Naslov originala:Anne Blanchard, Jean-Bernard Pouy, Francis Mizio, Serge Bloch

L’ENCYCLOPÉDIE DES HÉROS, icônes et autres demi-dieuxCopyright © Éditions Gallimard Jeunesse, 2012

Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2013

An Blan{ar @an-Bernar Puj Fransis Mizio Ser` Blok

PredgovorPolubog i boginja, princeza i vitez, vila i ~arobnjak, moreplovac i tajni

agent, osvetnik… Izmišljeni junaci – koji se pojavljuju prerušeni ili ne –

nalaze se svuda oko nas. Na majicama, po zidovima gradova ili na malim

ekranima. Oni vode svoj život maski i lutkica ispod kreveta u de~jim

sobama.

Ali imamo li na umu da književnost i film ne bi postojali bez njih? Potraga

za poreklom, suparništvo, osveta, žrtvovanje, progon, nepravda, zabranje-

na ljubav, uspon i silazak u pakao … njihovi životi govore o univerzalnim

temama koje su gorivo za najbolje pri~e.

Bez obzira na to da li su epski, tragi~ni ili komi~ni, klasi~ni ili popularni,

poistove}ujemo se s junacima koji imaju ista duboka ose}anja, iste sramne

slabosti, iste tajne snove kao mi, obi~ni smrtnici.

Ali oni su ja~i od nas! Neranjivi su, pobe|uju sva iskušenja, izvode neve-

rovatne podvige, za njih ne važe ovozemaljski zakoni, oni nas odvajaju od

banalnosti naših života, ispunjavaju našu potrebu za slavom, ostvaruju naše

snove o mo}i, našu težnju da budemo nešto više od ljudskih bi}a.

I ~esto savršeno oli~avaju samo jednu ~ovekovu stranu – Antigona je

otelotvorenje savesnosti, Don Kihot sanjarenja, a Šerlok Holms suve inteli­

gencije.

Ali odakle oni dolaze?

Mitološki junaci iz kapitalnih dela, hrabri vitezovi u službi jedinog Boga

koji stavljaju život na kocku, superheroji natprirodnih mo}i ili moderne

ikone koje je stvorila kulturna industrija, ta bi}a od papira, smole ili pik-

sela besmrtna su. I neprestano se reinkarniraju (izvorno delo, adaptacija,

razni proizvodi, imitacija, avatar, prednastavak…) – do te mere da ponekad

zaboravljamo na to odakle su potekli.

Enciklopedija junaka poziva vas da krenete tragom njihovih života, idu}i

stopama njihovih tvoraca, u potragu za kulturnim i istorijskim kontekstom

u kojem su ro|eni da biste bolje shvatili protiv kojih su se neprijatelja borili

i kakve vrednosti simbolizuju…

A junakinje? Junak se vekovima isticao neustrašivoš}u i hrabroš}u. Pripove-

da~i i pisci oživeli su te osobine u muškom telu, koje rat i podvizi stavljaju na

probu. Pošto je junakinja u našim književnim antologijama predodre|ena

za tragi~nu ulogu, sre}emo je kao boginju, vilu ili princezu.

Ali bez obzira na njihovo poreklo, junaci su od prvobitne bliskosti sa Olim-

pom zadržali malo božanske aure, zbog ~ega su nam tako dragi. Naro~ito

u XXI veku, koji se di~i razumom, ali u kojem nema ~arolije.

Fiktivni junaci mogu sve ili skoro sve… Oni su toliko bolji od nas! Bezbroj

puta.

Ja~i su, lepši, pametniji! I povrh toga, zauvek su iskorenili jedno zlo ~ove-

~anstva – dosadu!

Šta bismo mi bez njih?!

Gilgame{Ep o Gilgamešu prvi je roman u istoriji ~ove~anstva. Nastao je

u davnim vremenima, u dobu procvata asirsko-vavilonske

civilizacije.

Sumeri su uradili pravu stvar kada su pre više od 3 000

godina p. n. e. izumeli klinasto pismo (znaci u obliku klina

ili kuke, iscrtani u glini pomo}u zašiljene trske). Oni su

donekle zaslužni za to što je prona|ena pri~a o Gilgamešu,

kralju grada Uruka (danas u Iraku), koji je dve tre}ine bog,

a jedna tre}ina ~ovek. Ep o njemu bio je urezan na tablice

koje su vekovima bile zatrpane zemljom. Nekada su ljudi

za pisanje koristili glinene tablice, a ne tablet-ra~unare!

Neverovatno!

Ep o Gligamešu važan je zato što tekstove iz najdavnijih

vremena povezuje u lepu pri~u i zato što govori o nekim

doga|ajima koji }e kasnije biti opisani u Starom zavetu i

Tori. To je lep (pisani) dokaz da su najzna~ajniji anti~ki

tekstovi, nastali u oblasti Bliskog istoka i Sredozemlja,

kružili na okolo, uti~u}i jedni na druge.

Prve tablice (iz XI veka, pa ~ak i XII) otkrivene su krajem

XIX veka u biblioteci jednog kralja, u srcu jednog drevnog

grada u Mesopotamiji. Izgleda da je te tekstove sakupio i sa-

žeo neki pisar iz II milenijuma p. n. e. Zapisani su klinastim

pismom na dva jezika, koji se me|usobno veoma razlikuju,

kao kineski i francuski. Da sve bude još zamršenije, kako

su otkrivane nove tablice, pronalažene su starije epizode, u

razli~itim varijantama i verzijama, na još nekim jezicima…

Mesopotamija, kolevka ~ove~anstva, nalazila se na teritoriji današnjeg Iraka, izme|u reka Tigra i Eufrata. U srcu te raskrsnice naroda i civilizacija ljudi }e oko 7 000 godina p. n. e. prvi put po~eti da se bave zemljoradnjom i sto~arstvom. Pošto je ta oblast plodna, ali nema prirodnih bogatstava, trebalo je razmenjivati robu i stvarati. Tu su nastali prvi veliki gradovi, pre svega ~uveni Vavilon, ali i pismo. Tu su tako|e smišljena i sro~ena na~ela triju religija knjige: judaizma (oko 1800. p. n. e.), hriš}anstva (oko nulte godine) i islama (oko 600. godine). Vavilon

GILGAMEŠ, legendarni kralj Mesopotamije (oko 2600. p. n. e.), poslužio je kao nadahnu}e za nastanak najstarijeg poznatog književnog teksta

Epa o Gilgamešu. U njemu su sadržane pri~e koje su verovatno postojale pre pojave pisma

To je bio pravi bestseler! Istraživa~i strpljivi poput Šampo-

liona silno su se namu~ili da to prevedu…

A ko je bio Gilgameš, kralj Uruka? Pobedonosni junak, koji

je sve video, gospodar zemlje, koji je upoznao (…) svakoga i sva~ije

znanje i delo, sve (…) razumeo,* kako piše u uvodu… Ukratko,

on se suprotstavio Enkiduu (napravljenom od gline), koga

su mu bogovi poslali kako bi se smirio jer je zloupotreblja-

vao mo} i ugnjetavao podanike. Enkidu je sušta suprotnost

Gilgamešu – on je usamljenik koji živi s divljim zverima,

ali je prinu|en da se uklju~i u civilizaciju kako bi se borio

protiv kralja. Njih dvojica bore se kao lavovi, ali nijedan ne

odnosi pobedu.

Oni }e od neprijatelja postati prijatelji i ostvari}e fantasti-

~ne podvige, ubi}e, na primer, džina Humbabu. To je borba

izme|u sila svetlosti i sila mraka! Kad je postao junak,

Gilgameš je odbio ljubav boginje Ištar, pa se ona naljutila i

poslala nebeskog bika da smoždi njega i njegovog prijatelja.

Njih dvojica uspevaju da ga savladaju i spre~e razaranje

Uruka. Besna, boginja se onda postarala za to da Enkidu

umre. Gilgameš je bio o~ajan.

Opsednut smr}u, lutao je stepom obu~en samo u živo-

tinjsku kožu, u potrazi za znanjem i u~enoš}u. Besmrtni

Utnapištim, lokalni Noje, pomogao mu je da izbegne

potop i on je poverovao da je postao besmrtan zahvaljuju}i

* Svi navodi dati su prema: Gilgame{, prev. S. Preprek, Sarajevo 1979 (prim. prev.).

Pojava pisma oko 3000. godine p. n. e.: šok koji ozna~ava prelazak iz preistorije u istoriju… Pošto trgovci u Mesopotamiji imaju potrebu da opišu ono što prodaju, oni po~inju da crtaju sadržinu svojih }upova (oko 5000. godine p. n. e.). To izgleda lako, ali ~ovek mora najpre da predstavi sebi svoju misao da bi mogao da je prikaže u vidu slika. Prvi crteži zna~e samo jedno. Kasnije se isti crtež, isti znak, koristi i za neki drugi predmet ~iji se naziv isto izgovara. Na kraju znak predstavlja samo jedan glas – tako je utrt put pismu koje povezuje više glasova u re~i.

O ~emu govori Ep o Gilgamešu? On se bavi vlaš}u; naravou~enije je da kralj mora dobro da upravlja svojim gradom: Gilgameš se uspravi, iznenada op~injen lepotom svog grada, i svestan uzvišenosti zadatka koji je pred njim. Govori tako|e o ljudskom životu: Kuda se žuriš, Gilgamešu? @ivot koji tražiš ne}eš na}i! Kad su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih, a život zadržali za sebe. Zato jedi i pij, Gilgamešu, napuni svoje telo, dan i no} samo se veseli! Prema mišljenju jednog velikog stru~njaka, ovaj ep nam pre svega postavlja slede}e pitanje: Zašto se u društvu u kojem se pri~e i legende prenose usmenim putem javila potreba da se književni tekst poput ovog epa zapiše i ~uva u biblioteci?

Razvoj znaka ptica

Gilgame{ 13

~arobnoj biljci. Kad mu je zmija ukrala biljku, Gilgameš se

razo~aran vratio ku}i, pomiren s ~injenicom da je obi~an

smrtnik. Posle smrti postao je bog.

Zahvaljuju}i Gilgamešovim pustolovinama, saznali smo

dosta toga o mnogoboža~kim religijama u Mesopotamiji.

Kao kasnije u Gr~koj, i tamo bogovi odlu~uju o sudbini ljudi,

o njihovom životu i smrti. Oni vladaju na nebu s vrhovnim

bogom Anuom na ~elu. Tu je i Enlil, neosetljivi gospodar

vazduha, koji odlu~uje da podavi ljude pošto smatra da ih

ima previše – to je potop, ~iji }emo opis kasnije prona}i u

Bibliji, ponekad preuzet od re~i do re~i! Tu je zatim Enki,

gospodar Zemlje, tvorac civilizacije. Njih dvojica ve~iti su

suparnici. Pojavljuje se i Šamaš, bog Sunca i pravde, koji }e

prisko~iti u pomo} Gilgamešu kad ovaj odbije da se oženi

boginjom Ištar.

Bogovi retko daruju ljudima besmrtnost, kao što su je

darovali Utnapištimu, koji pomo}u svoje barke spasava

žive vrste. Mrtvi lutaju kao aveti po podzemnom svetu, vrlo

sli~nom našem paklu. I sam Enkidu vratio se da savetuje

prijatelja Gilgameša i ubedi ga da ne ratuje protiv svih

neprijatelja Uruka ako ho}e da postane besmrtan, nego da

podigne neuništive zidine oko svog grada kako bi zaštitio

sve znanje koje se u njemu nalazi.

Gilgameš je od raspomamljenog ratnika postao veliki

graditelj. To je lepa i pou~na pri~a o humanizmu pre pojave

pisane re~i.

Posredstvom Mesopotamca Gilgameša ispri~ani su doga|aji koji su se desili u vreme civilizacija starijih od Mesopotamije, a koje je kasnije preuzela Biblija.Iako je potop u Epu o Gilgamešu i Bibliji opisan istim re~ima, pridaje mu se potpuno razli~it smisao. Pošto im smeta to što ljudi galame, mesopotamski bogovi odlu~uju da ih podave. Jedini Bog iz Biblije ho}e da ih kazni potopom zbog nemorala… Ep o Gilgamešu pri~a nam o legendarnim doga|ajima iz najdavnijih vremena, zajedni~kim celom ~ove~anstvu. Razli~ite civilizacije tuma~e te doga|aje u svojim tekstovima, recimo u Bibliji i Odiseji, polaze}i od sopstvenih vrednosti.

Potop, doga|aj iz Biblije o kojem je još

Gilgameš pri~ao

Predgovor 8Gilgame{ 10Odisej 14Herakle 18Afrodita 22Antigona 26Sindbad Moreplovac 30Kralj Artur 34Vila Meluzina 38Robin Hud 42Don Kihot 46D’Artanjan 50Robinson Kruso 54Sne~ana 58Deda Mraz 62[erlok Holms 66Petar Pan 70

PREDMETI

DIPLOMA JUNAKA

ENCIKLOPEDIJA

Tarzan 74Zoro 78Tintin 82Hobit Bilbo 86Supermen 90D~ejms Bond 94Luk Skajvoker 98Narednica Ripli 102Hari Poter 106

Bibliografija 110Indeks 114Spisak ilustracija 118

PREDMETI

DIPLOMA JUNAKA

ENCIKLOPEDIJA

Ovi reperi pomo}i }e vam da smestite slavne likove prikazane u ovoj knjizi u istoriju književnosti.

ANTIKA

XVIII vek p. n. e.Ep o Gilgamešu, kapitalno delo, zapisan na Bliskom istoku na akadskom. GILGAMEŠ se prvi put pojavljuje u pisanoj književnosti.

VIII vek p. n. e.Ilijada i Odiseja, spevovi na kojima se temelji gr~ka civilizacija, pripisani Homeru. Ro|enje junaka poput ODISEJA i prvo pojavljivanje HERAKLA i njegovih kolega, kao i bogova, poput Zevsa, AFRODITE i njima sli~nih, u pisanoj književnosti.

Hesiodova Teogonija, pri~a o postanku gr~kih bogova, kapitalno delo. Bogovi poput Zevsa, AFRODITE i njima sli~nih prvi put se pojavljuju u pisanoj književnosti.

VIII vek p. n. e. – I vek p. n. e.Na Bliskom istoku sastavlja se Biblija, kapitalno versko delo i epopeja. Pojavljivanje biblijskih likova poput Samsona, Davida i Golijata.

V vek p. n. e.Sofoklove tragedije u Gr~koj. Pojavljivanje Edipa i ANTIGONE u pisanoj književnosti.

I vek p. n. e.Vergilijeva Eneida, kapitalno delo rimske civilizacije i putopis. Eneja, Venerin sin, postaje junak.

SREDNJI VEK

IX vekStrazburške zakletve, prvi istorijski tekst na starofrancuskom.

Po~inje zapisivanje pri~a iz Hiljadu i jedne no}i, koje su razli~itog porekla i koje }e se prevoditi na Zapadu po~evši od XVIII veka. Ro|enje SINDBADA i ŠEHEREZADE.

U Evropi cveta književnost koja nije na latinskom, nego na narodnom jeziku.

XI vekPesma o Rolandu, spev na starofrancuskom.

XII vekRomani Okruglog stola: po~eci kurtoaznog romana i zapisivanje usmenih pri~a iz legende o Tristanu i Izoldi. Pojavljivanje MERLINA, VIVIJANE, MORGANE i njihovih manje poznatih kolega i ARTURA i LANSELOTA u pisanoj književnosti.

Roman o liscu, zbirka satiri~nih pripovedaka koje govore o ljudima. Prvo pojavljivanje lisca Gupila, vuka Izengrina, medveda Mrkog i ostalih u pisanoj književnosti.

XIII vek^uda sveta, pri~a o pustolovinama Marka Pola.

XIV vekPlemenita istorija Luzinjana (1393) Žana d’Arasa posve}ena je vojvodi od Berija, najrazmetljivijem plemi}u toga doba; pojavljivanje Kudretovog Romana o Meluzini (1401). MELUZINA se pojavljuje u pisanoj književnosti.

ROBIN HUD se pojavljuje u pesmama (1377). Taj lik }e postati još slavniji u XIX veku zahvaljuju}i Ajvanhu (1910), romanu Voltera Skota.

Božanstvena komedija (1321), Danteova poema.

RENESANSA

Humanisti~ka revolucija: promišljanje o ~ovekovom mestu u svetu i pojavljivanje kriti~kih tekstova o katoli~koj crkvi (Erazmova Pohvala ludosti), društvu (Utopija Tomasa Mora) i ljudskom ponašanju (Montenjevi Ogledi).

MODERNO DOBA

XVI vekGargantua i Pantagruel (1532. i 1534) Fransoaa Rablea, satiri~ni humanisti~ki romani o fantasti~nim doga|ajima.

Romeo i Julija (1549), Hamlet (1605) i druge revolucionarne tragedije i komedije Vilijama Šekspira.

XVII vekOštroumni plemi} Don Kihot od Man~e (1605) Migela de Servantesa, prvi veliki moderni roman. Ro|enje DON KIHOTA i SAN^A PANSE.

Sid (1637), tragedija Pjera Korneja. Ro|enje njegovog junaka Rodriga.

Fedra (1677), tragedija u kojoj Žan Rasin preuzima doga|aje i likove iz antike.

Šarl Pero objavljuje Pri~e mame guske (1697). USPAVANA LEPOTICA i PEPELJUGA, junakinje

usmenih pri~a, pojavljuju se prvi put u pisanoj književnosti.

XVIII vekObjavljivanje romana Danijela Defoa (1719). Ro|enje ROBINSONA KRUSOA.

Guliverova putovanja (1726), filozofski roman Džonatana Svifta.

Kandid ili o optimizmu (1759), Volterova filozofska pri~a.

Emil (1762) Žan-Žaka Rusoa odražava prosvetiteljski filozofski pokret i bavi se detinjstvom i vaspitanjem.

XIX vekGete pretvara nesre}nu ljubav u veliku temu u romanu Jadi mladog Vertera (1774) i preuzima motiv sklapanja pakta s |avolom u dramskom spevu Faust (1808).

Pri~e za decu i roditelje (1812) bra}e Grim. Prvi put se u pisanoj književnosti pojavljuje SNEŽANA, koja }e 1927. postati junakinja crtanog filma Volta Diznija.

Frankenštajn (1818), nau~nofantasti~ni roman Meri Šeli.

Stendalov roman Crveno i crno (1830). Ro|en je romanti~ni junak Žilijen Sorel.

Evgenije Grande (1833), realisti~ni roman Onorea de Balzaka.

Oliver Tvist (1837), roman ^arlsa Dikensa.

Dvostruko ubistvo u Ulici Morg (1841),

Hronolo{ke odrednice

kriminalisti~ki roman Edgara Alana Poa. Ro|enje viteza Dipena, prvog modernog detektiva.

Tri musketara (1844), roman Aleksandra Dime. Posle Memoara, koji su mu pripisani 1700. godine, D’ARTANJAN se po drugi put pojavljuje u nekoj knjizi.

Džejn Ejr (1847), roman Šarlote Bronte.

Jadnici (1862), roman Viktora Igoa, ~uvenog predstavnika romantizma. Ro|eni su Kozeta i Gavroš.

Žerveza (1877), realisti~ni roman Emila Zole.

Mihail Strogof (1876), avanturisti~ki roman Žila Verna.

Grimizna studija (1887) Konana Dojla. Ro|enje ŠERLOKA HOLMSA.

Kralj Ibi (1896), pozorišni komad Alfreda Žarija,

najavljuje nadrealizam i teatar apsurda.

Žak Krokan (1899), roman Ežena le Roa.

XX vekBela pti~ica (1902), pozorišni komad Džejmsa Metjua Barija. Ro|enje PETRA PANA, koji }e 1953. postati junak crtanog filma Volta Diznija.

Fantomas (1919), prvi u seriji romana Pjera Suvestra i Marsela Alena, adaptiran za film ve} 1913.

Tarzan me|u majmunima (1912), roman Rajsa Barouza. Ro|en je TARZAN, koji ve} 1918. postaje filmski lik, a 1929. i junak stripa.

Pokletstvo Kapistrana (1919), roman Džonstona Makmalija. Ro|en je ZORO, koji se posle 1957. proslavio kao filmski junak zahvaljuju}i filmskom serijalu kompanije Dizni.

Volt Dizni crta Mikija Mausa (1928).

Eržeov strip Tintin u zemlji Sovjeta (1929). Ro|en je TINTIN.

Hobit (1937), roman Džona Ronalda Ruela Tolkina. Ro|enje hobita Bilba, koji je 2012. postao filmski junak.

Strip Džerija Sigela i Džoa Šustera (1938). Ro|enje SUPERMENA, koji je po~evši od 1952. junak serije stripova, a od 1979. i serije filmova.

^ekaju}i Godoa (1952), pozorišni komad Samjuela Beketa.

Samo za tvoje o~i (1953), roman Jana Fleminga. Ro|enje DŽEJMSA BONDA, koji ubrzo postaje junak stripa, televizijske serije, a od 1962. i filmskog serijala, zapo~etog filmom Dr No.

Gospodar prstenova (1954), Tolkinova trilogija, klju~no delo epske fantastike.

Godine 1955. autori okupljeni u francuskom pokretu „novi roman“ žele da raskinu s književnim junacima. Stvaranje književne struje Ulipo (1960), usredsre|ene na igru, u kojoj u~esvuje i Remon Keno, autor romana Zazi u metrou (1959).

Prvi film Ratovi zvezda (1977) Džordž Lukasa. Ro|enje LUKA SKAJVOKERA i DARTA VEJDERA.

Prvi film Osmi putnik (1979) Ridlija Skota. Ro|enje ELEN RIPLI i OSMOG PUTNIKA.

Indijana Džons, pustolov koga je stvorio Džordž Lukas, pojavljuje se u filmu Indijana Džons i otima~i izgubljenog kov~ega (1981) u režiji Stivena Spilberga.

Hari Poter i kamen mudrosti (1997), roman Dž. K. Rouling. Ro|enje HARIJA POTERA.

An Blan{ar, @an-Bernar Puj, Fransis Mizio, Ser` BlokENCIKLOPEDIJA JUNAKA, SUPERHEROJA I OSTALIH POLUBOGOVAOriginally published in France by Editions Gallimard Jeunesse, under the title L’ENCYCLOPÉDIE DES HÉROS, ICÔNES ET AUTRES DEMI-DIEUXCopyright © Éditions Gallimard Jeunesse, 2012Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2013Prevela s francuskog: Gordana BreberinaUrednik: Natalija Pani}Lektura: Mirjana Deli}, Violeta Babi}Izdaje: Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs[tampano u KiniTira`: 2.000ISBN: 978-86-529-0010-7

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

929(100)(031.053.2)

ENCIKLOPEDIJA junaka, superheroja i ostalih polubogova / An Blanšar ... [at. al] ; [prevela s francuskog Gordana Breberina]. -Beograd : Kreativni centar, 2013 (Kina). - 124 str. : ilustr. ; 28 cm

Prevod dela: L’Encyclopédie des héros, icôneset autres demi-dieux / Anne Blanchard ... [al. al.]. - Tiraž 2.000. - Autori: str. [124]. - Bibliografija: str. 110-113. - Hronološke odrednice: str. 122-123. - Registar.

ISBN 978-86-529-0010-71. Бланшар, Ан [аутор]a) Хероји - Енциклопедије за децуCOBISS.SR-ID 198503692