisanog fajla će biti kopiran u memoriju S7-200 sistema, počevši od definisane start adrese.

Za svaki FTP zahtev, neophodno je definisati FTP server kojem zahtev treba da se salje. Treba uneti IP adresu FTP servera i ime fajla koji treba prebaciti, kao i zahtevanu informaciju o putanji fajla. Izvršenje FTP zahteva takođe zahteva navođenje identifikacije validnog korisnika, kao i lozinku datog korisnika.

Moguće je konfigurisati maksimalno 32 različita korisnika. Nakon završene konfiguracije kliknite na dugme Next> u prozoru i ako ne želimo da

konfigurišemo ili menjamo konfiguraciju drugih funkcija CP 243-1 IT-a treba kliknuti na Finish.

CP 243-1 IT


4.2.5 Zaključak o konfiguraciji

Tokom konfiguracije CP 243-1 IT-a, Internet wizard podešava sve subrutine kako je definisano tokom konfiguracije. Ako neka od funkcija CP 243-1 IT-a nije definisana, u korisničkom programu S7-200 sistema se neće naći data subrutina.

Izvršenom konfiguracijom i snimanjem iste na S7-200 CPU putem PPI kabla nismo do kraja konfigurisali CP 243-1 IT. Konfigurisali smo jedino S7-200 PLC, ali ne i sam CP 243-1 IT. CP 243-1 IT je dobio svoju IP adresu ali ne i ostale podatke. Da bi smo proverili da li je dodeljena IP adresa validna i da li je konekcija CP 243-1 IT-a sa Internetom ostvarena možemo otvoriti MS DOS program, na bilo kom računaru povezanom sa Internetom, i napisati komandu PING i IP adresu CP 243-1 IT-a u novo otvorenom prozoru MS DOS-a. Nakon ove komande na monitoru računara treba da se pojavi ispis da li je data IP adresa pronadjena na mreži. Ukoliko nije, proveriti da li je konekcija dobra i da li je u konfiguraciji unešen ispravna IP adresa.

Da bi smo potpuno konfigurisali CP 243-1 IT neophodno je promeniti komunikaciju PC-a sa STEP 7 Micro/WIN programom, u kojem smo konfigurisali S7-200 sistem, na TCP/IP(slika 4.1.3) i zatim ponovo download-ovati korisnički program na CP 243-1 IT. Tom prilikom smo uz pomoć FTP-a, prebacili dodatne konfiguracione podatke na CP 243-1 IT.

Kada smo prebacili korisnički program preko TCP/IP-a, možemo pogledati web site koji je smesten na HTTP serveru od strane proizvođača. Da bi smo pristupili ovom sajtu neophodno je da u Web pretraživaču ukucamo: http://<destinacija IP adrese>/ (npr. http://147.91.174.20/). Ova adresa nas vodi na početnu stranu, sa koje je moguće prelaziti u naredne prozore i očitavati gore navedene vrednosti.

Slika 4.2.5.1 Izgled Rack Status stranice

Na slici 4.2.5.1 je dat izgled stranice Rack Status koja se nalazi snimljena na File system-

u CP 243-1 IT modula od strane proizvođača. Na ovoj strani je moguće videti status PLC-ovog

CP 243-1 IT


procesora i modula CP 243-1 IT ukoliko su te funkcije dozvoljene korisniku koji traži pristup autorizacijom uz korisničko ime i lozinku dodeljenu tom korisničkom imenu.

Na levoj strani prozora možemo videti linkove koji nas vode do stranica: Send Testmail (slika 4.2.5.2), IT Information, Global Information i Status Chart (slika 4.2.5.3).

Slika 4.2.5.2 Izgled Send Testmail stranice

Send Testmail stranica nam pruža mogućnost da proverimo da li je SMTP server, koji

smo naveli u konfiguraciji, ispravan. Kao i da proverimo ispravnost konfigurisane e-mail konekcije. Za pristup ovoj stranici je takođe neophodna autorizacija i dodeljeno pravo pristupa od strane administratora.

IT Information stranica nam daje podatke o mreži i konekciji dok nam stranica Global Information daje uvid u informacije o samom CP 243-1 IT modulu.

Na slici 4.2.5.3 je dat izgled stranice Status Chart koja nam daje mogućnost čitanja vrednosti iz memorije, ulaza i izlaza S7-200 CPU-a. Za pristup ovoj stranici je takođe neophodna autorizacija i dodeljeno pravo pristupa od strane administratora.

CP 243-1 IT


Slika 4.2.5.3 Izgled Status Chart stranice

CP 243-1 IT


5. KREIRANJE KORISNIČKOG PROGRAMA U LEDER DIJAGRAMU STEP 7 Micro/WIN 32

PROGRAMA

5.1 Osnove o kreiranju programa

Da bi smo kreirali korisnički program moramo imati instaliran STEP 7 Micro/WIN 32 program na PC računaru. Verzija programa mora biti V3.2.3 ili novija da bi smo mogli koristiti funkcije CP 243-1 IT-a.

Nakon izvršene konfiguracije Internet wizardom, ukoliko su sve funkcije konfigurisane, pojaviće se pet novih subrutina u stablu instrukcija STEP 7 Micro/WIN 32 programa pod nazivom „Subroutine“. Te subrutine su: ETHx_CTRL, ETHx_CFG, ETHx_XFR, ETHx_EMAIL i ETHx_FTPC. X predstavlja poziciju slota i može imati vrednosti: 0, 1,..., 6. U narednom tekstu će svaka od njih biti ukratko objašnjena.

5.1.1 ETHx_CTRL

Subrutina ETHx_CTRL inicijalizuje i nadgleda rad CP 243-1 IT-a. Ova subrutina mora biti pozivana u S7-200 korisničkom programu na početku svakog ciklusa ukoliko želimo da koristiti funkcije CP 243-1 IT-a. Nakon što je nova konfiguracija ili korisnički program prebačen uz pomoć STEP 7 Micro/WIN 32 programa na S7 200 CPU i kada je S7 200 CPU ponovo startovan, ova subrutina naređuje CP 243-1 IT-u da proveri ima li promena u konfiguraciji.

Ukoliko se pojavi greška na CP 243-1 IT-u, moguće je pročitati error poruku preko Error return parametra. Ova poruka je dostupna na izlazu ERR, 60 sekundi nakon nastanka greške.

Na slici 5.1.1.1 je dat izgled subrutine u leder dijagramu

Slika 5.1.1.1 Izgled subrutine ETHx-CTRL

U narednoj tabeli je dato objašnjenje izlaznih parametara sa slike.

CP 243-1 IT


Ime Tip Značenje CP_Ready BOOL Status CP 243-1 IT-a

0: CP nije spreman 1: CP spreman

CH_Ready WORD Status individualnih kanala ili IT servisi: (prvi bajt) Bit 0 odnosi se na kanal 0 Bit 1 odnosi se na kanal 1 Bit 2 odnosi se na kanal 2 Bit 3 odnosi se na kanal 3 Bit 4 odnosi se na kanal 4 Bit 5 odnosi se na kanal 5 Bit 6 odnosi se na kanal 6 Bit 7 odnosi se na kanal 7 (drugi bajt) Bit 0 odnosi se na e-mail servis Bit 1 odnosi se na FTP klijent servis Bit 2 odnosi se na FTP server servis Bit 3 odnosi se na HTTP server servis Bit 4 - 7: rezervisani 0: kanal ili servis nije spreman 1: kanal ili servis je spreman

Error WORD Poruka o grešci. U slučaju greške u uputstvu za upotrebu je data tablica u kojoj je opisana greška u sistemu za svaku od mogućih grešaka

Tabela 5.1.1.1 Izlazni parametri subrutine ETHx-CTRL

5.1.2 ETHx_CFG

Pozivanje ove subrutine uzrokuje CP 243-1 IT da čita konfiguracione podatke iz memorije S7-200 CPU. Ova funkcija se koristi kada želimo da konfigurišemo CP 243-1 IT uz pomoć specijalnih registara. Na slici 5.1.2.1 se nalazi izgled ovog registra u STEP 7 Micro/WIN 32 programu.

Slika 5.1.2.1 Izgled subrutine ETHx_CFG

5.1.3 ETHx_XFR

CP 243-1 IT


Pozivanje ove subrutine uzrokuje CP 243-1 IT da vrši transfer ili zahteva podatake drugom S7 sistemu. Vrsta pristupa podacima koju koristi CP 243-1 IT je definisana tokom konfiguracije.

Slika 5.1.3.1 Izgled subrutine ETHx_XFR

5.1.4 ETHx_EMAIL

Pozivanje ove subrutine uzrokuje da CP 243-1 IT, prethodno definisan e-mail, pošalje e-mail serveru. E-mail kao i e-mail server su prethodno definisani tokom konfiguracije CP 243-1 IT-a.

Ukupno 32 različita e-mail-a mogu biti konfigurisana. Kada pozivamo subrutinu definišemo koji od konfigurisanih e-mail-ova će biti poslat.

Samo jedna ETHx_EMAIL subrutina (slika 5.1.4.1) može biti aktivna u isto vreme. Kako nije moguće slati nekoliko e-mail-ova u isto vreme, preporučuje se povezivanje ulaza „START“ sa izlaznom vrednošću subrutine ETHx_EMAIL-a „Done“ redno sa odgovarajućim bitom izlazne vrednosti „CH_Ready“ subrutine ETHx_CTRL.

U tabelama 5.1.4.1 i 5.1.4.2 su navedeni ulazni i izlazni parametri ove subrutine.

Slika 5.1.4.1 Izgled subrutine ETHx_EMAIL

Ime Tip Značenje

START BOOL Ulazni uslov za trigerovanje e-mail zahteva 0: E-mail zahtev se ne trigeruje 1: E-mail zahtev se trigeruje

Mail BYTE Broj e-mail-a iz konfiguracije koji određuje koji od e-mailova će biti poslat Moguće vrednosti: 0 do 31

Abort BOOL Ulazni uslov za otkazivanje slanja e-mail-a 0: ne otkazuje slanje 1: otkazuje slanje

Tabela 5.1.4.1 Ulazni parametri subrutine ETHx_EMAIL

CP 243-1 IT


Ime Tip Značenje Done BOOL Status poziva subrutine

0: Subrutina još uvek nije izvršena 1: Subrutina izvršena, e-mail zahtev izvršen, subrutina je spremna za novo izvršenje

Error BYTE Error kod 16#00: Nema greške U slučaju bilo kog drugog broja u uputstvu za upotrebu postoji definisana šifra za svaku grešku i na osnovu izčitavanja ove vrednosti možemo definisati grešku.

Tabela 5.1.4.2 Izlazni parametri subrutine ETHx_EMAIL

5.1.5 ETHx_FTPC

Pozivanje ove subrutine uzrokuje da CP 243-1 IT šalje podatke FTP serveru, ili da

zahteva podatke od takvog servera. Takođe ova subrutina može biti pozivana da briše fajlove iz File system-a FTP servera.

Ukupno 32 FTP zahteva je moguće konfigurisati. Kada se subrutina ETHx_FTPC poziva, definiše se koji od konfigurisanih FTP klijent zahteva želite da se izvrši.

Samo jedna ETHx_FTPC subrutina (slika 5.1.5.1) može biti aktivna u isto vreme. Kako je nemoguće da više FTP klijent zahteva bude poslato u isto vreme sa CP 243-1 IT-a, preporučuje se povezivanje ulaza start sa izlaznom vrednošću ETHx_FTPC subrutine „done“ i odgovarajućeg bita izlazne vrednosti ETHx_CTRL subrutine „CH_Ready.

U tabelama 5.1.5.1 i 5.1.5.2 su navedeni ulazni i izlazni parametri ove subrutine.

Slika 5.1.5.1 Izgled subrutine ETHx_FTPC

Ime Tip Značenje START BOOL Ulazni uslov za treigerovanje read/write/delete zahteva

0: Zahtev se ne trigeruje 1: Zahtev se treigeruje

Op BYTE Broj FTP klijent zahteva iz konfiguracije koji definiše koji od read/write/delete zahteva da se izvrši. Opseg vrednosti: 0 do 31

Abort BOOL Ulazni uslov za otkazivanje FTP klijent zahteva. 0: Ne otkazuj FTP klijent zahtev 1: Otkaži FTP klijent zahtev

Tabela 5.1.5.1 Ulazni parametri subrutine ETHx_FTPC

CP 243-1 IT


Ime Tip Značenje Done BOOL Status poziva subrutine.

0: Subrutina još uvek nije izvršena 1: Subrutina izvršena, read/write/delete zahtev izvršen, spreman za novi zahtev

Error BYTE Error kod 16#00: Nema greške U slučaju bilo kog drugog broja u uputstvu za upotrebu postoji šifra za svaku grešku i na osnovu izčitavanja ove vrednosti možemo definisati grešku.

Tabela 5.1.5.1 Izlazni parametri subrutine ETHx_FTPC

5.2 FTP server na PC računaru

Da bi CP 243-1 IT vršio funkciju FTP klijenta, neophodno je da postoji FTP server sa kojim će razmenjivati fajlove.

Na tržištu postoji veliki broj različitih FTP servera, a za ovaj rad je korišćen FileZilla (sl.5.2.1). FileZilla je besplatan program koji se veoma lako download-uje sa adrese http://filezilla-project.org/ i vrši ulogu FTP servera na PC računaru.

Nakon instalacije ovog programa potrebno je pokrenuti server i kliknuti na ikonu FTP server interface. U tom prozoru klikom na ikonicu Users definišemo konekciju sa FTP klijentom koju obavlja naš CP 243-1 IT.

Prilikom konfiguracije FTP klijent funkcije, u STEP 7 Micro/WIN 32 programu, neophodno je uneti podatke ovog serveram tj. IP adresu PC računara koji vrši funkciju servera i putanju podataka.

Kada FTP klijent upisuje podatke na server, on upisuje u tačno definisan direktorijum fajl iz sopstvene memorije. Svaki naredni put kada klijent inicira pisanje podataka na server, on prepisuje podatke preko, prethodno upisanog, fajla. Format fajla je string i ukoliko želimo da imamo podatke u integer-u moramo ili u samom leder dijagramu ubaciti blok koji će nam konvertovati podatke u odgovarajući format ili napisati program u Java ili PHP programskom jeziku.

Ukoliko želimo da podaci budu upisivani u poseban fajl svaki put kada se vrši upisivanje podataka na FTP server od strane klijenta, neophodno je napisati program koji će vršiti ovu funkciju. Takođe je moguće napisati program u Java ili PHP programskom jeziku da svaki put kad se izvrši upisivanje na server od strane klijenta, taj fajl bude upisan u bazu podataka. U ovom radu se nismo bavili ovom problematikom.

CP 243-1 IT


Slika 5.2.1 FileZilla

5.3 Primer korisničkog programa u leder dijagramu

Korisnički program, koji kreiramo u ovom poglavlju, je napravljen tako da prikaže

mogućnosti CP 243-1 IT modula. Prilikom izrade ovog primera, CP 243-1 IT je konfigurisan tako da koristi sve ponuđene IT funkcije. Primer ovog korisničkog programa je dat na slici 5.3.1.

Sa date slike se vidi da je uslov za slanje e-mail-a uzlazna ivica digitalnog izlaza PLC-a Q0.0 i dodatnih uslova koji su opisani u poglavlju 4.3.4 (CP_Ready, odgovarajući bit iz CH_Ready registra sa ETH0_CTRL subrutine i Done sa ETH0_EMAIL subrutine), dok je funkcija FTP klijenta uslovljena uzlaznom ivicom izlaza PLC-a Q0.1 i ostalih uslova opisanih u poglavlju 4.3.5 (odgovarajući bit sa CH_Ready registra ETH0_CTRL subrutine i Done bit sa ETH0_FTPC subrutine).

Primer stranice u HTML-u (poglavlje 6.) je tako napravljen da je moguće menjati vrednosti izlaza PLC-a Q0.0 i Q0.1 iz Web pretraživača i na taj način ostvarivati uslove za e-mail i FTP funkciju ukoliko su ostali, gore navedeni, uslovi ispunjeni.

Takođe se sa leder dijagrama vidi da se vrednosti sa potenciometara i analognog ulaza PLC-a prebacuju na odgovarajuće mesto u V memoriji, odakle ga Web pretraživač čita nakon pozivanja kreirane HTML stranice.

CP 243-1 IT


Slika 5.3.1 Korisnički program u leder dijagramu

CP 243-1 IT


6. KREIRANJE HTML STRANICE

6.1 Osnove HTML-a

HTML (HyperText Markup Language) je opisni jezik, specijalno namenjen opisu Web stranica. Pomoću njega se jednostavno mogu odvojiti elementi kao što su naslovi, paragrafi, citati i slično. Pored toga, u HTML standard su ugrađeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument kao što su kratak opis dokumenta, ključne reči, podaci o autoru i slično. Ovi podaci su opšte poznati kao meta podaci i jasno su odvojeni od sadržaja dokumenta.

Osnov HTML-a predstavljaju tagovi i atributi. Pomoću tagova se određeni deo dokumenta odvaja od ostatka i na njega se primenjuju pravila definisana samim tagom.. atributi se nalaze unutar tagova i omogućavaju da se pored samog imena taga i unapred definisanog ponašanja još bliže odredi način prikaza i ponašanja označenog dela dokumenta.

Primer: <p>Tekst paragrafa</p> <p align=“right“>Tekst paragrafa</p> U prvom primeru se odabrani deo označava kao paragraf. U drugom slučaju se pored

samog označavanja govori pregledaniku da se odabrani paragraf poravna nadesno. HTML dokumenti se sastoje iz dva osnovna dela: dela koji opisuje dokument i dela koji

predstavlja sadržaj dokumenta. Informacije koje opisuju sam dokument se smeštaju u head tag, dok se sam sadržaj smesta u body tag. Oba ova elementa se nalaze unutar html taga. <!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">

<html> <head> <title>Naslov dokumenta</title> </head> <body> <h1>Primer dokumenta</h1> <p>Ovo je primer jednog prostog HTML dokumenta.</p> </body> </html> Da bi smo napisali pravilan HTML dokument neophodno je da znamo pravila i ključne

reči HTML koda. Ova pravila možemo naći na nekom od mnogobrojnih sajtova koji govore o kreiranju HTML-a.

6.2 HTML editor

Moguće je praviti i HTML stranice bez poznavanja samog HTML koda. Uz pomoć HTML editora moguće je u editoru, koji je napravljen da bude lak za snalaženje, napraviti željeni

CP 243-1 IT


izgled stranice a sam HTML editor generiše kod. Na taj način mi pravimo HTML stranicu bez poznavanja samog koda.

Na tržištu postoji veliki broj različitih HTML editora. Za svoj rad je korišten NVU HTML editor, koji je besplatan za skidanje sa interneta i ima dobre preporuke. Instalaciju NVU HTML editora možete naći na sledećem sajtu: http://www.net2.com/nvu/download.html.

U samom HTML editoru imamo alatke i opcije kako da napravimo da stranica izgleda baš onako kako mi to želimo (sl.6.2.1). U samom prozru možemo birati koji font želimo da koristimo prilikom pisanja teksta u prozoru, ubacivati linkove, ubacivati i formulisati tablice, slike kao i mnoge druge mogućnosti koje ovaj editor pruža.

U donjem levom delu NVU editora se nalaze četiri kartice: Normal, HTML tags, Source i Preview. Kada kliknemo na normal karticu dobijamo prozor u kojem je najlakše raditi u editoru. HTML tags nam daje izgled tagova, koliko ih ima i čime je svaki od njih obuhvaćen. Source kartica nam daje izgled koda koji je generisan prilikom pravljenja HTML stranice. Preview kartica nam daje izgled stranice, kada bi ista bila otvorena sa nekim od Web pretraživača. Moguće je na bilo kojoj od ovih kartica menjati i pisati HTML stranicu.

Slika 6.2.1 NVU HTML editor

Da bi smo počeli sa pisanjem HTML stranice neophodno je kreirati folder u kom će svi

podaci za taj prozor biti smešteni. U tom folderu je neophodno kreirati još jedan folder Images, u kom će biti sačuvane sve slike koje se koriste prilikom kreiranja HTML stranice. Početnu stranicu treba sačuvati u folderu za našu HTML stranicu pod nazivom Index. Kada korisnik zahteva početnu stranicu sa našeg servera, server mu šalje ovu HTML stranicu.

CP 243-1 IT


6.3 Kreiranje HTML stranice

Da bi smo kreirali HTML stranicu možemo početi kreiranje od početka tako što ćemo otići na File/New. Ali možemo i pronaći na internetu template kucanjem u pretraživač:„free HTML templates download“. Pretraživač će nam dati spisak sajtova sa kojih možemo skinuti besplatne template HTML dokumenata. Kada pronađemo HTML dokument koji nam odgovara, potrebno ga je sačuvati u folderu koji smo odredili za kreiranje naše HTML stranice. Nakon toga u NVU editoru otvaramo dati dokument i unosimo tekst i objekte za naš HTML (sl.6.3.1). Takođe je moguće pronaći sajt koji nam se sviđa, na internetu i sačuvati ga kao takvog u naš folder za sajt. Uz pomoć NVU editora možemo prepraviti sadržaj tog sajta, a da grafika ostane kakva je bila.

Slika 6.3.1 HTML Template

Ukoliko želimo da napravimo sajt, uz pomoć HTML editora, koji se sastoji iz više

prozora, svaki od tih prozora mora zasebno biti kreiran i sačuvan u isti folder, ili biti pozivan sa adrese na kojoj će ta stranica biti sačuvana. Ti dokumenti moraju biti povezani međusobno linkovima, tako da jedni pozivaju druge sa servera.

6.3.1 Java applets

Java applet-i su mali aplikacioni programi pisani u Java programskom jeziku. Java applet-e možemo ubacivati u naš HTML dokumet i na zahtev korisnika oni bivaju pozivani sa HTTP servera i izvršavani u korisničkom prozoru Web pretraživača. Oni pružaju mogućnost vizuelne prezentacije podataka.

CP 243-1 IT


Postoje Put i Get applet-i. Put applet-ima se može menjati vrednost određenih promenljivih na HTTP serveru (u našem slučaju preko CP 243-1 IT-a menjamo promenljive u S7-200 sistemu), dok uz Get applet-e možemo imati vizuelizaciju promenljivih, gde applet uzima vrednosti sa HTTP servera i izvršava ga unutar samog prozora Web pretraživača.

Na samom modulu CP 243-1 IT nalaze se već napisani Java applet-i koje možemo ubaciti na našu HTML stranicu. Za Get applet-e imamo tri različita appleta koja rade istu funkciju, ali imaju drugačiju vizuelizaciju predstavljenog podatka (sl.6.3.1.1).

Da bi smo Java applet-e implementirali u našu HTML stranicu, neophodno je prekopirati folder sa applet-ima u folder gde se nalazi naša HTML stranica. Ubacivanje applet-a se vrši tako što u samom sorsu koda ubacujemo kod koji poziva Java applet. Iz razloga preglednosti, poželjno je applete ubacivati u tablicu, jer prilikom vizuelne prezentacije HTML stranice sa Java applet-ima, uz pomoć editora, nemamo mogućnost gledanja kako taj applet izgleda, pa samim tim nam je teže da procenimo koliko mesta applet zauzima na HTML stranici. Iz tih razloga ubacimo po jedan applet u ćeliju tablice i na taj način imamo osećaj izgleda stranice, pre nego prebacimo stranicu na HTTP server i pristupimo istoj preko Web pretraživača.

Slika 6.3.1.1 Primeri Java Applet-a

Konfiguracija samog Java applet-a se vrši u samom sorsu HTML koda. U njemu unosimo

ime koda i odakle se čita taj kod. Takođe unosimo i željene dimenzije applet-a, boju pozadine, rack i slot broj (za CP 243-1 IT ove vrednosti su uvek 0), vreme osvežavanja podataka, broj varijabli koje se čitaju, oblast memorije iz koje se čitaju podaci, memorijska suboblast(za S7-200 sistem vrednost je uvek 1), tip promenljive koja treba biti pročitana, offset bajta koji izčitavamo iz memorije, izgled Java appleta, format promenljive, jezik (ponuđeni su Engleski i Nemački), minimalnu i maksimalnu vrednost na displeju, vrstu ispisa na debug displeju Java console i dimenziju izčitavanih podataka.

U narednom primeru je definisan jedan Get applet: <applet name="S7GetApplet1" codebase="/applets/" archive="s7applets.jar, s7api.jar" code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" height="160" width="178"> <param name="BACKGROUNDCOLOR" value="0xFFFFFF"> <param name="RACK" value="0"> <param name="SLOT" value="0"> <param name="CYCLETIME" value="1000"> <param name="VARCNT" value="1"> <param name="VARAREA" value="0x84"> <param name="VARSUBAREA" value="1"> <param name="VARTYPE" value="2"> <param

CP 243-1 IT


name="VAROFFSET" value="306"> <param name="DISPLAY" value="CLLevel"> <param name="EDIT" value="TRUE"> <param name="FORMAT" value="\B"> <param name="LANGUAGE" value="en"> <param name="MaxVal" value="256"> <param name="MinVal" value="0"> <param name="DEBUGLEVEL" value="2"> <param name="DIMENSION" value="[Byte]"> </applet> Sve mogućnosti java appleta su prikazane na slici 6.3.1.2

Slika 6.3.1.2 Izgled sajta sa apple-tima

6.3.2 Primer HTML koda

Ceo HTML kod gore prikazane stranice je iskomentarisan u narednom delu. Komentari se nalaze između sledećih elemenata . <!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN"> <html> <head> <meta content="text/html; charset=ISO-8859-1"  http-equiv="content-type">  <title>Diplomski - master rad</title>  <style>  a:link color:#FFFFCC;  a:visited  color:#FFFFCC;

CP 243-1 IT


a:hover  color:#FFFFCC;  a:active  color:#FFFFCC;  </style> </head> <body style="background-color: rgb(255, 255, 255);" bottommargin="0" rightmargin="0" leftmargin="0" topmargin="0" marginheight="0" marginwidth="0">  <table background="img/topbkg.gif" border="0" cellpadding="10" cellspacing="0" width="100%">  <tbody> <tr>  <td width="50%"><big  style="color: rgb(255, 255, 204); padding-left: 10px;"><big><big><big>Fakultet Tehničkih Nauka - Novi Sad <br> <small style="color: rgb(255, 255, 204); padding-left: 10px;">Diplomski - master rad<br style="color: rgb(255, 255, 204); padding-left: 10px;"> Student: Miroslav Miklo&scaron;<br style="color: rgb(255, 255, 204); padding-left: 10px;"> Mentor rada: Prof. dr Darko Marčetić<br> Asistent: mr. Vlado Porobić</small></big></big></big></big></td> <td width="50%">  <p align="right"><img src="img/topright.gif" border="0"  height="66" width="327"></p> </td> </tr> </tbody> </table>  <table background="img/blackline.gif" border="0" cellpadding="0"  cellspacing="0" width="100%">  <tbody>  <tr>  <td width="100%"><font face="Arial" size="2"><b> <big><big> <big style="color: rgb(255, 255, 204);"><a href="http://147.91.174.20/user/proba.html">Naslovna</a></big> </big> </big> | <big> <big><big> <a class="active" href="#">Vizuelizacija pogona</a></big></big><small> | </small> <big><big><a href="http://147.91.174.20/index.htm" target="_blank">Pocetna strana CP 243-1 IT</a></big> </big><small> | <big> <big><big> <a href="http://www.automatyka.siemens.pl/docs/docs_as/CP243-1IT.pdf" target="_blank">Uputstvo za upotrebu</a></big></big><small> | <big> <big><big> <a href="http://www.keep.ftn.ns.ac.yu/" target="_blank">KEEP</a></big></big><small> | <br> </small><br> </big></small></big></small></big></b></font></td> </tr> </tbody> </table>

CP 243-1 IT


<p style="margin-left: 20px;"><font face="Arial, Helvetica">  </font></p> <p style="margin-left: 20px;"><font face="Arial, Helvetica"> Pisanje HTML stranice daje mogućnost vizuelizacije procesa, u Web pretraživaču, adaptirane konkretnom pogomu. Takođe daje mogućnost za numeričku ili grafičku prezentaciju procesnih podataka, zatim prikaz statusa promenljivih na displeju kao i promenu vrednosti digitalnih izlaza samog PLC-a. HTTP server je integrisan u CP 243-1 IT i dozvoljava korisniku da, uz pomoć FTP Client-a, prebaci formiranu HTML stranicu, kojoj zatim korisnik pristupa putem Web pretraživača. Da bi pretraživač otvorio Java Applet, koji daje grafički prikaz podataka, Web pretraživač mora imati instaliran Java program, koji mozete preuzeti <a style="color: rgb(0, 0, 200);" href="http://www.java.com/en/" target="_blank">ovde.</a></font></p> <a style="color: rgb(0, 0, 200);" href="http://www.java.com/en/" target="_blank"><br> </a> <table style="text-align: center; width: 100%;" border="1" cellpadding="2" cellspacing="2"> <tbody>  <tr style="height: 300px;"> <td> <p align="center"><font face="Arial, Helvetica">Vrednost prvog potenciometra<br> <br> <applet name="S7GetApplet1" codebase="/applets/"  archive="s7applets.jar, s7api.jar" code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" height="160" width="178"> <param name="BACKGROUNDCOLOR" value="0xFFFFFF"> <param name="RACK" value="0"> <param name="SLOT" value="0"> <param name="CYCLETIME" value="1000"> <param name="VARCNT" value="1"> <param name="VARAREA" value="0x84"> <param name="VARSUBAREA" value="1"> <param name="VARTYPE" value="2"> <param name="VAROFFSET" value="306"> <param name="DISPLAY" value="CLLevel"> <param name="EDIT" value="TRUE"> <param name="FORMAT" value="\B"> <param name="LANGUAGE" value="en"> <param name="MaxVal" value="256"> <param name="MinVal" value="0"> <param name="DEBUGLEVEL" value="2"> <param name="DIMENSION" value="[Byte]"> </applet> <br> </font> <font face="Arial, Helvetica" size="1"> <br> <applet name="S7GetApplet2" codebase="/applets/"  archive="s7applets.jar, s7api.jar"  code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" height="28" width="178"> <param name="BACKGROUNDCOLOR" value="0xCCCCCC"> <param name="RACK" value="0"> <param name="SLOT" value="0"> <param name="CYCLETIME" value="1000"> <param name="VARCNT" value="1"> <param name="VARAREA" value="0x84"> <param name="VARSUBAREA" value="1"> <param name="VARTYPE" value="2"> <param name="VAROFFSET" value="306"> <param name="EDIT" value="TRUE"> <param name="FORMAT" value="\B [Byte]"> <param name="LANGUAGE" value="en"> <param name="DEBUGLEVEL" value="2"> </applet> </font></p> </td> <td> <p align="center"><font face="Arial, Helvetica">Vrednost drugog potenciometra<br> <br> <applet

CP 243-1 IT


code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" archive="s7applets.jar, s7api.jar" codebase="/applets/" name="S7GetApplet1" height="160" width="178"> <param value="0xFFFFFF" name="BACKGROUNDCOLOR"> <param value="0" name="RACK"> <param value="0" name="SLOT"> <param value="1000" name="CYCLETIME"> <param value="1" name="VARCNT"> <param value="0x84" name="VARAREA"> <param value="1" name="VARSUBAREA"> <param value="2" name="VARTYPE"> <param value="307" name="VAROFFSET"> <param value="CLThermo" name="DISPLAY"> <param value="TRUE" name="EDIT"> <param value="\B" name="FORMAT"> <param value="en" name="LANGUAGE"> <param value="256" name="MaxVal"> <param value="0" name="MinVal"> <param value="2" name="DEBUGLEVEL"> <param value="[Byte]" name="DIMENSION"> </applet><br> </font> <font face="Arial, Helvetica" size="1"> <br> <applet  code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" archive="s7applets.jar, s7api.jar" codebase="/applets/" name="S7GetApplet2" height="28" width="178"> <param value="0xCCCCCC" name="BACKGROUNDCOLOR"> <param value="0" name="RACK"> <param value="0" name="SLOT"> <param value="1000" name="CYCLETIME"> <param value="1" name="VARCNT"> <param value="0x84" name="VARAREA"> <param value="1" name="VARSUBAREA"> <param value="2" name="VARTYPE"> <param value="307" name="VAROFFSET"> <param value="TRUE" name="EDIT"> <param value="\B [Byte]" name="FORMAT"> <param value="en" name="LANGUAGE"> <param value="2" name="DEBUGLEVEL"> </applet></font></p> </td> <td> <p align="center"><font face="Arial, Helvetica">Vrednost analognog ulaza PLC-a<br> <br> <applet  code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" archive="s7applets.jar, s7api.jar" codebase="/applets/" name="S7GetApplet1" height="160" width="178"> <param value="0xFFFFFF" name="BACKGROUNDCOLOR"> <param value="0" name="RACK"> <param value="0" name="SLOT"> <param value="1000" name="CYCLETIME"> <param value="1" name="VARCNT"> <param value="0x84" name="VARAREA"> <param value="1" name="VARSUBAREA"> <param value="4" name="VARTYPE"> <param value="308" name="VAROFFSET"> <param value="CLTacho" name="DISPLAY"> <param value="TRUE" name="EDIT"> <param value="\W" name="FORMAT"> <param value="en" name="LANGUAGE"> <param value="10000" name="MaxVal"> <param value="0" name="MinVal"> <param value="2" name="DEBUGLEVEL"> <param value="[Word]" name="DIMENSION"> </applet><br> </font> <font face="Arial, Helvetica" size="1"> <br> <applet  code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" archive="s7applets.jar, s7api.jar" codebase="/applets/" name="S7GetApplet2" height="28" width="178"> <param value="0xCCCCCC" name="BACKGROUNDCOLOR"> <param value="0" name="RACK"> <param value="0" name="SLOT"> <param value="1000" name="CYCLETIME"> <param value="1" name="VARCNT"> <param value="0x84" name="VARAREA"> <param value="1" name="VARSUBAREA"> <param value="4" name="VARTYPE"> <param value="308" name="VAROFFSET"> <param value="TRUE" name="EDIT"> <param value="\W [Word]" name="FORMAT"> <param value="en" name="LANGUAGE"> <param value="2" name="DEBUGLEVEL"> </applet></font></p> </td> </tr> <tr>  <td align="center" height="1"> <p align="center"> <font face="Arial, Helvetica">Status izlaza Q 0.0<br>

CP 243-1 IT


</font><br> <applet name="S7GetApplet3" codebase="/applets/"  archive="s7applets.jar, s7api.jar" code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" align="middle" height="28" width="220"> <param name="BACKGROUNDCOLOR" value="0xCCCCCC"> <param name="RACK" value="0"> <param name="SLOT" value="0"> <param name="VARAREA" value="0x82"> <param name="VARBITOFFSET" value="0"> <param name="CYCLETIME" value="1000"> <param name="VARCNT" value="1"> <param name="VAROFFSET" value="0"> <param name="VARSUBAREA" value="0"> <param name="VARTYPE" value="1"> <param name="EDIT" value="TRUE"> <param name="FORMAT" value="\X(0,ON,OFF)"> <param name="LANGUAGE" value="en"> <param name="DEBUGLEVEL" value="2"> </applet></p> </td> <td align="center" height="1"> <p align="center"> <font face="Arial, Helvetica">Status izlaza Q 0.1<br> <br> </font> <applet name="S7GetApplet3" codebase="/applets/"  archive="s7applets.jar, s7api.jar" <--!koloni i drugoj vrsti tablice!--> code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" align="middle" height="28" width="225"> <param name="BACKGROUNDCOLOR" value="0xCCCCCC"> <param name="RACK" value="0"> <param name="SLOT" value="0"> <param name="VARAREA" value="0x82"> <param name="VARBITOFFSET" value="1"> <param name="CYCLETIME" value="1000"> <param name="VARCNT" value="1"> <param name="VAROFFSET" value="0"> <param name="VARSUBAREA" value="0"> <param name="VARTYPE" value="1"> <param name="EDIT" value="TRUE"> <param name="FORMAT" value="\X(0,ON,OFF)"> <param name="LANGUAGE" value="en"> <param name="DEBUGLEVEL" value="2"> </applet></p> </td> <td align="center" height="1"> <p align="center"> <font face="Arial, Helvetica">Status izlaza Q 0.2<br> <br> </font> <applet name="S7GetApplet3" codebase="/applets/"  archive="s7applets.jar, s7api.jar"  code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7GetApplet.class" align="middle" height="28" width="225"> <param name="BACKGROUNDCOLOR" value="0xCCCCCC"> <param name="RACK" value="0"> <param name="SLOT" value="0"> <param name="VARAREA" value="0x82"> <param name="VARBITOFFSET" value="2"> <param name="CYCLETIME" value="1000"> <param name="VARCNT" value="1"> <param name="VAROFFSET" value="0"> <param name="VARSUBAREA" value="0"> <param name="VARTYPE" value="1"> <param name="EDIT" value="TRUE"> <param name="FORMAT" value="\X(0,ON,OFF)"> <param name="LANGUAGE" value="en"> <param name="DEBUGLEVEL" value="2"> </applet></p> </td> </tr> <tr> <td colspan="3" align="center" height="17"> <p align="center"> <font face="Arial, Helvetica">Kontrola vrednosti izlaza (0 - OFF, 1 - ON)<br> <applet name="S7PutApplet1" codebase="/applets/"  archive="s7applets.jar, s7api.jar" code="de.siemens.simaticnet.itcp.applets.S7PutApplet.class" height="28" width="409"> <param name="BACKGROUNDCOLOR" value="0xCCCCCC"> <param name="DEBUGLEVEL" value="2"> <param name="RACK" value="0"> <param

CP 243-1 IT


name="SLOT" value="0"> <param name="VARNUM" value="3"> <param name="VARAREA1" value="0x82"> <param name="VAROFFSET1" value="0"> <param name="VARSUBAREA1" value="0"> <param name="VARCNT1" value="1"> <param name="VARFORMAT1" value="S"> <param name="VARNAME1" value="OUTPUT Q 0.0"> <param name="VARAREA2" value="0x82"> <param name="VARBITOFFSET1" value="0"> <param name="VARBITOFFSET2" value="1"> <param name="VAROFFSET2" value="0"> <param name="VARSUBAREA2" value="0"> <param name="VARTYPE1" value="1"> <param name="VARTYPE2" value="1"> <param name="VARCNT2" value="1"> <param name="VARFORMAT2" value="S"> <param name="VARNAME2" value="OUTPUT Q 0.1"> <param name="VARAREA3" value="0x82"> <param name="VARBITOFFSET1" value="0"> <param name="VARBITOFFSET2" value="1"> <param name="VARBITOFFSET3" value="2"> <param name="VAROFFSET3" value="0"> <param name="VARSUBAREA3" value="0"> <param name="VARTYPE1" value="1"> <param name="VARTYPE2" value="1"> <param name="VARTYPE3" value="1"> <param name="VARCNT3" value="1"> <param name="VARFORMAT3" value="S"> <param name="VARNAME3" value="OUTPUT Q 0.2"> <param name="EDIT" value="TRUE"> <param name="LANGUAGE" value="en">param name="LANGUAGE" value="en" </applet> </font> </p> </td> </tr> </tbody> </table> <p style="margin-left: 20px;"><a href="http://www.java.com/en/" target="_blank"><font face="Arial, Helvetica"> </font></a></p> <p style="margin-left: 20px;"></p> <p style="margin-left: 20px;"></p> <table background="img/botline.gif" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" width="100%"> <tbody>  <tr>  <td width="100%"><img src="img/botline.gif" border="0" height="12" width="41"></td> </tr> </tbody> </table> </body> </html>

6.4 Prebacivanje HTML stranice na HTTP server

Prebacivanje kreiranih HTML stranica se vrši uz pomoć FTP funkcije. HTTP server obavlja funkciju FTP servera, a sa našeg PC-a je neophodno prebaciti fajlove na HTTP server uz pomoć FTP klijenta.

Funkciju FTP klijenta obavlja program za transfer fajlova Total Commander. Konfiguraciju vršimo tako što odemo na Net/FTP connect... i na novo otvorenom prozoru kliknemo na dugme New connection. Tada dobijamo prozor u kojem definišemo komunikaciju sa serverom (slika 6.4.1). U prostoru pod naslovom Session unosimo proizvoljno ime konekcije (npr. CP 243-1 IT). U prostor za pisanje pod nazivom Host name [:Port] unosimo IP adresu našeg HTTP servera (IP adresa CP 243-1 IT-a koji vrši funkciju HTTP servera). U prostor User name i Password treba uneti korisničko ime i odgovarajuću lozinku korisnika koji ima pristup HTTP serveru. Nakon unošenja ovih vrednosti kliknuti na OK što nas vraća u prethodni prozor gde treba da kliknemo na Connect.

CP 243-1 IT


Slika 6.4.1 Konfiguracija FTP konekcije

Nakon izvršene konekcije potrebno je izvršiti prebacivanje kreiranih HTML stranica na

HTTP server. U prozoru Total Commander-a koji predstavlja memoriju HTTP servera se nalaze folderi u koje trebamo prebaciti kreirane HTML stranice. Prebacivanje vršimo jednostavnim kopiranjem fajlova iz jednog u drugi prozor. Preporučuje se prebacivanje podataka iz foldera gde smo kreirali HTML stranice u folder User. Folder sa Java applet-ima ne moramo prebacivati, zato što se oni već nalaze u File system-u CP 243-1 IT-a.

Pozivanje HTML stranice koju smo kreirali se vrši tako što u Web pretraživaču u prostoru za adresu ukucamo http://<IP adresa servera>/<ime foldera u kojem se nalazi data HTML stranica>/<ime HTML stranice koju želimo otvoriti>.html (npr: http://147.91.174.20/user/index.html)

CP 243-1 IT


7. WinCC SCADA

7.1 Osnove o WinCC SCADA sistemu

SCADA ( Supervisory Control And Data Acquisition) u prevodu znači: nadzor kontrola i prikupljanje podataka. Generalno se odnosi na sistem kontrole industrije: kompjuterski sistem praćenja i kontrole procesa. Proces može biti industrijski, infrastrukturni objekat ili na bazi kao što je opisano u nastavku:

• Industrijski procesi, • Infrastrukturni procesi mogu biti javni ili privatni, a uključuju i distribuciju vode,

prikupljanje i tretman otpadnih voda, naftovod i gasovod, prenos električne energije i distribuciju, sistem civilne odbrane sirena, i veliki komunikacioni sistemi.

• Objekat procesi se javljaju kako u javnim objektima tako i u privatnim, uključujući zgrade, aerodrome, brodove i svemirske stanice. Oni prate i kontrolišu VN stanice, pristup, kao i potrošnju energije. 7.2 Povezivanje WinCC-a sa S7-200 sistemom putem

TCP/IP-a

Da bi smo povezali WinCC sa S7-200 sistemom putem TCP/IP-a neophodno je podesiti CP 243-1 IT u Internet wizard-u na Peer-to-Peer komunikaciju. To radimo tako što u wizardu za osnovnu komunikaciju, objašnjenom u poglavlju 4.2.1, u prozoru u kojem definišemo Peer-to-Peer komunikaciju (slika 7.1.1) označimo ovu komunikaciju kao server komunikaciju. Izuzetno je važno podesiti da TSAP servera i klijenta bude jednak 02.00. Moguće je tačno definisati IP adresu računara sa kojeg će WinCC komunicirati sa S7-200 sistemom ili dozvoliti pristup sa bilo koje IP adrese.

CP 243-1 IT


Slika 7.2.1 Konfiguracija Peer-to-Peer komunikacije u STEP 7 Micro win 32 programu

7.3 Kreiranje korisničkog programa u WinCC-u

Nakon pokretanja WinCC flexible programa, da bi smo počeli sa kreiranjem korisničkog programa, neophodno je pokrenuti novi projekat.

Pošto želimo da WinCC komunicira sa S7-200 sistemom putem TCP/IP-a neophodno je da podesimo komunikaciju. To radimo u prozoru Connection (slika 7.3.1) tako što unesemo proizvoljno ime konekcije u prozor Name, zatim podesimo na S7 200 u prozoru Communication driver i kliknemo na On u Online prozoru.

U donjem delu prozora neophodno kliknuti na Ethernet u prozoru Interface, a ispod nje uneti IP adrese računara na kojem se nalazi WinCC i CP 243-1 IT modula. Na taj način se definiše komunikacija putem TCP/IP-a.

CP 243-1 IT


Slika 7.3.1 Izgled prozora Connection u WinCC flexible programu

Nakon ovoga je neophodno konfigurisati tagove (slika 7.3.2) koji će biti pozivani u

programu. Kada se definiše tag neophodno je dodeliti proizvoljno ime tagu u prostor Name. Zatim je potrebno uneti tip konekcije, koji smo definisali u prethodnom koraku, tip podatka u prostoru Data type, adresu podatka u memoriji S7-200 CPU-a, vreme osvežavanja podataka u WinCC prozoru i dužinu podataka.

7.3.2 Izgled prozora Tags u WinCC flexible programu

CP 243-1 IT


Nakon definisanja tagova možemo početi sa kreiranjem korisničkog prozora. To vršimo u prozoru koji je kreiran odmah pošto smo započeli novi projekat (slika 7.3.3). U prozor jednostavno možemo unositi objekte uz pomoć miša i definisati ih uz pomoć prethodno definisanih tagova.

Slika 7.3.3 prozor za kreiranje korisničkog programa

Slika 7.3.4 Izgled kreiranog programa

Da bi komunikacija bilo moguće potrebno je isključiti FireWall na računaru na kom je

instalirana i sa koje se WnCC program izvršava. To se radi tako što se u kontrol panelu datog računara klikne na ikonu Windows Firewall i u novootvorenom prozoru treba kliknuti na OFF.

Nakon kreiranja željenog korisničkog programa potrebno je kompajlirati isti i ukoliko ne postoji ni jedna greška u korisničkom programu, moguće ga je pokrenuti i videti ispis na ekranu monitora (slika 7.3.4).

CP 243-1 IT


8. ZAKLJUČAK

U ovom radu je objašnjena primena i instalacija komunikacionog procesora CP 243-1 IT sa PLC-om S7-200. Takođe je objašnjen postupak kreiranja HTML stranice i njeno prebacivanje na CP 243-1 IT koji vrši funkciju i HTTP servera i komunikacija S7-200 sistema sa WinCC SCADA sistemom. U ovom radu je opisan i sam postupak komunikacije u industriji te on pruža uvid u postojeće tipove komunikacije i vrste protokola za razmenu podataka, nadgledanje i manipulaciju u pogonu.

Nadgledanje proizvoljnog pogona je moguće kako uz pomoć Web pretraživača čitanjem kreirane HTML stranice, tako i uz pomoć WinCC SCADA sistema, sa geografske udaljenosti. Ovaj princip komunikacije se koristi u velikom broju multinacionalnih kompanija, koje imaju svoje fabrike širom sveta. Uz pomoć ovakvog sistema je moguće nadgledati procese u fabrikama u inostranstvu i iz centrale imati podatke o procesima kao i moguću dijagnostiku kvara.

Uz objašnjenje svih koraka instalacije modula CP 243-1 IT, u ovom radu je dat i primer korisničkog programa u leder dijagramu, kao i primer HTML stranice sa implementiranim Java applet-ima i kreiran korisnički program u WinCC flexible programu. Na taj način je čitaocu ovog rada dat i praktičan primer koji može biti od velike pomoći pri radu sa ovim uređajem.

CP 243-1 IT


9. LITERATURA [1] SIEMENS SIMATIC NET ''CP 243-1 IT Communication processor for industrial Ethernet and information tehnology'' [2] SIEMENS SIMATIC NET ''S7Beans/Applets for IT - CPs Programming Tips'' [3] SIEMENS SIMATIC ''S7-200 Programmable Controller System Manual'' [4] Kevin Werbach ''The Bare Bones Guide to HTML'' [5] SIEMENS SIMATIC HMI ''WinCC flexible''

diplomski – master rad - keep.ftn.uns.ac.rs · pdf filefakultet tehni Čkih nauka novi...

Documents