Naslov originala:Anne Blanchard, Jean-Bernard Pouy, Francis Mizio, Serge Bloch
L’ENCYCLOPÉDIE DES HÉROS, icônes et autres demi-dieuxCopyright © Éditions Gallimard Jeunesse, 2012
Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2013
An Blan{ar @an-Bernar Puj Fransis Mizio Ser` Blok
PredgovorPolubog i boginja, princeza i vitez, vila i ~arobnjak, moreplovac i tajni
agent, osvetnik… Izmišljeni junaci – koji se pojavljuju prerušeni ili ne –
nalaze se svuda oko nas. Na majicama, po zidovima gradova ili na malim
ekranima. Oni vode svoj život maski i lutkica ispod kreveta u de~jim
sobama.
Ali imamo li na umu da književnost i film ne bi postojali bez njih? Potraga
za poreklom, suparništvo, osveta, žrtvovanje, progon, nepravda, zabranje-
na ljubav, uspon i silazak u pakao … njihovi životi govore o univerzalnim
temama koje su gorivo za najbolje pri~e.
Bez obzira na to da li su epski, tragi~ni ili komi~ni, klasi~ni ili popularni,
poistove}ujemo se s junacima koji imaju ista duboka ose}anja, iste sramne
slabosti, iste tajne snove kao mi, obi~ni smrtnici.
Ali oni su ja~i od nas! Neranjivi su, pobe|uju sva iskušenja, izvode neve-
rovatne podvige, za njih ne važe ovozemaljski zakoni, oni nas odvajaju od
banalnosti naših života, ispunjavaju našu potrebu za slavom, ostvaruju naše
snove o mo}i, našu težnju da budemo nešto više od ljudskih bi}a.
I ~esto savršeno oli~avaju samo jednu ~ovekovu stranu – Antigona je
otelotvorenje savesnosti, Don Kihot sanjarenja, a Šerlok Holms suve inteli
gencije.
Ali odakle oni dolaze?
Mitološki junaci iz kapitalnih dela, hrabri vitezovi u službi jedinog Boga
koji stavljaju život na kocku, superheroji natprirodnih mo}i ili moderne
ikone koje je stvorila kulturna industrija, ta bi}a od papira, smole ili pik-
sela besmrtna su. I neprestano se reinkarniraju (izvorno delo, adaptacija,
razni proizvodi, imitacija, avatar, prednastavak…) – do te mere da ponekad
zaboravljamo na to odakle su potekli.
Enciklopedija junaka poziva vas da krenete tragom njihovih života, idu}i
stopama njihovih tvoraca, u potragu za kulturnim i istorijskim kontekstom
u kojem su ro|eni da biste bolje shvatili protiv kojih su se neprijatelja borili
i kakve vrednosti simbolizuju…
A junakinje? Junak se vekovima isticao neustrašivoš}u i hrabroš}u. Pripove-
da~i i pisci oživeli su te osobine u muškom telu, koje rat i podvizi stavljaju na
probu. Pošto je junakinja u našim književnim antologijama predodre|ena
za tragi~nu ulogu, sre}emo je kao boginju, vilu ili princezu.
Ali bez obzira na njihovo poreklo, junaci su od prvobitne bliskosti sa Olim-
pom zadržali malo božanske aure, zbog ~ega su nam tako dragi. Naro~ito
u XXI veku, koji se di~i razumom, ali u kojem nema ~arolije.
Fiktivni junaci mogu sve ili skoro sve… Oni su toliko bolji od nas! Bezbroj
puta.
Ja~i su, lepši, pametniji! I povrh toga, zauvek su iskorenili jedno zlo ~ove-
~anstva – dosadu!
Šta bismo mi bez njih?!
Gilgame{Ep o Gilgamešu prvi je roman u istoriji ~ove~anstva. Nastao je
u davnim vremenima, u dobu procvata asirsko-vavilonske
civilizacije.
Sumeri su uradili pravu stvar kada su pre više od 3 000
godina p. n. e. izumeli klinasto pismo (znaci u obliku klina
ili kuke, iscrtani u glini pomo}u zašiljene trske). Oni su
donekle zaslužni za to što je prona|ena pri~a o Gilgamešu,
kralju grada Uruka (danas u Iraku), koji je dve tre}ine bog,
a jedna tre}ina ~ovek. Ep o njemu bio je urezan na tablice
koje su vekovima bile zatrpane zemljom. Nekada su ljudi
za pisanje koristili glinene tablice, a ne tablet-ra~unare!
Neverovatno!
Ep o Gligamešu važan je zato što tekstove iz najdavnijih
vremena povezuje u lepu pri~u i zato što govori o nekim
doga|ajima koji }e kasnije biti opisani u Starom zavetu i
Tori. To je lep (pisani) dokaz da su najzna~ajniji anti~ki
tekstovi, nastali u oblasti Bliskog istoka i Sredozemlja,
kružili na okolo, uti~u}i jedni na druge.
Prve tablice (iz XI veka, pa ~ak i XII) otkrivene su krajem
XIX veka u biblioteci jednog kralja, u srcu jednog drevnog
grada u Mesopotamiji. Izgleda da je te tekstove sakupio i sa-
žeo neki pisar iz II milenijuma p. n. e. Zapisani su klinastim
pismom na dva jezika, koji se me|usobno veoma razlikuju,
kao kineski i francuski. Da sve bude još zamršenije, kako
su otkrivane nove tablice, pronalažene su starije epizode, u
razli~itim varijantama i verzijama, na još nekim jezicima…
Mesopotamija, kolevka ~ove~anstva, nalazila se na teritoriji današnjeg Iraka, izme|u reka Tigra i Eufrata. U srcu te raskrsnice naroda i civilizacija ljudi }e oko 7 000 godina p. n. e. prvi put po~eti da se bave zemljoradnjom i sto~arstvom. Pošto je ta oblast plodna, ali nema prirodnih bogatstava, trebalo je razmenjivati robu i stvarati. Tu su nastali prvi veliki gradovi, pre svega ~uveni Vavilon, ali i pismo. Tu su tako|e smišljena i sro~ena na~ela triju religija knjige: judaizma (oko 1800. p. n. e.), hriš}anstva (oko nulte godine) i islama (oko 600. godine). Vavilon
GILGAMEŠ, legendarni kralj Mesopotamije (oko 2600. p. n. e.), poslužio je kao nadahnu}e za nastanak najstarijeg poznatog književnog teksta
Epa o Gilgamešu. U njemu su sadržane pri~e koje su verovatno postojale pre pojave pisma
To je bio pravi bestseler! Istraživa~i strpljivi poput Šampo-
liona silno su se namu~ili da to prevedu…
A ko je bio Gilgameš, kralj Uruka? Pobedonosni junak, koji
je sve video, gospodar zemlje, koji je upoznao (…) svakoga i sva~ije
znanje i delo, sve (…) razumeo,* kako piše u uvodu… Ukratko,
on se suprotstavio Enkiduu (napravljenom od gline), koga
su mu bogovi poslali kako bi se smirio jer je zloupotreblja-
vao mo} i ugnjetavao podanike. Enkidu je sušta suprotnost
Gilgamešu – on je usamljenik koji živi s divljim zverima,
ali je prinu|en da se uklju~i u civilizaciju kako bi se borio
protiv kralja. Njih dvojica bore se kao lavovi, ali nijedan ne
odnosi pobedu.
Oni }e od neprijatelja postati prijatelji i ostvari}e fantasti-
~ne podvige, ubi}e, na primer, džina Humbabu. To je borba
izme|u sila svetlosti i sila mraka! Kad je postao junak,
Gilgameš je odbio ljubav boginje Ištar, pa se ona naljutila i
poslala nebeskog bika da smoždi njega i njegovog prijatelja.
Njih dvojica uspevaju da ga savladaju i spre~e razaranje
Uruka. Besna, boginja se onda postarala za to da Enkidu
umre. Gilgameš je bio o~ajan.
Opsednut smr}u, lutao je stepom obu~en samo u živo-
tinjsku kožu, u potrazi za znanjem i u~enoš}u. Besmrtni
Utnapištim, lokalni Noje, pomogao mu je da izbegne
potop i on je poverovao da je postao besmrtan zahvaljuju}i
* Svi navodi dati su prema: Gilgame{, prev. S. Preprek, Sarajevo 1979 (prim. prev.).
Pojava pisma oko 3000. godine p. n. e.: šok koji ozna~ava prelazak iz preistorije u istoriju… Pošto trgovci u Mesopotamiji imaju potrebu da opišu ono što prodaju, oni po~inju da crtaju sadržinu svojih }upova (oko 5000. godine p. n. e.). To izgleda lako, ali ~ovek mora najpre da predstavi sebi svoju misao da bi mogao da je prikaže u vidu slika. Prvi crteži zna~e samo jedno. Kasnije se isti crtež, isti znak, koristi i za neki drugi predmet ~iji se naziv isto izgovara. Na kraju znak predstavlja samo jedan glas – tako je utrt put pismu koje povezuje više glasova u re~i.
O ~emu govori Ep o Gilgamešu? On se bavi vlaš}u; naravou~enije je da kralj mora dobro da upravlja svojim gradom: Gilgameš se uspravi, iznenada op~injen lepotom svog grada, i svestan uzvišenosti zadatka koji je pred njim. Govori tako|e o ljudskom životu: Kuda se žuriš, Gilgamešu? @ivot koji tražiš ne}eš na}i! Kad su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih, a život zadržali za sebe. Zato jedi i pij, Gilgamešu, napuni svoje telo, dan i no} samo se veseli! Prema mišljenju jednog velikog stru~njaka, ovaj ep nam pre svega postavlja slede}e pitanje: Zašto se u društvu u kojem se pri~e i legende prenose usmenim putem javila potreba da se književni tekst poput ovog epa zapiše i ~uva u biblioteci?
Razvoj znaka ptica
Gilgame{ 13
~arobnoj biljci. Kad mu je zmija ukrala biljku, Gilgameš se
razo~aran vratio ku}i, pomiren s ~injenicom da je obi~an
smrtnik. Posle smrti postao je bog.
Zahvaljuju}i Gilgamešovim pustolovinama, saznali smo
dosta toga o mnogoboža~kim religijama u Mesopotamiji.
Kao kasnije u Gr~koj, i tamo bogovi odlu~uju o sudbini ljudi,
o njihovom životu i smrti. Oni vladaju na nebu s vrhovnim
bogom Anuom na ~elu. Tu je i Enlil, neosetljivi gospodar
vazduha, koji odlu~uje da podavi ljude pošto smatra da ih
ima previše – to je potop, ~iji }emo opis kasnije prona}i u
Bibliji, ponekad preuzet od re~i do re~i! Tu je zatim Enki,
gospodar Zemlje, tvorac civilizacije. Njih dvojica ve~iti su
suparnici. Pojavljuje se i Šamaš, bog Sunca i pravde, koji }e
prisko~iti u pomo} Gilgamešu kad ovaj odbije da se oženi
boginjom Ištar.
Bogovi retko daruju ljudima besmrtnost, kao što su je
darovali Utnapištimu, koji pomo}u svoje barke spasava
žive vrste. Mrtvi lutaju kao aveti po podzemnom svetu, vrlo
sli~nom našem paklu. I sam Enkidu vratio se da savetuje
prijatelja Gilgameša i ubedi ga da ne ratuje protiv svih
neprijatelja Uruka ako ho}e da postane besmrtan, nego da
podigne neuništive zidine oko svog grada kako bi zaštitio
sve znanje koje se u njemu nalazi.
Gilgameš je od raspomamljenog ratnika postao veliki
graditelj. To je lepa i pou~na pri~a o humanizmu pre pojave
pisane re~i.
Posredstvom Mesopotamca Gilgameša ispri~ani su doga|aji koji su se desili u vreme civilizacija starijih od Mesopotamije, a koje je kasnije preuzela Biblija.Iako je potop u Epu o Gilgamešu i Bibliji opisan istim re~ima, pridaje mu se potpuno razli~it smisao. Pošto im smeta to što ljudi galame, mesopotamski bogovi odlu~uju da ih podave. Jedini Bog iz Biblije ho}e da ih kazni potopom zbog nemorala… Ep o Gilgamešu pri~a nam o legendarnim doga|ajima iz najdavnijih vremena, zajedni~kim celom ~ove~anstvu. Razli~ite civilizacije tuma~e te doga|aje u svojim tekstovima, recimo u Bibliji i Odiseji, polaze}i od sopstvenih vrednosti.
Potop, doga|aj iz Biblije o kojem je još
Gilgameš pri~ao
Predgovor 8Gilgame{ 10Odisej 14Herakle 18Afrodita 22Antigona 26Sindbad Moreplovac 30Kralj Artur 34Vila Meluzina 38Robin Hud 42Don Kihot 46D’Artanjan 50Robinson Kruso 54Sne~ana 58Deda Mraz 62[erlok Holms 66Petar Pan 70
PREDMETI
DIPLOMA JUNAKA
ENCIKLOPEDIJA
Tarzan 74Zoro 78Tintin 82Hobit Bilbo 86Supermen 90D~ejms Bond 94Luk Skajvoker 98Narednica Ripli 102Hari Poter 106
Bibliografija 110Indeks 114Spisak ilustracija 118
PREDMETI
DIPLOMA JUNAKA
ENCIKLOPEDIJA
Ovi reperi pomo}i }e vam da smestite slavne likove prikazane u ovoj knjizi u istoriju književnosti.
ANTIKA
XVIII vek p. n. e.Ep o Gilgamešu, kapitalno delo, zapisan na Bliskom istoku na akadskom. GILGAMEŠ se prvi put pojavljuje u pisanoj književnosti.
VIII vek p. n. e.Ilijada i Odiseja, spevovi na kojima se temelji gr~ka civilizacija, pripisani Homeru. Ro|enje junaka poput ODISEJA i prvo pojavljivanje HERAKLA i njegovih kolega, kao i bogova, poput Zevsa, AFRODITE i njima sli~nih, u pisanoj književnosti.
Hesiodova Teogonija, pri~a o postanku gr~kih bogova, kapitalno delo. Bogovi poput Zevsa, AFRODITE i njima sli~nih prvi put se pojavljuju u pisanoj književnosti.
VIII vek p. n. e. – I vek p. n. e.Na Bliskom istoku sastavlja se Biblija, kapitalno versko delo i epopeja. Pojavljivanje biblijskih likova poput Samsona, Davida i Golijata.
V vek p. n. e.Sofoklove tragedije u Gr~koj. Pojavljivanje Edipa i ANTIGONE u pisanoj književnosti.
I vek p. n. e.Vergilijeva Eneida, kapitalno delo rimske civilizacije i putopis. Eneja, Venerin sin, postaje junak.
SREDNJI VEK
IX vekStrazburške zakletve, prvi istorijski tekst na starofrancuskom.
Po~inje zapisivanje pri~a iz Hiljadu i jedne no}i, koje su razli~itog porekla i koje }e se prevoditi na Zapadu po~evši od XVIII veka. Ro|enje SINDBADA i ŠEHEREZADE.
U Evropi cveta književnost koja nije na latinskom, nego na narodnom jeziku.
XI vekPesma o Rolandu, spev na starofrancuskom.
XII vekRomani Okruglog stola: po~eci kurtoaznog romana i zapisivanje usmenih pri~a iz legende o Tristanu i Izoldi. Pojavljivanje MERLINA, VIVIJANE, MORGANE i njihovih manje poznatih kolega i ARTURA i LANSELOTA u pisanoj književnosti.
Roman o liscu, zbirka satiri~nih pripovedaka koje govore o ljudima. Prvo pojavljivanje lisca Gupila, vuka Izengrina, medveda Mrkog i ostalih u pisanoj književnosti.
XIII vek^uda sveta, pri~a o pustolovinama Marka Pola.
XIV vekPlemenita istorija Luzinjana (1393) Žana d’Arasa posve}ena je vojvodi od Berija, najrazmetljivijem plemi}u toga doba; pojavljivanje Kudretovog Romana o Meluzini (1401). MELUZINA se pojavljuje u pisanoj književnosti.
ROBIN HUD se pojavljuje u pesmama (1377). Taj lik }e postati još slavniji u XIX veku zahvaljuju}i Ajvanhu (1910), romanu Voltera Skota.
Božanstvena komedija (1321), Danteova poema.
RENESANSA
Humanisti~ka revolucija: promišljanje o ~ovekovom mestu u svetu i pojavljivanje kriti~kih tekstova o katoli~koj crkvi (Erazmova Pohvala ludosti), društvu (Utopija Tomasa Mora) i ljudskom ponašanju (Montenjevi Ogledi).
MODERNO DOBA
XVI vekGargantua i Pantagruel (1532. i 1534) Fransoaa Rablea, satiri~ni humanisti~ki romani o fantasti~nim doga|ajima.
Romeo i Julija (1549), Hamlet (1605) i druge revolucionarne tragedije i komedije Vilijama Šekspira.
XVII vekOštroumni plemi} Don Kihot od Man~e (1605) Migela de Servantesa, prvi veliki moderni roman. Ro|enje DON KIHOTA i SAN^A PANSE.
Sid (1637), tragedija Pjera Korneja. Ro|enje njegovog junaka Rodriga.
Fedra (1677), tragedija u kojoj Žan Rasin preuzima doga|aje i likove iz antike.
Šarl Pero objavljuje Pri~e mame guske (1697). USPAVANA LEPOTICA i PEPELJUGA, junakinje
usmenih pri~a, pojavljuju se prvi put u pisanoj književnosti.
XVIII vekObjavljivanje romana Danijela Defoa (1719). Ro|enje ROBINSONA KRUSOA.
Guliverova putovanja (1726), filozofski roman Džonatana Svifta.
Kandid ili o optimizmu (1759), Volterova filozofska pri~a.
Emil (1762) Žan-Žaka Rusoa odražava prosvetiteljski filozofski pokret i bavi se detinjstvom i vaspitanjem.
XIX vekGete pretvara nesre}nu ljubav u veliku temu u romanu Jadi mladog Vertera (1774) i preuzima motiv sklapanja pakta s |avolom u dramskom spevu Faust (1808).
Pri~e za decu i roditelje (1812) bra}e Grim. Prvi put se u pisanoj književnosti pojavljuje SNEŽANA, koja }e 1927. postati junakinja crtanog filma Volta Diznija.
Frankenštajn (1818), nau~nofantasti~ni roman Meri Šeli.
Stendalov roman Crveno i crno (1830). Ro|en je romanti~ni junak Žilijen Sorel.
Evgenije Grande (1833), realisti~ni roman Onorea de Balzaka.
Oliver Tvist (1837), roman ^arlsa Dikensa.
Dvostruko ubistvo u Ulici Morg (1841),
Hronolo{ke odrednice
kriminalisti~ki roman Edgara Alana Poa. Ro|enje viteza Dipena, prvog modernog detektiva.
Tri musketara (1844), roman Aleksandra Dime. Posle Memoara, koji su mu pripisani 1700. godine, D’ARTANJAN se po drugi put pojavljuje u nekoj knjizi.
Džejn Ejr (1847), roman Šarlote Bronte.
Jadnici (1862), roman Viktora Igoa, ~uvenog predstavnika romantizma. Ro|eni su Kozeta i Gavroš.
Žerveza (1877), realisti~ni roman Emila Zole.
Mihail Strogof (1876), avanturisti~ki roman Žila Verna.
Grimizna studija (1887) Konana Dojla. Ro|enje ŠERLOKA HOLMSA.
Kralj Ibi (1896), pozorišni komad Alfreda Žarija,
najavljuje nadrealizam i teatar apsurda.
Žak Krokan (1899), roman Ežena le Roa.
XX vekBela pti~ica (1902), pozorišni komad Džejmsa Metjua Barija. Ro|enje PETRA PANA, koji }e 1953. postati junak crtanog filma Volta Diznija.
Fantomas (1919), prvi u seriji romana Pjera Suvestra i Marsela Alena, adaptiran za film ve} 1913.
Tarzan me|u majmunima (1912), roman Rajsa Barouza. Ro|en je TARZAN, koji ve} 1918. postaje filmski lik, a 1929. i junak stripa.
Pokletstvo Kapistrana (1919), roman Džonstona Makmalija. Ro|en je ZORO, koji se posle 1957. proslavio kao filmski junak zahvaljuju}i filmskom serijalu kompanije Dizni.
Volt Dizni crta Mikija Mausa (1928).
Eržeov strip Tintin u zemlji Sovjeta (1929). Ro|en je TINTIN.
Hobit (1937), roman Džona Ronalda Ruela Tolkina. Ro|enje hobita Bilba, koji je 2012. postao filmski junak.
Strip Džerija Sigela i Džoa Šustera (1938). Ro|enje SUPERMENA, koji je po~evši od 1952. junak serije stripova, a od 1979. i serije filmova.
^ekaju}i Godoa (1952), pozorišni komad Samjuela Beketa.
Samo za tvoje o~i (1953), roman Jana Fleminga. Ro|enje DŽEJMSA BONDA, koji ubrzo postaje junak stripa, televizijske serije, a od 1962. i filmskog serijala, zapo~etog filmom Dr No.
Gospodar prstenova (1954), Tolkinova trilogija, klju~no delo epske fantastike.
Godine 1955. autori okupljeni u francuskom pokretu „novi roman“ žele da raskinu s književnim junacima. Stvaranje književne struje Ulipo (1960), usredsre|ene na igru, u kojoj u~esvuje i Remon Keno, autor romana Zazi u metrou (1959).
Prvi film Ratovi zvezda (1977) Džordž Lukasa. Ro|enje LUKA SKAJVOKERA i DARTA VEJDERA.
Prvi film Osmi putnik (1979) Ridlija Skota. Ro|enje ELEN RIPLI i OSMOG PUTNIKA.
Indijana Džons, pustolov koga je stvorio Džordž Lukas, pojavljuje se u filmu Indijana Džons i otima~i izgubljenog kov~ega (1981) u režiji Stivena Spilberga.
Hari Poter i kamen mudrosti (1997), roman Dž. K. Rouling. Ro|enje HARIJA POTERA.
An Blan{ar, @an-Bernar Puj, Fransis Mizio, Ser` BlokENCIKLOPEDIJA JUNAKA, SUPERHEROJA I OSTALIH POLUBOGOVAOriginally published in France by Editions Gallimard Jeunesse, under the title L’ENCYCLOPÉDIE DES HÉROS, ICÔNES ET AUTRES DEMI-DIEUXCopyright © Éditions Gallimard Jeunesse, 2012Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2013Prevela s francuskog: Gordana BreberinaUrednik: Natalija Pani}Lektura: Mirjana Deli}, Violeta Babi}Izdaje: Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.rse-mail: [email protected][tampano u KiniTira`: 2.000ISBN: 978-86-529-0010-7
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд
929(100)(031.053.2)
ENCIKLOPEDIJA junaka, superheroja i ostalih polubogova / An Blanšar ... [at. al] ; [prevela s francuskog Gordana Breberina]. -Beograd : Kreativni centar, 2013 (Kina). - 124 str. : ilustr. ; 28 cm
Prevod dela: L’Encyclopédie des héros, icôneset autres demi-dieux / Anne Blanchard ... [al. al.]. - Tiraž 2.000. - Autori: str. [124]. - Bibliografija: str. 110-113. - Hronološke odrednice: str. 122-123. - Registar.
ISBN 978-86-529-0010-71. Бланшар, Ан [аутор]a) Хероји - Енциклопедије за децуCOBISS.SR-ID 198503692
