albanija - komisioni i pavarur për mediakpm-ks.org/materiale/dokument/1362133201.9012.docx · web...

Izveštaj sa Međunarodne konferencije:

Digitalizacija zemaljske televizije –

evropske i regionalne prakse

Priština, 28-29. jun 2012

NKM – Izveštaj sa Međunarodne konferencije o digitalnom emitovanju – evropske i regionalne prakse

Ovaj izveštaj je pripremio Bersant Disha (RECURA Financials)za potrebe Nezavisne komisije za medije na Kosovu. Izveštaj treba da služi isključivo za informativne potrebe i ima za cilj da predstavi diskusije i zaključke sa međunarodne konferencije o procesu digitalizacije zemaljskog emitovanja, koja je organizovana na Kosovu. Izveštaj može da sadrži nenamerne greške u predstavljenim brojkama i činjenicama i treba da posluži jedino kao rezime diskusija tokom konferencije.


Sadržaj

Uvod..............................................................................................................Error! Bookmark not defined.

Aktivnosti i rad NKM na strategiji za prelazak na digitalno emitovanje ......................................................6

Digitalizacija i mediji na Kosovu...................................................................................................................3

Sa analognog na digitalno emitovanje – zajednička perspektiva Evropske unije ........................................3

Sa analognog na digitalno emitovanje - regionalna iskustva ......................................................................3

Albanija......................................................................................................Error! Bookmark not defined.

Hrvatska.....................................................................................................Error! Bookmark not defined.

Crna Gora..................................................................................................Error! Bookmark not defined.

Slovenija..................................................................................................................................................3

Makedonija..............................................................................................................................................3

Turska......................................................................................................................................................3

Regulisanje emitovanja u periodu digitalizacije...........................................................................................3

Prednosti i nedostaci prelaska na digitalno emitovanje..............................................................................3

Obogaćivanje programske ponude i digitalna dividenda...............................Error! Bookmark not defined.

Aneks 1 – Uvodno izlaganje g. Jakupa Krasniqija, predsednika Skupštine Kosova.......................................3

Aneks 2 – Izlaganje izvršnog šefa Nezavisne komisije za medije .................................................................3

Aneks 3 – Dnevni red konferencije..............................................................................................................3

Aneks 4 – Prezentacije izlagača na konferenciji...........................................................................................3


Uvod U Prištini je 28-29. juna 2012. godine u organizaciji Nezavisne komisije za medije održana Međunarodna konferencija o digitalizaciji zemaljskog emitovanja – evropske i regionalne prakse. Cilj konferencije je bio predstavljanje procesa digitalizacije emitovanja i diskusija o izazovima i praktičnom, tehničkom i pravnom iskustvu u evropskim zemljama i zemljama u regionu, u svrhu razmene iskustava iz ovog procesa. Konferenciji su prisustvovali predstavnici kosovskih institucija, kosovskih medija, predstavnici relevantnih agencija iz zemalja u regionu, uključujući Hrvatsku, Sloveniju, Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju, kao i predstavnici iz Velike Britanije i Evropske platforme regulatornih tela (EPRA).

Konferenciju je otvorio predsednik Skupštine Kosova g. Jakup Krasniqi, koji je izrazio podršku za konferenciju i ciljeve procesa, kao i za razmenu iskustava sa drugim zemljama. On je ovaj proces ocenio kao veoma značajan za dalju demokratizaciju društva kroz pružanje i raspodelu informacija i kao proces koji je veoma važan za razvoj medija, biznisa i ekonomije na Kosovu. On je takođe naveo da se konferencija održava u vreme kada je donesen Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, koja će biti nosilac ovog procesa. Gđa Naile Selimaj-Krasniqi, izvršni šef, je u ime Nezavisne komisije za medije govorila o značaju ovog procesa na Kosovu i šire. Ona je izrazila potrebu za razmenom iskustava i pouka iz ovog procesa sa drugim zemljama, predstavljajući ključne izazove ovog procesa na Kosovu i fazu razvoja u pravcu prelaska na digitalno emitovanje. Ona je, između ostalog, rekla da se Kosovo, posle prevazilaženja velikih izazova u regulisanju medijskog tržišta u posleratnom periodu, sada nalazi na početku procesa digitalizacije i da je to trenutno najveći izazov, posebno ako se uzme u obzir položaj Kosova na međunarodnom planu, a naročito posledice sporazuma Ženeva 06 za emitovanje na Kosovu. Gđa Selimaj-Krasniqi je kazala da je Skupština Kosovo nedavno usvojila Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije (NKM), u kome se NKM definiše kao nosilac procesa digitalizacije. Ona je izrazila uverenje da će Skupština Kosova uskoro imenovati i nove članove Saveta NKM, kao najvišeg organa, i da će se time otvoriti put za utvrđivanje strategije za digitalizaciju na Kosovu kao osnove za preduzimanje konkretnih koraka ka prelasku na digitalno emitovanje. Gđa Selimaj-Krasniqi je predstavila i aktivnosti i rad NKM u tom pravcu i dosadašnja dostignuća. Rezimirajući ključne izazove koji se pojavljuju pred Kosovom, gđa Selimaj-Krasniqi je izrazila zahvalnost Nezavisne komisije za medije na podršci od strane njoj sličnih agencija iz zemalja u regionu i šire, kao i za učešće predstavnika tih zemalja na konferenciji.

Na konferenciji je prvobitno predstavljeno trenutno stanje emitovanja i medija na Kosovu sa aspekta procesa digitalizacije. Nakon toga su predstavnici Evropske platforme regulatornih tela (EPRA) i Grupe za digitalno emitovanje (DTG) predstavili evropska iskustva sa ovim procesom, kao i ključne dileme i izazove koje obuhvata ovaj proces. Predstavnici zemalja u regionu su zatim predstavili svoja iskustva u procesu prelaska sa analognog na digitalno emitovanje, kada su analizirani različiti pristupi procesu, a razgovaralo se i o poukama iz ovih procesa. Konferencija je sadržavala i 4 panel diskusije po specifičnim temama, koje su obuhvatale: regulisanje emitovanja u periodu digitalizacije, prednosti i nedostatke


prelaska na digitalno emitovanje, obogaćivanje programske ponude i pitanja digitalne dividende, u kojima su učesnici panela bili predstavnici regulatornih organa iz zemalja učesnica konferencije.

Aktivnosti i rad NKM na strategiji za prelazak na digitalno emitovanje Gđa Selimaj-Krasniqi je govorila o ciljevima NKM i njenim dosadašnjim aktivnostima, sa fokusom na proces digitalizacije zemaljskog emitovanja na Kosovu. Ona je na početku navela da je Skupština Kosova 2005. godine ustanovila NKM kao nezavisnu instituciju koja je odgovorna za upravljanje i regulisanje frekvencijskog opsega emitovanja i izdavanje dozvola javnim i privatnim medijima. Potom je nastavila sa predstavljanjem najnovijih dešavanja na Kosovu u procesu digitalizacije i predstavljanjem izmena i dopuna Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije (NKM), koji sada predviđa da je NKM glavni nosilac procesa digitalizacije.

Gđa Selimaj-Krasniqi je govorila i o konkretnim izazovima za Kosovo u ovom procesu koji proizilaze iz neuključivanja Kosova u Konferenciju o frekvencijskom planiranju Ženeva 2006 i time prouzrokovanim problemima. Istaknuto je i da pitanje dodele frekvencija za Kosovo mora biti rešeno u saradnji sa susednim zemljama i da se mora postići sporazum koji će zadovoljiti potrebe Kosova i omogućiti prelazak na digitalno emitovanje na koordiniran način. Odnosi sa Srbijom su istaknuti kao najproblematičniji u tom pravcu. Govoreći o procesu digitalizacije, kao međunarodnom procesu, gđa Selimaj-Krasniqi je govorila i o prethodnim konferencijama o digitalizaciji održanim u organizaciji NKM na Kosovu u svrhu razmene iskustava i što bolje koordinacije u ovom procesu. Ona je navela da je NKM u 2009. godini preko svojih stručnjaka izradila alternativni frekvencijski plan koji će zadovoljiti potrebe Kosova i njegovih građana, uzimajući u obzir odredbe sporazuma Ženeva 2006, diskusije sa regulatornim organima iz susednih zemalja, i pristup razvoju frekvencijskog plana koji će prouzrokovati što manje smetnji i izmena u planovima susednih zemalja.

Nakon toga su predstavljeni problemi NKM u obavljanju njenih aktivnosti, koji su posledica dosadašnjih kašnjenja sa izmenama i dopunama Zakona o NKM i neimenovanja novih članova sa punim mandatom u Savetu NKM, a što je dovelo do toga da Savet NKM skoro dve godine ne može da donosi odluke, čime je blokiran i proces digitalizacije. Ona je izrazila nadu da će Skupština Kosova uskoro imenovati članove Saveta i da će to omogućiti potpuno sprovođenje aktivnosti NKM.

Kao deo procesa digitalizacije na Kosovu, gđa Selimaj-Krasniqi je pomenula i uspostavljanje dva koordinaciona mehanizma, i to unutrašnjeg mehanizma koji funkcioniše između različitih aktera na Kosovu, uključujući medije, regulatorne organe i vladu i regionalnog mehanizma za koordinaciju između susednih zemalja. Unutrašnji koordinacioni mehanizam obuhvata aktivnost koju je NKM olakšala uspostavljanjem 5 tematskih radnih grupa, koje pokrivaju oblasti koje treba da se odraze u strategiji: pravni okvir, tehnički aspekt, pitanja programskog sadržaja, pitanja ekonomske opravdanosti i pitanja informisanja i edukacije građana o procesu prelaska na digitalno emitovanje. Grupe se sastoje od stručnjaka iz relevantnih oblasti, predstavnika medija licenciranih za emitovanje na Kosovu, predstavnika


Univerziteta i Akademije nauka i umetnosti Kosova, kao i predstavnika relevantnih javnih organa koji regulišu specifične oblasti. Radne grupe su počele sa radom 2010. godine, ali je, prema rečima gđe Selimaj-Krasniqi, intenzitet rada bio nizak zbog nefunkcionisanja Saveta NKM i neodobravanja predloženih rešenja. NKM je sada izradila prvi nacrt strategije koji će biti osnov za projektovanje konačne strategije. Gđa Selimaj-Krasniqi je pomenula i pomoć koju su za ovaj proces pružili Misija OEBS na Kosovu, IREX i Evropska komisija.

Gđa Selimaj-Krasniqi je svoje izlaganje završila predstavljanjem plana rada u pravcu digitalizacije emitovanja, rekavši da nacrt strategije predviđa da će Kosovo koristiti 7 kanala za digitalno emitovanje i da će se strategijom obezbediti medijski pluralizam, stvoriti mogućnosti za ekonomski razvoj, učinivši to sa najnižim troškovima za društvo. Konačna strategija za digitalizaciju mora biti odobrena od strane Vlade Kosova, a na osnovu nje će biti izrađen i administrativni zakon o digitalizaciji.

Digitalizacija i mediji na KosovuO procesu digitalizacije na Kosovu i stavu medija, govorili su g. Mentor Shala, zamenik generalnog direktora Radio-televizije Kosova (RTK – javni emiter) i g. Visar Hoti iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija na Kosovu (ANEMK).

G. Shala je izrazio zabrinutost zbog toga što Kosovo mnogo zaostaje sa procesom digitalizacije, kako u tehnološkom, tako i u pravnom aspektu. Rok koji je određen na konferenciji Ženeva 2006 utvrđuje sredinu 2015. godine kao rok za potpuni prelazak na digitalno emitovanje, što je veoma blizu. Prema rečima g. Shala, Kosovo ima dva faktora koji ograničavaju mogućnost brzog kretanja u ovom procesu, a to su veliki troškovi prelaska na digitalno emitovanje i ograničeni rok za završetak ovog procesa. On je istakao potrebu institucionalne pomoći u ovom pogledu, a naglasio je i da Skupština Kosova ima posebnu ulogu u ovom pravcu. On je rekao da je uprkos tome što je NKM počela da radi na izradi strategije za digitalizaciju, učinjeno malo koraka ka digitalizaciji, što je posledica mandata Saveta NKM. On je takođe izrazio zabrinutost zbog toga što je kašnjenje zakona o RTK prouzrokovalo dodatne glavobolje za javnog emitera u pogledu priprema za digitalno emitovanje. On je ovde naveo problem nejasnoće oko imovine RTK-a i prepreku koju ovaj problem predstavlja za donošenje odluka o investicijama u izmenu tehnologije, koje su veoma visoke i ne mogu da se sprovedu usled neizvesnosti oko imovine. On je istakao da RTK i svi ostali emiteri moraju da razmotre tešnju saradnju u ovom procesu i investiranje u zajedničku digitalnu mrežu za emitovanje, tako da se troškovi podele i da to postane finansijski dostižnije, štiteći ujedno i interese kosovskih emitera. G. Shala je na kraju izrazio potrebu za ubrzanjem procesa kroz veće angažovanje svih učesnika, uključujući i Skupštinu Kosova, Vladu, emitere i regulatorne organe.

U ime ANEMK-a je govorio g. Visar Hoti, koji se na početku osvrnuo na nepovoljan položaj u kome se nalazi Kosovo kao posledica toga što mu nije dopušteno učešće na konferenciji Ženeva 2006, a što je


prouzrokovalo probleme kako za regulatorne organe, tako i za emitere. Prema rečima g. Hoti, ovo predstavlja lišavanje Kosova svojih prirodnih resursa. Sledstveno, treba učiniti maksimum da se Kosovu vrate njegove frekvencije koje bi osigurale pokrivenost čitave teritorije i zadovoljile potrebe Kosova i njegovih građana. G. Hoti je ocenio da bez takvog sporazuma Kosovo ne može da napreduje u procesu digitalizacije, što je u interesu ne samo Kosova, već i regiona. Eventualni sporazum i frekvencijski plan koji će se sprovoditi na Kosovu moraju biti izrađeni na osnovu istih principa koji su se koristili za dodelu frekvencija utvrđenih u sporazumu Ženeva 2006. U tom pravcu, prema g. Hoti, treba da se angažuje i Vlada Kosova.

Osvrćući se na proces digitalizacije, g. Hoti je uputio poziv da NKM pruži svoj maksimum u pripremi okolnosti za sprovođenje digitalizacije na Kosovu i da se moraju uzeti u obzir iskustva drugih zemalja u ovom procesu, u cilju da se izbegnu eventualni problemi. On je rekao da se posebna pažnja mora posvetiti lokalnim medijima, tako da proces digitalizacije ne dovede do gašenja lokalnih emitera, kao što je to bio slučaj u Nemačkoj, gde je zbog brzog pristupa sprovođenju, velikih troškova u promeni tehnologije i zakonskih provizija, veliki broj lokalnih kanala nestao iz spektra emitovanja.

Na ovoj sednici se diskutovalo i o potrebi za učešćem publike (gledalaca) u procesu digitalizacije i utvrđivanju strategije na osnovu principa zadovoljavanja njihovih zahteva i potreba.

Sa analognog na digitalno emitovanje – zajednička perspektiva Evropske unije Evropska iskustva u procesu digitalizacije predstavili su potpredsednik odbora Evropske platforme regulatornih tela (EPRA), g. Damir Hajduk (ujedno i predstavnik Regulatornog organa iz Hrvatske) i g. Andrew Dumbreck iz Digital TV Group (DTG), bivši zvaničnik regulatornog organa iz Velike Britanije (OFCOM).

Gospodin Hajduk je svoju prezentaciju započeo kratkim pregledom Evropske platforme regulatornih tela (EPRA), u kojoj je i Kosovo punopravni član. EPRA je neformalno telo, koje pruža forum za neformalne diskusije, razmenu mišljenja između regulatornih tela, razmenu informacija o zajedničkim pitanjima koja se odnose na nacionalne i evropske propise i diskusije o praktičnim rešenjima pravnih problema koji proističu iz tumačenja i primene propisa o emitovanju. Nju čine 53 regulatorna tela kao redovni članovi, a Evropska komisija, Savet Evrope, Predstavnik OEBS-a za slobodu medija i Evropska audiovizuelna opservatorija su stalni članovi posmatrači. EPRA ne igra ulogu formalnog regulatornog tela, već samo pruža otvorenu platformu za diskusije o velikom broju pitanja značajnih za regulatore.

Nakon predstavljanja rada EPRA-e, g. Hajduk je svoju prezentaciju fokusirao na ključna pitanja koja treba rešiti tokom procesa digitalizacije. On se prvo osvrnuo na pitanje pravnog okvira za digitalizaciju, gde nastaje dilema da li aspekt emitovanja treba razdvojiti od programskih pitanja (medijskog sadržaja).


Takođe, g. Hajduk je kao drugo pravno pitanje pomenuo i odluku o načinu licenciranja i to na dva nivoa, prvo – da li operatore mreža za emitovanje treba licencirati zasebno ili zajedno sa multipleksima i drugo, da li treba licencirati zasebno svakog emitera koji emituje program u zemlji. Zatim, u vezi sa licenciranjem emitera (medija) da li treba automatski produžiti dozvole za emitovanje i u slučaju prelaska na digitalno emitovanje ili treba ukinuti postojeće dozvole i izdati nove. U analognom emitovanju, emiter je bio nosilac (isključivi korisnik) frekvencije, a sada imamo podelu između operatera i pružaoca sadržaja, te se stoga pristup licenciranju mora promeniti. Gospodin Hajduk je govorio i o iskustvima sa licenciranjem mreža i multipleksa zajedno ili zasebno, gde su se pojavila potpuno drugačija iskustva, i gde s jedne strane postoje zemlje u kojima se multipleks licencira, nakon čega on bira programski sadržaj, dok s druge strane imamo slučajeve da se licenciraju individualni emiteri. Kao drugo, g. Hajduk je pokrenuo pitanje simultanog analognog i digitalnog emitovanja (simulcast) uz savet da je period simulcast-a skup i da ga po mogućstvu treba što kraće zadržati. Pitanje javnog emitera je pokrenuto kao pitanje koje se mora rešiti procesom digitalizacije. Poslednja pokrenuta tačka sa regulatornog aspekta jeste redovan pristup medija multipleksima. I u slučajevima kada se licenciraju multipleksi, oni su u mnogim zemljama uspostavili niz kriterijuma, kao što su javni interes i medijski pluralizam. Pristup multipleksima se u mnogim zemljama reguliše tenderskom procedurom (najbolja ponuda), a u nekim drugim zemljama putem aukcija (licitiranja) ili na osnovu političke odluke. Što se tiče pristupa multipleksima, poseban izazov predstavljaju zahtevi stranih kanala za uključivanje u multiplekse, gde prakse pokazuju da postoje zemlje u kojima se strani kanal ni na koji način ne može emitovati nekodiran u multipleksima za digitalno emitovanje, a s druge strane postoje i zemlje koje potpuno liberalizuju tržište i za strane kanale. Kao poslednje dve dileme, g. Hajduk je pomenuo pitanje poslovne održivosti i finansijske izvodljivosti za investicije na osnovu strategije za digitalizaciju. I na kraju, on se osvrnuo na pitanje izbora tehnologije na osnovu faze razvoja/prodora konkurencije na tržište. Glavne stvari u ovoj agendi su određivanje stepena kompresije (MPEG2 ili MPEG4) i izbor sistema emitovanja između DVB-T i DVB-T2. Konačno, treba razmišljati da li će biti dopuštene mogućnosti za emitovanje u visokoj rezoluciji (HD) ili čak u budućnosti i u 3D. Na kraju je g. Hajduk govorio i o potrebi da proces bude što transparentniji i sveobuhvatniji i da se za završetak projekta treba odrediti realan datum. Kao zaključak, g. Hajduk je rekao da zakonski okvir za digitalizaciju treba prilagoditi terenu i tržištu. Strategija za prelazak na digitalno emitovanje treba dobro i detaljno da utvrdi transparentan i predvidljiv proces, saradnju sa relevantnim akterima i koordinaciju sa zemljama u regionu.

O iskustvu iz procesa digitalizacije u Velikoj Britaniji govorio je g. Andrew Dumbreck, bivši ekspert iz Regulatornog tela za telekomunikacije OFCOM, sada ekspert u Grupi za digitalne TV (DTG), jedne platforme regulatornih tela, proizvođača opreme i emitera, koja se bavi utvrđivanjem standarda za emitovanje i prenosom znanja iz procesa digitalizacije u različite zemlje. G. Dumbreck je na početku govorio o iskustvima iz Velike Britanije, rekavši da u celom svetu još uvek postoji velika potražnja za gledanjem zemaljskih televizijskih programa i to po sistemu bezuslovnog pristupa. Govoreći iz britanskog iskustva, rekao je da je tržište digitalnog zemaljskog emitovanja veoma inovativno tržište, kome treba pružiti prostor za razvoj. On je rekao da je postepeni prelazak na digitalno emitovanje dobrodošao i da se mogu isprobati pilot projekti na određenim područjima u cilju testiranja prelaska. Poželjno je da se sam proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje sprovede u etapama u određenim regionima. Takav proces, prema gospodinu Dumbreck podrazumeva široku informativnu kampanju, podršku za


gledaoce koji imaju poteškoća u korišćenju novih tehnologija, kao i direktnu podršku za gledaoce, pri čemu sve ove aktivnosti za pružanje podrške treba da budu finansirane od strane vlade.

Prema rečima g. Dumbreck, kako bismo imali uspešan proces digitalizacije, moramo da imamo niz ostvarenih stvari. Prvo, jasne vladine politike i odgovarajući regulatorni okvir su veoma važni. Ciljevi i odgovornosti u ovom procesu moraju da budu jasni. U ovom procesu mora da postoje jasno liderstvo i dobro upravljanje procesom. Opredeljivanje na samom početku po pitanju vremenskih rokova i tehnologija, takođe umnogome olakšava proces. U ovom procesu treba da postoji i kontinuirani dijalog sa industrijom i zainteresovanim stranama od samog početka, uključujući i medije, proizvođače/prodavce opreme i sve ostale aktere.

Vladine politike, prema g. Dumbreck treba da daju odgovore na sledeća pitanja. Tretiranje servisa javnog emitera i njegove ciljeve, zakonske zahteve za što lakši pristup, koji mogu da obuhvate titlove, položaj kanala (emitera) u listi kanala (prominencija kanala), jezik na kome se emituje, tekstualne usluge, itd. Nadalje, ove politike treba da daju odgovor na to šta će se desiti sa oslobođenim frekvencijskim pojasom i da li postoji i kako će se koristiti digitalna dividenda. Ove politike takođe treba da utvrde i minimalne zahteve za pokrivenost teritorije i gledalaca, proces izbora operatera mreža/multipleksa, šta će se desiti sa lokalnim i regionalnim televizijama, određivanje cena za usluge i potencijalnu potražnju za pružanjem pristupa multipleksima za specifične emitere, sisteme tehničke podrške za gledaoce, kao i strukturu finansiranja procesa tranzicije.

Što se tiče pogodnosti digitalnog emitovanja za televizijske programe, g. Dumbreck je objasnio da sada samo jedan multipleks može da sadrži veliki broj programa koristeći samo jednu frekvenciju, zbog toga što digitalni signal zahteva manji integritet signala u odnosu na analogno emitovanje, tako da se pojedine frekvencije mogu koristiti intenzivnije, a na taj način se veliki broj frekvencija oslobađa za drugu upotrebu.

Gospodin Dumbreck je na kraju govorio i o standardizaciji u tehnologiji digitalnog emitovanja, predstavljajući iskustvo Velike Britanije i rad Grupe za digitalne TV (DTG). On se fokusirao na šeme modulacije signala, diskutujući o dilemama oko izbora DVB-T ili DVB-T2 tehnologije. Tehnologija DVB-T je stara tehnologija, koja je prihvaćena od strane nekoliko zemalja koje su ranije ušle u proces digitalizacije. Iako je trenutno oprema za prijem DVB-T signala jeftina, moguće je da zemlje koje su odabrale ovu tehnologiju imaju potrebu za prelazak na noviju tehnologiju DVB-T2. DVB-T2, kao razvijena tehnologija, stavljena na tržište u 2009. godini, pruža efikasnije korišćenje frekvencijskog spektra, napredniju tehnologiju koja se može koristiti za kontrolu kvaliteta, kompatibilnost sa svim novim uslugama i veće trajanje sistema. Savet g. Dumbreck jeste da se usvoji DVB-T2 tehnologija, kao tehnologija koja je prihvaćena i koju koristi 28 različitih zemalja u svetu, sa već uspostavljenim tržištem za prijemne uređaje i Headend-e po ceni koja stalno opada.

Na pitanje o tome kako su tretirani tradicionalni (postojeći) emiteri u Velikoj Britaniji, g. Dumbreck je rekao da su nacionalnim emiterima licenciranim u analognom sistemu automatski dodeljene dozvole za digitalno emitovanje (uključujući i mogućnost za uspostavljanje mreže za emitovanje), ali su uslovljene specifikacijama oko minimalne geografske pokrivenosti i pokrivenosti stanovništva koju treba da


postignu ovi emiteri sistemom digitalnog emitovanja. Po sledećem pitanju o tome kako digitalno emitovanje može da utiče na druge platforme, kao što su satelitske i kablovske, g. Dumbreck je rekao da je uprkos veoma dobroj besplatnoj digitalnoj programskoj ponudi, više od 50% domaćinstava u Britaniji spremno da plaća pakete sa uslovnim pristupom uz plaćanje naknade. Na osnovu ovog iskustva, g. Dumbreck je izrazio svoje mišljenje da digitalno zemaljsko emitovanje samo može da pomogne platformama koje se plaćaju. Gospodin Hajduk je s druge strane objasnio da u Hrvatskoj javnom emiteru nije potrebna dozvola i da su privatni kanali dobili dozvole koje su automatski važeće i za digitalno emitovanje. Pored toga, g. Hajduk je pomenuo i izazov sa lokalnim kanalima koji prelaze u regionalne emitere čime se povećavaju njihovi troškovi, a njihov broj je danas u Hrvatskoj manji u odnosu na period pre nego što je počela digitalizacija, upravo zbog ovih dodatnih troškova.

Sa analognog na digitalno emitovanje – regionalna iskustva Konferencija je nastavljena prezentacijom i diskusijama o regionalnim iskustvima iz procesa digitalizacije, gde su svoje prezentacije izneli predstavnici regulatornih organa iz 6 različitih zemalja u regionu: Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Makedonije i Turske.

Albanija Iskustvo Albanije u procesu digitalizacije predstavio je g. Pirro Braco iz Nacionalnog saveta za radio i televiziju (NSRT). On je na početku opisao proces digitalizacije u poslednjih nekoliko godina u Albaniji, a zatim se zadržao na nekim od dilema i izazova u ovom procesu. Kao prvi korak u ovom procesu, g. Braco je naveo napore za osvešćivanje javnosti o procesu kroz organizovanje lokalnih, regionalnih i nacionalnih konferencija, koje je ocenio kao veoma značajne. Komentari i primedbe sa ovih sastanaka su uzeti za osnov prilikom izrade strategije za digitalizaciju.

U procesu izrade strategije za digitalizaciju, Savet ministara Republike Albanije je formirao ad-hoc odbor visokog nivoa na čelu sa g. Genc Pollo, ministrom za inovacije i tehnologiju. Ovaj politički odbor je zatim uspostavio sekretarijat u kome su bili zastupljeni NKRT, Regulatorni organ za telekomunikacije, Ministarstvo finansija i ostali. Sekretarijat je, kao tehnički nivo, bio zadužen za izradu nacrta strategije, tako da je on u aprilu 2010. godine dostavio ad-hoc odboru nacrt strategije za davanje saglasnosti. Strategija je odražavala troškove prelaska na digitalno emitovanje, investicije za unapređenje mreže i predloženi pristup za subvencionisanje dekodera. Ad-hoc odbor je odobrio ovaj nacrt strategije u maju 2012. godine, a zatim je prešao na usvajanje od strane Saveta ministara u Vladi Albanije, gde je i usvojen. Gospodin Braco je istakao da se na početku mislilo da će proces ići veoma brzo, međutim za takav proces je potrebno vreme, što bi trebalo uzeti u obzir prilikom utvrđivanja vremenskih rokova za potpuni prelazak na digitalno emitovanje. Rok koji je sada određen za potpuni prelazak je 17. jun 2015. godine.


Prema rečima g. Braco, ciljevi procesa digitalizacije u Albaniji su da se sprovede digitalizacija analogne zemaljske mreže i da se na taj način oslobode kapaciteti u spektru frekvencija za alternativnu upotrebu, da se zatim pruže dodatni kapaciteti za emitovanje i da se na kraju omogući uvođenje novih tehnologija, kao što su interaktivne i mobilne usluge. Gospodin Braco je zatim nastavio sa prezentacijom neposrednih ciljeva ovog procesa, koji uključuju digitalizaciju analognih mreža javnog emitera, nacionalnih privatnih/komercijalnih emitera, kao i digitalizaciju analognih mreža lokalnih operatera. Kao glavni kriterijum u ovom procesu uzet je nivo pokrivenosti signalom, gde je utvrđeno da novi sistem treba da ima najmanje isti nivo pokrivenosti kao analogne mreže, tako da utvrđeni nivo pokrivenosti treba da bude najmanje 85% stanovništva i 75% teritorije. Plan u Albaniji za digitalno emitovanje je 7 + 1 pokrivanja, gde će javni operater da upravlja sa 2 mreže, komercijalni operateri će upravljati sa 3 mreže (tako da svi trenutni akteri imaju mogućnost da nastave delatnost), regionalni operateri sa 2 regionalna pokrivanja, i na kraju lokalni operateri sa 1 mrežom kojom će pokrivati 11 lokacija.

G. Braco je istakao da je ključni problem da se postigne prelazak na digitalno emitovanje bez problema. Za ovu svrhu je analizirano i stanje trenutnih operatera analognog i digitalnog emitovanja u Albaniji. Imajući u vidu činjenicu da operatori lokalnog nivoa nemaju dovoljno finansijskih mogućnosti za pokrivanje izgradnje svojih mreža, odlučeno je da se jedna mreža javnog operatera da na korišćenje za potrebe lokalnih operatera, tako da oni mogu da nastave da postoje. Svaka lokalna mreža (koristeći drugu javnu mrežu) imaće po jedan svoj head-end. Strategija takođe utvrđuje i tehnologiju, tako da će svi operateri koristiti DVB-T2 sistem sa MPEG4 kompresijom.

Strategija takođe utvrđuje nivo podrške za operatere, gde će se cene emitovanja razlikovati u zavisnosti od zone i koncentracije gledalaca. Ova podrška se prema g. Braco sastoji u tome da će se koristiti kontrolisane cene, a ne tržišne cene. Kontrolisane cene i druge olakšice treba da omoguće lakšu tranziciju.

Što se tiče pristupa procesu, g. Braco je rekao da će se u Albaniji koristiti princip „digitalnih ostrva“, što znači da će digitalna mreža biti izgrađena u određenoj digitalnoj regiji (eng. allotment) gde će se potom podržati drugi operateri, što omogućava da se prelaznim periodom (eng. simulcast) upravlja po što pristupačnijim cenama.

Što se tiče principa licenciranja operatera, odabran je pristup licenciranja platforme (multipleksa) i programa u isto vreme. Međutim, ova opcija neće dopustiti korišćenje punog kapaciteta odgovarajuće frekvencije od strane operatera multipleksa, već će ga ograničiti na korišćenje 60% kapaciteta, dok će 40% kapaciteta biti ponuđeno ostalima za licenciranje u kasnijim fazama.

Jedan od problema u procesu u Albaniji je taj da je strategija usvojena pre Zakona o digitalizaciji i da se sada mora prilagoditi. Prvobitno je DVB-T sistem preporučen u prvom nacrtu strategije ali je, s obzirom na tehnološke prednosti DVB-T2 sistema i smanjenje cena opreme za ovaj sistem, u novom zakonu preporučen DVB-T2 sistem, što g. Braco preporučuje i za Kosovo.

Jedna karakteristika tržišta Albanije jeste da postoje digitalni operateri koji trenutno rade bez dozvole i koriste DVB-T sistem. Prema rečima g. Braco, proces prelaska na digitalno emitovanje će po novom zakonu prouzrokovati značajne troškove za ove operatere da pređu na novi DVB-T2 sistem. Iz tog razloga


je odlučeno da se ovim operaterima pruži tranzicioni period od 2-3 godine, tako da ovaj proces bude pristupačniji za njih.

Što se tiče pitanja subvencionisanja dekodera, strategijom je prvobitno predviđeno da se svi dekoderi subvencionišu 100%, međutim to nije usvojeno i samo 7% albanskih porodica će imati koristi od subvencionisanja. Ova subvencija će se finansirati delom iz budžeta, a delom od naknada koje operatori plaćaju za licenciranje.

Akcioni plan u Albaniji je da u oktobru 2012. godine započne implementacija na području Tirane, a da se zatim ide po principu „digitalnih ostrva“. U međuvremenu, treba da se usvoji Zakon o digitalizaciji, tako da ovaj proces može da započne u propisanom roku.

Tokom diskusije su postavljena i pitanja o načinima licenciranja, gde je g. Braco naveo nekoliko načina za licenciranje multipleksa zasebno od specifičnih programa koji će biti licencirani pojedinačno, a zatim je argumentovao rešenje ostvareno u Albaniji, gde se operater multipleksa licencira zajedno sa 60% programa u multipleksu, dok se 40% licencira zasebno, kako bi se osigurao medijski pluralizam, gde listu programa utvrđuje regulatorni organ u saradnji sa javnošću. Na pitanje da li je potrebno da regulatorni organ licencira javnog operatera i da li mu se može oduzeti dozvola, g. Braco je odgovorio da regulatorni organ ne licencira javnog emitera, već da to čini parlament i da njime upravlja odbor imenovan od strane vlade ili parlamenta.

Hrvatska Iskustva iz procesa digitalizacije u Hrvatskoj je predstavio g. Damir Hajduk, član Saveta za elektronske medije pri Agenciji za elektronske medije. Kao što je rekao, hrvatska vlada je 2008. godine usvojila hrvatsku strategiju za digitalizaciju, a novi zakon koji reguliše ovu tranziciju je usvojen tokom 2010. godine. Ovaj proces je prema g. Hajduk dopunjen velikim brojem debata i uvrštavanjem stavova različitih zainteresovanih strana. Emitovanje je u Hrvatskoj regulisano Zakonom o elektronskim medijima, Zakonom o Hrvatskoj radio-televiziji (javni servis) i Zakonom o elektronskim komunikacijama (koji pokriva tehničke i operativne aspekte). Zakon o elektronskim medijima definiše Savet kao organ koji će biti nosilac procesa u Hrvatskoj.

Izbor tehnologije u procesu digitalizacije u Hrvatskoj zasnovan je na interesu javnosti, pružajući usluge kao što su zaštita maloletnih lica od neprikladnih programa, ali i pružanjem javnog informisanja za gledaoce.

Nakon toga, g. Hajduk je govorio o funkcionisanju sistema digitalnog emitovanja u Hrvatskoj. On je objasnio da se prostor u aktivnim multipleksima dodeljuje putem tenderske procedure. Sam naknadni proces licenciranja je komplikovaniji a emiteri u Hrvatskoj su jače regulisani u poređenju sa na primer operaterima interneta (ISP), što prema gospodinu Hajduk nije u redu jer uslovi moraju da budu slični.

On je zatim nastavio sa prezentacijom glavnih pravnih izazova u ovom procesu, gde su uključeni i tačnost i sadržaj programa, pozicioniranje emitera u listi kanala, kada se ima u vidu da su normalne želje da broj kanala bude među prvih 10, kao i specifični zahtevi za lokalne emitere koji sada prinudno postaju


regionalni emiteri a samim tim se povećava teritorijalna pokrivenost i zakonski zahtevi za pokrivanje ove teritorije regionalnim vestima i sadržajima što nužno donosi i veće troškove. Za pozicioniranje u listi kanala, postoji nekoliko kriterijuma koji se koriste u Hrvatskoj: nivo koncesije, broj stanovnika u toj oblasti, godine rada u Hrvatskoj, kao i kvote programske produkcije. Za lokalne i regionalne emitere, prelazak na digitalno emitovanje predstavlja dodatni izazov, i to zbog plaćanja naknada za koncesiju (obračunate na osnovu broja stanovnika u određenoj oblasti).

Proces je u Hrvatskoj sproveden u fazama u devet digitalnih regija, gde je prelazak na digitalno emitovanje sproveden korak po korak u svakoj regiji. U ovom procesu su angažovani timovi volontera, koji su pružali podršku za osobe sa invaliditetom i gledaoce koji su imali problema sa korišćenjem tehnologije i vršili raspodelu kupona za digitalizaciju.

Danas u Hrvatskoj funkcionišu tri besplatna multipleksa: A, B i D. Multipleks A pruža nacionalnu pokrivenost od skoro 100%. Multipleks B je fokusiran na zabavne programe, dok multipleks D nosi komercijalne i nacionalne kanale. Druga 2 multipleksa (C i E) su platforme za koje je planirano plaćanje naknade. Očekivanja su da će do septembra 2012. godine započeti i emitovanje u HD. Odabrana platforma je hibridna STB platforma sa standardom obrade signala MPEG 4 – T2. Podela tržišta nam govori o tome da na tržištu dominira zemaljsko emitovanje (60,74%) i da je drugi učesnik na tržištu IPTV sa 23,75% tržišta.

Izazov koji proizilazi iz procesa digitalizacije je i veći broj televizijskih programa koji se emituju u zemlji, dok se budžeti za reklame raznih subjekata ne povećavaju, što finansijsku održivost televizijskih emitera čini problematičnom. Ovo se u Hrvatskoj naročito osetilo tokom poslednjeg perioda recesije, a to su posebno osetili lokalni emiteri.

G. Hajduk je na kraju zaključio da je proces prelaska na digitalno emitovanje složen. Licenciranje operatera za digitalno zemaljsko emitovanje bi trebalo da bude manje restriktivan, slično sa licenciranjem za internet. Prema rečima g. Hajduk, veoma je važno da se očuva medijski pluralizam u zemlji. Usklađivanje sa susednim zemljama je veoma važno, i tu je g. Hajduk naveo probleme koje ima Hrvatska sa susednom Italijom, a koji su posledica toga što se Italija ne pridržava podele frekvencija iz sporazuma Ženeva 06, a što utiče i na televizijsko i radio emitovanje. Konačno, regulatorni organ treba da uzme u obzir i trendove na tržištu i da analizira ono što žele gledaoci, odnosno interesovanje gledalaca za naprednije usluge, kao što su emitovanje u HD, 3D, kao i televizijske usluge koje se plaćaju.

Crna Gora Iskustvo Crne Gore je predstavila gđa Jadranka Filipović-Vojvodić iz Agencije za elektronske medije Crne Gore. Ona je navela da u Crnoj Gori trenutno ne postoji digitalno emitovanje i da je dominantna penetracija drugih platforma, kao i da stopa penetracije raznih platformi zavisi od regiona u Crnoj Gori. Među postojećim platformama, analogno emitovanje trenutno ima stopu penetracije od 37%, IPTV 27%, DTH (Direct to Home – satelitska platforma) 18%, MMDS (Multichannel Multipurpose Distribution Service) 10% i kablovske platforme 8%. Dominacija novih platformi je veća u primorskim krajevima Crne Gore, dok analogna zemaljska platforma dominira u severnom delu zemlje.


Emitovanje i proces digitalizacije u Crnoj Gori reguliše 5 zakona: Zakon o medijima, Zakon o digitalnom emitovanju, Zakon o elektronskim medijima, Zakon o elektronskim komunikacijama i Zakon o javnom emiteru. Gđa Filipović-Vojvodić je navela da je u Crnoj Gori izrađena strategija za digitalizaciju, i da je odobrena od strane regulatornog organa, ali da parlament još uvek nije usvojio ovu strategiju. S institucionalnog aspekta, u Crnoj Gori postoji četiri glavna stuba: Agencija za elektronske medije, Agencija za elektronske komunikacije i poštu, Ministarstvo kulture i Ministarstvo za informaciono društvo i telekomunikacije.

Gđa Filipović-Vojvodić je istakla da je uprkos poteškoćama u izradi ove strategije, Agencija za elektronske medije uz pomoć misije OEBS sama izradila strategiju za digitalizaciju, u kojoj je utvrđen i niz ciljeva. Među ključnim tačkama sadržaja strategije, gđa Filipović-Vojvodić je rekla da, između ostalog, treba da budu analiza trenutne situacije, identifikacija regulatornih i tehničkih problema, postavljanje ciljeva, akcioni plan za tranziciju, vremenski rokovi i ekonomski faktori, određivanje indikatora uspeha i digitalna dividenda. Prema rečima gđe Filipović-Vojvodić, zapravo ceo proces digitalizacije zemaljskog emitovanja u svojoj osnovi ima za cilj digitalnu dividendu kroz oslobađanje frekvencijskog spektra za razvoj platformi i novih proizvoda i usluga.

Za proces digitalizacije u Crnoj Gori je predviđeno da traje 4 godine, kao vremenski okvir. Ciljevi koji proizilaze iz strategije obuhvataju odluku da svi javni emiteri imaju besplatan pristup emitovanju programa preko platforme, dok će se drugi programski sadržaji pružati preko platformi uz plaćanje naknade. Strategija utvrđuje i stepen pokrivenosti, gde se zbog geografske konfiguracije, ovaj cilj pretvara u postizanje dobrog stepena pokrivenosti, bilo putem zemaljskog ili satelitskog emitovanja. Takođe, u sklopu strategije je predviđeno i angažovanje u pružanju podrške grupama i osobama koje imaju poteškoće.

Neka od uputstava koja je pružila gđa Filipović-Vojvodić, jesu da se prvo moraju identifikovati sve zainteresovane strane i da se sa njima diskutuje o troškovima tranzicije. Proces tranzicije se mora ubrzati, tako što se prostor za simulcast mora smanjiti. Dozvole za postojeće operatere se moraju revidirati ili redefinisati. I na kraju se, prema gđi Filipović-Vojvodić, moraju identifikovati osobe sa invaliditetom ili koje nemaju mogućnost da prate proces. Veoma je važno da se oprema i tehnologija definišu što ranije i da se utvrdi raspodela prihoda od ovih sredstava. Takođe, treba da se razmotri stvaranje posebnog javnog fonda u svrhu subvencionisanja opreme i za potrebe informacione kampanje. Gđa Filipović-Vojvodić je istakla da je Crnoj Gori u ovom procesu pružila pomoć i Evropska komisija.

Što se tiče pitanja licenciranja, javni operateri ne idu na tender, već samo treba da zatraže dozvolu. Ostali komercijalni kanali koji su postojali i ranije, prolaze kroz tendersku proceduru.

Gđa Filipović-Vojvodić je istakla i pouke dobijene tokom procesa digitalizacije u njenoj zemlji. Dakle, veoma su važni posvećenost političkog nivoa, sastavljanje vremenskog rasporeda za svaki region, a komunikacija sa drugim zainteresovanim stranama mora da bude transparentna. Takođe, prema njoj, moraju se razviti modeli za procenu troškova, sa preferencijom za free-to-air. Uloga vlade je u početku neutralna, i trebalo bi da bude ograničena. I na kraju se koordinacione strukture procesa moraju


definisati zakonom, i treba raditi u pravcu usvajanja relevantnih zakona koristeći pristupe iz zemalja u regionu.

Slovenija Iskustvo iz Slovenije, kao zemlje koja je prošla kroz proces digitalizacije, predstavio je g. Igor Funa iz Agencije za poštu i elektronske komunikacije. On je počeo sa prezentacijom pregleda analognog emitovanja u Sloveniji, gde su postojala 2 javna programa, 3 komercijalna i 10 regionalnih ili lokalnih programa. Pokrivenost se u Sloveniji postiže preko 230 predajnih tačaka, a pokriveno je 98% stanovništva.

G. Funa je zatim predstavio glavne izazove u procesu digitalizacije u Sloveniji, gde je definisanje digitalnih regija (eng. allotment) za SFN (Single Frequency Network) bio glavni izazov, i u Sloveniji su podeljene 3 digitalne regije svaka sa po jednim SFN. Pristup procesu se zasnivao na jednakom pristupu građana na osnovu emitovanja u 7 pokrivanja u UHF i 1 pokrivanjem u VHF opsegu. Plan frekvencija u Sloveniji je zasnovan na Ženeva 06 i emitovanje je modulirano u MPEG4 standardu. Slovenija je započela redovno digitalno emitovanje u 2006. godini, i prvobitno je koristila privremene frekvencije, što se kasnije pokazalo pogrešnim pristupom zbog toga što promena frekvencija tokom procesa jako otežava proces prihvatanja nove tehnologije od strane gledalaca.

U početku, javnom emiteru je dato pravo da upravlja jednom nacionalnom mrežom, ali uz ograničenje prava na apliciranje za drugu mrežu. Multipleks (mreža) A je u 2007. godini imala pokrivenost od 70%, i u multipleksu A su bili prisutni samo javni kanali. Prema rečima g. Funa, dug period simulcast-a (2006-2010) je prouzrokovao problem da komercijalni kanali nisu bili zainteresovani za digitalno emitovanje zbog velikih troškova emitovanja u obe varijante (analognoj i digitalnoj). Komercijalni kanali su počeli da prelaze na digitalno emitovanje tek nakon što je država odlučila da pruži subvencije za digitalno emitovanje u 2009. godini.

Slovenija je 2007. godine usvojila Zakon o digitalnom emitovanju, u kome su utvrđene specifikacije dekodera (prijemnika), i u to vreme je određeno kodiranje sa MPEG4. Ovim zakonom je utvrđeno da će datum potpunog prelaska na digitalno emitovanje biti 1. decembar 2010. godine. Ovakav pristup je prouzrokovao mnogo problema. Takođe, u vreme usvajanja zakona, mnogi prodavci opreme su još uvek imali velike zalihe prijemnika (receiver) sa MPEG2 kodiranjem. Da bi se problem dodatno iskomplikovao, kao posledica pogrešnih specifikacija za prijemne uređaje, neki prijemnici MPEG4 su imali problema sa podrškom zvuka u MPEG4 kodiranju.

Tokom 2008. godine, Slovenija je raspisala međunarodni javni tender za operatere multipleksa B, koji je osvojila norveška kompanija Norkring. Međutim, usled velikih investicionih i drugih troškova, cene u multipleksu B su bile visoke, tako da komercijalni kanali nisu bili zainteresovani da budu na ovoj platformi, iako je početna ideja bila da se ovaj multipleks fokusira na komercijalne zabavne programe. G. Funa je rekao da čak i posle godinu dana od dodele dozvole za drugog operatera, nijedan kanal nije emitovao na multipleksu B, a tek nakon dodele državnih subvencija, komercijalni kanali su počeli da


emituju program, ali su i tada izabrali multipleks A (kojim upravlja javni operater). U isto vreme, raspisani su i tenderi i za regionalne/lokalne mreže u Sloveniji.

Slovenija je do septembra 2010. godine uspela da emituje 5 nacionalnih i 5 regionalnih kanala u multipleksu A sa pokrivenošću od 90% i 2 nacionalna kanala u multipleksu B (sa pokrivenošću od 85%). U to vreme, Slovenija je pokrenula i agresivnu informativnu kampanju za prelazak na digitalno emitovanje, otvaranjem i jednog pozivnog centra za informisanje i savetovanje građana. U decembru 2010. godine, takoreći svi analogni emiteri su ugašeni i prešlo se na digitalno emitovanje. Ipak, zbog problema tokom četvorogodišnjeg procesa, neki lokalni emiteri su potpuno napustili zemaljske platforme zbog velikih troškova, dok je multipleks B ubrzo ugašen zbog toga što u njemu nije bilo nijednog emitera, tako da norveški operater napušta slovenačko tržište. Svi emiteri su prešli na javni multipleks A zbog niže cene. Kao zaključak, g. Funa je kazao da je Slovenija nakon digitalizacije imala manje emitera nego u toku perioda analognog emitovanja.

Govoreći o poukama dobijenim iz ovog procesa, g. Funa je istakao da zakoni i propisi nisu dovoljni za uspešan proces. Dug period simulcast-a je veoma skup i nije preporučljiv. Specifikacije uređaja za prijem moraju biti veoma precizne i detaljne kako bi se izbegli problemi sa prijemom signala. Utvrđeni vremenski rokovi moraju biti realni i moraju se ispoštovati pod svim uslovima. Česta promena frekvencija se mora izbegavati, a mreže moraju početi da rade sa konačno utvrđenim tehničkim parametrima. Prema rečima g. Funa, pokrivenost, kanali i prijemni uređaji nisu dovoljni, dok je iskustvo gledalaca veoma važno. Digitalni uređaji su uglavnom komplikovaniji za konfigurisanje i korišćenje. Digitalni signal ima takve specifikacije da ili imamo odličnu sliku ili uopšte nemamo signal. Takođe, i uređaji imaju svoju cenu, tako da se i najjeftiniji uređaji mogu učiniti skupim za mnoge građane. I na kraju, g. Funa je rekao da informativna kampanja treba da stigne do svakog građanina.

Makedonija Kratku prezentaciju o iskustvima i fazi procesa digitalizacije emitovanja u Makedoniji izneli su g. Selver Hajdini i g. Lazo Petroševski, članovi Saveta za radiodifuziju Republike Makedonije. Gospodin Hajdini je predstavio slučaj drugog talasa tranzicije na digitalno emitovanje u Makedoniji, prelazeći iz sistema DVB-T u sistem DVB-T2 . Makedonija je bila jedna od prvih zemalja u regionu koja je uvela digitalno zemaljsko emitovanje u 2009. godini putem tendera koji je osvojio javni operater One (Telekom Slovenije), kao i putem posebne javne radiodifuzne mreže Republike Makedonije, te je za posledicu tada utvrđeni sistem bio DVB-T. Makedonija se sada nalazi pred izazovom prelaska na sledeću generaciju DVB-T2, što prema rečima g. Hajdini ne bi trebalo da bude previše problematično i skupo, budući da već postoje kompanije koje su ponudile rešenje za unapređenje postojećeg sistema DVB-T u DVB-T2 sistem. Međutim, g. Hajdini je izrazio zabrinutost po pitanju konvertovanja prijemnih uređaja, zbog toga što gledaoci koji su već kupili prijemnike DVB-T neće moći da primaju DVB-T2 signal. Ovi gledaoci će prema g. Hajdini morati da kupe dodatne konvertore kako bi mogli da konvertuju i primaju DVB-T2 signal.

Rok koji je određen za isključivanje analognog signala u Makedoniji je 12. jun 2013. godine, a do tada treba obaviti i konvertovanje signala u DVB-T2. Kao deo procesa, makedonska vlada je izdvojila 10 miliona evra za puštanje u rad dva multipleksa makedonske javne radiodifuzne mreže i 7 miliona evra za


javni servis gde će se emitovati programi na tri televizijska kanala. Ovde je cilj da se poboljša i kvalitet emitovanja i da se pređe na emitovanje programa u visokoj rezoluciji (HD).

Gospodin Hajdini je takođe upoznao učesnike konferencije da je Agencija za elektronske komunikacije raspisala tender za operatera za Free to Air u cilju da se omogući komercijalnim televizijama da imaju pristup trima različitim multipleksima, dva na nacionalnom i jedan na regionalnom nivou. Sve dok operateri digitalnog emitovanja ne budu potpuno spremni za rad, signal komercijalnih televizija će se emitovati preko makedonske javne radiodifuzne mreže.

Prema rečima g. Hajdini, glavni izazov za makedonsku radiodifuziju jeste osvešćivanje građana za proces potpune tranzicije i isključivanja analognog signala. Prema podacima, od 15 do 25% građana u Makedoniji i dalje gleda programe u analognom sistemu sa običnim antenama. S tim u vezi, makedonska vlada je obezbedila oko 1 milion evra za potpuno subvencionisanje 40.000 prijemnih uređaja za porodice koje primaju socijalnu pomoć što, kako je rekao g. Hajdini treba da ublaži probleme oko prelaska na digitalni sistem.

Turska U ime Visokog saveta za radio i televiziju Turske govorio je g. Erdem Cakmak. Gospodin Cakmak je predstavio ulogu Visokog saveta u Turskoj i organizacionu strukturu. On je upoznao učesnike konferencije da je Turska usvojila novi Zakon o emitovanju na osnovu zaključaka proizašlih iz Ženeva 06. Prema njegovim rečima, Visoki savet planira da sada radi na pripremi frekvencijskog plana za televiziju i radio unutar okvira utvrđenih sporazumom Ženeva 06. On je rekao da se Turska opredelila za DVB-T2 sistem i MPEG4 kodiranje.

Gospodin Cakmak se zatim osvrnuo na razloge za izbor DVB-T2 kao sistema za emitovanje, pominjući razloge za takav izbor. Prvo, veliki kapacitet DVB-T2 igra ulogu u jednoj zemlji, posebno ako se ima u vidu cilj medijskog pluralizma i obim privrede. DVB-T2 obezbeđuje veću izdržljivost i primenu najnovijih tehnika moduliranja i kodiranja. Prema g. Cakmak, Turska je prilikom opredeljivanja uzela u obzir i princip efikasnog korišćenja frekvencijskog spektra. Kao jedna od stvari koje su uzete u obzir pomenuta je i fleksibilnost ove tehnologije, koja omogućava različite kombinacije. I konačno, i mogućnost kreiranja SFN (single frequency networks) u velikim oblastima je bio još jedan dodatni razlog za opredeljivanje za DVB-T2.

U frekvencijskom planiranju, g. Cakmak je predstavio i faze koje je pratio regulatorni organ. Na početku su utvrđene predajne tačke i obavljena su merenja na terenu. Zatim su obavljene analize pokrivenosti i potencijalnih smetnji. Na osnovu ovih merenja, regulator je odredio frekvencije za pojedine predajne tačke. Posebna pažnja je prema rečima g. Cakmak posvećena i međunarodnoj koordinaciji, posebno u pograničnim područjima.

G. Cakmak je zatim predstavio i prirodu upravljanja procesom, koji je u Turskoj podeljen na tzv. radne pakete RP (Working packages) i to na njih četiri: upravljanje projektom, tehnička analiza, planiranje i izveštavanje, testiranje i verifikacija i obuka. Gospodin Cakmak se fokusirao na radni paket 2, tehničku analizu, planiranje i izveštavanje, pri čemu je opisao konkretne aktivnosti u okviru ove grupe, kao što su


studija plana iz sporazuma Ženeva 06 i konačnih akata, analiza zemaljskih tehnologija za emitovanje, priprema nacionalnog plana frekvencija, utvrđivanje nacionalnih, regionalnih i lokalnih multipleksa. Deo rada ove radne grupe bio je i obračun naknada za dozvole za zemaljsko emitovanje i godišnjih naknada za kanal i korišćenje frekvence za svaku predajnu tačku. Ova grupa je takođe bila zadužena i za planiranje frekvencijskog plana za radio i pripremu sprovođenja plana za prelazak na digitalno emitovanje. G. Cakmak je govorio i o osnovnim zahtevima jednog projekta ovakve prirode, gde su uvršteni specijalizovani softver za inženjeriju frekvencijskog spektra, sistemi GIS i digitalne karte, uključujući i informacije kao što su elevacija, naseljene oblasti, pokrajinske i regionalne granice, putevi, reke i jezera, brane i td. Gospodin Cakmak je zatim predstavio nekoliko primera iz karata i merenja obavljenih u Turskoj, uključujući i sve analizirane elemente.

G. Cakmak je nadalje predstavio i nekoliko tehničkih parametara obavljenih merenja i kriterijume za planiranje, kao što su potencijalni kanali u VHF i UHF opsegu, vrsta prenosa, zaštitni interval, tip modulacija i stepen šifriranja. On je rekao da Turska ima 948 predajnih tačaka i da se planira da se iz njih izvuče 779 SFN i 7.360 frekvencijskih raspodela. Područja pokrivenosti SFN su predstavljena u grafičkoj formi za celu teritoriju Turske, sa posebnim akcentom na urbane sredine, na primeru Istanbula.

G. Cakmak je na kraju opisao i vrstu informacija prikupljenih u bazi podataka za proces digitalizacije, koje između ostalog uključuju broj regije, oblast, okrug, lokaciju, elevaciju i referentnu geografsku tačku, visinu antene, uglove postavljanja, efektivnu snagu zračenja, broj kanala, SFN/MFN kod, broj multipleksa, digitalnu regiju (eng. allotment) prema Ženeva 06 i listu susednih zemalja za koordinaciju u najbližem radijusu i u radijusu od 1.000 km. On je završio svoje izlaganje rekavši da je plan da Turska pređe na digitalno emitovanje po fazama na osnovu regiona i da se potpuni prelazak i gašenje analognog signala planira za sredinu 2015. godine.

Regulisanje emitovanja u periodu digitalizacije Sednice drugog dana konferencije bile su u formi panel diskusija, na kojima su predstavnici regulatornih organa diskutovali po specifičnim temama, a ova diskusija je bila otvorena i za ostale učesnike konferencije. Na početku se diskutovalo o pravnom aspektu i režimima licenciranja za digitalno emitovanje.

Predstavnica iz Crne Gore je govorila o regulatornom okruženju, rekavši da postoje brojni zakoni i strategije koje pružaju osnov za digitalizaciju. Dok su u prošlosti postojale jedna stanica, jedna frekvencija i jedna licenca, sada se sa digitalizacijom stvari komplikuju i iz tog razloga se uloge različitih strana moraju jasno definisati. Prema njoj treba identifikovati tri subjekta, operatera mreže, pružaoce usluga i pružaoce sadržaja i sve ove strane treba da se uključe pre nego što započne digitalizacija. Praksa u Crnoj Gori jeste da se dozvole za pružaoce sadržaja izdaju putem tenderske procedure, kao i za


operatere multipleksa. Gđa Filipović-Vojvodić je rekla da se u ovim tenderima moraju utvrditi jasni, objektivni i merljivi kriterijumi. U Crnoj Gori je odlučeno da se nacionalni javni programi uključe u sve platforme i to besplatno, ali se o toj odluci mnogo diskutovalo, tako da ona u budućnosti može biti izmenjena. Ona je takođe istakla da je i pravo na povlačenje dozvole za rad veoma važno i da to treba da bude propisano i zakonom.

Iskustvo iz Albanije jeste da relevantni zakoni i strategija moraju biti izrađeni i usklađeni. Zakon o prelasku na digitalno emitovanje se zasniva na rešenjima pruženim u strategiji i zapravo, zakon omogućava sprovođenje strategije. G. Braco je takođe istakao složenost digitalnog emitovanja, gde sada jedna frekvencija može da sadrži mnogo programa, kako radijskih tako i televizijskih, te se mora uzeti u obzir drugačiji pristup. Za druge platforme, poput kablovskih i satelitskih, u Albaniji više nije potrebno licenciranje, već je potrebno samo administrativno ovlašćenje za pružanje usluge. Plan je da se u Albaniji dozvole za zemaljsko emitovanje dodeljuju putem javnog konkursa. Zakon predviđa dve vrste dozvola, i to dozvolu za izgradnju/rad prenosne mreže i one za pružanje sadržaja. Frekvencijski opseg je određen i takmičenju će biti podvrgnuti samo operateri koji rade u ovom opsegu.

Iskustvo iz Velike Britanije je da postoje tri komponente licenciranja, ona za korišćenje spektra, dozvole za multiplekse i dozvole za sadržaj.

Na pitanje kako što lakše proći kroz tranziciju i kako je funkcionisao period simulcast-a, predstavnik iz Slovenije je ponovio da je period tranzicije u Sloveniji trajao 5 godina i da je tokom tog perioda bilo istovremenog odašiljanja (eng. simulcast) analognih i digitalnih sistema. Prvobitno su digitalno emitovanje započeli javni programi, a zatim su se pridružili i komercijalni kanali i lokalni mediji. U Sloveniji je na kraju procesa postojala regresija, zbog toga što je broj emitera smanjen u odnosu na period pre digitalizacije.

Slučaj Albanije je takav da od 2004. godine postoje digitalne mreže, ali te mreže nisu licencirane. Te mreže su koristile frekvencije koje nisu dodeljene Albaniji na međunarodnoj konferenciji, već su njoj dodeljene druge frekvencije. Ova nezvanična faza je ipak pomogla u prilagođavanju gledalaca digitalnoj tehnologiji. Ipak, poželjno je da vreme simulcast-a bude što kraće. Prema strategiji, tranzicija će biti sprovedena po principu „digitalnih ostrva“, region po region. Očekuje se da će ceo proces u Albaniji trajati oko 3 godine, gde će u proseku biti utrošeno 5 meseci za prelazak u svakom regionu. Turska, s druge strane planira da sprovede tender za operatere mreže i multipleksa, a za emitovanje u simulcast-u se očekuje da će trajati do dve godine. Nasuprot tome, u Velikoj Britaniji je period simulcast-a bio dug iz razloga što nije postignuto zahtevano pokriće u dato vreme.

Frekvencijsko planiranje i inžinjering planovi su veoma važni, ali se i ekonomski uticaj mora uzeti u obzir. Slučaj Albanije je da su analogni emiteri nastavili emitovanje na istim frekvencijama, dok digitalni emiteri emituju na frekvencijama dodeljenim u sporazumu Ženeva 06. I hrvatski predstavnik je rekao da je period simulcast-a dug i skup. Prelazak na digitalno emitovanje tokom prelaznog perioda ide po etapama, a ljudi se za tranziciju možda mogu motivisati novim kanalima. Prema rečima g. Hajduk, simulcast nije ni u interesu emitera koji žele da ovaj period bude što kraći.


Još jedan od problema u procesu koji je pomenut je da su ruralna područja poslednja koja se pokrivaju digitalnim signalom. S druge strane, Velika Britanija je koristila drugačiji pristup, gde su veliki gradovi bili poslednji u prelasku na digitalno emitovanje, i to s obzirom na penetraciju interneta i kablovskih televizija u ovim mestima, usled čega bi bili izgubljeni gledaoci zbog eventualnih tehničkih problema koji se mogu pojaviti u početnim fazama digitalizacije.

Na pitanje o tome koji treba da budu glavni ciljevi koje treba da sadrži strategija i kako se može izraditi zakon kako bi bio primenljiv i pristupačan za vladu i televizije, iskustvo iz Velike Britanije pokazuje da su ključne tačke koje je potrebno fokusirati sledeće: prva, nivo pokrivenosti signalom, isti ili veći od onog kog analognog emitovanja, i druga, jasno određivanje koja agencija ima vodeću ulogu u ovom procesu. Strategija treba da se usredsredi na harmonizaciju između svih zainteresovanih strana, uključujući i odluku o načinu pružanja pomoći grupama kojima je potrebna dodatna podrška. Takođe, važno je da se odredi da li će tranzicija biti sprovedena odmah ili u fazama na osnovu regiona. Simulcast je veoma skup i može da našteti procesu. Rečeno je da je veoma važno da zakon sadrži i koordinacioni mehanizam za proces i da se imenuje visoki zvaničnik koji će rukovoditi procesom. Pitanje prava javnog emitera i prava koja se odnose na infrastrukturu, takođe se moraju rešiti zakonom.

Na pitanje o tehničkom aspektu i analizi kriterijuma koji se moraju ispuniti, uključujući i kriterijume za opremu, rečeno je da se tehnički uslovi moraju specifikovati u planovima za multiplekse. Takođe, mora se usvojiti i niz propisa za regulisanje frekvencija, opreme i drugih preduslova. Ovi uslovi moraju biti veoma specifični i u tenderima, i moraju ih utvrditi regulatorni organ i zakon. U izdavanju dozvola za multiplekse, moraju se utvrditi detaljne tehničke specifikacije sa posebnim fokusom na međusobnu operatibilnost između opreme i operatera. U Hrvatskoj je proces koordinirala javna agencija, a tehničke specifikacije je dao regulator za telekomunikacije. Predstavnik iz Slovenije je istakao da zahtevi treba da budu da se koriste SFN (efikasne frekvencije), a naveo je i da nije potrebno davanje specifikacija za kvalitet slike i nivo bitova (eng. bit rate).

Na pitanje o postojećim analognim programima i kako oni treba da se tretiraju, predstavnica iz Crne Gore je rekla da se javnom emiteru mora odrediti prostor koji će mu biti dopušten u digitalnoj platformi, što je u slučaju Crne Gore jedna kompletna platforma. Za deo koji ne koristi javni emiter u kapacitetu multipleksa, planirano je sprovođenje tendera. U Hrvatskoj nije bilo takvih određivanja, a stav predstavnika iz ove zemlje je da se javnom operateru treba ponuditi multipleks jedino u slučaju da zna i da ima mogućnosti da pruža programski sadržaj. Iskustvo Slovenije je da se multipleks može podeliti i da se jedan deo dodeli javnom emiteru, a preostali deo komercijalnim emiterima. U Britaniji, od 6 multipleksa jedan je namenjen za javni servis, jedan za postojeće komercijalne analogne emitere, jedan je namenjen za usluge u HD, a tri imaju specifične zahteve za pokrivenost. Predstavnik iz Albanije je rekao da se javnom servisu mora dati dovoljno prostora kako bi se pokrile potrebe gledalaca koji nemaju mogućnosti za plaćanje usluga, ali treba uzeti u obzir i zadovoljenje potreba za programom sa različitim temama koje mogu da pruže komercijalni emiteri.

Što se tiče kriterijuma za programske sadržaje, ovo pitanje je ocenjeno kao složeno zbog toga što različiti ljudi imaju različita mišljenja. Ovde ima uticaj i veličina tržišta i aspekt ekonomske održivosti. Javni servis


uglavnom ima ulogu razvoja kulturnog programa budući da imaju na raspolaganju javna sredstva, dok se komercijalnim emiterima može ostaviti prostor za emitovanje zabavnog programa.

Prednosti i nedostaci prelaska na digitalno emitovanje Druga sednica panel diskusija bila je fokusirana na tehničke i ekonomske aspekte na državnom nivou i na nivou medijske industrije, biznisa i javnosti uopšteno.

Prvo pitanje o kome se diskutovalo se odnosilo na to da li mrežni operator može da bude istovremeno i pružalac programskog sadržaja. U Crnoj Gori je to moguće, ali se mora voditi računa o tome da regulator sadržaja ima ovlašćenja za regulisanje ovog pitanja kako bi se izbegli sukobi interesa. Jasan zahtev jeste da ove dve funkcije treba da rade sa odvojenim finansijama, odnosno da postoji zaseban sistem finansijskog izveštavanja. Sistem koji je isti sa onim u Crnoj Gori primenjuje se i u Sloveniji, gde mrežni operater može da bude i pružalac sadržaja. S druge strane, u Hrvatskoj to nije dozvoljeno zakonom, a prema rečima predstavnika iz Hrvatske ovo je uobičajena praksa i u nekim drugim evropskim zemljama. Prema predstavniku iz Velike Britanije ne postoji bilo kakav problem da ekonomski operater obavlja obe funkcije. U Velikoj Britaniji postoji šest multipleksa kojima upravljaju četiri različita pravna lica. S druge strane imamo samo pružaoce servisa prenosne mreže, i s obzirom da mrežni operater zapravo predstavlja monopol oni su obavezni da objavljuju pristup mreži. U Albaniji nacrt zakona predviđa da je takva stvar moguća. Tamo zakon ne predviđa licenciranje operatera mreža (razlikuje se od operatera multipleksa), ali predviđa licenciranje operatera koji pružaju sadržaj. U Turskoj prenosnom mrežom može da upravlja samo jedna kompanija. Međutim, operateri multipleksa mogu da budu različiti i mogu se kombinovati javni i privatni operateri. Operateri multipleksa su dužni da informišu gledaoce o sadržaju programa i da prikazuju zaštitne simbole programa.

Na pitanje koliko košta proces digitalizacije i kolike su mogućnosti da se pronađe finansijska pomoć, predstavnica iz Crne Gore je govorila o iskustvima u svojoj zemlji, gde je jedan deo prenosne opreme kupljen donacijom iz IPA fondova Evropske komisije. Tamo je projekat osmišljen na taj način da se pomogne emiteru javnog servisa, ali u isto vreme i kao podrška za ceo proces i program digitalizacije. Zapravo, prema rečima predstavnice iz Crne Gore, nije nimalo lako da se ovo pitanje stavi na dnevni red Vlade i Evropske komisije, kao razvoj koji treba podržati. Takođe, rečeno je da postoje i drugi programi pomoći od međunarodnih organizacija. U Crnoj Gori, ovaj proces je podržan i od strane Misije OEBS-a. Iskustvo iz Hrvatske jeste da je izgradnja mreže sa dva multipleksa bio veoma skup proces zbog veličine i geografskih uslova u ovoj zemlji. Takođe, ciljni nivo pokrivenosti je povećao troškove, koji su prema predstavniku iz Hrvatske mogli da budu mnogo manji ako bi se odredio niži nivo pokrivenosti. Troškovi izgradnje mreže u Hrvatskoj dostižu vrednost od oko 40 miliona evra, a što se tiče povraćaja izračunato je da bude 10 godina, koliko je i vreme amortizacije ove opreme. Iskustvo iz Slovenije je bilo slično onom u Hrvatskoj. Odgovornost za stvaranje multipleksa A u Sloveniji je ostavljena javnom emiteru, koji je, u


cilju da postigne stepen pokrivenosti od 98%, morao da stvori mrežu sa 160 predajnih tačaka. Troškovi za mrežu 1 su dostigli vrednost preko 6 miliona evra, i oni su kasnije podeljeni između pružalaca programskih sadržaja. Izgradnja digitalnih mreža podrazumeva SFN predajnike koji koriste samo jednu frekvencu i veoma su skupi, međutim cena može da se smanji kroz višefrekvencijske mreže (Multi Frequency Networks – MFN), gde predajnici mogu da rade na različitim frekvencijama. Jedan obračun troškova izvršen u Albaniji je pokazao vrednost investicija od oko 12-15 miliona evra, i to uz korišćenje postojeće infrastrukture javne televizije. Za drugu fazu investicija u mrežu u Albaniji, koja podrazumeva proširenje i na područja gde nema postojeće infrastrukture u cilju postizanja pokrivenosti preko 95%, troškovi će biti mnogo veći. Predviđa se da će ovi troškovi biti delom pokriveni prodajom prijemnih uređaja, a delom od godišnje pretplate za TV koja će se povećati sa 4 evra godišnje na iznos od oko 10 evra godišnje po domaćinstvu na ime takse za digitalizaciju. U Turskoj su predajne stubove izgradile kompanije operateri mreže, a što se tiče prijemnih uređaja, tehničke specifikacije su dostavljene proizvođačima i uvoznicima opreme, gde su specifikovani prijemnici u sistemu DVB-T2. Takođe u Turskoj je postalo obavezno da svi proizvedeni ili uvezeni televizori imaju modul prijemnika DVB-T2 ugrađen u sistem.

Na pitanje o nasleđivanju dozvola za analogno emitovanje i da li se one automatski transformišu u dozvole za digitalno emitovanje, odgovor je da su iskustva različita, ali su u većini zemalja analogne licence automatski transformisane u digitalne, ukoliko su emiteri bili zainteresovani za to. Slovenački zakon o digitalnom emitovanju je ukinuo sve postojeće dozvole, a postojećim emiterima je data mogućnost da dobiju digitalnu dozvolu za emitovanje u jednom od multipleksa. U Velikoj Britaniji je primenjen princip zamene dozvola za analogno emitovanje dozvolama za digitalno emitovanje, gde su emiterima date digitalne dozvole kao zamena. U ovim dozvolama je takođe navedeno kada emiteri treba da prekinu analogni signal u različitim regionima u zemlji. Jedna pravna dilema pokrenuta u Velikoj Britaniji je da sada umesto emitera frekvenciju koristi operater i to se može posmatrati ne više kao dozvola već kao ugovor. U Albaniji, iako je u zakonu usvojenom u 2007. godini utvrđeno da nijedan emiter neće dobiti dozvolu za period duži od 5 godina i da je rok važenja svih dozvola do 2012. godine, ipak postoje dozvole sa dužim rokom važenja. Iz tog razloga se očekuje da rešenje bude automatska konverzija svih analognih u digitalne dozvole. Takođe, svakom pružaocu sadržaja će biti pruženo pravo da se osloni na javnu digitalnu platformu. Još jedna mogućnost koja se razmatra u Albaniji jeste pružanje korišćenja/stvaranja zajedničkog multipleksa između emitera pri čemu nije potrebna dozvola ili procedura, i da se na taj način postigne da ovi operateri mogu da izgrade jednu platformu. S druge strane, u Turskoj nije dozvoljena konverzija dozvola. Isto važi i za Crnu Goru, gde emiteri moraju da prođu kroz tenderske procedure, ali su barem postojeći analogni emiteri oslobođeni od plaćanja naknada i za digitalno emitovanje, barem tokom perioda simulcast-a. I u Hrvatskoj su postojeći emiteri dužni da pređu na digitalno emitovanje.

Po pitanju kako se određuju televizijski programi koje će prikazivati određeni operater, iskustvo iz Crne Gore je da će regulatorna agencija tesno sarađivati sa regulatorom telekoma i da će na taj način odlučiti o kapacitetu jednog komunikacionog kanala, i na osnovu toga odrediti ukupan broj programa i različite zahteve u zavisnosti od prirode programa. U Crnoj Gori se i zakonom zahteva poštovanje nekih programskih kriterijuma (količina vesti, obrazovnih/edukativnih programa i sl.). U Hrvatskoj je prvobitno


sprovedeno postavljanje emitera u MUX. Kriterijumi su bili slični kriterijumima za analogno emitovanje (količina proizvoda, kvote za audio-vizuelni rad, kvalitet i raznovrsnost sadržaja). U Sloveniji je svaki pružalac sadržaja bio dužan da pribavi dozvolu putem tenderske procedure. Sami pružaoci sadržaja biraju multipleks u kome žele da emituju. S druge strane, u Velikoj Britaniji javni kanali se razlikuju od onih komercijalnih. Za dobijanje dozvole u ovoj zemlji, kanali moraju da ispune čitav niz kriterijuma pre licenciranja. U Albaniji će svi emiteri imati mogućnost na emituju u jednoj od mreža u kojima ima mesta. Novi operateri će ući u platforme u kojima ima mesta. Što se tiče redosleda kanala u listi, javnoj televiziji će biti dodeljen broj 1 u redosledu, dok će ostali kanali verovatno biti raspoređeni po slučajnom izboru. U Turskoj postoji plan da se prvo pruži mogućnost javnim emiterima, a zatim ostalima. Raspoređivanje kanala se vrši putem tendera, gde niže cene dobijaju prva mesta u listi. U Hrvatskoj ne postoji specifična politika po ovom pitanju i ne postoje politike za licenciranje manjinskog kanala, a ti kanali će imati mogućnosti da se uključe u jedan od formiranih multipleksa.

Po pitanju specifičnih iskustava sa licenciranjem i da li su licencirani postojeći emiteri, iskustvo iz Slovenije jeste da su tri nacionalna komercijalna kanala prošla kroz tenderske procedure, kada su i dobila dozvole za digitalno emitovanje.

Potom se diskutovalo i o potrebi za pružanjem podrške krajnjim korisnicima i gledaocima u psihološkom i tehničkom pogledu. Učesnici panela su pomoć za gledaoce ocenili kao ključnu stvar, gde je rečeno da bi bilo gubljenje vremena i novca ako gledaoci ne bi bili zadovoljni. Takođe, što se tiče uređaja za prijem, gledaoci moraju da budu obavešteni o važnim datumima i šta treba da urade na te datume, gde mogu da dobiju podršku i sl. Iskustvo iz Hrvatske je bilo da je i pored sveobuhvatnih kampanja, pozivnih centara, angažovanja volontera za osvešćivanje, korišćenja performansi i zasebnom pristupu po regionima, ponovo bilo ljudi koji čekaju zadnji trenutak. Veliki broj gledalaca u Hrvatskoj je kupio prijemne uređaje poslednjeg dana tranzicije. Takođe, rečeno je da informativne kampanje treba da budu dobro isplanirane, tako da informacije stignu do svih građana. U tom smislu, specifikacije prijemnih uređaja su veoma važne kako bi se izbegla zabuna kod prodavaca uređaja i građana.

Sledeće pitanje je da li se emiteru kojeg regulatorni organ licencira za digitalno emitovanje garantuje pristup licenciranim multipleksima i da li operater multipleksa može da ga odbije. Prema učesnicima panela o ovome treba da se donese odluka na samom početku. Ovde postoji dilema da li operaterima multipleksa treba dozvoliti da rade samostalno kao biznis. Multipleksi obično treba da dostave plan o tome kakve vrste programa žele da uvrste u svoj paket. U tom pravcu, treba obratiti pažnju na to da li će to biti programi uz plaćanje ili bez uslovnog pristupa, prisustvo međunarodnih kanala i sl. Svi ovi zahtevi moraju biti prikazani u tenderima za operatore multipleksa ili da se regulišu zakonom. U Hrvatskoj svi postojeći kanali su poznati i dato im je automatsko pravo da se uključe u multipleks. Novi kanali su specifični za multipleks i njihovo utvrđivanje se vrši tenderskom procedurom. U slučaju Hrvatske su održana dva zasebna tendera za multipleks A i B. U Sloveniji, svaki operater multipleksa je dužan da uvrsti kanale koji su dobili dozvolu za emitovanje. U Albaniji nacrt zakona predviđa da su operateri platformi dužni da prime sve, što garantuje da će u najmanju ruku postojeći licencirani kanali biti prisutni u najmanje jednoj od digitalnih platformi (multipleksu).


Obogaćivanje programske ponude i digitalna dividenda Na poslednjoj sednici konferencije se diskutovalo o pitanjima programskog sadržaja, nacionalnim politikama o digitalizaciji i digitalnoj dividendi.

Prvo pokrenuto pitanje za učesnike panela odnosilo se na digitalno emitovanje radio signala. Na panelu je rečeno da tehnologija za to postoji od devedesetih godina. Stav britanske vlade po ovom pitanju je bio da će odluka o potpunom prelasku na digitalno radio emitovanje biti donesena oko 2015. godine i to sa ciljem da do tada oko 50% tržišta pređe u DAB (Digital Audio Broadcast) sistem. Jedan problem u ovom pogledu jeste da radio aparati u vozilima još uvek nisu prešli u DAB sistem i iz tog razloga se može očekivati da će se emitovanje nastaviti još određeni period paralelno na FM talasima i u DAB. Digitalni radiji mogu da postoje uporedo sa analognim radijima, ali problemi nastaju sa fragmentacijom spektra i očekuje se da će tranzicija biti teška. Ovde imamo i drugu fazu razvoja tehnologije sa DAB+. Radio kanali se danas mogu komprimovati i u DVB multiplekse. Ni u jednoj od zemalja prisutnih na konferenciji ne postoji plan za potpuni prelazak na digitalno radio emitovanje, ne baveći se ovim pitanjem u strategijama za digitalizaciju i ne utvrđujući nikakav fiksni rok.

Što se tiče rasta programskog sadržaja kroz digitalizaciju, pristupi su različiti i to od pokušaja da se ovo pitanje reši preko kriterijuma utvrđenih u strategiji, zakonu ili putem tenderske procedure, što znači da vlada diktira koje su potrebe građana. Pristup drugom spektru jeste da se ova stvar prepusti tržištu da je odredi.

Po pitanju šta se dešava nakon digitalizacije i koje su dodatne koristi za društvo, iskustva učesnika panela su različita. U Velikoj Britaniji koristi su mnogobrojne i očigledne. Prvo, to su veći broj televizijskih kanala, visok kvalitet slike, pružanje interaktivnih usluga i sl. Takođe, korist od digitalne dividende je očigledna sa 14 frekvencijskih kanala oslobođenih tokom procesa tranzicije. Očekuje se da će kanali oslobođeni digitalne dividende doneti dobit za vladu kroz izdavanje dozvola za 4G mobilne mreže. Iskustvo iz Hrvatske je slično, pošto postoji povećan programski sadržaj i 2 nova kanala u multipleksu 2. Ipak, osim dodatnog sadržaja u multipleksu 3 sa sportskim, poslovnim i muzičkim programima, u stvarnosti, prema rečima predstavnika iz Hrvatske, nije postojala drastično povećana ponuda. Prema njemu, ne očekuju se dodatne investicije i troškovi u marketingu i iz tog razloga se sada očekuje da će ista količina novca biti podeljena između većeg broja aktera. Reklame su glavni pokretač, a one su povezane sa nivoom


gledanosti. Očekivanja u Albaniji se odnose na poboljšanje kvaliteta slike, povećanje broja raspoloživih kanala i korišćenje digitalne dividende za razvoj sektora i novih usluga.

Na pitanje da li prelazak na digitalno zemaljsko emitovanje na Kosovu može biti nepotreban s obzirom na stepen penetracije kablovskih usluga, predstavnik iz EPRA i Hrvatske je rekao da se u stvarnosti ne može očekivati da će kablovske usluge zameniti potrebu za uslugama vazdušnog emitovanja. Uvođenje kablovske televizije u selima i izolovanim područjima je skupo, a povraćaj investicija težak. Dakle, prema njemu, vlakna i kablovi ne mogu da zamene opcije zemaljskog emitovanja.

Na kraju se diskutovalo i o pitanju korišćenja digitalne dividende. Predstavnik iz Velike Britanije je rekao da je tokom perioda tranzicije oslobođeno nekoliko kanala koji su planirani za 4G usluge (kanali 60-69). U Velikoj Britaniji je takođe oslobođen i drugi opseg kanala 31-38, međutim još uvek ne postoji bilo kakva odluka o korišćenju ovog opsega. U Sloveniji je odlučeno da će se oslobođeni frekvencijski spektar koristiti za usluge mobilnog broadband-a i da se može koristiti i za uvođenje novih usluga.


Aneks 1 – Uvodno izlaganje predsednika Skupštine Kosova – g. Jakup Krasniqi Poštovani izvršni šefe NKM,

uvaženi gosti,

predstavnici regulatora EU i regiona,

dame i gospodo,

Počastvovan sam što se nalazim među vama, kao deo diskusije sa širokim geografskim prostiranjem, koja nosi važne profesionalne obaveze. Debata o digitalizaciji nas prati već dugo vreme, što ukazuje na njenu složenost. Ovo odugovlačenje naglašava raskorak u napretku i razvoju između našeg regiona i ostatka Evrope. Razlika je očigledna, a potreba za ubrzanjem je hitna.

Dame i gospodo,

U diskusijama koje ćete voditi tokom konferencije, čućete da je Nezavisna komisija za medije kontinuirano delovala kako bila ukorak sa drugim zemljama u procesu digitalizacije. Nezavisna komisija za medije je koordinirala aktivnost sa kosovskim institucijama i sa sličnim institucijama u regionu. Uspostavila je neophodne mehanizme za delovanje, uključujući unutrašnji i spoljašnji potencijal. Međutim, na mojim sastancima sa rukovodiocima NKM čujem da se oni i Kosovo suočavaju sa specifičnim problemima. To su suočavanja sa izazovima koje druge zemlje nemaju. Nepriznavanje Kosova od strane ITU dovodi Kosovo u neravnopravan položaj sa ostalima, a kosovske izazove čini drugačijim od izazova drugih zemalja. Takođe, proširuje spisak subjektivnih nemogućnosti za Nezavisnu komisiju za medije u procesu digitalizacije i drugim aktivnostima.

U svetu u kome živimo vrednost je da imamo neslaganja u našim ubeđenjima. Međutim, udar je na budućnost društava kada se zbog birokratskih ili političkih stvari društva isključuju iz procesa u kojima obavezno moraju biti uključena.

Neprihvatljivo je da se uzimaju u razmatranje planovi i strategije za regulisanje jednog dela teritorije Kosova od strane susednih država, a da se isključe plan i strategija institucije koja je nadležna za ovu teritoriju, tj. Nezavisne Komisije za medije. Međunarodna zajednica je možda umorna od drugačijeg viđenja Kosova, ali Kosovo je na početku svog puta konsolidacije države, nezavisnosti i suvereniteta, i svesno je da za izazove koji ga očekuju ne može da izabere čekanje, niti da razmišlja o umoru, već o maksimalnim rešenjima koja ga stavljaju rame uz rame sa drugim zemljama u ravnopravnosti postojanja, dobiti i doprinosa u našem svetu.


Uvaženi učesnici,

Bez obzira na stanje i okolnosti, trenutak je koji se mora maksimalno iskoristiti. Siguran sam da će u dogledno vreme biti preduzete odgovarajuće aktivnosti od strane nadležnih međunarodnih mehanizama da se na Kosovo ne gleda drugačije od drugih u procesu digitalizacije. Ono što ostaje na nama, jeste uspešno i blagovremeno izvršavanje naših obaveza. Ove aktivnosti podrazumevaju pravovremeno pripremanje industrije koju implikuje prelazak sa analognog na digitalni frekvencijski opseg. Ovo je širok spektar aktivnosti koje vi kao stručnjaci vidite kao deo ovog mozaika, uključujući standardizaciju, licenciranje, saradnju, distribuciju, potrošnju i sl. Vaše prisustvo ovde je jedan ohrabrujući signal za zajedničko angažovanje u uspešnom prelasku sa starog na novi frekvencijski plan. Svima je jasno da uspešnost ove aktivnosti predstavlja investiciju u standard naših građana, vaše publike. Svi smo danas sve više i više korisnici ovih otkrića i tehnoloških napredaka, bez obzira na to koliko ih poznajemo ili koliko smo za njih zainteresovani.

Shvatam da se u ovo vreme ogromnog tehnološkog razvoja za mnoge rukovodioce sveta medija i regulatora za medije pojavljuju brojni izazovi. Pojavljuju se situacije i stanja koja traže odgovor i inovativne aktivnosti kako bi se sprečilo iskorišćavanje tehnologije i medija za negativne projekcije, štetne za društva. Ovo čini značajnijim odgovorno i brzo regulisanje politika i standarda prihvatljivih za medije i u periodu digitalizacije, ali bez ugrožavanja demokratskih vrednosti u pogledu slobode izražavanja i govora, tim pre ako se uzme u obzir činjenica da je tehnološki napredak, pored transformacija u tehničkom smislu, transformisao i ulogu građana u debatama i razmeni informacija.

Kosovo nastoji da bude deo ovih tehnoloških standarda, a ujedno i deo naprednih standarda interaktivnosti, građanskog učešća, razvoja i slobode medija.

Nestrpljivo očekujem da čujem o dobitima ove konferencije, uspesima procesa digitalizacije i vaše veće koordinacije u prevazilaženju zajedničkih izazova koji se pojavljuju pred nama na početku ovog milenijuma.


Aneks 2 – Izlaganje izvršnog šefa Nezavisne komisije za medije Poštovani predsedniče Skupštine Republike Kosovo, g. Jakup Krasniqi,

poštovane kolege iz regulatornih organa Velike Britanije, Hrvatske, Crne Gore,

Makedonije, Slovenije, Albanije i Turske

poštovani predstavnici subjekata licenciranih od strane NKM,

uvaženi gosti,

Čast mi je da vam se obratim na početku ove konferencije, koja ima za cilj razmenu naših iskustava u složenom i izazovnom, ali i veoma značajnom procesu digitalizacije televizijskog emitovanja. Susretanje na ovoj konferenciji je za mene i NKM veoma značajno s obzirom da smo strana koja pruža doprinos u koordinaciji aktivnosti za digitalizaciju u Jugoistočnoj Evropi. Doprinosimo u jednom procesu koji prevazilazi državne i geografske granice i nameće harmonizaciju upravljačkih i profesionalnih iskustava. Pored toga, ovaj proces nameće koordinaciju aktivnosti do trenutka kada unapredimo emitovanje u našim zemljama i učinimo ga delom evropskog standarda za emitovanje.

Uvaženi gosti,

Nezavisna komisija za medije je već četiri godine angažovana na preduzimanju aktivnosti neophodnih za proces digitalizacije. Ovo je treći put da na našu inicijativu realizujemo sastanke na različitim nivoima prekogranične saradnje u našim nastojanjima da izradimo adekvatnu kompatibilnu strategiju koja zadovoljava potrebe građana Kosova u koordinaciji sa susednim zemljama. Na sastanku održanom u leto 2008. godine, nastojali smo da utvrdimo početne korake koje Kosovo treba da preduzme kako bi započelo proces digitalizacije. Mogu da kažem da je on bio uspešan, isto kao i druga konferencija, održana godinu dana kasnije, koja je rezultirala razmenom iskustava sa zemljama regiona – uvek sa zajedničkom preokupacijom, procesom prelaska na digitalno emitovanje.

Sa ovog sastanka, NKM je izašla sa idejom o uspostavljanju dva koordinaciona mehanizma:

jednog unutrašnjeg mehanizma, koji bi trebalo da postoji između zainteresovanih strana na Kosovu, i

jednog regionalnog koordinacionog mehanizma, koji bi eventualno mogao da se pokrene na predlog Kosova i koji bi uključivao nadležne organe iz zemalja u regionu, koje mogu biti pogođene posledicama nepravilne koordinacije za korišćenje frekvencijskog spektra. Ipak, unutrašnji koordinacioni mehanizam treba da prethodi svakom regionalnom mehanizmu i verujemo da je ova koordinacija na pravom putu


ako se pozovemo na korake koji su preduzeti u 2010. godini od strane Saveta NKM, uspostavljanjem pet radnih grupa kojima rukovodi NKM i u kojima su zastupljene sve relevantne kosovske institucije, naši mediji i civilno društvo. Cilj i misija ovih grupa jeste stvaranje pravnog, tehničkog, programskog i društveno-ekonomskog okvira za prelazak na digitalno emitovanje, dok je peta grupa zadužena za pružanje informacija, ali i za edukaciju javnosti da bude spremna da prihvati i da bude deo ovog važnog nacionalnog procesa.

Danas smo ovde kako bismo nastavili našu diskusiju posle četiri godine od trenutka kada smo počeli da planiramo šta treba da se uradi. U nekoj drugoj situaciji bi se svakako očekivalo da se mi danas pred kosovskom javnošću i evropskim kolegama pojavimo sa brojnim detaljima i rezultatima za digitalizaciju Kosova. Međutim, NKM već 18 meseci nema savet zbog neimenovanja članova i već 18 meseci NKM funkcioniše samo u okviru izvršne kancelarije, koja uprkos posvećenosti za realizaciju obaveza kojima je zadužena zakonom ne može da donosi odluke i završi strategiju.

Prošlo je dva meseca od usvajanja novog Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije i očekujemo da će skupština u roku od nekoliko dana imenovati članove komisije kako bi institucija postala potpuno funkcionalna.

Ova dešavanja i diskusije u ova dva dana naše konferencije biće podsticaj za nas da sa relevantnim institucijama države Kosovo i medijskom zajednicom završimo strategiju za prelazak na digitalno zemaljsko televizijsko emitovanje koju odobrava vlada. Potom će, na osnovu ove strategije, biti izrađen zakon o digitalizaciji koji će biti usvojen od strane skupštine.

Poštovani učesnici ovog sastanka,

svesni smo da imamo još mnogo toga da uradimo, upravo zbog toga što Kosovo, za razliku od svih ostalih susednih država, ima jedan izazov više, i to veoma ozbiljan izazov zbog nemogućnosti Kosova da se učlani u ITU i da što bržim koracima izmeni plan i to na način koji obezbeđuje neometanu pokrivenost čitave teritorije.

Međutim, verujemo da ćemo unutrašnjim potencijalom, angažovanjem i aktivnim učešćem drugih institucija, medijske zajednice i civilnog društva i u koordinaciji sa sličnim organizacijama u regionu, uspeti da uspešno završimo tranziciju sa analognog frekvencijskog opsega emitovanja na digitalni frekvencijski opseg emitovanja.

Zahvaljujem vam se na učešću i poželela bih da zaključci i preporuke sa ove konferencije daju očekivane rezultate.

Naile Selimaj-Krasniqi

Izvršni šef

Nezavisna komisija za medije


Aneks 3 – Dnevni red konferencije

DIGITALIZACIJA ZEMALJSKE TELEVIZIJE

NACIONALNE STRATEGIJE ZA PRELAZAK SA ANALOGNOG NADIGITALNO EMITOVANJE

EVROPSKE I REGIONALNE PRAKSE

28. jun 2012

09:30 - 10:00 Registracija učesnika

Voditelj: Bersant Disha

10: 00 – 10:15 Otvaranje konferencije

Izlaganje g. Jakup KRASNIQI, predsednika skupštine

10:15 - 10:45 Aktivnosti i rad NKM na strategiji za prelazak na digitalno emitovanje na Kosovu

Gđa Naile Selimaj Krasniqi, izvršni šef NKM

10:45 – 11:15 Digitalizacija i mediji na Kosovu

G. Mentor Shala, zamenik generalnog direktora, Radio-televizija Kosova

G. Visar Hoti, predstavnik, ANEMK

11:15 – 11:30 Otvorena diskusija

11:30 – 11:45 Pauza za kafu

11:45 – 13:00 Sa analognog na digitalno zemaljsko emitovanje - zajednička perspektiva Evropske unije


11:45 – 12:15 G. Damir HAJDUK, glavni izlagač, potpredsednik Odbora Evropske platforme regulatornih tela (EPRA)

12:15 – 12:30 G. Andre DUMBRECK, ekspert OFCOM, VELIKA BRITANIJA

12:30 – 13:00 Pitanja i odgovori

13:00 – 14:00 Ručak

14:00– 15:30 Sa analognog na digitalno emitovanje – regionalna iskustva

PANELISTI

G. Pirro BRACO, direktor tehničke direkcije – Nacionalni savet za radio i televiziju ALBANIJA

Pitanja i odgovori

G. Damir HAJDUK, član Odbora, Agencija za elektronske medije, HRVATSKA

Pitanja i odgovori

Gđa Jadranka Filipović-VOJVODIĆ, zamenik direktora, Agencija za elektronske medije, CRNA GORA

Pitanja i odgovori


15:45 – 17:15 Panel: Sa analognog na digitalno emitovanje – zajedničko regionalno iskustvo (nastavak)

G. Selver HAJDINI, član, Savet za radiodifuziju, MAKEDONIJA

Pitanja i odgovori

G. Igor FUNA, stručnjak za digitalnu tehnologiju, APEK, SLOVENIJA

Pitanja i odgovori

g. Erdem CAKMAK, ekspert za licenciranje, Visoki savet za radio i televiziju, RTÜK, TURSKA

Pitanja i odgovori

17:15 - 17:30 Zaključci rada prvog dana konferencije

19:30 Večera

Vila Grmija, Priština


29. jun 2012

09:30 – 11:45 PANEL 1: Regulisanje emitovanja u periodu digitalizacije

Pravni aspekt i režim licenciranja u digitalnom emitovanju

Izlagači: članovi regulatornih organa iz Velike Britanije, Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Turske

Pitanja i odgovori


12:00 – 13:30 PANEL 2: Prednosti i nedostaci u prelasku na digitalno emitovanje

Tehnički aspekti i ekonomski uticaj na državnom nivou i nivou medijske industrije, biznisa i javnosti


Pitanja i odgovori

13:30 – 14:30 Ručak poslužen u Hotelu Emerald

14:30 – 15:15 PANEL 3: Obogaćivanje programske ponude

Pitanja sadržaja i prednosti od digitalizacije za medije i javnost


Pitanja i odgovori


15:30 – 16:30 DIGITALNA DIVIDENDA

Nacionalne politike


Pitanja i odgovori

16:30 – 16:45 Preporuke sa panel diskusija drugog dana

30. jun 2012 Zatvaranje konferencije


Aneks 4 – Prezentacije izlagača na konferenciji

Prezentacije izlagača na konferenciji su u formatu power point i mogu se na zahtev dobiti od Nezavisne komisije za medije.

albanija - komisioni i pavarur për mediakpm-ks.org/materiale/dokument/1362133201.9012.docx · web...

Documents