NACRT Dokument Svetske banke

SAMO ZA SLUŽBENU UPOTREBU

Izveštaj br. 41209 -XK

UDRUUŽENJE ZA MEĐUNARODNI RAZVOJ

IZVEŠTAJ O PRIVREMENOJ STRATEGIJI

ZA

KOSOVO

ZA PERIOD FISKALNE 2008. GODINE

10. oktobar 2007. Služba za jugoistočnu Evropu Region Evrope i centralne Azije

Ovaj dokument je namenjen za restriktivnu distribuciju i primaoci mogu da ga koriste samo pri obavljanju svojih službenih dužnosti. Njegov sadržaj ne sme da bude objavljen bez odobrenja Svetske banke

Datum najnovijeg Izveštaja o privremenoj strategiji: 30. mart 2006.

EKVIVALENTI VALUTA (Efektivni kurs)

Jedinica valute

€1 = Evro = 1.40US$

US$1 = € 0.71

FISKALNA GODINA 1. jul 2007.

SKRAĆENICE I AKRONIMI

ASP ADA UMIK APOUP TPPO CKD DFID PR EAR EK ECA EFSE ESTAP EU SDI FPSG PPFS BDP HPD IDA MFK MOR MMF IPS IPA UBK KKB SPRK KEK

Analitička i savetodavna pomoć Austrijska razvojna agencija Udruženje mikrofinansijskih institucija na Kosovu Anketa o poslovnom okruženju i učinku preduzeća Tehnička pomoć za poslovno okruženje Centar za koordinaciju donatora Odeljenje za međunarodni razvoj Partneri na razvoju Evropska agencija za rekonstrukciju Evropska komisija Evropa i Centralna Azija Evropski fond za Jugoistočnu Evropu Projekat tehničke pomoći energetskom sektoru Evropska unija Strane direktne investicije Grant za podršku fiskalnoj politici Poverenička procena finansijskog sektora Bruto domaći proizvod Direkcija za stambena pitanja Udruženje za međunarodni razvoj Međunarodna finansijska korporacija Međunarodna organizacija rada Međunarodni monetarni fond Izveštaj o privremenoj strategiji Instrument za predpridruživanje Udruženje banaka Kosova Kosovski konsolidovani budžet Strategija i plan razvoja Kosova Kosovska energetska korporacija

KFOR KfW PSK KPA MFI MIGA SOT NATO NBFI NVO OEBS PEMTAG PIS PTK PSP STM SPGS STP UN UNMIK GSUN USAID PDV

Kosovske snage (NATO) Nemačka razvojna banka Procena siromaštva na Kosovu Kosovska poverenička agencija Mikrofinansijske institucije Agencija za garanciju multilateralnih investicija Srednjeročni okvir troškova Severnoatlantski savez Nebankarske finansijske institucije Nevladina organizacija Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Grant tehničke pomoći za upravljanje troškovima Privremene institucije samouprave Poštanska i telekomunikaciona kompanija Proces stabilizacije i pridruživanja Mehanizam praćenja procesa stabilizacije i pridruživanja Specijalni predstavnik generalnog sekretara Strategija tranzicione podrške Ujedinjene nacije Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj Porez na dodatu vrednost

Potpredsednik: Direktor u zemlji:

Vođa tima:

Šigeo Katsu Orsalia Kalantsopulos Ranjit Najak, Brus Kortni

Vodeći ekonomista: Ardo Hanson

SADRŽAJ

IZVRŠNI REZIME ............................................................................................................................... ii I. UVOD ................................................................................................................................................ 1 II. POLITIČKI, EKONOMSKI I DRUŠTVENI KONTEKST............................................................. 1

A. Političko okruženje...................................................................................................................... 1 B. Ekonomsko okruženje ................................................................................................................. 2 C. Društveno-ekonomsko okruženje ................................................................................................ 3 D. Pitanje upravljanja....................................................................................................................... 5 E. Mediji i građansko društvo ........................................................................................................... 6

III. KLJUČNI IZAZOVI RAZVOJU NA KOSOVU ........................................................................... 6 A. Fiskalna održivost........................................................................................................................ 6 B. Strukturna politika rasta............................................................................................................... 7 C. Obrazovanje................................................................................................................................. 7 D. Finansijski sektor.......................................................................................................................... 8

IV. NAPREDAK POSTIGNUT U PRETHODNIM PROGRAMIMA I NAUČENE LEKCIJE......... 8 A. Podrška Svetske banke od 1999. godine ..................................................................................... 8 B. Sadašnji portfelj ........................................................................................................................... 9 C. Ostala donatorska podrška.......................................................................................................... 10 D. Naučene lekcije ......................................................................................................................... 11

V. STRATEGIJA POMOĆI SVETSKE BANKE .............................................................................. 12 A. Inoviranje obrazovanja ............................................................................................................... 12 B. Tehnička pomoć finansijskom sektoru ...................................................................................... 13 C. Rizici.......................................................................................................................................... 14

Tabele Tabela 1: Glavni ekonomski indikatori, 2004-07.................................................................................3 Tabela 2: Predloženi program grantova za Kosovo (jul 2007 – jun 2008) ........................................13 Aneksi Aneks 1 – Matrica rezultata ...............................................................................................................16 Aneks 2 – Kosovo na dlanu................................................................................................................18 Aneks 3 – Odabrani indikatori portfelja i upravljanja Banke ............................................................20 Aneks 4 – Pregled bespovratnih usluga .............................................................................................21 Aneks 5 - IDA Portfolio operacija .....................................................................................................22

i

IZVRŠNI REZIME i. Ovaj Izveštaj o privremenoj strategiji (IPS) pokriva period fiskalne 2008. godine. U slučaju da u toku ovog perioda dođe do promene statusa Kosova, započeće priprema strategije koja će naslediti postojeću u zavisnosti od jasnoće odnosa između poststatusnog Kosova i grupe Svetske banke.1 Ovaj IPS je napravljen na osnovu prethodnih IPS (period fiskalna 2006 - 2007. godina) i Strategije tranzicione podrške (period fiskalna 2004 - 2005. godina). Ove ove strategije su prebacile fokus sa postkonfliktne rekonstrukcije na obezbeđivanje dugoročnog ekonomskog razvoja Kosova. Ovaj IPS je takođe kompatibilan sa nacrtom Strategije i plana razvoja Kosova (SPRK) i Srednjoročnim okvirom troškova za period 2008-10 (SOT) koje su pripremile kosovske vlasti2. ii. Parlamentarni i opštinski izbori su zakazani za 17. novembar 2007. godine. Ukoliko ovi izbori budu održani, očekuje se da vlada bude formirana posle perioda pregovora o koaliciji. U međuvremenu se nastavljaju razgovori o statusu Kosova pod okriljem Kontakt grupe, na čelu sa posredničkom trojkom iz Evropske unije, Sjedinjenih Država i Ruske Federacije. Očekuje se da trojka podnese izveštaj od 10. decembra 2007. godine generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija (GSUN). U međunarodnim i regionalnim krugovima postoje velike zabrinutosti da bi nekoordinisano rešenje statusa Kosova potencijalno moglo da ima uticaj na održivost predviđenih reformi na Kosovu. Stoga ovaj IPS i dalje ostaje ograničen u svom obimu i strateški usmeren do trenutka kada bude postojala veća politička jasnoća. iii. Ovaj IPS je i dalje utemeljen na dva stuba prethodnog IPS: (i) razvoj novih izvora i veći kvalitet ekonomskog rasta; i (ii) obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti kroz zdravu fiskalnu politiku i upravljanje javnim finansijama. Efikasno upravljanje tekućim aktivnostima u obrazovanju, energetici, životnoj sredini, upravljanju javnim troškovima i razvoj poslovnih aktivnosti i katastra biće od kritične važnosti za postizanje rezultate u oba ova stuba. iv. U ovom IPS su predviđena dva nova projekta za nastavljanje nedavnog naglaska Banke na ljudski razvoj i razvoj privatnog sektora. Ovi projekti su izabrani uz uvažavanje naučenih lekcija u prošlosti da se strateški kanališu IDA grantovi na ograničen broj projekata na osnovu kvaliteta i snage institucija, makroekonomske situacije, posvećenosti klijenata i učešća donatora. U obrazovanju je donatorska podrška bila ograničena u proteklim godinama uprkos činjenici da su u kompleksnim istorijskim, političkim i ekonomskim okolnostima na Kosovu, investicije u ljudski kapital od kritične važnosti ne samo za smanjivanje siromaštva i ekonomskog rasta, već i za održavanje mira i stabilnosti. Predloženih 10 miliona dolara za projekat Institucionalnog razvoja za obrazovanje će mobilisati i voditi donatorsku podršku za sprovođenje dve sektorske strategije: Strategija razvoja preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu (2007-2017) i Strategija razvoja visokog obrazovanja na Kosovu (2005-2015). Predloženih 2 miliona dolara bespovratne pomoći za tehničku podršku finansijskom sektoru će takođe biti zasnovano na programu koordinisane donatorske pomoći za podršku regulisanju, nadzoru i izgradnji kapaciteta u finansijskom sektoru.

1 Kosovo trenutno ima pravo na IDA bespovratnu pomoć kao teritorija koja je pod upravom Ujedinjenih nacija (UN). 2

ii

Pod kosovskim vlastima podrazumevaju se i Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i Privremene institucije samouprave (PIS).

iii

MEMORANDUM PREDSEDNIKA

UDRUŽENJA ZA MEĐUNARODNI RAZVOJ IZVRŠNIM DIREKTORIMA O

IZVEŠTAJU O PRIVREMENOJ STRATEGIJI ZA KOSOVO3

I. UVOD 1. IPS će pokriti period fiskalne 2008. godine (od jula 2007. do juna 2008. godine). Ako se status Kosova promeni pre juna 2008. godine, tada će biti urađena nova strategija pomoći u zavisnosti od jasnoće odnosa između poststatusnog Kosova i grupe Svetske banke. Od fiskalne 2000. godine kada je Svetska banka započela svoje aktivnosti na Kosovu, Programski odbor Banke je odobrio 25 grantova u ukupnom iznosu od 119 miliona dolara za različite sektore. Predložena strategija koja bi bila finansirana putem izdvajanja sredstava iz IDA granta u iznosu od 8.2 miliona iz SDR (oko 12 miliona dolara)4, dizajnirana je tako da produbi uticaj u dve oblasti – obrazovanje i finansije, a ne da razvodni pomoć na više sektora. 2. Strategija je napravljena na osnovu IPS za period fiskalne 2006-2007. godine i Strategije tranzicione podrške za period fiskalne 2004-2005. godine. Ona je zasnovana na radu koji su uradili Privremene institucije samouprave (PIS) i Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) izrađujući nacrt Strategije i plana razvoja Kosova (SPRK) za 2007. godinu i Srednjoročni okvir troškova (SOT) za period 2008-2010, koji odražavaju dugoročnu politiku i okvir troškova za Kosovo. IPS je urađen u saradnji sa Evropskom komisijom (EK) i bilateralnim i multilateralnim donatorima koji su partneri u tekućim programima Banke. 3. Predložena strateška i veoma usmerena podrška obrazovanju i finansijama se nalaze među ključnim razvojnim prioritetima PIS. Ova dva sektora, time što pokazuju postepena, ali ipak stabilna poboljšanja u kapacitetima institucija, vlasništvo u rukama klijenata i efikasno partnerstvo sa donatorima, u poređenju sa ostalim sektorima, stvaraju odsnov za dalje investicije u cilju produbljivanja uticaja razvoja u okviru ograničenih IDA resursa koji su na raspolaganju Kosovu. Ovi predloženi projekti su u skladu sa dva stuba prethodnog IPS: (i) razvoj novih izvora i veći kvalitet ekonomskog rasta; i (ii) obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti kroz zdravu fiskalnu politiku i upravljanje javnim finansijama. Efikasno upravljanje u veoma izazovnom političko ekonomskom okruženju tekućih aktivnosti u obrazovanju, energetici, životnoj sredini, upravljanju javnim troškovima i razvoj poslovnih aktivnosti i katastra biće od kritične važnosti za postizanje rezultata u oba ova stuba.

II. POLITIČKI, EKONOMSKI I DRUŠTVENI KONTEKST

A. Političko okruženje 4. Kosovo je pod upravom UNMIK-a prema uslovima koje propisuje rezolucija 1244(1999) Saveta bezbednosti UN-a. Prema Ustavnom okviru5 specijalni predstavnik generalnog sekretara (SPGS) i dalje ima najvišu pravnu vlast na Kosovu. Prenos nadležnosti sa UNMIK-a na PIS se odvija bez prekida, ali se ipak kapaciteti PIS za efikasno obavljanje njihovih odgovornosti razlikuju od ministarstva do ministarstva. 5. SPGS je najavio da će opštinski i parlamentarni izbori na Kosovu biti održani 17. novembra 2007. godine. Ovo će biti treći parlamentarni izbori na Kosovu (prvi su održani 2001, a drugi 2004. godine). SPGS je najavio da će ako se izbori zakazani za 17. novembar budu preklapali sa tekućim pregovorima o 3 Kosovo je trenutno pod upravom Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) prema uslovima koje propisuje rezolucija Saveta bezbednosti UN-a 1244 (1999). 4 Ovaj iznos obuhvata SDR u iznosu od 1.6 miliona dolara u IDA resursima prebačenih iz fiskalne 2007. godine. 5

1

Ustavni okvir za privremenu samoupravu kojeg je usvojio UNMIK 15. maja 2001. godine.

statusu, oni biti odloženi u konsultacijama sa Timom jedinstva (dvopartijski tim koji vodi razgovore o statusu na kosovskoj strani). Većina etničkih Srba verovatno neće učestvovati na izborima jer kao i na prethodnim izborima, nemaju podršku Beograda. 6. Razgovori o statusu Kosova nastavljaju se pod okriljem Kontakt grupe,6 sa pregovaračkom trojkom iz Evropske unije, Sjedinjenih Država i Ruske Federacije. Posle više od godinu dana neuspešnih pregovora između Srbije i Kosova, specijalni izaslanik UN-a Marti Ahtisari je 3. aprila 2007. godine podneo predlog za status Kosova Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Posle razmatranja predloga, delegacija Saveta bezbednosti UN-a (SBUN) posetila je krajem aprila Kosovo i Srbiju, nakon čega je razmatran izveštaj o misiji, zajedno sa elementima nacrta rezolucije Saveta bezbednosti koja treba da zameni rezoluciju 1244 koja je trenutno na snazi. Ipak, nije došlo do dogovora oko ovih predloga. 10. decembra 2007. godine trojka će podneti izveštaj generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. U međuvremenu tenzije su i dalje velike. 7. Postoji široka zabrinutost u međunarodnim i regionalnim krugovima da bi nekoordinisano rešenje statusa Kosova moglo potencijalno da ima političke i bezbednosne implikacije u zemljama Zapadnog Balkana. Razvoj političke klime će verovatno imati uticaj na održivost planiranih reformi na Kosovu. Predloženi novi projekti za ovaj IPS su stoga strateški usmereni na dva sektora, dok ne bude postojala veća politička jasnoća.

B. Ekonomsko okruženje 8. Kosovska ekonomija je počela da se približava ostatku Jugoistočne Evrope (JIE), ali donatorski sektor i dalje ima glavni uticaj na makroekonomska kretanja. U godinama posle sukoba veliki priliv donatorske pomoći doprineo je brzom ekonomskom oživljavanju. Ipak, kako je donatorska pomoć posle toga počela da opada, rast je usporen. Kako je postkonfliktni bum iz perioda 2000-04 opao, rast BDP na Kosovu je stagnirao, uz smanjivanje prisustva donatora i UN-a, što je nepovoljno uticalo na pozitivne efekte rastućih domaćih investicija. Ipak, u 2006. godini zabeleženi su neki pozitivni znaci, sa rastom koji se pokrenut povećanim privatnim investicijama i potrošnjom, oporavio za 4 procenta, a više kosovskih kompanija u metalskom sektoru je povećalo izvoz na krilima regionalnog buma u proizvodnji i preradi artikala široke potrošnje. Ekonomija nastavlja da se u potpunosti oslanja na evro, osim u oblastima u kojima su Srbi u većini, gde se generalno koristi srpski dinar. 9. Kombinacija konzervativnog upravljanja potrošnjom, nedovoljna potrošnja kapitalnog budžeta i značajni prihodi doveli su do toga da fiskalni bilans Kosova bude pozitivan u 2006. godini i uvećali akumulirane gotovinske depozite vlade na oko 245 miliona evra (nešto malo manje od 10 procenata BDP) do sredine 2007. godine. Krenuvši od niske osnove, Kosovo je nastavilo brzo da uvećava prihode vlade, od 27 procenata BDP u 2004. godini na 31 procenat u 2006. godini, iako su oni i dalje u velikoj meri zavisni od indirektnih poreza koji se prikupljaju na granici. U međuvremenu je potrošnja naglo sasečena – pala je sa 33 procenata BDP u 2004. godini na 27 procenata BDP u 2006. godini, a kao rezultat toga, Kosovski konsolidovani budžet (KKB) je naglo prešao iz deficita od preko 6 procenata BDP u 2004. godini, u suficit od 3.5 procenata BDP u 2006. godini. Do pada u vladinim troškovima u periodu 2004-06 došlo je delimično i zbog konzervativne politike periodičnih troškova, koji su opadali iz godine u godinu, ali i zbog stalnih problema sa izvršenjem kapitalnog budžeta, pri čemu je namera bila da on izvuče korist iz fiskalnog prostora koji je time stvoren. Na primer u 2006. godine, zabeležen je budžetski deficit od 3.5 procenata BDP, ali kombinacija značajnih prihoda i stopa izvršenja kapitalnog budžeta od samo 70 procenata doveli su do toga da je u stvari vraćen višak u istom iznosu. 6

2

Kontakt grupu čine Sjedinjene Države, Ruska Federacija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija i Nemačka.

Tabela 1: Glavni ekonomski indikatori, 2004-07 2004 (e) 2005 (e) 2006 (e) 2007 (p)

Nacionalni računi Realni rast BDP 3.2 0.6 4.2 3.6 BDP po glavi stanovnika (evro) 1,152 1,115 1,136 1,168 Investicije (procenat BDP) 29.9 30.2 31.1 34.6 Bruto domaća štednja (procenat BDP) -19.3 -23.0 -23.3 -24.3 Opšti budžet vlade Sveukupni bilans (procenat BDP) -6.1 -3.1 3.5 3.9 Spoljni računi Trgovinski bilans (procenat BDP) -43.4 -47.4 -50.1 -53.6 Bilans tekućih računa (procenat BDP) -37.8 -38.7 -38.2 -42.9 Strana pomoć (procenat BDP) 25.0 22.8 20.9 19.5 Doznake (procenat BDP) 10.3 13.1 14.5 14.5 Cene Inflacija IPC -14 -1.4 1.5 2.0 Memorandum: BDP (miliona evra) 2,263 2,228 2,310 2,415 Napomena: podaci za period 2004-06 su procene; podaci za 2007. godinu su projekcije. Bilans tekućih računa je bez spoljne pomoći. Izvori:MMF i procene osoblja Svetske banke.

10. Spoljna trgovina Kosova je i dalje značajno van bilansa, čak i prema standardima JIE. Registrovani izvoz robe iznosio je samo 5 procenata BDP (120 miliona evra) u 2006. godini, pri čemu dominira izvoz metalnog otpada, dok je registrovani uvoz iznosio preko 55 procenata BDP (1.3 milijardi evra). Kao što je i slučaj u drugim delovima JIE, rezultujući veoma veliki deficit tekućih računa je pre svega finansiran od strane ODA (19.5 procenata BDP), iz doznaka (14.5 procenata BDP) i neregistrovanih privatnih transfera. Kao što je takođe slučaj u drugim delovima JIE, rast trgovine i deficit tekućih računa su posledica zahteva privatnog sektora, pri čemu je konzervativna fiskalna politika u protekle dve godine očigledno imala mali uticaj na spoljne debalanse Kosova. Dok ovi debalansi svakako predstavljaju rizik po ekonomsku stabilnost Kosova, a posebno po njene dugoročne razvojne prospekte, neobičan sastav spoljašnih izvora finansiranja Kosova otežava pouzdanu procenu ovih rizika. Verovatno je da je oslanjanje Kosova na zvanične i privatne transfere, relativno posmatrajući, stabilniji način finansiranja nego što su to druge alternative.

C. Društveno-ekonomsko okruženje 11. Siromaštvo na Kosovu je rašireno i istrajno u prvoj polovini ove decenije. Prema Proceni siromaštva na Kosovu (PSK) 2007, oko 15 procenata stanovništva je ekstremno siromašno, pri čemu su u tu grupu spadala lica koja su imala teškoća da ostvare svoje osnovne prehrambene potrebe. Oko 45 procenata je prijavilo nivo potrošnje koji je niži od granice siromaštva, koja je prema cenama iz 2002. godine utvrđena na 43 evra po ekvivalentu odraslog mesečno. Dokazi koji su prikupljeni u PSK sugerišu da je siromaštvo veće među onima koji žive u velikim porodicama, imaju puno nezaposlenih članova porodice i nisko obrazovanje. Siromašni su takođe geografski skoncentrisani u seoskim oblastima u regionima Mitrovice i Uroševca.

3

12. Ipak, siromaštvo je plitko u smislu da su mnogi ljudi neznatno iznad ili ispod granice siromaštva. Plitkoća siromaštva takođe implicira da mala pozitivna promena u prihodima, kroz rast koji otvara nova radna mesta, može da mnoge ljude izvuče iz siromaštva. 13. Nažalost, nedavna ekonomska stagnacija se ogledala u nepostojanju napretka u poboljšanju standarda života. Stope siromaštva na Kosovu su veoma visoke u poređenju sa susednim zemljama, i za razliku od trendova u regionu, nisu se promenile tokom vremena (iako slabosti u podacima koji se odnose na Kosovo čine da međusobna vremenska upoređenja budu otežana). Samo je 20 procenata najbolje plasiranog stanovništva imalo mali pozitivan rast u prijavljenoj potrošnji u periodu od 2003. do 2005. godine, dok je kod ostalih zabeležen negativan rast. Među najsiromašnijim grupama, gubici su bili suštinski. Kod najsiromašnije petine stanovništva zabeležen je pad potrošnje od oko 10 procenata. Razmatranjem promena u potrošnji odvojeno za gradske i seoske sredine dolazi se do zaključka da je potrošnja opala kod skoro svih stanovnika koji žive na selu, dok je u gradskim sredinama samo najniže rangirana petina stanovnika prijavila smanjenu potrošnju. 14. Nejednakost, i ako niska, pokazuje znake povećanja. Gini indeks bio je oko 30 procenata u 2005. godini, u poređenju sa 27 procenata u 2003. godini. Kao što je i očekivano, nejednakost u gradskim sredinama je veća od one koja je zabeležena u seoskim sredinama. Ipak, tokom vremena nejednakost u gradskim sredinama je ostala nepromenjena i iznosila je 31 procenat, dok je nejednakost u seoskim sredinama povećana sa 25 na 28 procenata. 15. Da bi se poboljšalo blagostanje u budućnosti, PSK 2007 preporučuje da fokus bude stavljen na generisanje visokog i održivog rasta, uključujući posvećivanje pažnje nejednakosti u pristupu srednjem i visokom obrazovanju najsiromašnijih delova stanovništva i poboljšanje gradskih službi i infrastrukture. Kosovo mora da započne tranziciju od prekomernog oslanjanja na migracije, i mora da poboljša usmeravanje i proširenje programa socijalne pomoći, kako prihodi vlade budu vremenom rasli. 16. Postoji direktna korelacija između siromaštva i nivoa obrazovanja. Kao što je i očekivano, učestanost siromaštva opada sa rastom nivoa obrazovanja nosilaca domaćinstava. Učestanost siromaštva kod nosilaca domaćinstava sa završenim tericijarnim obrazovanjem je 20 procenata, dok je procenjeno da jedan od dvojice nosilaca domaćinstava sa završenom osnovnom školom živi u siromaštvu. Kod obrazovanijih je niža pojava siromaštva zato što imaju bolje izglede na zapošljavanje i bolju platu. Preko 70 procenata ljudi sa završenim stručnim i tercijarnim obrazovanjem prijavilo je da radi i da prima platu, u poređenju sa 25 procenata koji rade i primaju platu, a imaju završenu srednju školu. 17. Programi socijalne pomoći na Kosovu su neadekvatni zbog slabe pokrivenosti i skromnih iznosa pomoći po domaćinstvu koje prima pomoć. Kao rezultat toga, programi socijalne pomoći su imali mali uticaj na poboljšanje blagostanja stanovništva. Ipak, migracije i doznake su bili efikasni mehanizmi za smanjivanje siromaštva, gledano kratkoročno. Trenutno, jedan od 5 žitelja Kosova prijavljuje da ima najmanje jednog člana domaćinstva koji živi u inostranstvu i da prima doznake iz inostranstva. Radi upoređenja, samo 13 procenata stanovništva dobija socijalnu pomoć koja je namenjena najsiromašnijim grupama. Oni koji imaju članove porodica u inostranstvu takođe prijavljuju više nivoe potrošnje i procenjuje se da su manje siromašni. Ali strategija razvoja koja se previše oslanja na doznake nije ni poželjna, niti održiva. Konačno, postoji potreba za tranzicijom od visoke zavisnosti od migracija i doznaka. 18. Zagađenje i kontaminacija životne sredine kao rezultat korišćenja zastarele rudarske tehnologije i zastarelih termoelektrana, predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje ljudi. Kontaminacija hrane i tla teškim metalima, posebno olovom, je visoka. U severnim delovima Kosova, sadržaj olova je 15 puta veći od proseka EU. Zagađenje vazduha do kojeg dolazi zbog rada starih proizvodnih energetskih postrojenja, kao što je Kosovo A, premašuje standarde EU i međunarodne standarde. Pomoć Svetske banke kroz projekte čišćenja životne sredine ima za cilj odlagališta pepela (otvorene naslage nusprodukata sagorevanja lignita) koja zauzimaju više od 150 hektara poljoprivrednog zemljišta i koja utiču na zdravlje

4

ljudi zbog pepela koji leti i zbog zagađenja podzemnih voda, kao i čišćenje starog postrojenja za gasifikaciju od opasnih hemijskih materija. Tretman otpadnih voda iz ugljenokopa i elektrana je i dalje loš i nepovoljno utiče na eko sistem. Postoji hitna potreba da se Kosovo predstavi i integriše u globalne diskusije u vezi klimatskih promena, i što je važnije da uspostavi održiv sistema upravljanja životnom sredinom koji obuhvata proizvodnju minerala i energije.

D. Pitanje upravljanja 19. Vladavinu prava na Kosovu podrivaju ozbiljne slabosti, uključujući umnožavanje izvora zakona, što nepovoljno utiče na zaštitu imovinskih prava. Anketa o poslovnom okruženju i učinku preduzeća (APOUP) koja je sprovedena na Kosovu 2006. godine, pokazala je da više od 50 procenata firmi smatra da funkcionisanje sudova predstavlja problem pri obavljanju poslovne aktivnosti, dok manje od 7 procenata firmi koristi sudove za rešavanje nerešenih sporova, što predstavlja jednu od najnižih stopa u regionu ECA (regionalni prosek u JIE prema anketi iz 2005. godine: 39.5 procenata; regionalni prosek u ECA: 31 procenat). Pravosudni sistem nema dovoljno resursa, pod pritiskom je da se nosi sa postojećim brojem predmeta, pa zbog toga nije u stanju da deli pravdu na efikasan način. Poslednji izveštaj ombudsmana ukazuje na “alarmantno visok broj žalbi u vezi sa navodnom korupcijom sudija”.7 20. Korupcija je i dalje rašireni fenomen uprkos naporima PIS da sprovede strategiju borbe protiv korupcije i zakonu o suzbijanju korupcije iz 2005. godine. U anketi APOUP sprovedenoj 2006. godine na Kosovu, 53 procenata firmi je reklo da im je korupcija predstavljala problem u obavljanju poslovne aktivnosti, što je malo iznad prosečnog nivoa za region JIE. Prema anketi, najviši nivoi korupcije su prijavljeni u carinskoj službi i poreskoj upravi, u javnim nabavkama i u sudovima. Ispitivanje javnog mnjenja ukazuje na preovlađivanje korupcije velikog obima u javnim preduzećima (JP) i Kosovskoj povereničkoj agenciji (KPA). 21. Uprkos skromnom napretku koji je napravljen od poslednjeg IPS, efikasnost i transparentnost javnih troškova i dalje podrivaju slabe institucije i slabi kapaciteti’. Prema proceni rada PEFA şprovedenoj 2007. godine, sistem upravljanja javnim finansijama na Kosovu je razvio prilično dobro funkcionišući sistem trezora koji je sveobuhvatan i u stanju da pravovremeno izrađuje analitičke izveštaje. Centralizovano izvršenje budžeta, obračunski sistem i sistem plaćanja koji su povezani sa trezorom, smanjuju dalji rizik da sredstva budu nepravilno raspodeljivana. Pored toga, carinska služba je poboljšala efikasnost i transparentnost u proteklim godinama, tako da sada izrađuje dobre fiskalne izveštaje. Sa druge strane, sistem upravljanja javnim finansijama na Kosovu još uvek nema dugoročni pravac, a godišnja raspodela resursa ne odražava adekvatno nacionalne i sektorske strategije. Unutrašnje kontrole i revizije, kao i spoljna revizija su u povoju i slabe. Konačno, nepostojanje kapaciteta i političko mešanje u javne nabavke, nepostojanje sveobuhvatne kontrole i upravljanja platnim spiskovima čine da sistem upravljanja javnim finansijama (UJF) i dalje ugrožavaju neefikasnost i korupcija. 22. U partnerstvu sa drugim donatorima, Banka je podržala jačanje sistema UJF na Kosovu. Banka je aktivno podržala reformu sistema UJF na Kosovu kroz projekat granta tehničke pomoći za upravljanje javnim troškovima (PEMTAG), PEIR i tehničku pomoć za fiskalnu decentralizaciju. Dok je s jedne strane bilo izvesnog napretka u više oblasti, kašnjenje u sprovođenju projekta i veliki odliv javnih službenika predstavljali su izazove. 23. Efikasnost javne administracije na Kosovu i dalje ograničavaju slabi kapaciteti za koordinaciju između odeljenja na nivou centralne vlade, nepostojanje jasnih platnih razreda i nepostojanje opisa poslova sa konkretnim zahtevima u pogledu kvalifikacija. Ipak, početkom 2007. godine vlada je usvojila Strategiju i akcioni plan za reformu javne administracije. U kontekstu ove reforme pokrenuta je funkcionalna revizija centralne vlade sa ciljem identifikacije oblasti u kojma dolazi do preklapanja ili dupliranja funkcija agencija 7

5

U vreme pisanja ovog IPS, osoblje je podnelo zahteve za grant IDF za pružanje tehničke pomoći Savetu za pravosuđe.

centralne vlade. Vlada je takođe pripremila sveobuhvatan nacrt zakona o javnim službama koji bi, ako bude usvojen i sproveden, pružio dobar pravni osnov za prevazilaženje mnogih gore pomenutih nedostataka.

E. Mediji i građansko društvo 24. Kosovski mediji, koji iako nisu pod kontrolom kosovskih vlasti, stavljaju akcenat na dalje jačanje svoje uloge u promovisanju odgovornosti u javnim institucijama i oblikovanju javnog mnjenja. Trenutno postoji devet dnevnih listova, tri televizijske i četiri radio stanice koje emituju program na celom Kosovu, kao i 111 lokalnih radio i televizijskih stanica. Postoji jedna javna radio-televizijska stanica, RTK, dok su preostale dve TV stanice i svi glavni dnevni listovi u privatnom vlasništvu. Ovlašćenje za izdavanje licenci elektronskim medijima je u rukama Nezavisne komisije za medije, dok o štampanim medijima odlučuje Savet za štampu. Dok s jedne strane obezbeđivanje pogodnog okruženja za slobodno i nezavisno izveštavanje i dalje predstavlja izazov, sve je više medija koji daju više prostora etničkim manjinama, pružajući im relevantne informacije o dešavanjima na Kosovu. Sve je veći broj aktivnih NVO koje rade na opštinskom i centralnom nivou i koji počinju da stvaraju saveze i mreže u Evropi i SAD.

III. KLJUČNI IZAZOVI RAZVOJU NA KOSOVU

A. Fiskalna održivost 25. Uprkos dobrom radu na Kosovu u poslednje vreme, fiskalna održivost je i dalje izazov iz nekoliko razloga. Prvo, u energetski sektor se i dalje odliva najviše budžetskih sredstava. KEK, javno elektro-energetsko preduzeće je i dalje u krizi, pri čemu su krađa struje i neplaćanje računa na nivou epidemije, dok su tehnički gubici u mreži i dalje visoki. Kao rezultat toga, vladine subvencije za pokrivanje kapitalnih i operativnih troškova su premašivali 2% BDP godišnje u proteklim godinama. U 2007. godini su započeli hitni radovi na otvaranju novog ugljenokopa, za šta su bila potrebna još veća budžetska sredstva. Vlada uz pomoć Svetske banke aktivno traži investicije iz privatnog sektora u razvoj novog ugljenokopa i prateće nove termoelektrane sa čistom tehnologijom. Međutim, fiskalno opterećenje energetskog sektora će verovatno ostati veliko, osim ako se operativni i finansijski učinak KEK-a ne poboljša. 26. Drugo, brza reforma sistema socijalne zaštite koji se primenjuje od 2000. godine u kombinaciji sa nedavnom akumulacijom značajnih rezervi gotovog novca, dovela je do političkih pritisaka da se povećaju izdvajanja za socijalnu zaštitu kroz ponovno oživljavanje starih i stvaranja novih programa pomoći. Jedinstvena struktura vlasti na Kosovu omogućila je značajne reforme sistema socijalne zaštite koji je dizajniran tako da obezbedi njegovu dugoročnu fiskalnu održivost, a koji je uveden 2000. godine. Prethodni penzioni sistem SFRJ sa definisanim iznosima penzija zamenjen je sistemom paušalnih osnovnih penzija bez plaćanja doprinosa, i sistemom obaveznih izdvajanja za penziono osiguranje. Propisi koji se odnose na radne odnose su značajno liberalizovani, a socijalna pomoć i pomoć nezaposlenima su modernizovani. Slične reforme su se pokazale teško ostvarivim u susednim zemljama. Ipak, uz akumulaciju značajnih rezervi gotovog novca u nekoliko proteklih godina, porastao je politički pritisak da se smanje neke od ovih reformi da bi se Kosovo pridružilo ostalim državama bivše SFRJ sa manje fiskalno održivim aranžmanima. Sve je veći pritisak da se uvedu davanja za ratne veterane, kao što je to slučaju u nekim susednim zemljama. 27. Treće, rešavanje političkog statusa Kosova će verovatno značajno promeniti vladin bilans stanja, i može da dovede do značajnog povećanja sa tim povezanih troškova. Posle rešavanja statusa, moguće je da će Kosovo morati da preuzme različite troškove, uljučujući servisiranje značajnog duga, troškove sprovođenja bilo kog oblika statusa i troškove preuzimanja funkcija od UNMIK-a. Prema nekim scenarijima, cena ovakvih obaveza povezanih sa statusom može da iznosi ukupno nekoliko procenata BDP godišnje. Pored toga, postoji važan kontingent fiskalnih obaveza povezanih sa tekućim strukturnim

6

reformama, kao što su proces privatizacije i napori da se privuku privatne investicije u energetski sektor, pri čemu će njihov obim postati jasan kada politički status Kosova bude rešen.

B. Strukturna politika rasta 28. Stagnacija šire ekonomije posle postkonfliktnog buma i potreba da se pronađe fiskalni prostor da bi se kompenzovao fiskalni šok koji sa sobom nosi status, stavili su u oštar fokus potrebu za ubrzanim strukturnim reformama. Održavanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti neposredno posle konflikta i razvoj finansiran novcem donatora, bili su najveće postignuće kosovskih vlasti u proteklih nekoliko godina. Takva stabilnost je preduslov za rast i biće važno da Kosovo nastavi da sprovodi smotrenu makroekonomsku i fiskalnu politiku u srednjoročnom periodu. Kosovo se pored toga suočava sa nekoliko komparativno nepovoljnih karakteristika u poređenju sa svojim susedima, u vidu ograničenog pristupa međunarodnim transportnim pravcima, oronule infrastrukture i malih nasleđenih industrijskih kapitalnih zaliha. Ovi izazovi stavljaju poseban naglasak na ubrzavanje strukturnih reformi da bi se na najbolji način iskoristili značajni ljudski, fizički i prirodni resursi. 29. Nastavak izgradnje efikasne vlade i administracije predstavljaće fundamentalni izazov u srednjeročnom periodu. Efikasna vlada i administrativni aparat koji reaguju na potrebe građana su od kritične važnosti za izradu i sprovođenje politike orijentisane na rast. Trenutna struktura vlasti na Kosovu i neizvesnost oko njegovog političkog statusa predstavljaju očigledne izazove efikasnom kreiranju i planiranju. Stoga, dalji rad sa međunarodnim partnerima na poboljšanju rukovodećih i administrativnih funkcija, kao što su srednjeročno ekonomsko i finansijsko planiranje, upravljanje javnim finansijama i obezbeđivanje javnih usluga, i dalje ostaje prioritet. 30. Poboljšanje pružanja infrasturkurnih usluga, posebno u sektoru elektro-energetike, ostaje jedan od glavnih izazova u kreiranju politike. Pored svog štetnog efekta na javne finansije, tekuća kriza u energetskom sektoru predstavlja veliko ograničenje za rast. Preko tri četvrtine poslovnih subjekata koji su anketirani u toku 2006. godine navelo je da je slabo snabdevanje električnom energijom prepreka za obavljanje poslovanja. Poboljšanje u pružanju drugih infrastrukturnih usluga je takođe veliki izazov: preko polovine svih anketiranih firmi je takođe navelo slab kvalitet i visoke troškove prevoza i telekomunikacionih usluga kao prepreke. Lekcije naučene iz kosovskog iskustva sa pokušajem da se poboljša situacija u energetskom sektoru su korisne: javni troškovi sami po sebi nisu dovoljni – od suštinske važnosti su i reforma politike i regulative u cilju poboljšanja efikasnosti (i u telekomunikacionom sektoru i konkurentnosti). 31. Ipak, najvrednija imovina koju Kosovo ima su njegovi ljudi – pa je maksimizacija mogućnosti kroz poboljšanje obrazovanja i zdravstva, kao i olakšavanje zapošljavanja, naredni veliki izazov za razvoj. Kosovo ima neuobičajen demografski profil za evropsku ekonomiju u tom pogledu što se procenjuje da je njegovo stanovništvo mlado - skoro jedna trećina stanovništva je školskog uzrasta – a stopa rasta je oko 1.5% godišnje. Kosovo će s toga uživati u relativnom obilju radne snage u srednjeročnom periodu. Rezultati u zdravstvu i obrazovanju su ipak slabi, što sugeriše da je kvalitet ljudskog kapitala nizak i da bi reforme zdravstvenog i obrazovnog sistema odnele značajne koristi. Olakšavanje zapošljavanja je takođe važno, i na samom Kosovu kroz održavanje sadašnjeg povoljnog okvira koji reguliše radne odnose i u inostranstvu kroz aranžmane za programe cirkularnih migracija.

C. Obrazovanje 32. Investiranje u ljudski kapital i izgradnju inkluzivnog i efikasnog sistema obrazovanja je od kritične važnosti za razvoj Kosova i konačno pristupanje EU. Vlada je identifikovala obrazovanje kao jedan od ključnih sektora u SPRK i SOT. Obrazovanje je jedan od nekoliko sektora u kojima su ove strateške ambicije artikulisane u detaljne i kredibilne sektorske strategije, i to u Strategiju za razvoj

7

preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu (2007-17) i Strategiju za razvoj visokog obrazovanja na Kosovu (2005-2015), koje su usvojile kosovske vlasti. Trenutno Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) razrađuje okvir za sprovođenje strategija. 33. Sistem obrazovanja na Kosovu se u svom razvoju susreće sa višeaspektnim izazovima. Prvo, još uvek postoji veoma ograničeno znanje o kvalitetu pruženog obrazovanja u poređenju sa drugim zemljama u regionu, pošto Kosovo nije učestvovalo u međunarodnim procenama đaka. Drugo, stopa upisa u srednje i visoko obrazovanje je i dalje niska u poređenju sa drugim zemljama JIE, dok je i dalje prisutna i nejednakost među različitim nivoima prihoda i među polovima. Treće, postoji potreba za značajnim investicijama zbog mladog i rastućeg stanovništva i sadašnjeg niskog kvaliteta rezultata obrazovanja. Četvrto, sistem rukovođenja na univerzitetima je slab, a kvalitet nastave je neujednačen. 34. Kako status Kosova bude postajao jasniji, uloge i odgovornosti svakog nivoa sistema obrazovanja moraju da budu razjašnjene i prilagođene, posebno u pogledu decentralizacije. Očekuje se da opštine u budućnosti dobiju dodatne odgovornosti. Mnoge od rukovodećih i administrativnih odgovornosti za osnovno i srednje obrazovanje su trenutno podeljene između MONT i dekoncentrisanih kancelarija na regionalnom nivou (regionalne kancelarije za obrazovanje) sa jedne strane i opštinskih odeljenja za obrazovanje sa druge. Pošto je obrazovanje jedna od glavnih usluga koje se pružaju na opštinskom nivou, izgradnja institucionalnih kapaciteta u opštinama i razjašnjavanje uloga i odgovornosti na svakom nivou sistema obrazovanja biće od kritične važnosti za promovisanje kvaliteta obrazovanja, čime se doprinosi stabilnosti i rastu na Kosovu.

D. Finansijski sektor 35. Kosovski finansijski sektor se razvijao izuzetno brzo u prethodnih nekoliko godina: obezbeđivanje da on ostane dobro nadziran i regulisan je važan izazov za vlasti, posebno u ovom trenutku. Poverenička procena finansijskog sektora (PPFS) koja je sprovedena u maju 2006. godine ukazala je na brojne slabosti postojećeg finansijskog sektora na Kosovu, uključujući: (i) institucionalnu i finansijsku stabilnost Centralne bankarske uprave Kosova (CBUK); (ii) smotren okvir za regulisanje, nadzor i odlučnost sektora bankarstva i osiguranja; i (iii) infrastrukturu finansijskog sektora. 36. Razvoj kapaciteta CBUK i drugih finansijskih institucija je identifikovan kao ključni faktor za poboljšanje efikasnosti i održivosti finansijskog sektora na Kosovu. Pre izvesnog vremena CBUK je preduzela značajne korake na ojačavanju bankarskog sektora na Kosovu, uvodeći zakonski okvir za dovođenje u sklad svojih aktivnosti sa međunarodnim najboljim praksama i ohrabrujući konsolidaciju. Ovo je dovelo do povećanog stranog učešća i konkurentnosti u sektoru. Ipak, pitanje kapaciteta CBUK i dalje nosi neke latentne rizike, kao i izazove razvoja na nivou banaka i drugih finansijskih institucija. U tom pogledu program koordinisan od strane donatora mogao bi da podupre stabilnost sektora fokusirajući se na jačanje postojećih regulatornih i nadzornih struktura finansijskog sektora.

IV. NAPREDAK POSTIGNUT U PRETHODNIM PROGRAMIMA I NAUČENE LEKCIJE

A. Podrška Svetske banke od 1999. godine 37. Od kraja sukoba, podrška Kosovu bila je razrađena u tri tranzicione strategije podrške ((1999, 2002. i 2004.) i u jednom IPS (2006). Dvadeset pet grantova u ukupnom iznosu od 119 miliona dolara obezbeđeno je za: ekonomsku reformu i izgradnju institucija, razvoj privatnog sektora, obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, energetski i rudarski sektor i prateće čišćenje životne sredine, infrastrukturu i razvoj zajednice i borbu protiv ptičijeg gripa. Ovi grantovi su finansirani iz:

8

• dve tranše iz neto prihoda povereničkom fondu za Kosovo, u ukupnom iznosu od 60 miliona dolara, kao i skoro 3 miliona dolara investicionog prihoda iz povereničkog fonda;

• šest grantova iz fonda za postkonfliktne situacije u ukupnom iznosu od 9.9 miliona dolara za podršku

postkonfliktnim aktivnostima socijalne kohezije;8 • IDA postkonfliktni grant u iznosu od 15 miliona dolara u toku 18 meseci od početka IDA-13, od jula

2003. do decembra 2003. godine; • IDA grant u iznosu od 15 miliona dolara u periodu od januara 2004. do juna 2005. godine; i • IDA grant u iznosu od 21 milion dolara (plus 3 miliona dolara za kontrolu ptičijeg gripa i projekat

pripravnosti i reagovanja u slučaju ljudske pandemije) u periodu od jula 2005. do juna 2007. godine. 38. Pored investicione podrške i podrške za prilagođavanje politike, Banka je takođe imala vodeću ulogu zajedno sa Evropskom komisijom u koordinaciji donatora i davanju saveta i podrške u pogledu politike.

B. Sadašnji portfelj 39. IPS za 2006. godinu predložio je 3 projekta, i to projekat tehničke pomoći za dobijanje lignita (LPTAP) u vrednosti od 8.5 miliona dolara, projekat čišćenja i obnavljanja zemljišta (CLRP) u vrednosti od 5.5 miliona dolara i aktivnost podrške prilagođavanju fiskalne politike u iznosu od 5 miliona dolara. U toku sprovođenja IPS odustalo se od poslednjeg projekta i to zbog toga što je ranije opisani neočekivani prelazak u fiskalni suficit sasekao kratkoročne fiskalne finansijske potrebe, i zbog izazovnog okruženja za kreiranje politike u toku prologniranog perioda pregovora o statusu. Umesto njega, projekat CLRP je povećan za 5 miliona dolara, dok je LPTAP projekat povećan za 2 miliona dolara. Takođe je odobreno regionalno izdvajanje IDA u iznosu od 3 miliona evra za kontrolu ptičijeg gripa i projekat pripravnosti i reagovanja u slučaju ljudske pandemije. 40. Sektori energetike i rudarstva su od ključne važnosti za budući rast na Kosovu. Izobilje mineralnih naslaga, posebno lignita, stvara potencijal da Kosovo privuče strane investitore da izvoze energiju u region i pokriju potrebe domaćeg tržišta. LPTAP pomaže PIS da ojačaju donošenje politike, pravnih i regulatornih okvira koji pogoduju novim investicijama u energetski sektor. LPTAP pomaže u privlačenju kvalifikovanih privatnih investitora za razvoj kopova lignita i izgradnju novih proizvodnih termo kapaciteta na lignit u skladu sa najvišim važećim standardima održivosti životne sredine i socijalne održivosti. Početni IDA grant u iznosu od 8.5 miliona dolara povećan je u junu 2007. godine za 2 miliona dolara, tako da ukupno iznosi 10.5 miliona dolara, da bi se pokrio celokupan stvarni trošak usluga: (i) transakcionih savetnika koji vrše ispitivanje tržišta, pripremaju potrebnu dokumentaciju za pokretanje konkurentnog i transparentnog postupka nadmetanja i procene ponuda, i koji pružaju opštu podršku PIS u zatvaranju finansijskih konstrukcija u vezi sa transakcijama; (ii) pravnih i regulatornih savetnika koji pomažu u pripremi ključnih zakonskih propisa, uključujući bilo koju potrebnu izmenu koja bi olakšala realizaciju predloženog novog ugljenokopa/elektrane; i (iii) savetnika za socijalna pitanja/pitanja zaštite životne sredine koji pripremaju stratešku procenu životne sredine i socijalnu procenu (SESA) u vezi sa razvojem energetskog sektora u regionu Sibovca/Obilića, koja će identifikovati pitanja životne sredine i socijalna pitanja kao deo projektovanog razvoja u sektoru proizvodnje električne energije i pratećem sektoru iskopavanja lignita, pri čemu će oni pružiti i podršku izgradnji institucionalnih kapaciteta za praćenje i regulisanje uticaja na životnu sredinu iskopavanja uglja i proizvodnje električne energije. Transakcioni, pravni i regulatorni savetnici su

8

9

Jedan od ovih šest (PCF grant za decentralizaciju) odobren je u fiskalnoj 2008. godini, a drugi (PCF za obrazovanje) odobren je krajem fiskalne 2007. godine.

već angažovani i počeli su da rade. Četiri konzorcijuma kompanija sa međunarodnom reputacijom su se već pretkvalifikovali kao ponuđači za investicije. 41. Banka takođe podržava napore PIS na posvećivanju pažnje posebnom pitanju nasleđa životne sredine u vezi sa otvorenim naslagama pepela na zemljištu. Početnih 5.5 miliona dolara za projekat CLRP privuklo je druge partnere na razvoju odmah pošto ga je Odbor odobrio. Holandska vlada je obezbedila 3 miliona evra za sufinansiranje projekta, koji će biti iskorišćeni za izgradnju kapaciteta organa zaduženih za životnu sredinu putem prenošenja iskustava u bavljenju pitanjima nasleđa životne sredine, za pretvaranje zemljišta za poljoprivredne svrhe i moguću izgradnju naselja. Ovaj projekat ima četiri komponente. Prva komponenta je priprema otvorenog ugljenokopa Dobro Selo za prijem i skladištenje pepela koji se dobija radom termo elektrane Kosovo A, kao i za skladištenje pepela koji će biti prebačen sa otvorenog odlagališta pepela na Kosovu A. Druga komponenta je podrška potpune obnove skladišnih kapaciteta na Kosovu A i ublažavanje sadašnjih uticaja na životnu sredinu povezanih sa otvorenim odlaganjem otpada i odlaganjem jalovine. U okviru treće komponente biće obnovljeno oko 6.5 km2 zemljišta putem preoblikovanja i rekultivacije izabranih odlagališta jalovine. U okviru četvrte komponente biće pružena podrška KEK-u u vezi sprovođenju projekta. 42. Obim CLRP je proširen tako da uključi i čišćenje postrojenja za gasifikaciju uz dodatni IDA grant u iznosu od 5 miliona dolara, koji je odobren u junu 2007. godine. Ova komponenta će pomoći službenicima koji se bave pitanjem životne sredine na Kosovu u poštovaju međunarodnih dobrih praksi u vezi zdržavanja, uklanjanja, pakovanja i odvoženja sa lica mesta na spaljivanje ili ponovno preradu oko 17500 m3 sledećih hemikalija: koncentrovani fenol, mešavina fenola i vode, katran, uljna jedinjenja, uključujući otpadno ulje, amonijak, benzen i metanol. U vreme kada CLRP bude završen, očekuje se da zagađenje iz odlagališta pepela sa Kosova A bude eliminisano, što će biti od koristi za zdravlje lokalnog stanovništva. Obnavljanje odlagališta jalovine učiniće da zemljište bude na raspolaganju za prirodna staništa, za poljoprivredu i za stambene potrebe. Osoblje koje se bavi pitanjima životne sredine će steći potrebno znanje koje će im omogućiti da pripreme planove za dalje aktivnosti čišćenja na lokaciji gasifikacije, posle uklanjanja najopasnijih supstanci. 43. Tekući plan aktivnosti takođe obuhvata projekat tehničke pomoći poslovnom okruženju (BETA) u iznosu od 7 miliona dolara, projekat tehničke pomoći za upravljanje javnim troškovima (PEMTAG) u iznosu od 5.5 miliona dolara i grant tehničke pomoći energetskom sektoru (ESTAP III) u iznosu od 2.5 miliona dolara. Takođe, u maju 2007. godine odobren je PCF grant u iznosu od 0.7 miliona dolara za poboljšanje učestvovanja u obrazovanju, a u avgustu 2007. godine je odobren PCF grant u iznosu od 1.5 miliona dolara za decentralizaciju.9 44. Sve u svemu, planirane aktivnosti nastavljaju da se odvijaju dobro, pri čemu su ciljevi razvoja i napredak u sprovođenju svih projekata koji su u fazi realizacije ocenjeni zadovoljavajućom ocenom. Od 22 projekta koji su završeni do 1999. godine, samo je jedan – projekat Pilot kreditne linije za mala i srednja preduzeća koji je okončan 2004. godine – ocenjen kao nezadovoljavajući. Pored finansiranja investicija projekata, Banka je takođe izvršila značajnu količinu analitičkog rada, uključujući između ostalog, Povereničku procenu finansijskog sektora na Kosovu, Povereničku procenu javnih troškova, reviziju javnih troškova i institucionalnu reviziju, ROSC o računovodstvu i reviziji, PEFA izveštaj o učinku, Kosovski ekonomski memorandum i Studiju tržišta toplote na Kosovu.

C. Ostala donatorska podrška 45. Banka u svom radu u finansijskom sektoru sarađuje sa nekoliko donatora. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) na Kosovu je nedavno ododbrila grant za razvoj privatnog sektora. MMF i USAID 9

10

Sa grantom za decentralizaciju, ukupan iznos odobrenih PCF grantova je šest u ukupnoj vrednosti od 9.9 miliona dolara.

pružaju CBUK tehničku pomoć u vezi jačanja nadzora bankarskog sektora na licu mesta. KfW podržava razvoj fonda za osiguranje depozita. U okviru tekućeg projekta Tehničke pomoći poslovnom okruženju (BETA), Banka obezbeđuje tehničku pomoć u cilju poboljšanja poslovnog okruženja na centralnom i lokalnom nivou, kao i za razvoj okvira imovinskih prava za Kosovsku katastarsku agenciju (KKA). 46. Uprkos hitnoj potrebi da se poboljša kvalitet obrazovanja kao osnove za ekonomski rast i socijalnu stabilnost na Kosovu, obrazovanje nije privuklo puno donatorske podrške u toku poslednjih sedam godina. Ipak, određeni broj donatora je aktivan sa malim intervencijama u obrazovnom sistemu na Kosovu u proteklih nekoliko godina. EAR podržava razvoj školske infrastrukture, stručnog obrazovanja i izgradnju kapaciteta za unapređivanje bolonjskog procesa u visokom obrazovanju. Evropska komisija (EK) planira da dalje olakša integraciju Kosova u bolonjski proces. Austrijska agencija za razvoj (ADA) podržava osnivanje i razvoj Kosovske akreditacione agencije. Nemačka i švedska vlada (preko GTZ-a i Swiss Contract-a) pomažu u razvoju stručnog obrazovanja. 47. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju je počelo da preuzima snažniju rukovodeću ulogu u koordinaciji partnera na razvoju (PR) u obrazovanju, a počeo je i da raste interes partnera na razvoju da podrže obrazovanje na koordinisan način. MONT je odredilo osoblje koje je potpuno posvećeno koordinaciji partnera na razvoju i organizovalo je 2007. godine nekoliko koordinacionih sastanaka i radionica o širokom spektru pitanja u obrazovanju. Kabinet premijera takođe želi da promoviše bolju koordinaciju i harmonizaciju kroz Centar za koordinaciju donatora (CKD). Partneri na razvoju pokreću zajedničku studiju izvodljivosti za sektorski pristup u obrazovanju na Kosovu. 48. Kosovske vlasti preuzimaju sve veću ulogu u koordinaciji donatora kroz CKD uz podršku Banke i Evropske komisije. Nedavno je CKD bio uspešan u organizaciji sastanka za tehničku koordinaciju donatora. Ovaj sastanak imao je za svrhu da se na njemu predstavi i raspravlja o SOT 2008-2010, koji postavlja prioritete za razvoj i kreira politički osnov za donatorsku pomoć.

D. Naučene lekcije 49. Ključne lekcije su naučene iz operativnog iskustva Banke, njenog analitičkog rada i ankete klijenata10 na Kosovu. Lekcije su takođe naučene iz iskustva Banke u drugim zemljama u regionu. U ove lekcije spadaju: (i) Ciljani fokus na ekonomski rast je od kritične važnosti za efikasan razvoj na Kosovu. Skoro polovina

anketiranih klijenata stavila je ekonomski rast i otvaranje radnih mesta na sam vrh razvojnih prioriteta za Banku na Kosovu. Procena siromaštva koju je izvršila Banka navodi da bi imajući u vidu plitkoću siromaštva na Kosovu rast koji omogućava otvaranje održivih radnih mesta imao veliki uticaj na smanjivanje siromaštva. Procena siromaštva je takođe ukazala na čvrstu korelaciju između nivoa siromaštva i obrazovanja.

(ii) Kosovo je nasledilo slabe postupke kada se radi o životnoj sredini pri eksploataciji prirodnih resursa,

posebno u rudarskom i energetskom sektoru. Pošto su resursi lignita i energetski sektor stubovi budućeg rasta, moraju da budu primenjene odgovarajuće mere zaštite životne sredine i socijalne mere da bi se obezbedila javna podrška i optimizirala korist.

10 Prema rezultatima ankete, Banka je razvila dobre radne odnose sa svojim glavnim partnerima i smatra se da ima veoma relevantnu ulogu na Kosovu. Velika većina anketiranih podržava uključivanje Banke u kritične oblasti razvoja, posebno u razvoju ekonomije i privatnog sektora, i želi da Banka bude uključenija u pitanje razvoja Kosova. Stvaranje osnova za održivi ekonomski rast, jačanje energetskog sektora, smanjivanje siromaštva i jačanje privatnog sektora bili su viđeni kao važne oblasti na koje Banka treba da se fokusira. Dok su finansijski resursi Banke bili visoko vrednovani, više od jedne trećine anketiranih smatralo je da će veliko znanje Banke biti njen najveći doprinos.

11

(iii) Postoji jasna potreba za izgradnjom kapaciteta u postkonfliktnim okruženjima da bi se obezbedilo da

se pomoć koristi efikasno. Moraju da se osnuju i neguju efikasne i funkcionalne institucionalne strukture. Stoga, donatori moraju da obezbede da usluge koje se obezbeđuju spolja ne postanu zamena za stvarni i održivi transfer znanja lokalnim institucijama.

(iv) Sa ograničenom raspoloživošću IDA resursa, jasne rezultate je teško videti ako su grantovi

namenjeni pomoći podeljeni u previše pravaca. Pored toga, kako se Banka kreće dublje u fazu razvoja iz faze postkonfliktne rekonstrukcije, njen cilj treba da bude da bude selektivnija u svom učestvovanju, kao i u korišćenju svojih resursa kroz zajedničko ili paralelno sufinansiranje.

V. STRATEGIJA POMOĆI SVETSKE BANKE 50. Glavni pravac ovog IPS predstavlja deo dugoročne strategije koja je započeta u okviru TSS u fiskalnoj 2004. godini, a zatim preneta u IPS za fiskalnu 2006-2007 godinu. Očigledno, u okviru jedne fiskalne godine, sprovođenje tekućih planova u ovom izazvonom okruženju biće od ključne važnosti za postizanje rezultata u dva stuba strategije: (i) razvoj novih izvora i viši kvalitet ekonomskog rasta; i (ii) obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti kroz zdravu fiskalnu politiku i upravljanje javnim troškovima. Imajući u vidu ograničena sredstva iz granta IDA, sprovođenje strategije Banke takođe se oslanja na strateški izabran analitički rad, partnerstvo sa ostalim donatorima i tehničku pomoć koja se finansira iz postkonfliktnog fonda. U aneksu 1 data je ograničena matrica rezultata za period IPS. 51. Ovaj IPS gradi se na tekućim operacijama sa sledeća dva predložena projekta:

A. Inoviranje obrazovanja 52. Svetska banka će pomoći Kosovu da izgradi institucionalne i rukovodeće kapacitete i sisteme koji su potrebni za poboljšanje kvaliteta obrazovanja, u skladu sa vladinim strategijama za preduniverzitetsko i visoko obrazovanje. U toku prve faze pomoći Banke, investicioni projekat za obrazovanje vredan 10 miliona dolara, podržaće vladu u izgradnji i jačanju institucionalnih i rukovodećih kapaciteta u Ministarstvu za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT), na nivou opština i škola, kao temelj za poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Ovo će biti urađeno u kontekstu poststatusnog Kosova i pratećeg novog zakonskog okvira za upravljanje obrazovanjem. Konkretno, projekat ima za cilj: (i) podršku novoj vladi da poboljša dizajn i organizaciju svog obrazovnog sistema, uključujući pravni okvir, propise za sve nivoe obrazovanja i pripadne mehanizme finansiranja, (ii) izgradnju i jačanje kapaciteta relevantnih odeljenja MONT-a u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja, (iii) izradu planova škola, školskih planova investicija i održavanja i standardnih projekata i izgradnju pilot model škola korišćenjem novih standarda i (iv) jačanje rukovodećih kapaciteta u MONT-u i na institucionalnom nivou za visoko obrazovanje. 53. Banka, zajedno sa drugim partnerima na razvoju teži uvođenju potpuno novog vida sektorskog pristupa u podršci obrazovanju na Kosovu. Podrška programu kojim rukovode lokalni stručnjaci u obrazovnom sektoru putem sektorskog pristupa na sveobuhvatan i koordinisan način, umesto postojanja projekta razdeljenog na delove, pruža mogućnost Banci i drugim učesnicima da pomažu vladi u upravljanju i sekvencioniranju aktivnosti reforme, koristeći oskudne resurse efikasno i efektivno, i fokusirajući se na rezultate. Ipak, iz povereničke perspektive, potpuno zaokruženi sektorski pristup, kao što je korišćenje državnih sistema nabavki, ili ulaganje svih sredstava na Kosovo, moglo bi da bude preuranjeno. Predloženi investicioni projekat predstavljaće sektorski pristup iz perspektive sektorske strategije, ali će ipak finansiranje i dalje odvijati paralelno (na budžetu) sa vladom i drugim partnerima, a nabavke će se vršiti prema smernicama Banke. Kada projekat dostigne svoju središnu fazu, ili u bilo koje odgovarajuće vreme, izvodljivost i podesnost korišćenja državnih sistema biće ponovo procenjena. Postavljanje ciljeva, praćenje

12

indikatora, izveštavanje o aktivnostima i rezultatima biće usklađeni. Biće organizovane zajedničke revizione misije.

B. Tehnička pomoć finansijskom sektoru 54. Predloženi projekat tehničke pomoći finansijskom sektoru (TP) imaće za cilj nekoliko ključnih izazova u finansijskom sektoru na Kosovu koji prete dugoročnoj stabilnosti i razvoju sektora. Davanje doprinosa u koordinaciji sa ostalim donatorima dugoročnoj stabilnosti i razvoju finansijskog sektora je deo povereničkih odgovornosti Banke i njene uloge u promovisanju dugoročnog ekonomskog rasta. Negativne posledice i dugotrajna šteta koju potencijalni problemi u finansijskom sektoru stvaraju po ekonomski rast i siromaštvo dalje opravdavaju učešće Banke u obezbeđivanju stabilnosti finansijskog sektora. 55. U koordinaciji sa ostalim donatorima, projekat će se fokusirati na oblasti koje su identifikovane kao ključna pitanja za stabilnost i razvoj sektora. U toku prošle godine, održano je nekoliko koordinacionih sastanaka donatora da bi se koordinirala pomoć u finansijskom sektoru. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) na Kosovu je nedavno odobrila grant za razvoj privatnog sektora, MMF i USAID obezbeđuju tekuću tehničku pomoć CBUK-u, posebno na jačanju nadzora bankarskog sektora na licu mesta, a KfW pruža tehničku pomoć za razvoj fonda za osiguranje depozita. Kroz tekući projekat tehničke pomoći poslovnom okruženju, Banka pruža tehničku pomoć na jačanju infrastrukture finansijskog sektora (registri), dok je kroz post FSFA bespovratnu tehničku pomoć, Banka obezbedila ciljanu pomoć finansijskom sektoru. Ipak, uprkos aktivnoj donatorskoj pomoći u sektoru, neke kritične oblasti nisu podržane, koje ako im ne bude posvećena pažnja mogu da podriju dugoročnu stabilnost sektora. Posebno, donatorska pomoć CBUK-u je uglavnom fokusirana na jačanje njegovog nadzora nad bankama na licu mesta sa posebnom pažnjom na kreditne rizike. Dok je ovo sve do nedavno bilo relevantno u kontekstu krhkog bankarskog sistema, sada je potrebno ojačati kapacitete CBUK za praćenje drugih rizika bankarskog sektora i drugih finansijskih institucija. 56. Predloženi projekat biće izgrađen na dostignućima ranijih projekata Banke i analitičkog rada na Kosovu. Projekat će pomoći organima finansijskog sektora na Kosovu da nastave sa sprovođenjem reforme sadržane u FSFA i unete u matricu tehničke pomoći CBUK. Ona će se zasnivati na uspešnoj bespovratnoj tehničkoj pomoći koja je pružena vlastima finansijskog sektora fiskalne 2007. godine, kao nastavak FSFA. Očekuje se da projekat ima sledeće komponente: (i) jačanje institucionalnih i finansijskih kapaciteta i održivosti CBUK; (ii) jačanje kapaciteta CBUK za nadzor banaka i nebankarskih finansijskih institucija, (iii) jačanje industrije mikrofinansija i (iv) jačanje kapaciteta Udruženja banaka Kosova za pružanje obuke lokalnim bankama. Tabela 2: Predloženi program grantova za Kosovo (jul 2007 – jun 2008) GRANTOVI US$ (mil.) AAA

Projekat inoviranja obrazovanja 10.0 Izveštaj o politici upravljanja javnim finansijama

Tehnička pomoć finansijskom sektoru

2.0 Izveštaj o politici javnih troškova u obrazovanju

Korporacijsko upravljanje javnim preduzećima

Studija reforme finansiranja zdravstvenog sektora

Studija o zapošljavanju mladih

Programska procena siromaštva

13

Preispitivanje javnih troškova u poljoprivredi

Ukupno 12.0

C. Rizici 57. Predloženi IPS odvija se u periodu visokih političkih, ekonomskih i socijalnih neizvesnosti. Pošto je Kosovo u kritičnoj fazi, predložena strategija fokusira se na ograničeni broj sektora sa suštinskim ekonomskim i socijalnim uticajem. Visoka nestabilnost zahteva da Banka bude i dalje agilna u prilagođavanju svoje pomoći strategiji na kraći i srednji rok. 58. Glavni politički rizik odnosi se na ishod statusa, i koji bi ako njim ne bude dobro upravljano mogao da poveća unutrašnju nestabilnost i pogorša regionalnu krhkost. Očekivanja i tenzije koji okružuju rešavanja budućeg političkog statusa Kosova su se povećali. Prihvatljivost konačnog ishoda od strane svih građana Kosova i Srbije i njihovih regionalnih suseda, biće od centralne važnosti za regionalnu stabilnost i kontinuirani put ka integraciji u EU. Rešenje koje se doživljava kao neravnopravno, moglo bi da dovede do fragmentacije i podele. 59. Glavni ekonomski rizik je neuspeh da se podrži potrebno fiskalno prilagođavanje. Dok su vlasti s jedne strane uspele da otklone fisklne debalanse u prethodnim godinama, opiranje usvajanju fiskalno neodrživih revizija socijalnih programa može da se pokaže komplikovanim. 60. Pojaviće se prateći rizik ako Kosovo ne bude u stanju da smanji značajne spoljne debalanse na održive nivoe. Do ovoga bi moglo da dođe kao rezultat kombinacije slabih izvoznih mogućnosti, nemogućnosti da se pokriju domaći zahtevi i pravljenja novih obaveza zaduživanja u inostranstvu. Predložena strategija radi na tome da direktno ublaži takve rizike razvojem novih izvoznih aktivnosti. 61. Konačno, postoji nekoliko važnih rizika koji su karakteristični za strategiju. Za predložene operacije, u te rizike spadaju: (i). Promena u rukovodstvu implementirajućih agencija može da utiče na vlasništvo nad strategijama i na

predložene operacije u tim strategijama.

(ii). U obrazovnom sektoru potencijalno povećane odgovornosti opština posle rešenja statusa, možda neće biti podržane odgovarajućom obukom, finansijskim i ljudskim resursima. Takođe, potencijalno davanje blok grantova opštinama (bez bilo kakve podele između obrazovanja, zdravstva i opštih troškova) posle rešenja statusa, moglo bi da smanji troškove za obrazovanje na opštinskom nivou, što bi moglo da dovede do nedostatka sredstava u povratnom budžetu koji nije namenjen za plate, već za podršku poboljšanju kvaliteta obrazovanja.

(iii). U finansijskom sektoru, potenicjalno političko mešanje ugrožava nezavisnost i nepristrasnost

regulatornih tela. 62. Kako se tekuće operacije nastavljaju iz prethodnih IPS i TSS, rizici obuhvataju sledeće: (i). Neadevkatna pažnja upravljanju potreba za energijom i/ili kašnjenje u otvaranju novog ugljenokopa

mogli bi da ugroze ili nanesu štetu dugoročnim prospektima sektora. Vlada i KEK moraju da obezbede rigorozno sprovođenje akcionog plana za poboljšanje učinka u fakturisanju i naplati računa i smanjivanju gubitaka koji nisu tehnički, i pokrenu i finansiraju izgradnju novog ugljenokopa.

14

15

(ii). Slabo upravljanje javnim troškovima moglo bi da dovede do rasipanja ili neodgovarajućeg korišćenja budućih prihoda dobijenih od novih investicija u energetiku. Banka podržava sekvencijalan program aktivnosti na poboljšanju upravljanja na Kosovu javnim fondovima, uključujući tekući projekat PEMTAG i dvodelnu reviziju javnih troškova i institucionalnu reviziju.

(iii). Ograničenja u kapacitetima mogla bi da dovedu do neefikasnog sprovođenja politike ili do

zaostajanja. Institucionalni kapaciteti u mladim kosovskim institucijama su ograničeni. IPS podržava inicijative izgradnje kapaciteta u nekoliko ključnih ministarstava, CBUK i drugim agencijama, ali će i dalje biti potrebna koordinisanija i bolje fokusirana podrška od međunarodne zajednice.

(iv). Neadekvatna javna svest, dijalog i vlasništvo na ključnim pitanjima mogli bi da ometu sprovođenje

strategije. Uz podršku Banke, vlada je počela sa dizajniranjem i sprovođenjem jasne komunikacione strategije za efikasniju interakciju sa partnerima u cilju postizanja dugoročne koristi iz razvoja elektrane na lignit na Kosovu, uključujući transparentnost u upravljanju javnim prihodima, sprovođenje evropskih socijalnih standarda i standarda životne sredine i zaštitnih mera, kao i veza između poboljšanja upravljanja potražnjom i povećane pouzdanosti snabdevanja električnom energijom.

63. Očekuje se da se program IPS završi krajem fiskalne 2008. godine, ili do promene statusa Kosova. Posle statusa i/ili jasnoće u vezi budućih odnosa između poststatusnog Kosova i Banke, biće pripremljena nova strategija pomoći za Kosovo.

Ane

ks 1

– M

atri

ca r

ezul

tata

Pr

aćen

je sp

rovođe

nja

Ips z

a fis

kaln

u 20

06-0

7 go

dinu

Rezu

ltati

iden

tifik

ovan

i u

posle

dnem

IPS

Aktiv

nost

i u p

erio

du IP

S D

osad

ašnj

i nap

reda

k

Don

eti s

u od

gova

rajući

okv

iri k

oji

se e

fikas

no sp

rovo

de. B

iće

mer

eni

(a.i)

pob

oljš

anjim

a u

posl

ovni

m

doži

vlja

vanj

ima

vlad

inih

pol

itika

, za

šta

su d

okaz

god

išnj

e po

slov

ne

anke

te

a. ii

) Kva

lifik

ovan

i stra

tešk

i in

vest

itor p

otpi

suje

ugo

vor z

a iz

grad

nju

nove

term

o el

ektra

ne i

novo

g ot

vore

nog

uglje

noko

pa u

tra

nspa

rent

nom

tend

ersk

om

post

upku

b)

Bić

e m

eren

o: (i

) pob

oljš

anje

m

stop

e fa

ktur

isan

ja i

napl

ate

ener

gets

ke k

ompa

nije

KEK

; i (i

i) sm

anje

njem

rezi

dent

nih,

ko

mer

cija

lnih

i bu

džet

skih

iz

dvaj

anja

za

KEK

c)

Bić

e m

eren

o (i)

sman

jivan

je u

br

oju

i int

enzi

tetu

opa

snih

mes

ta p

o ži

votn

u sr

edin

u ok

o po

stoj

ećih

el

ektra

na; (

ii) sm

anje

nje

emis

ija iz

po

stoj

ećih

pro

izvo

dnih

jedi

nica

; (ii

i) po

boljš

ani s

iste

mi z

a tre

tiran

je

otpa

dnih

vod

a i z

a od

laga

nje

pepe

la

u po

stoj

ećim

ele

ktra

nam

a;

d) o

tvar

anje

nov

og u

glje

noko

pa u

Si

bovc

u za

pos

tojeće

ele

ktra

ne.

a) Z

a pa

ket t

ehničk

e po

moć

i Sve

tske

ban

ke r

aspi

san

je te

nder

da

bi se

pru

žila

pom

oć u

razv

oju

polit

ike,

pr

avne

, re

gula

torn

e,

zašt

itne

i te

hnič

ke

doku

men

tcije

. b)

K

osov

ske

vlas

ti/K

EK,

uključu

jući

za

jedn

ičku

ra

dnu

grup

u PI

S-U

NM

IK,

su u

speš

ne u

pov

ećan

ju

fakt

uris

anja

i na

plat

e pr

ihod

a.

c) (

i) Za

poče

lo j

e sp

rovođe

nje

proj

ekta

čišće

nja

i ob

navl

janj

a ze

mlji

šta.

(ii

) Fi

nans

iranj

e iz

K

osov

skog

ko

nsol

idov

anog

bu

džet

a za

20

06.

godi

nu

pobo

ljšan

ja

u ži

votn

oj

sred

ini

na

Kos

ovu.

N

a el

ektra

ni

su

napr

avlje

ni

elek

trost

atič

ki f

ilter

i, ka

o i

sist

emi

za p

revo

ženj

e pe

pela

i tre

tiran

je v

ode

(d

) Kos

ovsk

e vl

asti/

KEK

/don

ator

i zap

očin

ju ra

d na

ot

vara

nju

novo

g ug

ljeno

kopa

Sib

ovac

jugo

isto

k ku

povi

nom

zem

ljišt

a i o

bezb

eđiv

anje

m p

očet

nih

inve

stic

ija. S

prov

ođen

je is

pitiv

anja

trži

šta

da b

i se

utvr

dio

inte

res p

rivat

nog

sekt

ora

za ra

zvoj

nov

og

rudn

ika.

a)

Sad

a su

pot

pisa

ni u

govo

ri sa

save

tnic

ima

za (i

) tra

nsak

cije

, (ii)

pra

vo i

regu

lativ

u i (

iii)

pita

nja

živo

tne

sred

ine

i soc

ijaln

a pi

tanj

a. D

a bi

se p

okril

i fin

ansi

jski

troš

kovi

tehn

ički

na

jkva

lifik

ovan

ijeg

kons

ulta

nta,

Odb

or iz

vršn

ih d

irekt

ora

Ban

ke je

odo

brio

dod

atni

IDA

gr

ant u

izno

su o

d 2

mili

ona

dola

ra.

b) K

osov

ske

vlas

ti i K

EK su

nas

tavi

li na

pore

na

pobo

ljšan

ju n

ivoa

fakt

uris

anih

i na

plać

enih

pr

ihod

a od

pro

daje

stru

je. Č

ini s

e da

su o

vi n

apor

i don

eli r

ezul

tat,

pose

bno

u dr

ugoj

po

lovi

ni 2

007.

god

ine,

pos

le sp

rovođe

nja

neko

liko

prak

tični

h m

era,

kao

što

su

uslo

vlja

vanj

e re

gist

raci

je v

ozila

dos

tavl

janj

em d

okaz

a o

plać

enim

raču

nim

a za

stru

ju.

c) (i

) Ban

ka je

pov

ećal

a poče

tni g

rant

od

5.5

mili

ona

dola

ra z

a pr

ojek

at č

išće

nja

i re

klam

acije

zem

ljišt

a, u

ključi

vanj

em sr

edst

ava

iz h

olan

dsko

g M

inis

tars

tva

za m

eđun

arod

ni

razv

oj (3

mili

ona

evra

) da

bi se

pop

unila

ned

osta

juća

sred

stva

za

finan

sira

nje

izra

de

proj

ekta

, i d

odav

anje

m d

odat

nih

5 m

ilion

a do

lara

za

pokr

ivan

je tr

oško

va č

išće

nja

post

roje

nja

za g

asifi

kaci

ju. S

prov

ođen

je p

roje

kta

je u

toku

. (ii

) Iak

o ko

sovs

ke v

last

i isk

azuj

u sn

ažnu

spre

mno

st d

a se

uhv

ate

u ko

štac

sa p

itanj

ima

živo

tne

sred

ine

u ve

zi sa

razv

ojem

ene

rget

skog

sekt

ora,

bud

žets

ka sr

edst

va z

a ub

laža

vanj

e ne

kih

prob

lem

a –

pre

sveg

a in

stal

acije

ESP

(ele

ktro

stat

ički

filte

r) n

a K

osov

u A

– su

za

sada

ot

išla

na

hitn

ije in

vest

icije

da

bi se

obe

zbed

io k

ontin

uite

t sna

bdev

anja

.

(d) P

osle

kaš

njen

ja o

d ne

kolik

o m

esec

i sad

a su

zap

očel

i rad

ovi n

a ot

vara

nju

novo

g ug

ljeno

kopa

Sib

ovac

jugo

isto

k za

pos

tojeće

ele

ktra

ne.

16

17

a) F

iska

lni d

ebal

ansi

su sm

anje

ni

na n

ivoe

koj

i mog

u da

bud

u fin

ansi

rani

na

održ

ivi n

ačin

, pre

sv

ega

pute

m m

era

za o

gran

ičav

anje

tro

škov

a za

pla

te i

zara

de i

subv

enci

je p

redu

zeća

, i

sveu

kupn

im p

obol

jšan

jima

u te

hnič

koj e

fikas

nost

i jav

nih

trošk

ova.

ii)

Usk

lađi

vanj

e up

ravl

janj

a ja

vnim

tro

škov

ima

sa m

eđun

arod

nim

na

jbol

jim p

raks

ama,

ukl

juču

jući

ja

vno

obja

vljiv

anje

spol

jnih

re

vizi

ja K

KB

. b

(i) U

spos

tavl

jeni

su d

etal

jni

okvi

ri i s

trukt

ure

za u

prav

ljanj

e bu

dući

m p

rihod

ima

iz e

nerg

etsk

og

i rud

arsk

og se

ktor

a.

(ii) R

azvo

jna

stra

tegi

ja sa

ub

laža

vanj

em si

rom

aštv

a na

laze

se

u ce

ntru

kre

iranj

e po

litik

e i

budž

etsk

e fo

rmul

acije

.

a (i)

Tro

škov

i se

održ

avaj

u un

utar

lim

ita k

oje

prop

isuj

e us

voje

ni b

udže

t za

2006

. god

inu,

uz

adek

vatn

o fin

ansi

ranj

e in

vest

icija

vis

okog

prio

ritet

a u

ener

gets

ki se

ktor

. (ii

) Pod

žano

gra

ntom

FPS

i PE

IR, d

alje

fisk

alno

pr

ilagođa

vanj

e kr

oz fo

rmul

aciju

bud

žeta

za

2007

. go

dinu

na

osno

vu z

adov

olja

vajuće

g SO

T, i

podr

žano

kl

jučn

im p

rom

enam

a u

polit

ici (

uključu

jući

mer

e za

za

drža

vanj

e ra

sta

plat

a i z

arad

a i s

ubve

ncija

javn

im

pred

uzeć

ima,

ugl

avno

m K

EK-u

).

(iii)

Podr

žano

gra

ntom

FPS

, PEI

R i

tehn

ičko

m

pom

oći i

z Sv

etsk

e ba

nke

(PEM

TAG

) i o

d st

rane

os

talih

don

ator

a, v

last

i su

dalje

pob

oljš

ale

upra

vlja

nje

javn

im tr

oško

vim

a, i

to iz

rađi

vanj

em i

obja

vljiv

anje

m

izve

štaj

a o

revi

ziji,

izm

enom

zak

ona

o ja

vnim

na

bavk

ama

i izg

radn

jom

inst

ituci

onal

nih

kapa

cite

ta.

b (i)

Izve

štaj

Sve

tske

ban

ke o

fisk

alni

m i

mak

roek

onom

skim

impl

ikac

ijam

a ra

zvoj

a en

erge

tsko

g se

ktor

a ur

ađen

je k

ao p

latfo

rma

za

gene

risan

je d

ebat

a o

polit

ici.

ii)

Urađe

n je

prv

i nac

rt St

rate

gije

razv

oja

Kos

ova,

sa

sman

jenj

em si

rom

aštv

a ka

o kl

jučn

om k

ompo

nent

om.

a (i)

Fis

kaln

o pr

ilagođa

vanj

e os

tvar

eno

u 20

06. g

odin

i bilo

je m

nogo

efik

asni

je n

ego

što

se

oček

ival

o. T

rošk

ovi s

u dr

žani

unu

tar b

udže

tski

h lim

ita z

a sv

e ka

tego

rije

trošk

ova,

a K

BK

je

imao

sufic

it od

3.5

% B

DP

u 20

06. g

odin

i (ka

o i u

odn

osu

na b

udže

tski

def

icit

prib

ližno

iste

ve

ličin

e), z

bog

kom

bina

cije

prih

oda

koji

su b

ili v

iši o

d oč

ekiv

anih

i sl

abog

izvr

šenj

a ka

pita

lnog

bud

žeta

. Iak

o su

naj

prio

rietn

ije in

vest

icije

u e

nerg

etsk

om se

ktor

u na

Kos

ovu

bile

fina

nsira

ne, i

nves

ticije

u ž

ivot

nu sr

edin

u ni

su.

(ii) V

last

i su

i u K

KB

za

2007

. god

inu

nast

avile

da

se d

rže

stop

e ra

sta

vlad

inih

troš

kova

is

pod

stop

e ra

sta

ekon

omije

i da

leko

ispo

d st

ope

rast

a pr

ihod

a. Š

esto

mes

ečna

revi

zija

bu

dežt

a 20

07. g

odin

e na

javl

juje

dru

gu u

zast

opnu

god

inu

sa fi

skal

nim

sufic

itom

. K

ombi

naci

ja p

oliti

ke k

oja

podu

pire

nas

tava

k pr

ilagođa

vanj

a je

kor

išće

na z

ajed

no sa

us

pešn

im o

gran

ičav

anje

m tr

oško

va z

a pl

ate

i zar

ade

i rob

e i u

slug

e, a

li je

bilo

mal

og

napr

etka

u sm

anjiv

anju

subv

enci

ja z

a K

EK i

drug

a ja

vna

pred

uzeć

a.

(iii)

Dok

se u

prav

ljanj

e ja

vnim

troš

kovi

ma

i dal

je p

obol

jšav

a, sa

stop

om iz

vrše

nja

kapi

taln

og b

udže

ta to

nije

sluč

aj, i

nije

jasn

o ka

ko ć

e od

luka

vla

de d

a po

deli

Ode

ljenj

e za

bu

džet

pri

MFE

na

cent

raln

a i o

pštin

ska

odel

jenj

a sa

odv

ojen

im ru

kovo

dstv

ima,

pov

ećat

i ef

ikas

nost

. Zak

on o

javn

im n

abav

kam

a, p

ripre

mlje

n uz

fina

nsijs

ku p

omoć

EA

R-a

, je

usvo

jen,

a n

ovi i

nstit

ucio

naln

i okv

ir ko

ji pr

opis

uje

zako

n je

u p

ostu

pku

dono

šenj

a.

b (i)

Zbo

g br

zo p

rom

enlji

ve p

rirod

e pr

iorit

eta

na K

osov

u, iz

vešt

aj o

mak

roek

onom

skim

im

plik

acija

ma

razv

oja

ener

gets

kog

sekt

ora

zam

enje

n je

u p

rogr

amu

rada

izve

štaj

em k

oji

anal

izira

i pr

epor

učuj

e ko

rekt

ivne

mer

e za

slab

o iz

vrše

nje

kapi

taln

og b

udže

ta n

a K

osov

u –

što

je p

itanj

e od

znača

jnog

razl

oga

za b

rigu

u sv

etlu

vel

ikih

pot

reba

za

javn

im in

vest

icija

ma

na K

osov

u i v

erov

atne

rasp

olož

ivos

ti do

nato

rski

h sr

edst

ava

za n

jihov

o fin

ansi

ranj

e u

blis

koj b

uduć

nost

i. (ii

) Kad

a se

radi

o S

trate

giji

razv

oja

Kos

ova,

zav

ršen

je z

nača

jan

obim

rada

, ukl

juču

jući

ši

roke

kon

sulta

cije

. Pos

tupa

jući

po

save

tu d

onat

ora

da se

brz

o pr

ipre

me

za m

oguć

u po

stst

atus

nu d

onat

orsk

u ko

nfer

enci

ju, v

last

i su

izdv

ojile

sred

stva

za

zavr

šeta

k SO

T za

pe

riod

2008

-10.

SO

T je

usv

ojen

u se

ptem

bru

2007

. god

ine

i pre

dsta

vlje

n do

nato

rsko

j za

jedn

ici.

U sk

ladu

sa p

repo

ruka

ma

dona

tora

, vla

da n

amer

ava

da re

vidi

ra S

OT

posl

e iz

bora

ka

o pr

vi p

riorit

et, i

da

zatim

zav

rši S

PRK

u b

lisko

j bud

ućno

sti.

Aneks 2 – Kosovo na dlanu KOSOVO NA DLANU 9/14/07

SIROMAŠTVO I SOCIJALA Kosovo (proc.)

Evropa i Centralna Azija

Niži srednji prihod

2006 Stanovništvo, šestomesečno (miliona) 1.9 473 2,475 GNI po glavi stanovnika 1,383 4,796 2,037 GNI (milijardi US$) 3.3 2,421 4,813 Prosečan godišnji rast, 2000-06 1.5 0.0 0.9 Stanovništvo (%) .. 0.6 1.4 Radna snaga (%) Najnovije procene (poslednja raspoloživa godina, 2004-06 Siromaštvo (% stanovništva ispod nacionalne granice siromaštva) 37 36 .. Urbano stanovništvo (% ukupnog stanovništva) 37 36 47 Očekivano trajanje života na rođenju (godina) 74 69 71 Smrtnost odojčadi (na 1000 živorođene dece) 35 28 31 Pothranjenost dece (% dece mlađe od 5 godina) .. 5 13 Pristup poboljšanim izvorima vodosnabdevanja (% stanovništva) .. 92 81 Nepismenost (% stanovništva starijeg od 15 godina) 6 3 11 Bruto upis u osnovnu školu (% dece školskog uzrasta) 93 103 112 Dečaci 93 104 113 Devojčice 93 102 110 KLJUČNI EKONOMSKI POKAZATELJI I DUGOROČNI TRENDOVI 1985 1995 2005 2006

BDP (u milijardama US$) .. .. 2.8 2.9 Bruto domaće investicije/BDP .. .. 30.2 31.1 Izvoz robe i usluga/BDP .. .. 8.8 11.4 Bruto domaća štednja/BDP .. .. -23.0 -23.3 Bruto nacionalna štednja/BDP .. .. -8.5 -7.1 Bilans tekućih računa/BDP .. .. .. .. Kamate/BDP .. .. .. .. Ukupan dug/BDP .. .. .. .. Ukupan dug usluge/izvoz .. .. .. .. Sadašnja vrednost duga/BDP .. .. .. .. Sadašnja vrednost duga/izvoz .. .. .. .. 1985-95 1995-05 2005 2006 2007-10 (prosečan godišnji rast) BDP .. .. 0.6 4.2 3.1 BDP po glavi stanovnika .. .. -1.1 2.5 1.3 Izvoz roba i usluga .. .. .. .. ..

STRUKTURA EKONOMIJE 1985 1995 2005 2006

(% BDP) Poljoprivreda .. .. .. .. Industrija .. .. .. .. Proizvodnja .. .. .. .. Usluge .. .. .. .. Privatna potrošnja .. .. 89.7 91.1 Potrošnja vladinih organa .. .. 15.1 15.0 Uvoz roba i usluga .. .. 62.0 65.8 1985-95 1995-05 2005 2006 (prosečan godišnji rast) Poljoprivreda .. .. .. .. Industrija .. .. .. .. Proizvodnja .. .. .. .. Usluge .. .. .. .. .. .. 1.9 5.3 Privatna potrošnja .. .. -10.4 3.0 Potrošnja vladinih organa .. .. -0.6 6.8 Bruto domaće investicije .. .. 4.3 14.9 Uvoz roba i usluga Napomena: Svi podaci za Kosovo su procene

18

CENE I VLADINE FINANSIJE 1985 1995 2005 2006

Domaće cene (% promena) Potrošačke cene .. .. -1.4 1.5Implicitni deflator BDP .. .. -2.2 -0.5

Vladine finansije (% BDP, uključuje sadašnje grantove)Sadašnji prihod .. .. 28.2 30.8Sadašnji budžetski balans .. .. -3.1 3.6Sveukupni suficit/deficit .. .. -3.1 3.6

TRGOVINA 1985 1995 2005 2006

miliona (US$) Ukupan izvoz .. .. 82 154 Hrana .. .. .. .. Ostalo gorivo .. .. .. .. Proizvođači .. .. .. ..Ukupan izvoz .. .. 1,391 1,612 Hrana .. .. .. .. Gorivo i energija .. .. .. .. Kapitalni troškovi .. .. .. ..

Indeks izvoznih cena (1995=100) .. .. .. ..Indeks uvoznih cena (1995=100) .. .. .. ..Uslovi trgovine (1995=100) .. .. .. ..

BILANS PLAĆANJA 1985 1995 2005 2006

(miliona US$) Izvoz roba i usluga .. .. 243 333Uvoz roba i usluga .. .. 1,712 1,916Bilans resursa .. .. .. ..

Neto prihod .. .. 37 50Neto sadašnji transferi .. .. 991 1,031

Sadašnji bilans računa .. .. -441 -504

Finansirajuće stavke (neto) .. .. 441 504Promene u neto rezervama .. .. .. ..

Memo: Rezerve uključujući zlato (miliona US$) .. .. .. ..Kursni odnos (DEC, local/US$) .. .. 1.2 1.3

SPOLJNI DUG I TOK RESURSA 1985 1995 2005 2006

Miliona (US$) Ukupan neizmiren i isplaćen dug .. .. .. .. IBRD .. .. .. .. IDA .. .. .. ..

Ukupno servisiranje duga .. .. .. .. IBRD .. .. .. .. IDA .. .. .. ..

Sastav toka neto resursa .. .. .. .. Zvanični grantovi .. .. .. .. Zvanični kreditori .. .. .. .. Privatni kreditori .. .. .. .. Strane direktne investicije .. .. .. .. Portfolio otplate .. .. .. ..

Program Svetske banke .. .. .. .. Obaveze .. .. .. .. Isplate .. .. .. .. Isplata glavnice .. .. .. .. Neto tokovi .. .. .. .. Isplata kamata .. .. .. .. Neto transferi .. .. .. ..

Napomena: Svi podaci za Kosovo su procene 9/14/07

-50

-40

-30

-20

-10

02005 2006

Bilans tekućih računa u BDP (%)

0

500

1,000

1,500

2005 2006 Izvoz Uvoz

Nivoi izvoza i uvoza (mil. US$)

-3

-2

-1

1

2

2005 2006

Deflator BDP IPC

Inflacija (%)

19

Aneks 3 – Odabrani indikatori portfelja i upravljanja Banke

Na dan 10/25/2007

Indikator 2005 2006 2007 2008Procena portfelja Broj projekata u fazi realizacije a 7 7 6 6Prosečan period realizacije (godina))

b1.4 2.0 1.4 1.7

Procenat problematičnih projekata po broju a, c

14.3 0.0 16.7 16.7Procenat problematičnih projekata po iznosu

a, c15.4 0.0 14.1 14.1

Procenat rizičnih projekata prema broju a, d

14.3 0.0 16.7 33.3Procenat rizičnih projekata prema iznosu a, d 15.4 0.0 14.1 21.8Odnos otplate(%) e 44.7 18.6 23.7 5.8Upravljanje portfeljom CPPR u toku godine (da/ne) Resursi za nadzor (ukupno US$) 195.0 484.0 1,027 241 (A)Prosečan nadzor (US$/projekat) 33 69 128 40

Stavka memoranduma Od FG 80 Poslednjih pet FG OED Procena proj. prema broju 15 10OED procena prema iznosu (US$ miliona) 11.8 11.8% of OED projekata sa ocenom U ili HU po broju 6.7 10.0% of OED projekata sa ocenom U ili HU po iznosu0.0 0.0

a. Kao što je pokazano u godišnjem izveštaju o učinku portfolija (osim za ovu FG).b. Prosečno trajanje projekata u portfelju Banke na Kosovu.c. Procenat projekata koji su ocenjeni sa U ili HU o razvojnim ciljevima (RC) i/ili napretku sprovođenja (NS).d. Kao što je definisano u okviru programa za poboljšanje portfolija.e. Odnos isplate u toku godine prema neisplaćenom bilansu portfolija Banke na početku godine: samo investicioni projekti.* Svi indikatori su za projekte koji su aktivni u portfoliju sa izuzetkom odnosa isplate, koji uključuje sve aktivne projekte, kao i projekte koji su istekli u toku fiskalne godine.

Odabrani indikatori portfelja i upravljanja Banke CAS Aneks B2 -Kosovo

20

21

Na dan 10/25/2007

Proizvod Cena na kraju FG (US$000) Prijem a Ciljevi b

Nedavno završeni

Na dan 10/25/2007

Proizvod Cena na kraju FG (US$000) Prijem a Ciljevi b

Nedavno završeni

Aneks 4 – Pregled bespovratnih usluga Aneks 4 – Pregled bespovratnih usluga

Analitička podrška pregovorima o statusu 2007 62 Don RPTP Poverenička pomoć finansijskom sektoru 2007 201 Vlada/IDA SZ/RPTP Odgovornost rukovodstva u zdravstvu 2007 48 Vlada/Don/IDA/Jav SZ/RPProgramska procena siromaštva 2007 227 Vlada/Don/IDA/Jav

Izveštaj o upravljanju javnim investicijama 2008 41 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD

U tokuFinansijska reforma zdravstva 2008 62 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD Procena kosovske omladine i zaposlenosti 2008 62 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD Izveštaj o korporacijskom upravljanju javnim

preduzećima 2008 41 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD TP za decentralizaciju (PCF grant) 2008 51 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD TP za obrazovanje (PCF Grant) 2008 nb Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD Izveštaj o LR na Kosovu 2008 134 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD Izveštaj o javnim troškovima u obrazovanju 2008 31 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD Izveštaj o decentralizacijji 2008 31 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD Programska procena siromaštva 2008 98 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD

Planirano

Programska procena siromaštva 2009 95 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD Programska revizija javnih troškova 2009 100 Vlada/Don/IDA/Jav

SZ/RP/JD

a. Vlada, donatori, IDA, javna razmena b. Stvaranje znanja, javna debata, rešavanje problema.

CAS Aneks B4 – Pregled bespovratnih usluga - Kosovo

SZ/RP/JD

Ane

ks 5

- ID

A P

ortf

olio

ope

raci

ja

Zatv

oren

i pro

jekt

i 16

IBR

D/ID

A *

Uku

pno

odob

reno

(akt

ivni

) 4

.47

O

d če

ga je

plaće

no

0.0

0 U

kupn

o od

obre

no (z

atvo

reni

) 1

6.03

Od

kojii

h je

plaće

no

0.0

0 U

kupn

o od

obre

no (a

ktiv

ni+z

atvo

reni

) 2

0.50

Od če

ga je

plaće

no

0.0

0

Uku

pno

neod

obre

no (a

ktiv

ni)

35.

61

Uku

pno

neod

obre

no (z

atvo

reni

0

.00

Uku

pno

neod

obre

no (a

ktiv

ni+z

atvo

reni

) 3

5.61

Akt

ivni

pro

jekt

i

Br.

proj

ekta

N

aziv

pro

jekt

aR

azvo

jni

cilje

viN

apre

dak

spro

vođe

nja Fi

s. g

odin

aID

AN

eras

pod.

Orig

.Fr

m R

ev'd

P10

2165

A

VIA

N F

LU -

XK

SS

2007

33.

11

P08

8045

B

US

EN

V T

AM

SM

S20

057

6.6

2.6

P09

6181

C

LEA

N U

P &

LA

ND

RE

CLA

MA

TIO

NS

S20

0610

.510

.70.

4P

0786

74

EC

ON

PO

L/P

UB

EX

P M

GM

TM

SM

U20

055.

53.

93

1.6

P08

8865

E

NE

RG

Y S

EC

T TA

3S

S20

052.

50.

60.

5P

0976

35

LIG

NIT

E P

OW

ER

TE

CH

NIC

AL

AS

SIS

TAN

CE

MS

MS

2007

10.5

10.7

1.5

1.2

Sve

ukup

ni re

zulta

t 39

35.6

92.

8

ispl

ata

a/

Raz

lika

izm

eđu

Oče

kiva

nih

i stv

arni

hoc

enjiv

anje

nad

zora

Kos

ovo

Posl

ednj

e PS

R

Na

dan

10/2

5/20

07

CA

S A

neks

B8

-Po

rtfo

lio o

pera

cija

(IB

RD

/IDA

i gr

anto

vi)

22

wb2

0185

6 P:

\KO

SOV

O\C

TRY

UN

IT\C

AS\

ISN

200

7\K

osov

o IS

N F

inal

Rev

iew

(dra

ft) O

ctob

er 2

9 - 2

007.

doc

10/2

9/20

07 5

:15:

00 P

M

23