diverzitet entomofaune značajne za forenzičke analize u ... · insekti su najbrojnija grupa...

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO�MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Lazar S. Ilić

Diverzitet entomofaune značajne za forenzičke analize u

okolini Niša

NIŠ, 2019

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO�MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Diverzitet entomofaune značajne za forenzičke analize u

okolini Niša

Kandidat Mentor

Lazar Ilić 273 Dr Saša Stanković

Niš, 2019.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND EKOLOGY

Diversity of entomofauna significant for forensic analysis in

the Niš vicinity

Candidate Mentor

Lazar Ilić Dr Saša Stanković

Student’s Reg. No. 273

Niš, 2019

ZAHVALNICA

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru, dr Saši Stankoviću na nesebičnoj

pomoći i sugestijama tokom eksperimentalne studije i izrade master rada.

Veliko hvala i dr Vladimiru Žikiću na ukazanoj pomoći oko determinacije

parazitskih osa.

Hvala mojoj porodici i prijateljima koji su uvek velika podrška i inspiracija,

a posebno hvala mojoj baki Ljubici koja je od početka studiranja moja

najveća podrška.

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Lazar Ilić rodjen je 1. novembra 1994. godine u Nišu. Završio je osnovnu školu

„Vuk Karadžić” 2009. godine u Belotincu, a 2013. godine završava Poljoprivrednu

školu u Prokuplju, smer veterinarski tehničar, sa odličnim uspehom.

Nakon završetka srednje škole 2014. godine upisuje osnovne akademske

studije na Prirodno� matematičkom fakultetu u Nišu, na Departmanu za biologiju i

ekologiju. Osnovne akademske studije završava 2017. godine sa zvanjem “Biolog”.

Iste godine upisuje master akademske studije na Departmanu za biologiju i ekologiju

Prirodno�matematičkog fakulteta u Nišu, smer Biologija. Master akademske studije

završava 2019. godine sa zvanjem “Master biolog”.

SAŽETAK

U ovom radu anliziran je diverzitet entomofaune na leševima: domaći zec�

kunić (Oryctolagus cuniculus domesticus), belouška (Natrix natrix), i domaća patka

(Anas platyrhynchos domesticus). u okolini Niša� selo Belotinac.

Tokom eksperimentalne studije identifikovano je ukupno 16 vrsta insekata iz

12 rodova i 6 familija, registrovani su predstavnici redova dvokrilaca (Diptera) i

tvrdokrilaca (Coleoptera). Oba reda su bili zastupljeni sa po tri familije.

U okviru reda Coleoptera je registrovano 9 vrsta, dok je u okviru reda Diptera

zabeleženo 7 vrsta. Najbrojnija familija tvrdokrilaca je bila Staphylinidae sa ukupno

registrovanih 6 vrsta, dok je kod dvokrilaca najbrojnija bila familija Calliphoridae sa 3

registrovane vrste.

Na lešu domaćeg zeca uzorkovanje je vršeno u trajanju od 8 dana, i ukupno

je sakupljeno 12 vrsta insekata. Na lešu belouške uzorkovanje je vršeno 11 dana i

uzorkovano je ukupno 7 vrsta insekata. Na lešu domaće patke uzorkovanje je vršeno

17 dana i uzorkovano je ukupno 7 vrsta insekata.

.

Ključne reči: Forenzika, diverzitet, Diptera, Coleoptera, entomofauna, leševi.

SUMMARY

The aim of the study was to analyze the diversity of entomofauna on three

corpses: domestic rabbit (Oryctolagus cuniculus domesticus), the grass snake (Natrix

natrix), and domestic duck (Anas platyrhynchos domesticus). in the vicinity of Niš �

Belotinac village.

During the experimental study, a total of 16 insect species from 12 genera and

6 families were identified, and species of Diptera and Coleoptera order were

registered. Both orders were represented by three families each.

There are 9 species registered within the Coleoptera order, while 7 species

are recorded within the Diptera order. Among the order Coleoptera the most

numerous was the family Staphylinidae with a total of 6 registered species, while

among the order Diptera the most numerous was the family Calliphoridae with 3

registered species.

Sampling carried out on a domestic rabbit corpse lasted for 8 days and a total

of 12 insect species were collected. Sampling carried out on the grass snake lasted

for 11 days and a total of 7 insect species were identified. Sampling carried out on a

domestic duck corpse lasted the longest, for 17 days and a total of 7 insect species

were identified.

Key words: Forensics, diversity, Diptera, Coleoptera, entomofauna, corpses.

SADRŽAJ

1. UVOD ..................................................................................................................... 1

1.1Opšte odlike insekata ......................................................................................... 1

1.2. Pojam forenzičke entomologije ......................................................................... 3

1.3. Istorijat i podela forenzičke entomologije .......................................................... 4

1.4. Odnosi insekata prema leševima ..................................................................... 5

1.5. Grupe insekata koje su značajne za kriminalističke istrage .............................. 6

1.5.1.Diptera ........................................................................................................ 6

1.5.1.1 Familije reda Diptera značajne za forenzičku istragu ............................ 6

1.5.2. Coleoptera................................................................................................ 14

1.5.2.1. Familije reda Coleoptera značajne za forenzičku istragu ................... 14

1.6. Faze raspadanja leševa i njihova veza sa aktivnošću insekata ...................... 18

1.7.Morfološke karakteristike značajne za determinaciju insekata ........................ 20

2. CILJEVI RADA ..................................................................................................... 23

3. MATERIJAL I METODE ........................................................................................ 24

3.1. Lokalitet .......................................................................................................... 24

3.2.Sakupljanje i obrada uzoraka .......................................................................... 25

4. REZULTATI I DISKUSIJA ..................................................................................... 27

5. ZAKLJUČCI .......................................................................................................... 34

6. LITERATURA ....................................................................................................... 35

1

1. UVOD

1.1Opšte odlike insekata

Insekti su najbrojnija grupa organizama. Predstavljaju polovinu do skoro dve

trećine globalnog biodiverziteta, a njihova brojnost se procenjuje na 10 miliona vrsta

(oko 1,75 miliona opisanih vrsta). Insekti su veoma prilagodljivi na promenljivo

okruženje, nalaze se na različitim staništima na kopnu, vodi i zemljištu (Byrd, 2002).

Telesni regioni insekata su glava (cephalon), grudi (thorax) i trbuh (abdomen).

Od ostalih zglavkara insekti se razlikuju po tome što na grudima imaju tri para nogu i

najčešće dva para krila, buve, nereproduktvne jedinke mrava i termita i mnoge vrste

iz skoro svih insekatskih redova nemaju krila što je kod njih sekundarna pojava

(Tomanović i sar. 2013).

Telesni zid insekata se sastoji od kutikule, epidermisa i bazalne membrane.

Kutkula na svojoj površini poseduje specifičnu skulpturiranost kao i brojne druge

strukture sa visokom taksonomskom vrednošću (Tomanović i sar. 2013).

Insekti su adaptirani na veoma različite načine ishrane, na šta ukazuju

modifikacije njihovih usnih aparata. Mnogi insekti su paraziti ili predatori pa tako

regulišu brojnost fitofagnih vrsta, insekti su nezamenljiva komponenta u lancima

ishrane mnogih životinjskih vrsta. Fitofagni insekti izazivaju značajne ekonomske

štete u poljoprvredi i šumarstvu, kao na primer larve gubara (Lymantria dispar

(Linnaeus, 1758)) (Muchoney & Haack, 1994). Takođe, mnoge vrste su vektori

zaraznih bolesti ljudi i životinja (malarčni komarac�malarija, muva ce�ce�bolest

spavanja, buva�kuga i druge) (Tomanović i sar. 2013).

Razviće insekata može biti ametabolno, hemimetabolno i holometabolno. Kod

ametabolnog razvića nakon izleganja jaja larveni stupanj se ne razlikuje mnogo od

adultnog, razlike postoje samo u veličini, polnom zrelošću i nekim minimalnim

morfološkim razlikama. Mnogi insekti po izleganju iz jaja se od odraslih osim po

polnoj nezrelosti i veličini razlikuju i po stepenu razvijenosti krila. Larve se presvlače i

sukcesivno stiču adultne oblike, period između dva presvlačenja je stupanj i ovakav

2

način razvića se označava kao hemimetabolni i odlikuje ga delimčna mtamorfza larvi

u adulte. Većina insekata (tvrdokrilci, dvokrilci, opnokrilci, leptiri) imaju holometabolno

razviće. Iz jaja se legu obično crvolike larve koje se posle nekoliko stupnjeva

ulutkavaju, a zatim metamorfoziraju u adulte. Ovakav način razvića odlikuje potpuna

metamorfoza crvolikih larvi u adulte. Larve i adulti imaju različite tipove usnih aparata,

način ishrane i ne postoji nikakva mofološka sličnost između larvi i adulta. (Slike 1 i

2). Upravo ovakav način razvića je od velike važnosti za forenziku.

Slika 1. Holometabolno razviće Diptera Slika 2. Holometabolno razviće Coleoptera

Pošto mnogi insekti često žive u ljudskim naseljima oni su usko povezani sa

ljudima i ljudskim delatnostima, kao rezultat toga insekti postaju i važan dokaz za

kriminalne radnje pružajući važne informacije za forenzičku istragu (Byrd, 2002).

Insekti se u forenzičkim istragama najčešće koriste za utvrđivanje minimalnog PMI�a

(Post�mortem interval) odnosno vreme proteklo od smrti do pronalaska tela i u tu

svrhu se mogu koristiti dva tipa informacija: biologija razvića � trajanje preadultnih

stadijuma (larva, lutka) insekata pronađenih na lešu i sastav faune insekata na lešu

(Byrd, 2002).

Kod Coleoptera stadijumi larve i lutke traju duže nego kod Diptera, pa se

mogu koristiti za procenu PMI i u ranim i u kasnim fazama raspadanja tela. Usled

nedovoljne istraženosti, biologija razvića tvrdokrilca se znatno manje koristi od

biologije razvića muva. Postoje dva pristupa u proceni PMI na osnovu razvića

3

insekata. Prvi pristup koristi veličinu larve kao meru starosti, a drugi fiziološku starost

koja se određuje na osnovu identifikacije razvojnih obeležja. Drugi pristup je znatno

precizniji i objektivniji jer koristi pravu starost, a ne veličinu koja može varirati zavisno

od mnogih faktora (Byrd, 2002). Sastav faune insekata na lešu je u stalnoj promeni,

mnoge vrste tvrdokrilaca kolonizuju leš tek u kasnijim fazama raspada i predstavljaju

ključnu grupu za određivanje PMI na osnovu analize sastava faune, jer su tada

mnoge vrste muva već napustile leš. Ekološke sukcesije su kvalitativno predvidljive tj.

moguće je predvideti koje vrste će se naći u kom stadijumu raspada (Byrd, 2002).

Prilikom analize sastava faune neophodno je uvek analizirati kompletnu faunu

zajedno sa svim poznatim informacijama o razvojnoj biologiji pojedinih vrsta i njihovoj

ekologiji.

1.2. Pojam forenzičke entomologije

Forenzička entomologija je grana primenjene entomologije. To je

multidisciplinarni pristup upotrebe insekata u rešavanju raznovrsnih problema koji se

javljaju tokom kriminalističkog istraživanja (Petrović, 2012). Forenzička entomologija

se odnosi na nauku o insektima i srodnim zglavkarima (pauci, grinje, krpelji, škorpije)

koja se primenjuje kako bi se pomoglo u rešavanju parnica u građanskim i krivičnim

predmetima (Byrd, 2002).

Insekti nađeni na lešu predstavljaju značajan izvor informacija u cilju

determinacije vremena smrti, odnosno određivanja post�mortem intervala (PMI).

(Turner i Wiltshire, 1999; Dadour i sar., 2001). Takođe, poređenjem faune oko leša

sa faunom nađenom na lešu mogu se dobiti informacije da li je telo pomerano nakon

smrti ili ubistva (Anderson i Crvenka, 2002). Nakon smrti leševi ljudi i životinja

podležu brojnim promenama kao posledica autolitičkih procesa u tkivima, pokrenutih

oslobađanjem enzima i različitih jedinjenja iz ćelija, kao i aktivnošću bakterija i gljiva

iz digestivnog trakta, creva i spoljašnje sredine (Amendt, 2004). Najočiglednija i

najprisutnija fauna na leševima životinja i ljudi u ranim stadijumima procesa

raspadanja su larve insekata, kojima mrtvo tkivo predstavlja značajan izvor hrane.

(Anderson i Crvenka, 2002). Proces i trajanje postmortalnog raspadanja različitih

tkiva zavisi od brojnih faktora, uključujući leš i sredinu u kojoj se on nalazi. Posle

4

uspostavljanja ravnoteže između temperature leša i temperature sredine, što je

praćeno procesom putrefakcije, pouzdana procena post mortem intervala (PMI)

objektivno nije moguća. Iz tog razloga insekti nađeni na lešu predstavljaju značajan

izvor informacija za procenu vremena nastanka smrti odnosno utvrđivanja dužine

PMI (Turner i Wiltshire, 1999; Dadour i sar., 2001). Često nalaz insekata na telu

ukazuje na to da je infestacija larvama nastala pre smrti, što upućuje na

zanemarivanje i zlostavljanje (Benecke i Lessig, 2001).

1.3. Istorijat i podela forenzičke entomologije

Prvi pisani trag o upotrebi insekata u rešavanju krivičnih dela potiče iz Kine iz

13.veka. Song Ci (Sung T’zu) koji je bio pravnik i kriminalistički istražitelj je napisao

knjigu pod nazivom „His Yuan Chi Lu“ u prevodu: Ispravljene nepravde ili Prikupljeni

slučajevi ispravljenih nepravdi. U kineskom selu pronađeno je mrtvo telo muškarca

koji je ubijen srpom. Song Ci je naredio da svi seljani donesu svoje srpove na jedno

mesto. Nakon nekog vremena muve su počele da se skupljaju samo na jednom srpu

privučene ostacima krvi i tkiva. Suočen sa ovim dokazima ubica je priznao krivično

delo. (Petrović, 2012).

Prvu sistematsku studiju iz forenzičke entomologije izveo je nemački lekar

Herman Reinhard (1816�1892). 1882. godine. objavio je delo pod imenom Prilozi za

faunu grobova (Beiträge zur Gräberfauna). Radeći kao lekar na masovnim

ekshumacijama sakupio je veliki broj muva kao i veliki broj tvrdokrilaca i dokazao da

se razvoj velikog broja insekata može dovesti u vezu sa mrtvim telima. Njegov rad je

dugo godina korišćen kao osnova drugim entomološkim istraživanjima (Byrd, 2002).

Sa obzirom na vrstu krivičnog dela u kome se primenjuje forenzička

entomologija je podeljena na specijalizovane discipline:

Urbana entomologija se bavi insektima i drugim zglavkarima koji štetno deluju

na veštačke tvorevine životne sredine ljudi kao što su zgrade, kuće i sl. Najznačajnija

grupa insekata za urbanu entomologiju su termiti (Isoptera) koji u nekim slučajevima

mogu dovesti do potpunog uništenja objekata.

5

Entomologija uskladištenih proizvoda izučava insekte koji zagađuju različite

vrste uskladištenih prehrambenih proizvoda i kao takvi mogu biti uzrok sudskih

sporova. Osnovni zadatak ove grane forenzičke entomologije je utvrđivanje mesta i

vremena infestacije proizvoda od strane insekata.

Medicinsko�pravna entomologija za predmet svojih istraživanja ima insekte

koji se hrane mrtvim životinjama (među kojima su i ljudi) ili se razvijaju na njima. Ova

grana forenzičke entomologije se koristi u rasvetljavanju najrazličitijih krivičnih dela

kao što su: ubistva upotrebom insekata ili drugih zglavkara (pauci, škorpije).

1.4. Odnosi insekata prema leševima

Različite grupe insekata mogu u svom životnom ciklusu na različite načine

interagovati sa telom u raspadanju. Priroda ovih odnosa varira od taksona do

taksona i značaj tih pojedinih odnosa može biti veoma različit za forenzičku istragu.

Svi insekti koji interaguju sa lešom se mogu podeliti u pet grupa zavisno od tipa

njihove interakcije: nekrofagne vrste, predatori i parazitoidi nekrofagnih vrsta,

omnivorne vrste, adventivne vrste i slučajne vrste (Petrović, 2012).

Nekrofagne vrste se hrane direktno mrtvim telom. U ovu grupu spadaju vrste

koje su najznačajnije za procenu minimalnog perioda insekatske aktivnosti u ranim

fazama raspadanja leševa (do dve nedelje od smrti). Vrste muva iz familija

Calliphoridae i Sarcophagidae, kao i tvrdokrilci iz familija Silphidae i Dermestidae su

najznačajnije nekrofagne vrste.

Predatori i parazitoidi nekrofagnih vrsta u grupu predatora spadaju vrste

tvrdokrilaca iz familija: Silphidae, Staphylinidae i Histeridae, kao i muva iz familija

Calliphoridae, Muscidae i Stratiomyidae. Od parazitoida sreću se vrste Hymenoptera

iz familija Ichneumonidae, Braconidae i Pteromalidae. Kod nekih vrsta muva sreće se

i pojava da se u početku hrane nekrofagno da bi u kasnijim larvalnim stupnjevima

prešle na predatorski način ishrane Takav je slučaj sa vrstama Chrysomya rufifacies

(Macquart, 1842) (fam. Calliphoridae) i Hydrotaea aenescens (Wiedemann, 1830)

(fam. Muscidae).

6

Omnivorne vrste u ovu grupu spadaju vrste koje se hrane kako samim lešom

tako i nekrofagnim vrstama insekata.

Adventivne vrste koriste leš kao proširenje svog normalnog staništa. U ovu

grupu spadaju vrste iz reda Colembola kao i grupe zglavkara kao što su pauci,

stonoge, mokrice i sl.

Slučajne vrste nemaju pravi odnos sa telom u raspadanju. U ovu grupu

spadaju one vrste koje slučajno dospeju na leš. Međutim, i ove vrste mogu imati

velikog značaja u kriminalističkim istragama u smislu utvrđivanja da li je telo

pomerano sa prvobitnog mesta zločina.

1.5. Grupe insekata koje su značajne za kriminalističke istrage

Svaka vrsta insekata može biti od značaja za različite slučajeve u forenezičkoj

entomologiji, ali dva insekatska reda se izdvajaju po važnosti u slučajevima

medicinsko�pravne entomologije i to su: Diptera (dvokrilci) i Coleoptera (tvrdokrilci)

(Byrd, 2002).

1.5.1.Diptera

Sa blizu 100 000 vrsta Diptera su jedan od najbrojnijih insekatskih redova.

Odlikuje ih i velika raznovrsnost, kao što su obične muve, muve lebdilice, voćne

mušice, komarce, obadi. Većina dvokrilaca se hrani polenom i nektarom ili organskim

otpadom biljnog ili životinjskog porekla. Takođe, veliki broj dvokrilaca su predatori

drugih insekata ili ektoparazitske vrste, koje se hrane krvlju toplokrvnih životinja

(Tomanović i sar. 2013).

1.5.1.1 Familije reda Diptera značajne za forenzičku istragu

Familija Calliphoridae čini je oko 1 100 vrsta koje naseljavaju sve zoogeografske

oblasti mada su najbrojnije u tropskim i umerenim oblastima. To su muve srednje

veličine (6�14mm). Boja tela im se kreće od zelene, preko plave pa do boje bronze i

crne i najčešće ima metalni odsjaj (Slika 3). Kao adulti uglavnom se hrane

7

materijalom životinjskog porekla (svežim ili u raspadanju), mada se često sreću na

cvetovima pa se pretpostavlja da se bar neke vrste mogu hraniti i nektarom kao

dodatnim izvorom hrane. U stadijumu larve mogu se hraniti omnivorno, predatorski,

materijama u raspadanju (leševi) ili parazitski (parazitiraju insekte, člankovite gliste,

puževe, vodozemce, ptice i sisare). Calliphoridae su među prvim insektima koji

detektuju i koloniziraju ljudske i životinjske ostatke. Vremenski uslovi u značajnoj meri

utiču na aktivnost muva ove familije. Calliphoridae ne lete po kiši. Brzina vetra takođe

može uticati na njihovu aktivnost i to tako što je optimalna brzina vetra za njihov let

0,7 m/s, dok ga veće brzine mogu ometati. Temperatura takođe ima veliki uticaj na

aktivnost ovih muva. Optimalna temperatura za njihovu aktivnost je 12�30oC dok

temperature ispod i iznad ovih vrednosti smanjuju njihovu aktivnost.

Najčešće nalažene vrste na leševima u Evropi su: Calliphora vomitoria,

Calliphora vicina, Lucilia (Phaenicia) sericata, Lucilia illustris, Lucilia caesar, Lucilia

richardsi, Lucilia ampullacea, Phormia regina, Protophormia terraenovae, Cynomya

mortuorum, Chrysomya albiceps, Chrysomya megacephala.

Slika 3. Lucilia sericata

Familia Sarcophagidae Do sada je opisano oko 2 600 vrsta. Samo neke vrste

se hrane mesom. Većina vrsta se nalazi u tropskim ili toplim umerenim regionima.

Larve se hrane ljudskim i životinjskim tkivom u raspadanju, trulim biljnim materijalom.

Adulti se često nalaze na cvetovima, gde se hrane nektarom. Vrste koje se hrane i

razvijaju na sisarskim leševima su od najvećeg značaja i one uglavnom spadaju u

8

potfamiliju Sarcophaginae. To su muve srednje veličine (2�14mm) koje se najčešće

odlikuju specifičnom obojenošću. Karakteristična obojenost većine vrsta se ogleda u

posedovanju tri sive ili crne longitudinalne pruge na toraksu i obojenošću abdomena

u vidu šahovske table (Slika 4).

Najčešće nalažene vrste na leševima u Evropi su vrste roda Sarcophaga: S.

caerulescens, S. variegata.

Slika 4. Sarcphaga variegata

Familia Muscidae do sada je opisano preko 4 000 vrsta klasifikovanih u preko

100 rodova. To su male do srednje velike muve koje naseljavaju sve kontinente. U

okviru ove familije nalaze se neke poznate vrste kao što su: kućna muva (Musca

domestica Linnaeus, 1758), muva pecara (Stomoxys calcitrans Linnaeus, 1758),

CeCe muva (Glossina palpalis Wiedemann, 1830). (Slika 5). Familija Muscidae je

veoma značajna za medicinsku entomologiju, jer su mnoge vrste vektori bolesti kao

što su: tifus, dizenterija, antraks, bolest spavanja i dr. Obične muve su od izuzetnog

značaja za forenzičke istrage usled njihovog širokog rasprostranjenja, sveprisutnosti i

bliske povezanosti sa ljudima (sinantropne vrste). One obično kolonizuju leševe

nešto kasnije u odnosu na Calliphoridae i Sarcophagidae.

Najčešće nalažene vrste na leševima u Evropi su vrste rodova: Musca, Helina,

Hydrotaea, Muscina, Phaonia, Mydea.

9

Slika 5. Musca domestica

Familia Fannidae u okviru ove familije se nalazi oko 240 vrsta svrstanih u

samo 4 roda. Najpoznatija vrsta je mala kućna muva Fannia canicularis (Linnaeus,

1761). Vrste roda Fannia su od najvećeg značaja za forenzičku entomologiju.

Korišćene su i za dokazivanje slučajeva zlostavljanja. (Slika 6).

Slika 6. Fannia canicularis

Familia Scatophagidae je familija sa skoro isključivo holarktičkim

rasprostranjenjem. Samo 5 od ukupno 500 vrsta je zabeleženo na južnoj hemisferi.

Najčešće vrste ove familije su žuto do crvenkasto obojene, a telo im je gusto

10

prekriveno dlakama. Mogu se pronaći na leševima, kada ima ekskremenata

(pražnjenje creva nakon relaksacije sfinktera) ili kada sadržaj creva postane lako

dostupan. Najznačajnija vrsta je Scatophaga stercoraria (Linnaeus, 1758). (Slika 7).

Slika 7. Scatophaga stercoraria

Familia Sepsidae to su male, sjajno crne, purpurne ili crvene muve. Do sada je

opisano oko 250 vrsta koje su uglavnom manje od 4 mm. Telo im je veoma

karakterističnog oblika sa skoro potpuno loptastom glavom i suženjem između

toraksa i abdomena. Veoma su prepoznatljive po specifičnom mahanju krilima dok

hodaju, kao i po crnim poljima na krilima. Larve vrsta ove familije se hrane i razvijaju

na različitim materijama u raspadanju pa i na leševima. Mogu sa javiti u veoma

velikim populacijama na lešu. Najznačajnije su vrste roda Sepsis. (Slika 8).

11

Skika 8. Sepsis sp.

Familia Sphaeroceridae ima kosmopolitsko rasprostranjenje i čini je oko 1 300

vrsta čija se veličina kreće od 1,5�5 mm. Larve ovih muva se hrane

mikroorganizmima i mogu se pronaći u populacijama velike brojnosti gde god ima

organskog raspada. Njihova upotreba u proceni PMI veoma ograničena. Najpoznatija

vrsta koja može biti pronađena na ljudskim leševima Poecilosomella angulata (Slika 9).

Slika 9. Poecilosomella angulata

12

Familia Stratiomyidae u okviru ove familije opisano je oko 1 500 vrsta

svrstanih u 400 rodova. Stratiomyidae su jedna od najvarijabilnijih familija u okviru

Diptera. Telo adulata je veličine od 2 do 28 mm. Mogu biti metalik obojene ili da imaju

mimikriju kojom oponašaju ose. Za forenzičku entomologiju značajne mogu biti kako

vrste koje se hrane materijom u raspadanju tako i vrste sa predatorskim larvama koje

se takođe mogu pronaći na leševima. Najviše proučavana vrsta je Hermetia illucens

(Linnaeus, 1758) koja se u Evropi sreće uglavnom na jugu. Kada je u asocijaciji sa

ljudskim ostacima uglavnom se može naći u fazi raspada i fazi post raspada. (Slika 10).

Slika 10. Hermetia illucens

Familia Phoridae su izuzetno velika familija sa preko 3 500 vrsta u svetu, pri

čemu je skoro polovina svrstana u rod Megaselia. Samo u Evropi je registrovano 400

vrsta ovog roda. Pripadnici ove familije se veoma često kreću tako što trče i skaču, a

mnogo ređe se vide u letu. Neke vrste se hrane gljivama, neke su komensali u

gnezdima mrava i termita, neke su predatori dok su neke parazitoidi. Pošto Phoridae

dolaze na leš u kasnijim fazama raspada smatra se da imaju sekundarni značaj u

forenzičkim istragama. Međutim, u specifičnim slučajevima one mogu biti veoma

značajne kao što je to slučaj sa zakopanim telima. Megaselia scalaris i Megaselia

abdita su dve forenzički najznačajnije vrste ove familije. (Slika 11).

13

Slika 11. Megaselia scalaris

Familia Psychodidae je relativno velika sa oko 3 000 opisanih vrsta. Adulti se

karakterišu dugim antenama i krilima oblika lista. Telo i krila su im prekriveni

dlačicama tako da podsećaju na moljce. Ženke se hrane sišući krv i predstavljaju

vektore većeg broja mikroorganizama kao što su kinetoplastida (Leishmania uzročnik

leišmanioza), bakterije (Bartonella uzročnik bartoneloza) i virusa (Phlebovirus

uzročnik papatači groznice). Vrste ove familje retko kada čine značajnu komponentu

insekata na lešu, ali mogu biti od značaja naročito na leševima pronađenim u

zatvorenim prostorijama. Na leševima se sreću vrste roda Psychoda. (Slika12).

Slika 12. Psychoda sp.

14

1.5.2. Coleoptera

Tvrdokrilci su sa oko 350 000 opisanih vrsta najbrojniji insekatski i životinjski

red uopšte. Većina vrsta živi u tropima, i prema nekim procenama, realan broj vrsta

tvrdokrilaca koje danas žive na zemlji je 5 miliona (Tomanović i sar. 2013). Tvrdokrilci

su druga grupa po značaju za forenzičku entomologiju. I pored toga što se na raznim

mestima zločina može naći jednak broj vrsta tvrdokrilaca i muva, oni su veoma

zapostavljena grupa. Osnovni razlog ovakvog tretmana prema tvrdokrilcima je taj što

muve brže pronalaze i kolonizuju leš pa samim tim omogućavaju i preciznije

izračunavanje postmortem intervala (Byrd, 2002). Međutim, novije studije su

pokazale da i neke vrste Coleoptera mogu kolonizovati leš u prva 24 časa od smrti

kao što je vrsta Thanatophilus micans (Fabricius, 1794) (Slika 13). što omogućava

veoma precizno utvrđivanje PMI.

Slika 13. Thanatophilus micans

1.5.2.1. Familije reda Coleoptera značajne za forenzičku istragu

Familia Silphidae ima kosmopolitsko rasprostranjenje, obuhvata 183 vrste

svrstane u 15 rodova. Familija je podeljena na dve potfamilije Nicrophorinae i

Silphinae, koje se razlikuju po obliku tela, skulptuiranosti i obliku elitri. Najuočljivija

razlika je postojanje frontoklipealne suture kod potfamilije Nicrophorinae dok kod

potfamilije Silphinae ne postoji. Većina vrsta ove familije su strvinari (nekrofagne

vrste), neke vrste su predatori jaja i larvi nekrofagnih vrsta kako muva tako i

15

tvrdokrilaca (nazivaju se nekrofilne vrste). Unutar familije postoje i vrste koje su

predatori zemljišnih beskičmenjaka, fitofagne vrste, vrste koje se hrane gljivama i

biljkama u raspadanju.

Poznato je da neke vrste (Nicrophorus spp.) (Slika 14). mogu usporiti raspad

antibakterijskim dejstvom svoje pljuvačke. Predatorske vrste mogu bitno uticati na

sastav faune tela u raspadanju. Najčešće vrste koje se mogu pronaći na ljudskim

leševima u Evropi su: Silpha spp., Thanatophilus spp., Nicrophorus spp., Necrodes

littoralis, Oiceoptoma thoracicum.

Slika 14. Nicrophorus sp.

Familia Staphylinidae je sa preko 55 500 opisanih vrsta druga po veličini

familija u životinjskom carstvu. Najčešće se deli na 31 potfamiliju i oko 3 200 rodova.

Ovako velika familija odlikuje se velikom varijabilnošću po pitanju morfologije,

anatomije i ekologije vrsta. Staphylinidae su najčešći predatori na leševima i po broju

vrsta predstavljaju najdominantniju grupu. Broj vrsta kratkorilaca na jednom lešu

često prevazilazi broj vrsta svih Diptera. U Evropi je, zavisno od obima studije,

pronalaženo od 15 do preko 50 vrsta ove familije na jednom lešu. Larve nekih vrsta iz

roda Aleochara (Slika 15). su parazitoidi lutki muva dok su adulti predatori.

Istraživanja koja su sprovedena u poslednjih par godina izdvojila su neke vrste kao

veoma korisne za utvrđivanje PMI�a na osnovu sastava faune insekata

16

(Omalium spp., Philonthus sp., i Creophilus maxillosus) (Slika 16). Na leševima u

Evropi sreću se vrste rodova: Aleochara, Atheta, Creophilus, Gyrohypnus, Omalium,

Philonthus, Tachinus.

Slika 15. Aleochara sp. Slika 16. Creophilus maxillosus

Familia Dermestidae poznati i kao slaninari su familija sitnih tvrdokrilaca

veličine od 1 do 12 mm. Familiju čini oko 1 300 vrsta svrstanih u 50 rodova. Larve su

im braon ili crne boje i sa dorzalne strane su prekrivene dugim setama. Vrste koje su

značajne za forenzičke istrage pripadaju rodu Dermestes. Dermestidae se pojavljuju

na leševima u kasnijim fazama raspada. U eksperimentalnim uslovima, na lešu svinje

prve jedinke se pojavljuju nakon 23�50 dana od smrti zavisno od atmosferskih prilika.

Najčešće vrste pronalažene na leševima su ujedno i najčešće skladišne štetočine:

Dermestes lardarius i Dermestes murinus. (Slike 17 i 18).

Slika 17. Dermestes lardarius Slika 18. Dermestes murinus

17

Familia Histeridae obuhvata 3 900 vrsta sitnih, sjajnih tvrdokrilaca. To su

insekti uglavnom ovalnog oblika koji se mogu razlikovati od vrsta drugih familija po

tome što: imaju kolenaste antene koje su na vrhu zadebljale. Histeridae koje

naseljavaju leševe kičmenjaka su predatorske vrste tako da kolonizuju leševe u

različitim fazama raspadanja zavisno od tipa staništa i biologije vrste. Najčešće se

mogu pronaći na lešu od faze naduvenosti pa do faze post raspada. Za vrste

Saprinus planiusculus, Saprinus semistriatus i Margarinotus spp. je pokazano da

mogu biti veoma korisne u proceni PMI na osnovu sastava faune. (Slika 19). Vrste

rodova Margarinotus, Saprinus i Hister (Slika 20). su najčešći predstavnici ove

familije asocirani sa mrtvim telima.

Slika 19. Saprinus semistriatus Slika 20. Hister sp.

Familia Trogidae obuhvata 3 roda sa oko 300 opisanih vrsta od čega u Evropi

žive 23 vrste iz 2 roda. Vrste ove familije su poslednji insekti koji kolonizuju leš i to u

fazi kasnog postraspada. Hrane se sasušenim tkivom (kožom, krznom i perjem),

mada je eksperimentalno pokazano da mogu jesti sva životinjska tkiva i tako u

potpunosti očistiti leš do kostiju. Evropski rodovi su Trox i Omorgus. (Slike 21 i 22).

18

Slika 21. Trox sp. Slika 22. Omorgus sp.

1.6. Faze raspadanja leševa i njihova veza sa aktivnošću

insekata

Proces raspadanja je najčešće podeljen na pet faza (Slika 23). Tih pet faza su:

Faza svežeg tela, Faza naduvenosti, Faza raspada, Faza post raspada, Faza

skeletonizacije (Petrović, 2012).

Faza svežeg tela. Ova faza započinje trenutkom smrti i traje do pojave prvih

vidljivih znakova naduvenosti. Telo u ovoj fazi može biti bez ikakvih fizičkih promena

(na samom početku) ali takođe se mogu zapaziti i neke od ranih postmortalnih

promena kao što su: crne mrlje (tache noir) na očima, mrtvačke mrlje,

pseudomelanoza i slično. Prvi insekti koji kolonizuju leš su u najvećem broju

slučajeva muve iz familija Calliphoridae i Sarcophagidae koje se mogu pojaviti u roku

od 10 minuta nakon smrti. Tokom trajanja ove faze iz jaja se izležu larve i počinju da

se hrane u unutrašnjosti tela. Ova inicijalna aktivnost larvi često može proći potpuno

nezapaženo, jer spolja gledano obično ne postoje nikakvi pokazatelji da su muve već

kolonizovale telo. U Evropi vrste koje obično prve nasele leš su: Calliphora vicina,

Calliphora vomitoria i Lucilia caesar.

19

Slika 23. Faze raspadanja: a� faza svežeg tela, b� faza naduvenosti, c� faza

raspada, d� faza post raspada, e� faza skeletonizacije.

Faza naduvenosti. Tokom ove faze započinje proces truljenja. Metabolički

procesi rezultiraju proizvodnjom gasova od strane anaerobnih bakterija, što može

dovesti do širenja abdomena. U ovoj fazi leš postaje veoma privlačan adultnim

muvama familije Calliphoridae.

Faza raspada. Ova faza započinje pucanjem kože što omogućava izlazak

gasova što dalje dovodi do „ispumpavanja“ tela. Početni deo ove faze se karakteriše

izuzetno jakim mirisima. Osim truljenja u ovoj fazi dolazi i do fermentacije čiji su

a b

c d

e

20

produkti privlačni nekim drugim grupama kao što su tvrdokrilci familija Histeridae

(Saprinus semistriatus, S. planiusculus, S. rotundatus), Silphidae (Nicrophorus

humator), adulti familije Dermestidae, kao i muve familije Muscidae (Hydrotaea

capensis, H. meteorica). U fazi raspada se povećava i broj vrsta iz familije

Staphylinidae.

Faza post raspada. Telo u ovoj fazi se odlikuje time da se sastoji samo od

kostiju, kože i hrskavice. Ukoliko postoje još neki delovi drugih tkiva oni su najčešće

potpuno sasušeni. Zavisno od tipa staništa na kome se leš nalazi njih smenjuju

različite grupe insekata. Tako u suvim i srednje vlažnim staništima dominantna

karakteristika ove faze postaju tvrdokrilci iz familije Dermestidae. U ovoj fazi se sreću

i adulti i larve ove familije. Dermestidae se hrane hrskavicom i sasušenim tkivom tako

da nakon njihove aktivnosti ostanu samo potpuno čiste kosti.

Faza skeletonizacije. Počinje onda kada ostanu samo kosti i kosa/dlaka. Ne

postoje grupe insekata koje su vezane za ovu fazu raspadanja. U nekim slučajevima

je moguće prisustvo tvrdokrilaca iz familije Nitidulidae.

1.7.Morfološke karakteristike značajne za determinaciju

insekata

U forenzičkim analizama je od velikog značaja pravilno determinisati insekte.

Ukoliko se to ne učini na pravilan način može doći do ometanja celokupne istrage.

Zbog toga je neophodno pri determinaciji obratiti pažnju na morfološke strukture kao

što su kod Diptera: oblik i položaj čekinja na glavenom regionu, nervatura krila,

genitalije, boja i drugo (Slike 24 i 25).

Kod predstavnika iz reda Coleoptera neki od bitnih taksonomskih karaktera su

oblik i položaj antena, ornamentika na elitrama, oblik elitri, oblik abdomena, položaj

usnog aparata i drugo (Slike 26, 27 i 28).

21

Slika 26. Oblik antene Slika 27.Građa usnog aparata Slika 28. Ornamentika

Slika 24. Opšta morfologija muva. 1 – habitus, Chrysomya albiceps, male; 2– head profile,

Calliphora uralensis; 3 – thorax, dorsal view, Lucilia sericata; 4 – wing, Protophormia

terraenovae; 5 – male terminalia, Lucilia bufonivora; 6 – ovipositior, Lucilia illustris.

22

Slika 25. Detaljna morfologija muva. 7 – calypters, Cynomya mortuorum; 8 – calypters,

Lucilia caesar; 9 – habitus, dorsal view, Chrysomya marginalis; 10 – head profile, Chrysomya

albiceps; 11 – head profile, Chrysomya megacephala; 12 – head profile, Phormia regina; 13

– calypters, Phormia regina; 14 – calypters, Protophormia terraenovae; 15 – calypters,

Calliphora vomitoria; 16 – wing, Lucilia sericata.

23

2. CILJEVI RADA

Odrediti diverzitet insekata na leševima životinja Oryctolagus cuniculus

domesticus (domaći zec, kunić), Natrix natrix (belouška), Anas platyrhynchos

domesticus (domaća patka), u različitim vremenskim periodima na području

Nišavskog okruga.

Uporediti sastav entomofaune tokom različitih faza dekompozicije leševa.

Utvrditi sličnosti/razlike u zavisnosti od vrste leša (sisar, ptica, gmizavac).

Utvrditi brzinu dekompozicije u zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha.

24

3. MATERIJAL I METODE

3.1. Lokalitet

Nišavski okrug nalazi se u jugoistočnom delu Srbije, ima površinu od 2 727

km2 i drugi je po veličini okrug u Srbiji. Okružuju ga na severu Pomoravski okrug, na

severoistoku Zaječarski, istoku Pirotski, na jugu Jablanički, jugozapadu Toplički i na

zapadu Rasinski okrug. Prema popisu iz 2011. godine ovu teritoriju naseljava 373

404 stanovnika. Sedište okruga je u gradu Nišu. (Ristić, 2017), a okrugu pored

gradskih opština (Medijana, Pantelej, Crveni krst, Palilula i Niška banja) pripadaju i

opštine Aleksinac, Doljevac, Merošina, Ražanj, Gadžin Han i Svrljig

(www.nis.okrug.gov.rs).

Istraživanje je sprovedeno u selu Belotinac koje se nalazi na teritoriji opštine

Doljevac. Selo Belotinac se nalazi na oko desetak kilometara jugozapadno od grada

Niša (Slika 29).

Slika 29. Mapa Srbije sa obeleženim lokalitetom na kom je rađeno istraživanje.

25

3.2.Sakupljanje i obrada uzoraka

Uzorci su sakupljani tokom 2018. godine u periodu od jula do novembra.

Za uzorkovanje insekata korišćen je metod detaljnog pregleda leša i ručnog

sakupljanja. Insekti su sakupljani sa tri različita leša u različitom vremenskom

periodu. Leševi koji su korišćeni u eksperimentu su: domaći zec� kunić (Oryctolagus

cuniculus domesticus), uzorkovanje je vršeno u trajanju od osam dana, u periodu od

07.07.2018. godine do 14.07.2018. godine. belouška (Natrix natrix), uzorkovanje je

vršeno 11 dana u periodu od 27.07.2018. godine do 06.08.2018. godine. i domaća

patka (Anas platyrhynchos domesticus) uzorkovanje je vršeno 17 dana u periodu od

20.10.2018. godine do 05.11.2018. godine. Leševi su bili postavljeni neposredno na

zemlji i zaštićeni žičanim kavezom kako ne bi došlo do ometanja eksperimenta od

strane drugih životinja. (Slike 30, 31 i 32). Mesto na kome se odvijao eksperiment je

bilo ispod drveta oraha (Juglans regia) tako da je leš do podneva bio u senci drveta,

dok je u popodnevnim časovima bio izložen Suncu, u zavisnosti od vremenskih

uslova.

Korišćen je sledeći pribor za prikupljanje i obradu uzoraka: žičani kavez,

plastične tubice (Eppendorf), 70% etanol, pinceta, četkica, džepna lupa, entomološka

mrežica, medicinske rukavice, nož, makaze, sveska i grafitna olovka.

Uzorkovanje je vršeno svakoga dana u jutarnjim i popodnevnim časovima. Pre

samog uzorkovanja vršen je detaljni pregled leša pomoću džepne lupe, zatim su

insekti sakupljani pomoću entomološke mreže, pincete i četkice, u zavisnosti od

grupe insekata. Tako sakupljeni insekti su čuvani u plastičnim tubicama konzervirane

u 70% etanolu. Svaki uzorak je obeležen etiketom na kojoj su upisani datumi

uzorkovanja i vrsta leša.

Ceo tok eksperimenta i sve promene koje su se odvijale tokom raspadanja

leševa su fotografisane i snimljene. Svakog dana od postavljanja leša do kraja

eksperimenta je merena temperatura i vlažnost vazduha.

Nakon završenog eksperimenta uzorci su preneti u entomološku laboratoriju

na Prirodno�matematičkom fakultetu u Nišu gde je izvršena determinacija insekata

pomoću binokularne lupe, ključeva i priručnika za determinaciju (Smith, 1986; Szpila,

2009; Dekeirsschieter i sar. 2011). (Slika 33).

26

Slika 30. Leš Oryctolagus cuniculus

domesticus

Slika 31. Leš Natrix natrix

Slika 32. Leš Anas platyrhynchos domesticus

Slika 33. Binokularna lupa (PMF)

27

4. REZULTATI I DISKUSIJA

Tokom eksperimentalne studije identifikovano je ukupno 16 vrsta insekata iz

12 rodova i 6 familija na leševima domaćeg zeca, belouške i domaće patke. Rezultati

ukupnog diverziteta kao i sa svakog leša pojedinačno su prikazani tabelarno. (Tabele

1, 2, 3 i 4).

Dnevna merenja temperature i vlažnosti vazduha, koji su od značaja za

kolonizaciju i razviće insekata, pre svega insekata iz reda Diptera, su prikazani u

tablema. (Tabele 2, 3, i 4).

Registrovani su predstavnici redova dvokrilaca (Diptera) i tvrdokrilaca

(Coleoptera). Oba reda su bili zastupljeni sa po tri familije, međutim u okviru reda

Coleoptera je registrovano devet vrsta, dok je u okviru reda Diptera zabeleženo

sedam vrsta. Najbrojnija familija tvrdokrilaca je bila Staphylinidae sa ukupno

registrovanih šest vrsta, dok je kod dvokrilaca najbrojnija bila familija Calliphoridae sa

tri registrovane vrste.

Tabela 1. Spisak identifikovanih insekata sa leševa.

Red Familija Vrsta

Diptera

Calliphoridae

Lucilia caesar

Lucilia sericata

Calliphora vicina

Sarcophagidae Sarcophaga nodosa

Sarcophaga carnaria

Muscidae Musca domestica

Hydrotea meteorica

Coleoptera

Staphylinidae

Greophilus maxillosus

Philonthus cognatus

Philonthus sp.

Quedius sp.

Aleochara curtula

Thiasophla angulata

Histeridae Saprinus felipae

Platisoma frontale

Dermestidae Dermestes maculatus

28

Na lešu domaćeg zeca uzorkovanje je vršeno u trajanju od osam dana, u

periodu od 07.07.2018. godine do 14.07.2018. godine, i ukupno je sakupljeno 12

vrsta insekata. Prosečna temperatura tokom trajanja dekompozicije je bila 23,5 °C,

dok je prosečna vlažnost vazduha iznosila 66 %. (Tabela 2).

Tabela 2. Diverzitet entomofaune na lešu domaćeg zeca.

Dan Vrsta Temperatura °C Vlažnost

vazduha %

I

Calliphoridae: Lucilia caesar, Lucilia sericata

Sarcophagidae: Sarcophaga carnaria

Muscidae: Musca domestica

23 70

II


Sarcophagidae: Sarcophaga carnaria, Sarcophaga nodosa Muscidae: Musca domestica

24 70

III


Sarcophagidae: Sarcophaga carnaria, Sarcophaga nodosa


Staphylinidae: Greophilus maxillosus

20 71

IV




Staphylinidae: Greophilus maxillosus, Philonthus cognatus

22 64

V

Calliphoridae: Lucilia caesar,Lucilia sericata


Muscidae: Musca domestica, Hydrotea meteorica

Staphylinidae: Greophilus maxillosus, Philonthus cognatus, Philonthus sp.

25 59

VI

Calliphoridae: Lucilia caesar,Lucilia sericata


Staphylinidae: Greophilus maxillosus, Philonthus cognatus, Philonthus sp., Quedius sp.

Histeridae: Saprinus felipae

23 64

VII

Staphylinidae: Philonthus cognatus, Philonthus sp., Quedius sp.

Histeridae: Saprinus felipae, Platisoma frontale

28 65

VIII Dermestidae: Dermestes maculatus 23 64

29

Na lešu belouške uzorkovanje je vršeno 11 dana u periodu od 27.07.2018.

godine do 06.08.2018. godine, i uzorkovano je ukupno 7 vrsta insekata. Prosečna

temperatura tokom trajanja dekompozicije je bila 26 °C, dok je prosečna vlažnost

vazduha iznosila 66,1 %. (Tabela 3).

Tabela 3. Diverzitet entomofaune na lešu belouške.


vazduha %

I Califoridae: Lucilia caesar; 28 58

II Califoridae: Lucilia caesar, Lucilia sericata 28 55

III

Califoridae: Lucilia caesar, Lucilia sericata



28 58

IV




Staphilinidae: Aleochara curtula


Dermestidae: Dermestes maculatus

27 57

V






23 80

VI





22 81

VII Muscidae: Hydrotaea meteorica

Staphilinidae: Aleochara curtula 23 82

VIII Staphilinidae: Aleochara curtula 25 75

IX Histeridae: Saprinus felipae 26 70

30

Tabela 3. nastavak


vazduha %

X Dermestidae: Dermestes maculatus 27 62

XI Dermestidae: Dermestes maculatus 29 50

Na lešu Anas platyrhynchos domesticus uzorkovanje je vršeno 17 dana u

periodu od 20.10.2018. godine do 05.11.2018. godine, i uzorkovano je ukupno 7 vrsta

insekata. Prosečna temperatura tokom trajanja dekompozicije je bila 19,4 °C, dok je

prosečna vlažnost vazduha iznosila 50,1 %. (Tabela 4).

Tabela 4. Diverzitet entomofaune na lešu domaće patke.

Dan Vrsta Temperatura

°C Vlažnost

vazduha %

I Calliphoridae: Calliphora vicina 14 76

II Calliphoridae: Calliphora vicina 13 75

III Calliphoridae: Calliphora vicina 17 60

IV Calliphoridae: Calliphora vicina, Lucilia caesar 14 66

V Calliphoridae: Calliphora vicina, Lucilia caesar 10 50

VI Calliphoridae: Calliphora vicina 13 34

VII Calliphoridae: Calliphora vicina

Sarcophagidae: Sarcophaga carnaria 23 30

VIII

Calliphoridae: Calliphora vicina



25 32

IX Calliphoridae: Calliphora vicina, Lucilia caesar

Muscidae: Musca domestica 25 50

X Calliphoridae: Calliphora vicina, Lucilia caesar;

Muscidae: Musca domestica 24 51

31

Tabela 4. nastavak

Dan Vrsta Temperatura

°C Vlažnost

vazduha %

XI



Staphilinidae: Quedius sp., Thiasophla angulata

25 45

XII




25 43

XIII�XV

Staphilinidae: Quedius sp., Thiasophla angulata 24 50

XVI�XVII




20 40

Tokom ove studije koja je sprovedena od jula do novembra mogu se uočiti

zakonitosti kao i u dosadašnjim istraživanjima što se tiče kolonizacije insekata kao i

vrste insekata na različitim leševima uz manje varijacije zbog tipa leša, temperature,

staništa i godišnjeg doba.

Na lešu domaćeg zeca identifikovano je 12 vrsta insekata iz 6 familija od kojih

je najbrojnija po vrstama bila familija Staphilinidae sa 4 vrste (Greophilus maxillosus,

Philonthus cognatus, Philonthus sp., Quedius sp.), zatim familije Calliphoridae,

Sarcophagidae, Muscidae i Histeridae sa po 2 vrste (Calliphoridae: Lucilia caesar,

Lucilia sericata Sarcophagidae: Sarcophaga carnaria, Sarcophaga nodosa

Muscidae: Musca domestica, Hydrotea meteorica Histeridae: Saprinus felipae,

Platisoma frontale), i Dermestidae sa jednom vrstom (Dermestes maculatus) (Tabela 2).

Na lešu belouške Natrix natrix identifikovano je 7 vrsta insekata iz 6 familija od

kojih je familija Calliphoridae sa 2 vrste (Lucilia caesar, Lucilia sericata), dok su

familije Sarcophagidae, Muscidae, Staphilinidae, Histeridae i Dermestidae sa po

jednom vrstom (Sarcophagidae: Sarcophaga carnaria, Muscidae: Musca domestica,

Staphilinidae: Aleochara curtula, Histeridae: Saprinus felipae, Dermestidae:

Dermestes maculatus). (Tabela 3).

32

Na lešu domaće patke Anas platyrhynchos domesticus identifikovano je 8

vrsta insekata takođe iz 6 familija od kojih su familije Calliphoridae i Staphilinidae sa

po 2 vrste (Calliphoridae: Calliphora vicina, Lucilia caesar, Staphilinidae: Quedius

sp., Thiasophla angulata) dok su familije Sarcophagidae, Muscidae, Histeridae i sa

po jednom vrstom (Sarcophagidae: Sarcophaga carnaria, Muscidae: Musca

domestica, Histeridae: Saprinus felipae. (Tabela 4).

Brzina raspadanja leševa nije bila jednaka tokom studije, temperatura i

vlažnost vazduha su dva najbitnija ekološka faktora koji diktiraju brzinu raspadanja

leševa jer upravo oni određuju i brzinu kolonizacije i razvoja insekata na leševima.

Tokom raspadanja leševa mogu se uočiti zakonitosti u kolonizaciji insekata od

sveže faze do faze skeletonizacije, prvi insekti koji su kolonizovali leševe jesu muve

iz familije Calliphoridae koje su se nakon desetak minuta pojavile na lešu, zatim

nešto kasnije muve iz familije Sarcophagidae i Muscidae. Privučene larvama muva

ubrzo je leš kolonizovan insektima iz familije Staphilinidae, Histeridae i na kraju

Dermestidae. Zanimljivo je to da se nisu pojavili predstavnici insekata iz familije

Silphidae koji su gotovo neizbežni na leševima.

Prema dosadašnjim istraživanjima u forenzici jedan od glavnih faktora koji

utiče na brzinu raspada je temperatura okoline (Campobasso i sar 2001).

Dekompozicija leša se najbrže odvijala kod domaćeg zeca i trajala je svega 8 dana.

Sa druge strane, najduže se raspadao leš domaće patke, u trajanju od čak 17 dana,

dok je raspadanje leša belouške je trajalo 11 dana. Prosečna temperatura na primeru

domaćeg zeca je bila 23,5 °C što je svakako pogodovalo razvoju insekata. Sa

prosečnom temperaturom od 19,4 °C, i najnižom od 10 °C u trajanju od jednog dana,

raspadanje leša domaće patke je trajalo najduže, 17 dana. Međutim, na primeru

belouške pri prosečnoj temperaturi od 26 °C raspadanje ovog leša je trajalo 11 dana

iako je temperatura bila povoljna i čak viša u odnosu na raspadanje domaćeg zeca.

Možemo pretpostaviti da vrsta leša ima uticaja na brzinu dekompozicije, međutim

neophodno je sprovesti opsežne eksperimente na većem broju leševa i sa više

ponavljanja kako bismo dobili preciznije rezultate. Takođe, diverzitet entomofaune je

bio najveći na domaćem zecu sa registrovanih 12 vrste insekata, dok je po 7 vrsta

registrovano kod belouške i domaće patke.

33

Tokom dekompozicije leša domaće patke primećeni su i sakupljeni

predstavnici parazitskih osa. Nakon obrade uzorka u laboratoriji identifikovana je

vrsta Alysia manducator iz familije Braconidae (Hymenoptera). Ova vrsta je poznati

parazitoid larvi muva, naročito vrsta Calliphora vicina i Lucilia caesar caesar koje su

najčešće i najbrojnije na leševima, takođe parazitira i larve Musca domestica i druge

vrste muva.

34

5. ZAKLJUČCI

1. Tokom eksperimentalne studije identifikovano je ukupno 16 vrsta insekata iz

12 rodova i 6 familija na leševima: domaći zec� kunić (Oryctolagus cuniculus

domesticus), belouška (Natrix natrix), i domaća patka (Anas platyrhynchos

domesticus).

2. Registrovani su predstavnici redova dvokrilaca (Diptera) i tvrdokrilaca

(Coleoptera). Oba reda su bili zastupljeni sa po tri familije, međutim u okviru

reda Coleoptera je registrovano devet vrsta, dok je u okviru reda Diptera

zabeleženo sedam vrsta. Najbrojnija familija tvrdokrilaca je bila Staphylinidae

sa ukupno registrovanih šest vrsta, dok je kod dvokrilaca najbrojnija bila

familija Calliphoridae sa tri registrovane vrste.

3. Na lešu domaćeg zeca uzorkovanje je vršeno u trajanju od osam dana, u

periodu od 07.07.2018. godine do 14.07.2018. godine, i ukupno je sakupljeno

12 vrsta insekata. Prosečna temperatura tokom trajanja dekompozicije je bila

23,5 °C, dok je prosečna vlažnost vazduha iznosila 66 %.

4. Na lešu belouške uzorkovanje je vršeno 11 dana u periodu od 27.07.2018.

godine do 06.08.2018. godine, i uzorkovano je ukupno 7 vrsta Prosečna

temperatura tokom trajanja dekompozicije je bila 26 °C, dok je prosečna

vlažnost vazduha iznosila 66,1 %.

5. Na lešu domaće patke uzorkovanje je vršeno 17 dana u periodu od

20.10.2018. godine do 05.11.2018. godine, i uzorkovano je ukupno 7 vrsta

insekata. Prosečna temperatura tokom trajanja dekompozicije je bila 19,4 °C,

dok je prosečna vlažnost vazduha iznosila 50,1 %.

6. Dekompozicija leša se najbrže odvijala kod domaćeg zeca i trajala je svega 8

dana. Sa druge strane, najduže se raspadao leš domaće patke, u trajanju od

čak 17 dana, dok je raspadanje leša belouške trajalo 11 dana.

35

6. LITERATURA

Amendt, J., Krettek, R., Zehner, R. (2004). Forensic entomology.

Naturwissenschaften, 91: 51�65.

Anderson, G. S., Cervenka, V. J. (2002). Insects associated with the body: Their use

and analyses, p.73�200. In W.D. Haglund & M.H. Sorg (eds.), Advances in

forensic taphonomy: Method, theory and archaeological perspectives. CRC,

Boca Raton, 507.

Benecke M., Lessig R. (2001). Child Neglect and Forensic Entomology. Forensic

Science International, 120: 155�9.

Byrd, J. H. (2002). Forensic entomology: the utility of arthropods in legal

investigations. CRC press.

Campobasso, C. P., Di Vella, G., & Introna, F. (2001). Factors affecting

decomposition and Diptera colonization. Forensic science international,

120(1�2), 18�27.

Dadour, I. R., Cook DF., Wirth N. (2001). Rate of Development of Hydrotaea rostrata

Under Summe rand winter (Cycli cand Constant) Temperature Regimes.

Medical and Veterinary Entomology, 15: 177�82.

Dekeirsschieter, J., Verheggen, F. J., Haubruge, E., & Brostaux, Y. (2011). Carrion

beetles visiting pig carcasses during early spring in urban, forest and

agricultural biotopes of Western Europe. Journal of Insect Science, 11(1), 73.

Muchoney, D. M., & Haack, B. N. (1994). Change detection for monitoring forest

defoliation. Photogrammetric engineering and remote sensing, 60(10), 1243�

1252.

Petrović, A. (2012). Forenzička biologija�radna skripta. Univerzitet u Beograd,

Biološki fakultet.

Ristić, D. (2017). Istraživanje biljnih vaši (Hemiptera:Aphididae) iz Topličkog i

Nišavskog okruga. Master rad. Prirodno�matematički fakultet u Nišu.

36

Smith, K. G. (1986). A manual of forensic entomology.

Szpila, K. (2009). Key for the identification of third instars of European blowflies

(Diptera: Calliphoridae) of forensic importance. In Current concepts in forensic

entomology (pp. 43�56). Springer, Dordrecht.

Tomanović, Ž., Žikić, V., & Petrović, A. (2013). Sistematika i filogenija

beskičmenjaka. Univerzitet u Beograd, Biološki fakultet.

Turner B., Wiltshire P. (1999). Experimental Validation of Forensic Evidence: A

Study of the Decomposition of Buried Pigs in Heavy Clay Soil. Forensic

Science International, 101: 113�22.

Villet, M., H. (2010). Forensic Entomology: The Utility of Arthropods in Legal

Investigations. JH Byrd & JL Castner (Eds.): book review. African Entomology,

18(2), 387.

Internet izvori:

www.nis.okrug.gov.rs

Прилог 5/1

ПРИРОДНO � MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: Мастер рад

Аутор, АУ: Лазар Илић

Ментор, МН: Саша Станковић

Наслов рада, НР: Диверзитет ентомофауне значајне за форензичке анализе у околини Ниша

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2019.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

36 стр. 4 табеле; 33 сликe.

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Зоологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Форензика, диверзитет, Diptera, Coleoptera, ентомофауна, лешеви.

УДК 591.9:595.7+343.983(497.11 Niš)

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН: уколико је рад рађен ван факултета (у лабораторији)

Извод, ИЗ: У овом раду анлизиран је диверзитет ентомофауне на лешевима: домаћи зец� кунић ( ), белоушка (

), и домаћа патка ( ). у околини Ниша� село Белотинац. Током експерименталне студије идентификовано је укупно 16 врста инсеката из 12 родова и 6 фамилија, регистровани су представници редова двокрилаца (Diptera) и тврдокрилаца (Coleoptera). Оба реда су били заступљени са по три фамилије. У оквиру реда Coleoptera је регистровано 9 врста, док је у оквиру реда Diptera забележено 7 врста.

Датум прихватања теме, ДП: 03.07.2019.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Др Маријана Илић�Милошевић

Члан: Др Владимир Жикић

Члан, ментор: Др Саша Станковић

Образац Издање

Прилог 5/2

ПРИРОДНО � МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: master thesis

Author, AU: Lazar Ilić

Mentor, MN: Saša Stanković

Title, TI: Diversity of entomofauna significant for forensic analysis in the Niš vicinity

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2019

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

36 p, 33 pictures, 4 tables

Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD: zoology

Subject/Key words, S/KW: Forensics, diversity, Diptera, Coleoptera, entomofauna, corpses.

UC 591.9:595.7+343.983(497.11 Niš)

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: The aim of the study was to analyze the diversity of entomofauna on three corpses: domestic rabbit (Oryctolagus cuniculus domesticus), the grass snake (Natrix natrix), and domestic duck (Anas platyrhynchos domesticus). in the vicinity of Niš � Belotinac village. During the experimental study, a total of 16 insect species from 12 genera and 6 families were identified, and species of Diptera and Coleoptera order were registered. Both orders were represented by three families each. There are 9 species registered within the Coleoptera order, while 7 species are recorded within the Diptera order. Among the order Coleoptera the most numerous was the family Staphylinidae with a total of 6 registered species, while among the order Diptera the most numerous was the family Calliphoridae with 3 registered species.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 03.07.2019.

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: Dr Marijana Ilić�Milošević

Member: Dr Vladimir Žikić

Member, Mentor: Dr Saša Stanković

Образац Издање

diverzitet entomofaune značajne za forenzičke analize u ... · insekti su najbrojnija grupa...

Documents