diskriminacija zaposlenih seminarski rad

8/2/2019 Diskriminacija zaposlenih seminarski rad

http://slidepdf.com/reader/full/diskriminacija-zaposlenih-seminarski-rad 1/6

Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad

SEMINARSKI RADDISKRIMINACIJA LJUDI U POSLOVNOM SVETU

Apstrakt: U ovom radu pažnja je posve ć ena problemu diskriminacije ljudi u savremenom poslovnom svetu. Obra đ en je pojam diskriminacije, njena pojava i posledice koje ostavlja u poslovanju, kao i

uzroci zbog kojih do nje dolazi. Posebna pažnja posve ć ena je distanciranju diskriminacije od kompetencija i uslova koje svako radno mesto zahteva. Kroz slikovite primere prilikom zapošljavanja

ljudi, problem diskriminacije na poslu je jasno definisan i pojašnjen.

mentor: prof. dr Tatjana Đurić Kuzmanovi ć

Novi Sad,2009. godina

student:Dušan Devi ć

8/07PI



1

Sadržaj

UVOD ......................................................................................................................................................2 1. Pojam diskriminacije ........................................................................................................................2 2. Diskriminacija u poslovnom okruženju i njene posledice ........................................ ........................2

3. Zašto dolazi do diskriminacije u poslovnom okruženju? .................................................................3 4. Diskriminacija i kompetencije radnog mesta ...................................................................................3 ZAKLJU ČAK ..........................................................................................................................................4 Spisak koriš ćene literature .......................................... .......................................... ....................................5



2

UVOD

Diskriminacija predstavlja veliki problem savremenog sveta. Mnogi ne će pore ći postojanjediskriminacije, ali najve ći problem je u tome što i dalje ne postoji moralna svest, ali i zakonskeregulative, koje bi ovaj problem iskorenile ili suzbile na minimum.

1. Pojam diskriminacije

Pojam diskriminacija nastao je od latinske re či dicsriminare , što u prevodu na srpski jezik zna čiodvajati, praviti razliku. U me đunarodnim odnosima ovaj termin predstavlja davanje manjih prava

pripadnicima jedne države nego što ih uživaju pripadnici drugih država. Rasna diskriminacija jesocijalnopravni odnos u nekim državama koji pripadnicima drugih rasa (npr. Crncima, Jevrejima) inacionalnim manjinama osporava ona prava i gra đanske slobode što ih uživaju pripadnici vladaju ćegnaroda, odnosno obespravljenje kolonijalnih i polukolonijalnih naroda ili narodnih manjina od stranevladaju ćeg naroda. 1

Diskriminacija odre đene osobe predstavlja odvajanje, odnosno degradiranje te osobe u odnosu naostale, a na osnovu rasne, polne, verske, nacionalne, politi čke ili druge pripadnosti. Diskriminisanom

pojedincu ili grupi tako se neopravdano pri činjava šteta. 2

2. Diskriminacija u poslovnom okruženju i njene posledice

Jasno je da diskriminacija postoji i da je neizostavan deo našeg svakodnevnog okruženja. Prilikomzapošljavanja naj češće dolazi do diskriminacije ljudi na osnovu razli čitih kriterijuma (pol,nacionalnost, rasa, vera, shvatanja i stavovi...).

Najtipi čniji primer ovakve diskriminacije je zapošljavanje radne snage, i to pretežno na važnim

funkcijama u društvu (direktori, rukovodioci sektora, menadžeri...), isklju čivo po politi čkoj osnovi. Naovaj na čin diskriminišu se obimne društvene grupe i daje se prednost ljudima koji dele stavove ishvatanja vladaju ćih politi čkih stranaka i pojedinaca. Pri tom, stru čnost tih ljudi i njihove sposobnostineophodne za obavljanje poverenih poslova su manje bitne, sve dok su oni politi čki pokornivladaju ćim slojevima. Ovo je, na našu veliku žalost, vrlo jednostavna ali veoma jasna slika poslovnog,i uopšte životnog okruženja u Srbiji.

Na ovaj na čin vlasti vrlo svesno realizuju prividnu decentralizaciju (lokalno upravljanje, nezavisnisektori itd.), a ustvari upravljanje se svodi na opasno malom broju ljudi koji odlu čuju, i velikoj ve ćini„ostalih“ koji bezrezervno izvršavaju naredbe sa vrha kako bi o čuvali svoj položaj u društvu.

Ovakav na čin upravljanja državom, izme đu ostalog, uništio je našu nekada vrlo uspešnu privredu idoveo je do stepena (ne)razvijenosti u kojem se i danas nalazi. Povre đivanjem privrede narušava sedalje i ceo društveni sistem, što direktno uti če na savest i moral društva. Tako dolazimo do zaklju čkada naizgled nekad bezazlena diskriminacija posredno i dugoro čno može da uništi ceo privredni idruštveni sistem, što prethodni, mora se naglasiti-ekstremni primer dokazuje. 3

1 Vujaklija, M., “Re čnik stranih re či i izraza“, Prosveta, Beograd, 1980. godina, 229. strana2 Skakun, Z., Čaba, H., „Priru čnik za seminar: U čimo da živimo zajedno“, Savez izvi đača Vojvodine, Kanjiža,2005. godina, 3. strana3 Detaljnije o problematici raspada našeg privrednog sistema: Rosi ć I., „Nacionalna makroekonomija: rast,struktura i funkcionisanje“, Ekonomski fakultet Kragujevac i FTHM, Beograd, 2003. godina, 289.-348. strane



3

Diskriminacija na radnom mestu prouzrokuje i druge probleme zaposlenih, kao što su mobing i stres.Samim tim štetno se uti če na njihovu produktivnost u poslovanju.

3. Zašto dolazi do diskriminacije u poslovnom okruženju?

Kada govorimo o razlozima postojanja diskriminacije u poslovnom okruženju, prime ćujemo da se

izdvajaju dva obrazloženja ovog problema:• ekonomski razlog• lični razlog

Ekonomija se i ovde javlja kao veoma surova nauka koja sve svoje osnove temelji na ostvarivanju profita. I pored toga što se vrhunski ekonomisti često i drasti čno razlikuju po pitanju svojih mišljenja,niko od njih ne osporava profit, odnosno korist kao ono čemu teži svaki vid ekonomskih aktivnosti.Vo đen ovom teorijom poslodavac, na primer, prilikom zapošljavanja radnika za radno mestoslužbenika za rad sa stanovništvom u banci, ne će zaposliti Roma ili invalida jer veruje da će mu„tipi čni gra đanin“ privu ći više klijenata što povoljno uti če na profit. Ono što je bitno u ovoj situaciji jeda je diskriminisana grupa u potpunosti kvalifikovana i sposobna da obavlja konkretni posao. Zbogizopa čene, defektne svesti ciljne grupe potroša ča/korisnika usluga, ovaj razlog može da bude opravdan

jer ljudi često prave razliku me đu ljudima na osnovu njihove nacionalne pripadnosti ili fizi čkih mana

koje su u pojedinim situacijama irelevantne. Me đutim, ovde ne treba praviti razliku izme đudiskriminacije i potrebnih sposobnosti odnosno kvalifikacija koje pojedino radno mesto zahteva. Oovoj problematici više će biti re či u narednom delu rada.

Lični razlozi za diskriminisanje pojedinih socioloških grupa ogledaju se u individualnim afinitetima poslodavaca. Ovde se pre svega misli na izopa čenu svest poslodavaca, odnosno ljudi koji su naodre đenom položaju i imaju pravo izbora. Na osnovu svojih li čnih, pre često izopa čenih i pogrešnihshvatanja, oni će diskriminisati odre đenu sociološku grupu, bez prihvatljivog objašnjenja za takvo

ponašanje.

4. Diskriminacija i kompetencije radnog mesta

Opšte je poznato da svako radno mesto zahteva odre đenu kvalifikaciju i sposobnosti radnika. Ako pođemo sa dna hijerarhijske lestvice, uvi đamo da i najjednostavniji poslovi koji nose najmanjeodgovornosti sa sobom, ipak zahtevaju odre đene mentalne predispozicije radnika. Tako, na primer,čovek koji otvara vrata gostima u restoranu ipak mora da bude mentalno stabilan, kako bi svoj

jednostavan posao radio kako se to od njega zahteva. Za ovaj posao nije potrebna kvalifikacija i on nenosi sa sobom veliku odgovornost, ali ipak ne može da ga radi svako. Idu ći nešto više, prime ćujemo da

posao fizi čko-tehni čkog obezbe đenja zahteva pretežno neformalno obrazovanje i fizi čke predispozicijeneposrednih izvršilaca (poznavanje borila čkih veština, koriš ćenje oružja, snaga...), i taj posao sasobom nosi znatno više odgovornosti. Za ovaj posao tako đe je karakteristi čno da ga u velikoj ve ćiniobavljaju muškarci, kao predstavnici ja čeg pola. Nastavnici u svim obrazovnim institucijama, sa drugestrane, ne moraju biti majstori borila čkih veština ali moraju biti kvalifikovani u smislu potrebnog

obrazovanja kako bi mogli najbolje obavljati svoj posao. Ukoliko obratimo pažnju na menadžere, prime ćujemo da je za uspešno obavljanje ovog posla potrebno i formalno i neformalno obrazovanje,kao i niz drugih osobina, ali je nebitan pol, veroispovest ili politi čko uverenje te osobe.

Ovde, dakle, treba napraviti razliku izme đu diskriminacije i kompetencija koje odre đeno radno mestozahteva od svojih direktnih izvršilaca. Ukoliko poslodavac odbije da zaposli invalida koji ima samosrednju stru čnu spremu na mesto nastavnika u školi, to nije diskriminacija iz prostog razloga što

pomenuto lice ne zadovoljava osnovne uslove za to radno mesto koji su naj češće propisani odre đenimkonkursom. Tako đe, situacija u kojoj invalid biva odbijen za posao nastavnika fizi čkog vaspitanja u



4

školi, i pored toga što je uspešno završio potreban fakultet, ne može se smatrati diskriminacijom jer doti čni ipak ne može da zadovolji uslove koje zahteva konkretno radno mesto.

Me đutim, diskriminacija postoji u situaciji kada od dve identi čno kvalifikovane osobe (isti fakultet iusmerenje), veoma sli čnih predispozicija i radnih sposobnosti, jedna ostane odbijena jer se poslodavcune svi đaju pol, nacionalnost ili boja kože te osobe. Sa ovim problemom često se suo čavaju nacionalnemanjine u državama širom sveta. Poslodavcu je gotovo svejedno kojeg radnika će zaposliti, jer njegainteresuju rezultati i profit, ali će on često dati prednost pojedincu na osnovu svojih li čnih kriterijuma ina taj na čin diskriminisati ostale.

Obično je i sam poslodavac u ovakvoj situaciji na gubitku jer su diskriminisane grupe često, zboguglavnom neopravdanih predrasuda i stereotipa koji postoje o njima, željne za dokazivanjem i

produktivnije od prose čnih pojedinaca ili grupa. Ovo, naravno, nije konstatacija koja se može poistovetiti sa zakonitoš ću, ali je ipak činjenica na koju treba obratiti pažnju.

Ipak, treba napomenuti da postoje i situacije u kojima se diskriminacija zloupotrebljava od strane prividnih žrtava. U situaciji kada je neko za radno mesto odbijen, ali zato što nije dovoljnokompetentan i ne zadovoljava kriterijume koje radno mesto zahteva, nesavesni kandidat za posao će se

prozvati žrtvom diskriminacije što svakako nije slu čaj, ali ipak šteti poslodavcu i njegovom ugledu.

ZAKLJU Č AK

Diskriminacija predstavlja veliki problem ljudi ne samo u poslovanju, nego uopšte u našem životnomokruženju. Izvor problema nalazi se isklju čivo u svesti čoveka, ali je ovaj problem izuzetno teškoiskoreniti ili svesti na najmanju mogu ću meru. Ljudi bi trebalo da shvate da je ovaj svet sva čiji

podjednako i da pojedinci nemaju pravo da se ponašaju kao predatori. Ipak, ne verujem da će seovakav svetski poraedak u skorije vreme promeniti jer je u velikoj meri prisutna fetišizacija novca 4,

pojava i činjenica koja sve više uzima maha i uništava savest i moral me đu ljudima. Druga čije re čeno,sve dok je novac primarni pokazatelj vrednosti, onaj ko ga ima ujedno će imati i mo ć i, što je najgore,

ugled. Zbog svega toga mo ći će da se ponaša bahato i nemoralno i teško da će okruženje, pojedinci, pačak i zakoni mo ći da ga ugroze.

4 Situacija u svetu koja omogu ćava vlasniku odre đenog kapitala da kupi sve što poželi. Novcem (skoro) svemože da se kupi.



5

Spisak koriš ćene literature:

[1] Rosi ć I., „Nacionalna makroekonomija: rast, struktura i funkcionisanje“, Ekonomski fakultetKragujevac i FTHM, Beograd, 2003. godina

[2] Skakun, Z., Čaba, H., Priru č nik za seminar: „U č imo da živimo zajedno“ , Savez izvi đačaVojvodine, Kanjiža, 2005. godina

[3] Vujaklija, M., “Re č nik stranih re č i i izraza“ , Prosveta, Beograd, 1980. godina

diskriminacija zaposlenih seminarski rad

Documents