42

Tre}i program Radio Beograda Br. 137138, III/2008 UDK 172:343.819.5 ID=154233100

\OR\O AGAMBEN

[TA JE LOGOR?*Ono {to se de{avalo u logorima u tolikoj meri prevazilazi pravni pojam zlo~ina da se, naprosto, specifi~na pravno-politi~ka struktura, u kojoj su se ti doga|aji odigrali, ~esto nije ni razmatrala. Logor je mesto na kojem je ostvarena najapsolutnija condicio inhumana koja je ikada postojala na zemlji: to je ono {to, u krajnjoj liniji, va`i kako za `rtve tako i za potomstvo. Ovde }emo namerno i}i u suprotnom smeru. Umesto da izvedemo definiciju logora iz doga|aja koji su se odigrali, radije }emo se zapitati: {ta je logor, kakva je njegova pravno-politi~ka struktura, kako je takvo mesto uop{te bilo mogu}e? To }e nas navesti da posmatramo logor ne kao istorijsku ~injenicu i anomaliju koja pripada pro{losti (iako je mo`da i dalje prisutna), ve}, na neki na~in, kao skriveni kalup, nomos politi~kog prostora u kojem i dalje `ivimo. Istori~ari raspravljaju o tome da li su prvi logori bili campos de concentraciones koje su stvorili [panci na Kubi 1896. godine da bi ugu{ili ustanak kolonista, ili su to concentration camps u koje su Englezi, po~etkom dvadesetog veka, odvodili Bure; ono {to je bitno jeste da je u oba slu~aja re~ o {irenju vanrednog stanja, povezanog s kolonijalnim ratom, na celokupno civilno stanovni{tvo. Logori, dakle, ne nastaju na osnovu prava koje se primenjuje u normalnom poretku (a jo{ manje, kako bi se moglo verovati, iz preobra`aja i razvoja zatvorskog prava), ve} kao rezultat vanrednog stanja i ratnog zakona. To je jo{ uo~ljivije kod nacisti~kih logora o ~ijem poreklu i pravnom re`imu, zahvaljuju}i dokumentima, znamo mnogo. Poznato je da pravna osnova koncentracionog logora nije bila op{te pravo, ve} Schutzhaft (doslovno: ~uvanje pod stra`om), pravna institucija pruskog porekla, koju su nacisti~ki pravnici ponekad ocenjivali kao policijsku preventivnu meru, ukoliko je omogu}avala da se pojedinci ~uvaju pod stra`om nezavisno od ma kakvog relevantnog krivi~nog pona{anja, isklju~ivo s ciljem da se izbegne opasnost po bezbednost dr`ave. No, poreklo Schutzhaft-a je u pru* Giorgio Agamben, Che cos un campo?, Mezzisenza fine, Bollati Boringhieri, Torino 1996, pp. 3541.

STUDIJE O IZBEGLI[TVU

skom zakonu od 4. juna 1851. godine o opsadnom stanju, koji je 1871. godine bio pro{iren na celu Nema~ku (izuzev Bavarske), i jo{ ranije, u pruskom zakonu o za{titi li~ne slobode (Schutz der persnlichen Freiheit) od 12. februara 1850. godine, koji su ~esto primenjivani tokom Prvog svetskog rata. Da bi se ispravno shvatila priroda logora, konstitutivna veza izme|u vanrednog stanja i koncentracionog logora ne sme biti precenjena. Za{tita slobode koja je u pitanju u Schutzhaftu je, ironi~no, za{tita od suspenzije zakona koji karakteri{e vanredno stanje. Novina je to da je sada ta institucija razre{ena vanrednog stanja na kojem se zasnivala i da je ostala na snazi i u normalnoj situaciji. Logor je prostor koji se otvara kada vanredno stanje postane pravilo. U njemu vanredno stanje, koje je u su{tini bilo privremena suspenzija poretka, dobija trajno prostorno ure|enje koje, me|utim, kao takvo, konstantno ostaje van granica normalnog poretka. Kada je marta 1933. godine, u vezi s proslavom u ~ast Hitlera koji je izabran za kancelara Rajha, Himler odlu~io da osnuje u Dahau koncentracioni logor za politi~ke zatvorenike, to je odmah povereno SS-u i, zahvaljuju}i Schutzhaftu, sme{teno van propisa krivi~nog i zatvorskog prava, s kojim ni tada ni u budu}e nije imao nikakve veze. Dahau i drugi logori koji su odmah pridodati (Zahsenhauzen, Buhenvald, Lihtenberg), ostali su potencijalno uvek u funkciji: menjao se samo broj logora{a (koji se u odre|enim periodima, naro~ito izme|u 1935. i 1937, pre nego {to je po~elo deportovanje Jevreja, smanjio na 7 500 ljudi): ali logor kao takav postao je u Nema~koj trajna realnost. Treba razmisliti o paradoksalnom statusu logora kao vanrednog prostora: to je jedan deo teritorije sme{ten van normalnog pravnog poretka, {to ga ne ~ini spolja{njim prostorom. Ono {to je u njemu izuzeto jeste, prema etimolo{kom zna~enju termina izuzetak (ex-capere), uzeto spolja, uklju~eno preko sopstvenog isklju~enja. Ali ono {to je na taj na~in, pre svega, zarobljeno u takvom poretku je upravo samo vanredno stanje. Logor je, naime, struktura ~ija se suverena vlast zasniva na mogu}nosti dono{enja odluke o vanrednom stanju koje se trajno realizuje. Hana Arent je zapazila jednom prilikom da u logorima isplivava na povr{inu u punom sjaju princip koji podr`ava totalitarnu vlast i da zdrav razum uporno odbija da prihvati princip prema kojem je sve mogu}e. Samo zato {to logori stvaraju, na zapa`en na~in, prostor za izuzetak u kojem se zakon u potpunosti suspenduje, u njima je sve mogu}e. Ukoliko se ne shvati ova specifi~na pravno-politi~ka struktura, ~iji je zadatak da trajno bude izuzetak, neverovatne stvari koje su se u njima dogodile osta}e potpuno nepojmljive. Oni koji su ulazili u logor kretali su se u zoni u kojoj nije postojala razlika izme|u spolja i unutra, izme|u izu-

43

tre}i program

ZIMAPROLE]E 2008

44

zetka i pravila, dozvoljenog i zabranjenog, u kojoj je svaka pravna za{tita gubila snagu; osim toga, ako je neko bio Jevrejin, automatski je bio li{en svojih gra|anskih prava po nirmber{kim zakonima, a kasnije, u trenutku kona~nog razre{enja, potpuno denacionalizovan. Ukoliko su logora{i bili li{eni svih politi~kih prava i potpuno svedeni na goli `ivot, logor je i najapsolutniji biopoliti~ki prostor ikada stvoren, u kojem vlast nema pred sobom ni{ta drugo do ~ist biolo{ki `ivot bez bilo kakvog posredovanja. Zbog ovoga je logor paradigma politi~kog prostora u ta~ki u kojoj politika postaje biopolitika, a homo sacer se virtualno me{a s gra|aninom. Ispravno pitanje, s obzirom na strahote po~injene u logorima, nije, prema tome, ono koje licemerno pita kako je bilo mogu}e po~initi tako okrutne zlo~ine prema ljudskim bi}ima; iskrenije, i pre svega korisnije, bilo bi pa`ljivo istra`iti kojim sudskim procedurama i kojim politi~kim odlukama su ljudska bi}a mogla biti u potpunosti li{ena svojih prava i povlastica, do te mere da bilo kakav ~in protiv njih nije delovao vi{e kao zlo~in (u toj ta~ki, zapravo, sve je uistinu postalo mogu}e.) Ukoliko je ovo istina, ako se su{tina logora zasniva na materijalizaciji vanrednog stanja i daljoj tvorbi prostora za goli `ivot kao takav, moramo pretpostaviti, dakle, da potencijalno nailazimo na logore svaki put kada se stvara jedna takva struktura, nezavisno od veli~ine zlo~ina koji su tu po~injeni, naziva i specifi~ne topografije. Logorom se mo`e smatrati stadion u Bariju na kojem je italijanska policija 1991. godine privremeno zatvorila ilegalne albanske imigrante pre nego {to su ih poslali natrag u njihovu zemlju, velodrom na kojem su vlasti Vi{ija okupile Jevreje pre nego {to su ih predali Nemcima, izbegli~ki logor na granici sa [panijom gde je umro Antonio Ma~ado, kao i zones dattente na internacionalnim francuskim aerodromima na kojima zadr`avaju strance koji tra`e priznavanje izbegli~kog statusa. U svim tim slu~ajevima, jedno na izgled bezna~ajno mesto (na primer, Hotel Arcades a Roissy) odre|uje granice u stvarnosti jednog prostora u kojem je normalan poredak zapravo ukinut i u kojem ono {to se de{ava ne zavisi od prava, ve} isklju~ivo od civilizovanosti i eti~kog ose}aja policije koja privremeno dr`i vrhovnu vlast u svojim rukama (na primer, ~etiri dana tokom kojih stranci mogu biti zadr`ani u zones dattente pre intervencije sudske vlasti). No, tako|e, odre|ene velike periferije postindustrijskih gradova i gated communities Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava po~inju danas da podse}aju u tom smislu na logore u kojima goli `ivot i politi~ki `ivot ulaze, barem u odre|enim trenucima, u zonu apsolutne neodre|enosti. Nastanak logora u dana{nje vreme deluje sada, iz ove perspektive, kao doga|aj koji na presudan na~in obele`ava moderan politi~ki prostor. Ispoljava se u ta~ki u kojoj politi~ki sistem moderne dr`ave-nacije,

STUDIJE O IZBEGLI[TVU

zasnovane na funkcionalnoj vezi izme|u odre|ene lokalizacije (teritorije) i odre|enog ure|enja (dr`ave), ure|en automatskim pravilima upisivanja `ivota (ro|enje ili nacija), zapada u trajnu krizu, te dr`ava odlu~uje da na sebe preuzme i brigu o biolo{kom `ivotu nacije. Ako je struktura dr`ave-nacije odre|ena trima elementima teritorija, poredak, ro|enje, slom starog nomosa ne odra`ava se u dva aspekta koji su ga, prema [mitovom mi{ljenju, sa~injavali (lokalizacija, Ortung, ure|enje, Ordnung), ve} u ta~ki koja ozna~ava upisivanje golog `ivota (ro|enje tako postaje nacija) unutar njih samih. Tradicionalni mehanizmi koji su regulisali ovaj upis vi{e ne funkcioni{u, a logor postaje novi skriveni ure|iva~ upisivanja `ivota u poredak ili, jo{ pre, pokazatelj nesposobnosti sistema da funkcioni{e bez transformisanja u smrtonosnu ma{inu. Logor je, kao dislocirana lokalizacija, skriveni politi~ki model u kojem i dalje `ivimo, koji moramo nau~iti da prepoznajemo kroz sve njegove preobra`aje. To je ~etvrti, neodvojivi element koji je, raskidaju}i ga, pridodat starom trojstvu dr`ava-nacija(ro|enje) teritorija. Zna~ajno je zapaziti da se logori pojavljuju zajedno s novim zakonima o gra|anstvu i denacionalizaciji gra|ana (ne samo nirnber{ki zakoni o gra|anstvu Rajha nego i zakoni o denacionalizaciji gra|ana izdati u skoro svim evropskim dr`avama, uklju~uju}i i Francusku, izme|u 1915. i 1933. godine). Vanredno stanje, koje je bilo u su{tini privremena suspenzija ure|enja, postaje sada nov i stabilan prostorni poredak, u kojem `ivi taj goli `ivot koji se, usled porasta, ne mo`e vi{e upisivati u poredak. Rastu}i jaz izme|u ro|enja (golog `ivota) i dr`ave-nacije nova je politi~ka ~injenica na{eg doba, a ono {to nazivamo logorom je ta devijacija. Poretku bez lokalizacije (vanredno stanje u kojem je zakon suspendovan) odgovara sada lokalizacija bez ure|enja (logor kao trajan vanredni prostor). Politi~ki sistem ne ure|uje vi{e oblike `ivota i pravne norme u odre|enom prostoru, ve} u sebi sadr`i dislociranu lokalizaciju koja ga prema{uje, u kojoj svaki oblik `ivota i svaka norma mogu virtualno biti usvojeni. Iz ove perspektive moramo posmatrati ponovnu pojavu logora u formi, na odre|en na~in, jo{ ekstremnijoj na teritoriji biv{e Jugoslavije. Ono {to se tamo de{ava nije nipo{to, kako zainteresovani posmatra~i prenagljuju da objasne, ponovno odre|ivanje starog politi~kog sistema prema novim etni~kim i teritorijalnim ustrojstvima, to jest, jednostavno ponavljanje procesa koji su doveli do osnivanja evropskih dr`ava-nacija. Tu je, pre svega, neizle~ivi slom starog nomosa i dislokacija populacija i ljudskog `ivota prema potpuno novim linijama bekstva. Zato su logori za etni~ko silovanje od presudnog zna~aja. Ukoliko nacisti nisu nikada mislili da ostvare krajnje re{enje siluju}i jevrejske `ene i rizikuju}i tako da one zatrudne, to je zato {to je princip ro|enja, koji je osiguravao upisivanje `ivota u poredak dr`ave-nacije, iako dubinski

45

tre}i program

ZIMAPROLE]E 2008

46

transformisan, na neki na~in i dalje funkcionisao. Sada taj princip ulazi u proces dislokacije i zastranjenja u kojem njegovo funkcionisanje postaje o~igledno nemogu}e i u kojem mo`emo o~ekivati ne samo nove logore ve} i nove i besmislenije normativne definicije upisivanja `ivota u polis. Logor, koji se sada postojano naselio unutar njega, novi je biopoliti~ki nomos planete. S italijanskog prevela Jasna Brki}