UVOD Kada govorimo o zloupotrebi lekova,mislimo na njihovo korienje u ne terapijske svrhe. A kada govorimo o zloupotrebi lekova u sportu direktno mislimo na doping. Veruje se da je doping star koliko i oveanstvo. Nekada su se upotrebljavali u malom broju sluajeva obina sredstva, a danas je u sportu masovna upotreba lekova sa najkomplikovanijm kombinacijama. Istina, nema mnogo istorijskih podataka o najranijoj upotrebi dopinga niti su oni kompletni. Prvi dopinzi su se upotrebljavali u obliku hrane ili materijala koji se utrljavao u kou, da bi se pojaala krvna cirkulacija. Neki su upotrebljavali krv divljih zveri i meso tigra, testise bika, radi dobijanja snage. Prvi ozbiljni radovi o sredstvima koja su slina dopingu su radovi Byea koji je prouavao jednu vrstu gljiva Amanitia Muskaria, iji ekstrakt poveava 12 puta snagu i izdrljivost onih koji su je upotrebljavali. Meutim, prve precizne studije o uzimanju dopinga potiu krajem 19. veka, kada je i objavljen prvi sluaj dopinga (1864. godine) koji je uzimao pliva da bi pre preplivao La Manche. U to vreme samo ovi sportisti uzimaju doping, jer je to bila jedna od najteih sportskih disciplina. Odmah za njima, vrlo brzo poinju uzimati i biciklisti, zbog savladavanja napornih puteva, dugih staza i smetnji koje su im stvarali glomazni bicikli. Tada je uzimano sve to je bilo pri ruci: kokain, kamfor, kardiazol, efedrin. Poslednja supstanca koja je udomaena kod biciklista bila je amfetamin. Odmah sa primenom dopinga, nekontrolirano i sistematski iz trke u trku javili su se smrtni sluajevi u biciklizmu.. Usavravanje dopinga ide sve vie u cilju pronalaenja efikasnog sredstva. Afere koje su se u sportu javile oko dopinga kao da su indirektno pokrenule farmaceutsku industriju u pronalaenju novih kvalitetnijih sredstava. Na alost upotreba razliitih medicinskih sredstava nije vezana samo za vrhunske sportiste, ve ih sve vie koriste i rekreativci i amateri, estradne linosti, glumci, manekeni i mnogi drugi. Glavni razlozi su dostizanje vrhunskih rezultata, poveenje performansi, kako fizkih tako i psihikih, lepo oblikovana tela itd. Naalost ve dugo u sportu nije vie bitno samo uestvovati ve samo pobediti, jer pobeda donosi slavu, novac, privilegije, bolju i perspektivniju budunost.

TEORIJSKA RAZMATRANJA 1. DEFINICIJA DOPINGA Prema jednoj teoriji re "dope" potie iz June Afrike i odnosila se na primitivno alkoholno pie koje se koristilo kao stimulans u ceremonijalnim plesovima. Prema drugoj teoriji, pretpostavlja se da re doping dolazi od holandske rei "dop", naziva alkoholnog pia od kore groa koje su koristili Zulu ratnici da pojaaju svoju snagu u borbi. Naziv se ukorenio u periodu prelaska u 20. vek. Prvi se put pojavio u engleskom reniku 1879. godine, a izvorno se odnosio na ilegalno drogiranje trkaih konja. Definicija o dopingu ima mnogo. Iz godine u godinu ta se definicija stalno proiruje, izmenjuje, dopunjuje kako bi se sportistima i strunjacima skrenula panja na doping, ali okvirno moemo rei da se pod dopingom danas u savremenom sportu podrazumeva upotreba bilo koje strane supstance ili fiziolokih supstanci u velikim koliinama, kao i korienje fiziolokih sastojaka razliitim putevima unosa sa namerom da se na vetaki

nain poveaju radne i sportske sposobnosti. Danas nije poznat lek koji poveava telesnu sposobnost kod sportiste, a da u isto vreme ne stvara i neeljene posledice. 1.1 PODELA DOPING SREDSTAVA ZA SPORTISTE Premda (zavisno o autorima) ima vie raznih podela za doping sredstva, ovde e biti navedena lista zabranjenih supstanci i metoda Antidoping agencije Republike Srbije. Zabranjene supstance: C1. ANBOLIKI AGENSI C2. HORMONI I SRODNE SUPSTANCE C3. BETA-2 AGONISTI C4. ANTAGONISTI I MODULATORI HORMONA C5. DIURETICI I DRUGI MASKIRAJUI AGENSI C6. STIMULANSI C7. NARKOTICI C8. KANABIONOIDI C9. GLUKOKORTIKOSTEROIDI P1. ALKOHOL P2. BETA BLOKATORI Zabranjene metode : M1. POBOLjANjE TRANSPORTA KISEONIKA M2. HEMIJSKE I FIZIKE MANIPULACJE M3. GENSKI DOPING 2. ANALIZA DOPING SREDSTAVA ZA SPORTISTE U daljem tekstu e biti analizirana najvanija sredstva tj. lekovi koji se najee koriste kao doping, odnosno njihova zloupotreba u sportu, vodei se zvaninom listom zabranjenih doping sredstvima za sportiste Antidoping agencije Republike Srbije. 2.1 ANABOLIKI AGENSI U anabolike agense spadaju anabolki androgeni steroidi (AAS), klenbuterol kao i selektivni modulatori androgenskih receptora (SARM).

Anaboliki androgeni steroidi (AAS) Svi anaboliki steroidi dolaze iz testosterona. Testosteron je primarni muki hormon koji je odgovoran za brojne funkcije u telu. Proizvode ga uglavnom tzv. intersticijske odnosno

Leydigove stanice, odraena koliina se stvara u nadbubrenim lezdama te enzimskim pretvaranjem njegovih prohormona u perifernim tkivima. Telo odraslog mukarca dnevno proizvede 2,5mg - 11mg, a ene svega 0,25mg ovog hormona. Glavne funkcije testosterona iako su brojne za nau priu ovde mogu biti svrstane u jednu od ti kategoruje. Prva je anaboliki efekat testosterona. Ovaj efekat podrazumeva izgradnju i odravanje skeletalnog miinog tkiva, povecanje zadravanja kalcijuma u kostima i stimulaciju proizvodnje crvenih krvnih elija putem bubrenog erythropoietina. Ovo su efekti testosterona o kojima se esto diskutuje kada govoimo o "konstruktivnim" svojstvima ovog hormona. Testosteron takoe ima i androgena svojstva, koja se fokusiraju na razvoj i odravanje sekundarnih mukih karakteristika. To podrazumeva telesnu i facijalnu maljavost, dubina glasa, povean libido kao i podravanje kvaliteta i koliine sperme. Tree, testosteron ima i estrogeni efekat. Estrogen i testosteron su strukturalno veoma slini i telo redovno testosteron pretvara u estrogen preko enzima aomataze. Testosteron u stvari slui kao prvi izvor estrogena mukarcima, gde obavlja veliki broj vanih fizioloskih uloga. Pored ovih funkicija testosteron ima jo i druge uloge kao to su : sniavanje nivoa kortizola, resinteze kreatin fosfata, uticaj na CNS itd. Anaboliki androgeni steroidi imaju svoju primenu u medicini. Trenutno medicinska primena ovih lekova ja ipak prilino mala i moe biti svrstana u nekoliko kategorija: hypogonadisam, osteoporosis, anemia, karcinom dojke, leenje tkiva usled povreda i opekotina, gubljenje miine mase kod HIV pozitivnihh pacijanata, terapija andropauze itd. Neeljeni efekti AAS i zdravstveni rizici sa kojima se mogu suoiti sportisti pri dugotrajnoj upotrebi i veoj koliini kao to su : akne, agresivno ponaanje, depresija i ostale psihike promene, anafilaktiki ok, promene u zgruavanju krvi, gubitak kose, poremeaj kardiovaskularnog sistema, tumori i pojava raka, hipertenzija, ginekomastija, promene imunog sistema, oeenje bubrega, oteenje jetre, poveanje prostate, seksualne disfunkcije, atrofija testisa i sterilnost, supresija vlastite proizvodnje testosterona, smetnje u rastu, retencija Na i soli, virilizacija kod ena, oeteenje vezivnih tkiva itd. Treba napomenuti da je veina od navedenih pojava reverzibilna, a za pojedine i vrlo diskutabilna. Neke od pojava je mogue spreiti u toku same upotrebe AAS drugim medicinskim sredstvima. Danas je u upotrebi vie od 120 razlilitih anabolinih steroida. Tenja je proizvoaa pronai anaboliki steroid koji e imati samo anaboliko delovanje. Za sada je to ne mogue. Anaboliki steroidi u analizi pokazuju i androgene i anaboline crte. Iako su anabolini steroidi zabranjeni, ipak je njihova primena u sportskoj praksi svakim danom sve vea. U praksi je dokazano da su sportisti najee uzimali tri do etiri meseca anabolike steroide za vreme treninga uz neto veu terapeutsku dozu. Koliine koje sportisti uzimaju kreu se 10 - 40 puta vie od terapeutskih doza, odnosno koliina koje se koriste u leenju bolesnih ljudi. Zavisno od vrste sporta i sistema takmienja, sportisti koriste razliite metode i protokole uzimanja anabolikih steroida. Dva najpoznatija metoda su "cycling" (metod periodinog uzimanja sa intervalima odmora) i "stacking" (metod istovremenog uzimanja razliitih anabolika). AAS koji su najvie u upotrebi: - Testosteron u vidu razliitih estera (kao to je propionat,,cipionat,enantat,kombinacije vie estara itd) i njegovi derivati(Metiltestosteron,Metandrostenolon,Fluoksimesteron) - Derivati nandrolona (Nandrolon dekanoat,Etilestrenol,Trenbolon) - Derivati dihidrotestosterona (Oksandrolon,Stanozolol,Oksimetolon)

Naini primene AAS su razliiti pa tako najee se koristi oralni u vidu tableta (ovaj nain ima lo uticaj na jetru jer svi AAS oralnog tipa su 17 alfa alkalizovani kako bi se omoguio njihov nesmetan prolazak kroz jetru), injekcija u vidu intra muskularne primene, transdermalnih flastera.

Klenbuterol Iako svrtsan u grupu anabolikih agensa, njegovo anabliko dejstvo na oveka je veoma malo. Klenbuterol je po hemijskom sastavu beta 2 adrenergiki agonista, i u medicini se koristi u leenju hronine inflamacije disajnih puteva tj. astme. Atlete ga uzimaju prvenstveno zato da bi otvorili disajne puteve i na taj nain omoguili vei protok i razmenu gasova, kao i za spreavanje katabolizma, poveanje iste telesne mase i smanjivanja procenta telsnih masti. Klenbuterol je jedan od najvie zloupotrebljavanih lekova u sportu za poboljanje sportskih rezultata. Istina je da je izuzetan lipolitik, iz raloga to postepeno poveava telesnu temperaturu, za svaki stepen poveanje telesnte temperature telo sagori 5% kalorija. Neeljeni efekti koji se mogu javiti pri upotrebi ovog leka su nesanica, poremeaji sranog ritma, pad apetita, munina, psihoze, nervna razdraljivosta, nesanica itd. Ozbiljni neeljeni efekti su poveanje dimenzija srca, otkaz rada srca i srani napad. Klenbuterol je poznat kao teak preparat koji esto izaziva zamor, glavobolju itd, i relativno brzo dolazi do tahifilaksije (zasienja recptora) gubei efikasnost. Zato sportisti i rekreativci koriste eme kao to je dva dana uzimanja (po 20 mcg dnevno podeljeno u nekoliko doz) pa dva dana pauze, ili dve nedelje uzimanja pa dve nedelje pauze (u ovom drugom sluaju primenjuje se piramidalno tj. postepeno poveavanje i smanjivanje doza), postoji jo jedan nain uzimanja, a to je neprekidno uzimanje od nekoliko nedelja pri emu se posle druge nedelje uzimanja ciklusu dodaje Ketorifen, koji ima tu ulogu da oisti beta recptore i na taj nain omogui delovanje klenbuterola. Selektivni modulatori androgenskih receptora (SARM) SARMs (Selective Androgen Receptor Modulators) tj. selektivni modulatori androgenskih receptora je nova vrsta farmakolokih agenata napravljena da deluje kao steroidi,ali bez neeljenih efekata. Drugim reima, SARM deluju na ciljana tkiva u ovom sluaju miino tkivo, ne delujui pri tom na druga tkiva u kojima se nalaze androgenski receptori, otuda i naziv selektivni, dakle ne steroidini agent sa anabolikom aktivnou koji je dizajniran da deluje kao testosteron bez remeenja libida, steriliteta, uveanja prostate, gubitka kose i drugih neeljenih efekata koje mogu izazvati AAS. Oponaajui testosteron ovaj agent dovodi do poveanja iste miicne mase. Inae SARM je tek u fazi ispitivanja, i glavna namena ovakvih lekova e biti kod bolesti i oboljenja gde je izraen katabolizam (gubljenje miinog tkiva), degenrativnih bolesti. Za sada pet kompanija sprovodi klinika ispitivanja, ali proi e najmanje 4-5 godina pre nego SARM budu zvnino odobreni za upotrebu kao medikamenti. Jedini poznat SARM je Ostarin, i trenutno ga je ne mogue nai na doping testu.

2.2

HORMONI I SRODNE SUPSTANCE

U ovu grupu, hormoni i srodne supstance, spadaju sledee supstance i njihovi oslobaajui faktori : Eritropoetin (EPO) Hormon rasta (hGH),insulinu slian hormon rasta (IGF-1), mehano hormon rasta (MGF) Gonadotropini (LH,hCG) Insulini Kortikotropini Eritropoetin (EPO) EPO je glikoproteinski horomon koji u telu lue bubrezi i jetra, a osnovna mu je uloga stimulacija kotane sri tako to utie na proliferaciju i dalju diferencijaciju opredeljenih matinih elija eritropoeze, to na kraju ima za posledicu veu produkciju eritrocita. Tehinokom rekombinacije gena proizveden je sintetski EPO koji se aplicira putem injekcija. U medicini EPO se koristi u svrhu leenja teih sluajeva anemije, a poto je vrlo delotvoran, ponekad se koristi i umesto transfuzije. Sportisti najee koriste EPO u sportovima izdrljivosti kako bi poveali broj eritrocita, koji slue kao nosioci kiseonika do elije. Logino to u velikoj meri poveava dotok kiseonika u organizmu, a samim tim i aerobni kapacitet sportiste. Ista teorija primenjuje se i u tzv krvnom dopingu. EPO je ipak mnogo praktiniji jer zahteva samo nekoliko injekcija, a krvni doping dui boravak u uslovima hipoksije (visinske pripreme), vaenje, manipulisanje i zamrzavanje krvi, pa njeno vraanje u telo sportiste nakon nekoliko nedelja. Neeljeni efekti koje donosi EPO za mnoge sportiste su bili fatalni. Naime, EPO dramatino utie na hematokrit (procenat eritrocita u krvi), to predstavlja veliku opasnost jer krv tako visoke gustine vrlo lako moe zaepiti arteriju, to dovodi do katastrofe u obliku sranog, modanog udara, otkazivanja srca ili pulmonalnog edema (nagomilavanje vode u pluima zbog otkazivanja leve ventrikule). Potenicjalna opasnost postaje jo vea kod dehidriranih sportista (maratonci, biciklisti itd koji gube velike koliine tenosti za vreme takmienja). Doziranje iznosi 15-100 I.J po kilogramu telesne teine. Sportista teak 80kg uzima maksimalno 8000 I.J tri puta nedeljno u obliku injekcije. Nije preporuljivo koristiti due od 4-6 nedelja, a prvi oigledni rezultati pokazuju se nakon druge nedelje korenja. Nakon razdoblja intenzivne terapije, dovoljno je davanje minimalne doze od 20 I.J po kg telesne teine jednom nedeljo kako bi se odrala dosegnuta koncentracija eritrocita u krvi. Za vreme uzimanja EPO-a sportista mora biti pod stalnim lekarskim nadzorom, a krv je potrebno kontolisati svkog dana. Smatrea se da za takmiara u sportovima izdrljivosti idealan hematokrit od 55. Trenutni doping test kojim se kontrolie urin sportiste ne moe detektovati prisutnost EPO-a, najvie iz razloga to uinak ovog dopinga traje dugo vremena i nakon prestanka njegovog uzimanja, pa sportisti nemaju potrebu uzimati ga neposredno pre takmienja, ime rizikuju da budu poyitivni na doping testu. Hormon rasta (hGH)

Somatropin (hormon rasta , human growth hormone hGH) je peptidni hormon prednjeg renja hipofize, sastoji se iz 191 aminokiseline. Ima direktan metaboliki efekat na lipolizu kao u adipoznim tkivima i na aktivnost insulina, i indirektne anabolike efekte preko druge klase medijatora, poznatih kao somatomedini. Koristi se u leenju dece sa poremeajem raste, zbog nedovoljnog izluivanja endogenog hormona rasta; leenje niskog rasta kod dece sa Turnerovim sindromom (disgeneza gonada), hronina bubrena insuficijencija kod dece, nedostatak GH kod odraslih. Neeljena dejstva GH su: akromegalija, hipoglikemija, pojava hipotireoze, glavobolje, edem papile optikog nerva, benigna intrakranijalna hipertenzija, bol u miiima, glikozurija, edem, retencija tenosti, antralgija, mijalgija, hipotireodizam, reakcije na mestu injekcije itd. GH ima jak anaboliki efekat i uzrokuje poveanu sintezu proteina koja se manifestuje u miinoj hipertrofiji (poveanje miinih elija) i u miinoj hiperplaziji (vei broj miinih elija). Ovo poslednje je vrlo interesantno poto se ovo poveanje broja ne moze dobiti uzimanjem steroida. To je verovatno razlog zato se GH zove i najjai anaboliki hormon. Drugi efekat GH-a je njegov naglaen uticaj na sagorevanje masti. On pretvara vie telesnih masti u energiju, to vodi ka drastinom smanjenju masti to dozvoljava sportisti da povea unos kalorija u organizam. Tree, esto previdjeno, je injenica da GH jaa vezivno tkivo, tetive i hrskavice, to bi mogao biti jedan od glavnih razloga za znaajno poveanje snage koje su iskusili mnogi sportisti. GH je jedan od najintenzivnije istraenih hormona. Specijalisti za anti-starenje fokusirali su se na njegovoj sposobnosti da regenerie tkiva bubrega, plua, srca i jetre . Ljudski hormon rasta je bio znatno istraivan i kliniki i teoretski mnogo dekada. GH je smatran za "Izvor mladosti". On je zapanjio medicinsko drutvo sa svojim brojnim pozitivnim psiholokim efektima degenerativnih uslova za starenje i bolesti. Izraeni visoki nivoi energije, napredan libido i seksualne mogucnosti; ponovni rast unutranjih organa koji se smanjuju sa godinama; vei srani izlaz. I jo, superiorne odbrambene funkcije, bolje funkcionisanje bubrega, smanjenje krvnog pritiska, poboljani izgled holesterola (vii HDL i nii LDL) su bili dokumentovani. Danas praktino da nema profesionalnih sportista koji ga nisu koristili, ba zbog svojih nabrojanih dejstava, predstavlja idealno sredsvo kao doping, jer se za sada jo ne moe nai na doping testu. Jedna od mana mu je i cena, jer GH na crnom tritu dostie visoku cenu, a da bi se videli pravi efekti potrebne su doze od 4 IU do 6 IU dnevno tokom nekoliko nedelja za dobijanje najbolih rezultata. Ipak GH svoje najbolje dejstvo pokazuje u kombinaciji sa ostalim hormonima (insulinom,AAS). Insulinu slian hormon rasta (IGF-1) IGF je skraenica za insulinu slian faktor rasta (insulin-like growth factor) tj somatomedin C. To je prirodna supstanca koja nastaje u ljudskom telu i najvece nivoe ima tokom puberteta. IGF-1 ili insulinu slican faktor rasta 1 ima strukturu saglasnu insulinu koji izraava aktivnost slinu insulinu. IGF-1 je i peptid preko koga hormon rasta vri veinu svojih efekata koji pomau rast Postoji mnogo razliitih uloga koje IGF ima telu; pomenuu samo one koji su vani za fiziki razvoj. Najpozitivniji efekat je povean transport aminokiselina, povean transport glukoze, poveana sinteza proteina, smanjenjre katabolzma, povecana sinteza RNA itd. Poto hGH ne ispoljava direktan anaboliki uticaj,on to radi ndirektno preko somatomedina odnoso IGF ,ako tako moe da se kae hGH je prekursor IGF-a.

Kada je IGF aktivan, ponaa se drugaije u razliitim tipovima tkiva. U elijama miia proteini i pridrueni delovi elija su stimulisani. Proteinska sinteza je poveana zajedno sa absorpcijom aminokiselina. Kao izvor energije, IGF mobilie masti da se koriste kao energija u masnom tkivu. U suvom tkivu, IGF spreava insulin da transportuje glukozu preko membrana elija. Kao rezultat toga elije moraju da se prebace u sagorevanje masti da bi dobile energiju. Kao to mu i sam naziv kae, IGF imitira insulin u naem telu. On ini miie mnogo osetljivijim na efekte insulina. Moda najinteresantniji i najjai efekat koji IGF ima na ljudsko telo je njegova sposobnost da prouzrokuje hiperplaziju, sto je u stvari deljenje celija. Svi nabrojani efekti IGF-a, su ujendo i razlozi zato je on naao iroku primenu kao doping kod sportista. IGF je istraivacki preparat, FDA ga nije odobrila za upotrebu pri leenju i trenutno slui za istraivanje vezano za popravljanje nervnog tkiva, mogue rtve opekotina, a mogue je i da pomae kod obolelih AIDS-a usled poveanog katabolnog stanja u kome se nalaze. Najefikasnija duzina ciklusa IGF je 50 dana korienja i 20-40 dana nekorienja. Najvie kontroverzi je u pogledu efektivnih doza za Long R3 IGF-1. Najee koriene doze su izmeu 20mcg/dnevno i 120mcg/dnevno. IGF je jedino dostupan u miligramu, jedan mg ce biti dovoljan za 50 dana ciklusa sa 20mcg/dnevno. Sportisi retko koriste IGF kao jedinu supstanu,najea se koristi u kombinaciji sa ostalim anavolikim agensima (AAS,hGH,insulin ),kao i u periodu nakon steroidnog cikluca,kada je u organizmu sniena koncentracija anabolikih hormona,kako bi se izbeglo stanje katabolizma i naglog pada u miinoj masi. Gonadotropini (LH,hCG) Humani horionski gonadotropin (hHG) je proteinski hormon koji se u velikoj koliini nalazi u urinu trudnica. Po svom delovanju je veoma slian luteinizirajuem hormonu (LH) kojeg lui prednji reanj hipofize. Oba hormona se koriste u medicini za izazivanje ovulacije kod bolesnica koje pate od steriliteta i za stimulaciju testisa za luenje testosterona. Sportisti su odavno shvatili potenicjal ova dva hormona. Nakon injekcije hCG, koncentracja testosterona u krvi se zantno poveava, od ega sportista ima viestruke koristi. U praksi takvo korenje se najee vri nakon steroidnog ciklusa, ili ak za vreme ciklusa, ukoliko je u pitanju dui ciklus od nekoliko meseci u cilju spreavanja atrofije testisa, usled supresivnog dejstva AAS. Uoboajeni protokol je ubrizgati 1500 IU 3000 IU na svakih 4-5 dana,u trajanju ne duem od 2-3 nedelje. Vrlo je vano da ovakav preparat se ne koristi due od 2-3 nedelje, nakon ciklusa, i to ne visoke doze u protivnom moe doi do desenzibiliteta testisa na LH, i u budunosti ne reaguje na njega kao i totalni prestanak luenja testosteron Insulin Insulin je polipepeptidni hormon, kojeg lue beta-elije Langerhansovih ostrvaca u pankreasu. Glavna uloga insulina je regulacije glukoze u krvi. Farmakoterapijska primena insulina je u tretmanu eerne bolesti (diabetes mellitus). Insulin pospeuje ulazak glukoze i aminokiselina u elije, inhibira glukoneogenezu a pospeuje glikolizu. Ima jako anaboliko dejstvo tj. poveava sintezu proteina i masti u

perifernim tkivima. Miine elije su meu mnogim tkivima gde ovaj hormon deluje, i razlog zato je farmaceutski insulin dopseo do upotrebe meu sportistima. Sportisti su otkrili da strog reim intenzivnog teinskog treninga i dijeta bez preteranog kalotijskog unoenja moe dovesti do mnogo veeg afiniteta insulina za taloenje proteina i ugljenih hidrata u mienim eijama. Ovo moe dovesti do rapidnog i primetnog razvoja. injenica da insulin ne moe da se otkrije analizom urina, pa su mu osigurali mesto u reimima mnogih profesionalinh sportista. Insulin se esto koristi u kombinaciji sa drugim supstancama (gGH, tireodinim hormonima, AAS itd), i u takvim kombinacija mogu imati dramatini efakat na izgled korisnikovog tela bez straha od otkrivanja na doping testu. Poto postoje razliite forme insulina, koje se razlikuju bo duini delovanja (insulini sa kratkim, dugim, i ultradugim dejstvom), najee se zloupotrebljava insulin sa kratkim dejstvom. Takav insulin brzo deluje i lake se kontrolie nego veina drugih oblika, ukoliko doe do problema sa nivoima glukoze u krvi. Insulin se koristi na mnoge naine, doze mogu biti drugaeije meu sportistima i obino zavise od faktora poput insulinske osetljivosti korienja drugih supstanci itd. Veina korisnika upotrebljava brzo delujui insulin odmah posle treninga u kombinaciji sa obrokom bogatim prostim ugljenim hidratima i proteinima, jer se koristi najvee anaboliko vreme, u dozama od 1IU na 1015kg teine. Neeljni efekti insulina po nekad mogu biti pogubni (hipoglikemija,alergija na isnulin, insulinska rezistencija ,atrofija tkiva gde se primenjuje itd.)

2.3

BETA-2 AGONISTI

Svi beta-2 agonisti su zabranjeni izuzev Formeterola, Salbutamola, Salmeterola i Terbutanlina, kada se daju kao inhalaciona terapija kod asmatiara uz odobrenje izuzetka za terapeutsku upotrebu. Sportisti koriste beta-2 agoniste prvnstveno zato da bi otvorili disajne puteve i na taj nain omoguili vei protok i razmenu gasova. Jedini koji ima dodatne efekte, a koji se i najvie zloupotrebljava je Klenubterol ba zbog svog anabolikog efekta . 2.4 ANTAGOISTI I MODULATORI HORMANA

U ovu grupu zabranjenih lekova spadaju : Aromatizirajui inhibitori tj. inhibitori enzima aromataze (anastrolzol, letrozol, aminoglutetimid, eksemstan, formestan, testolakton) Selektvivni modulatori estrogenskih recptora (SERMs) kao to su tamoksifen, raloksifen, toremifin. Ostale antiestrogene supstance kao to su klomifen, ciklofenil, fulvestrant. Agensi koji modifikuju funkciju miostatina (miostatin blokeri) Antiestrogeni Zloupotreba ovih lekova je kod sportista je iroko rasprostranjena. Razlog zato sportisti upotrbljavaju lekove kao to su antiestrogeni, SERMs i AI je spreavanje neeljenih

dejstava za vreme i posle steroidnog ciklusa. Neeljena dejstva kao to su gynecomastia, retencija vode za vreme ciklusa mogu se spreiti upotrebom antiestrogena, koji je glavni krivac ovih neeljenih efekata. Naime estrogen se prirodno nalazi u telu mukaraca, u malim koliinama, glavni izvor estrogena je testosteron. Testosteron pod djesvom enzima aromataze, kojeg najvie ima u masnom tkivu, prelazi u estrogen. Kada sportista unosi veliku kolicinu AAS, velika je mogunost da e doi do aromatizacije, pod dejstvom ovog enzima, i nastanka estrogena. Ovo se meutim moe izbei upotrebom inhibitora aromataze kao to su anastrolzol, letrozol, aminoglutetimid, eksemstan, formestan, testolakton. Lekovi kao to su SERMs (tamoksifen, raloksifen, toremifin, klomifen), deluju drugaije. Naime ovi preparati su antiestrogenski u tkivu grudi, masnom tkivu i u hipotalamusu, ali su estrogenski u kostima i krvi. Nain delovanja im je takav da imaju visok afinitet vezivanja za estrogenske receptore, i na taj nain onemoguavaju delovanje slobodnog estrogena. Farmakoterappijska primena ovih lekova je karcinom dojke kod ena. Veoma su efikasni i nakon steroidniog ciklusa, kada je produkcija endogenog testosterona supresovana, pa mogu pomoi u opravku hipotalamusno hipofizno testikularne osovine (HPTA). Agensi koji modifikuju funkciju miostatina (miostatin blokeri) Nedavna istraivanja su pronala primarni gen za kontrolu miia. Ovaj gen proizvodi peptid koji spreava rast miia i poveava zalihe masti. Ime ovog peptida je miostatin. Miostatin je protein koji kontrolie rast miia, to jest njegov zadatak je da inhibira umnoavanje miinih elija i njohov rast. Upotreba miostatin blokera u medicini bi trebalo biti kod tekih sluaja atrofije miia,meutim misotatin blokeri su nali primenu i kod sportista, i ve se zloupotrebljavaju. Miostatin bloker, je u obliku suvog belog praha, rastvara se u rastvoru za injekcije, aplicira se intamuskularno. Sportisti belee miini rast pre svega lokalno. Ciklus sa miostatin blokerima traje kratko 4-6 nedelja. Miostatin blokeri jo nisi dovoljno ispitani, kao ni njihova neeljena dejstva. Pa je njihova zlouptreba ograniena za sportiste na profesionalnom nivou, razlog tome je i njegova cena. 2.5 DIURETICI I DRUGI MASKIRAJUI AGENSI

Diuretici su lekovi koji poveavaju izlueivanje tenosti iz organizma. Postoji nekoliko vrsta diuretika prema njihovom mehanizmu dejstva. Upotreba diuretka je zabranjena u soprtu. Mada diuretici su nali iroku primenu u sportovima u kojima postoje takmiarske kategorije po teinama, koriste se za brzi gubitak telesne teine. Poto se merenje deava dan ili vie dana pre takmienja, sportista moe da smanji zanajno telesnu teinu i da se vrati na prethodno stanje rehidratacijom. Ovo dovodi do nefer prednosti, zato to se sportisti takmie sa mnogo veom teinom od dozboljene. Takoe, diuretici se koriste za prikrivanje konzumiranja drugih zabranjenih supstanci, poto se poveava tempo stvaranja i luenja urina. Negativni efekti diuretika su dehidracija, vrtoglavica, grevi, glavobolja, munina i

oteenje bubrega. Testiranjem se diuretici lako otkrivaju.

U ovu grupu lekova spadaju svi psihostimulansi i stimulansi CNS. Svi stimulansi deluju u manjoj ili veoj meri slino na organizam pobudno, tj. imaju za cilj da poveavaju koncetraciju, ubrzavaju srani ritam, otklanjaju zamor itd. Supstance kao to su efedrin, amfetamin, octopamin, kokain su samo neke od mnogih. Efedrin Efedrin je simpatomimetski amin koji je prvi put izolovan iz biljke Ma Huang (Ephedra vulgaris), a danas se spravlja sintetski. Efedrin u obliku 3% -tnog efedrin-hidrohlorida postie povoljne rezultate u leenju polenske i obine kijavice. Efedrin je kao doping sredsvo veoma efikasno, jer prouzrokuje vazokonstrikciju (ovaj efekata sporije nastupa ,ali due traje), ubrzava srani ritam, pojaava snagu kontrakicje, a krajnji rezultat je povienje arterijskog pritiska, prouzrokuje olabavljenje glatkih miia bronha itd.. Efedrin je zato idealan za skoro sve sportove, snage, brzine i izdrzljivosti to ga ini vrlo popularnim meu irokim krugom profesionalaca i amatera, kako mukaraca tako i ena. U dozama od 25-50 mg oko pola sata pre treninga oslobaa miinu energiju ime se ukupna snaga jako puno poveava u sledea dva sata. Oko 15 minuta nakon uzimanja, poinje luenje epineferina (adrenalina) to izaziva tzv."KICK" efekat, psihicko-fizicki uticaj, dodatne eksplozivne snage i energije. Vremenom, kada se efedrin uestalije uzima, dolazi do zasienja receptora (tahifilaksije). Efedrin se take pokazao kao izuzetan lipotropik u kombinaciji Kofeinom i Aspirinom (E/C/A stack) u dozama 25mg Efedrina, 250mg Kofeina i 100mg Apirina. Neeljeni efekti efedrina jesu nesanica,nerovoza i tahikardija. 2.7 BETA BLOKATORI

Pod beta blokatoroma podrazumevamo lekove koji deluju (blokiraju, koe) dejstvo betaadrenerginih substanci, posebno adrenalina (epinefrina), a koji deluju na simpatikusov deo autonomnog nervnog sistema. Tim dejstvom oni ublaavaju ili oslobaaju srce od stresa. Posebno je znaajno da sniavaju krvni pritisak, usporavanjem rada srca, povoljni su u leenju sranih aritmija, a smanjivanjem potronje kiseonika odliani su lekovi za anginu pectoris. Dele se na kardio selektivne (atenolol,metoprolol) i neselktvine beta blokatore (propranolol,karvedilol,timolol). U sportu se naroito zloupotrebljavaju tamo gde je potrebna velika smirenost, koncetracija sportiste, ba zbog svojih dejstva da smiruju srani ritam (streljatvo,gimnastika,skijanje itd.). 2.8 GENSKI DOPING

Zabranjeno je neterapijsko korienje elija, genetskih elemenata, ili modulacija genske ekspresije, koje moe da poboljanja sportski nastup. Nakon to su naunici pre nekoliko godina okonali projekat "genom" (proces identifikacije svih ljudskih gena), to je oznailo novu oblast u nauci, ali je takoe dalo i novu dimenziju sportu. Deifrovanje genetskog koda ubrzalo je proces manipulisanja genima u cilju poveanja snage, miine mase pa ak i izdrljivosti. "Genetski doping" je termin sa kojim emo se u bliskoj budunosti esto susretati. On obuhvata prenoenje informacije iz elije (koja je genetski modifikovana), direktno u neko drugo tkivo ivotinja ili ljudi. Materijal je ubaen u bezopasan virus koji prodire u eliju. Kada se virus jednom nae u celiji, anti-tela ga prodiru, unitavajui ga, istovremeno ostavljajui novi genetski materijal u okviru elije netaknutim. Kako bi se borili protiv bolesti , naunici razvijaju terapije zasnovane na modifikaciji gena, ali je samo pitanje vremena kada e ideja o manipulaciji genima ivih organizama poeti da se primenjuje u istraivanjima kojima je cilj poboljanje sportskih performansi. Najrazvijenije nacije opsednute su tenjom za poveavanje sportskih performansi. Uzmimo samo u obzir znaaj koji imaju Olimpijske igre i sume novca koje se potrose na postizanje uspeha na Olimpijadi. Ako nacija (ili nacije) postanu opsednute tenjama za sprovoenjem istraivanja genetskog dopinga, moe se dogoditi da jo jedan straan scenario katastrofalnih razmera. Uzimanjem uzoraka urina i krvi ne detektuje se genski doping.