UVODNE I METODOLO[KE NAPOMENE

8RADIJACIJA I ZDRAVLJED

DOZIMETRIJA I ZATITA U RADIJACIONOM AKCIDENTU

Veliine i jedinice u radiolokoj zatiti

1.1. Apsorbovana doza

Apsorbovana doza je osnovna fizika dozimetrijska kvantitativna veliina. Apsorbovana doza je koliina energije koja se apsorbuje po jedinici mase materijala od jonizujueg zraenja kojem je izloeno.

Apsorbovana doza jonizujueg zraenja je kolinik srednje energije koju jonizujue zraenje preda elementu materijala i mase m tog elementa materije.

Ova veliina u SI sistemu je izraena u jedinicama energije po jedinici mase, dul po kilogramu (J/kg) i dobija posebno ime grej (Gy).

1.2. Ekvivalentna doza

Apsorbovana doza je osnovna veliina fizike dozimetrije ali nije u potpunosti dovoljna za svrhe radijacione zatite, zato to efikasnost unitenja ljudskih elija nije ista za razliite tipove jonizujueg zraenja. Zbog toga se apsorbovana doza u tkivu mnoi sa teinskim faktorom koji uzima u obzir efikasnost datog tipa zraenja u indukovanju zdravstvenih efekata. Taj teinski faktor se zove radijacioni teinski faktor wR .

Ekvivalentna doza jonizujueg zraenja je proizvod srednje apsorbovane doze u tkivu ili organu i odgovarajueg radijacionog teinskog faktora wR, za zraenje date vrste (Tab. 20). Kada je radijaciono polje komponovano od vie vrsta zraenja sa razliitim radijacionim teinskim faktorima, ekvivalentna doza je zbir ekvivalentnih doza pojedinih vrsta zraenja.

Jedinica za ekvivalentnu dozu u SI sistemu je dul po kilogramu (J/kg) i dobila je ime siver (Sv).

Tab. 20.

Radijacioni teinski faktori raznog zraenja

Vrsta i energetski opseg zraenjaRadiajcioni teinski faktor zraenja, wR

Fotoni, svih energija1

Elektroni i mioni, svih energija*1

Neutroni, energija 20 MeV5

10

20

10

5

Protoni, svi osim uzmaknuti protoni, > 2MeV5

Alfa estice, fisioni fragmenti, teka jezgra20

*Iskljuujui Oeove elektrone koji su emitovani iz jezgra DNK, za koja se primenjuju posebna mikrodozimetrijska razmatranja.

1.3. Efektivna doza

Efekti oteenja zbog ekvivalentne doze se razlikuju za razliite organe ili tkiva. Zbog toga se ekvivalentna doza za svaki organ i tkivo mnoi sa tkivnim teinskim faktorom (WT) (Tab. 21), koji uzima u obzir radiosenzitivnost organa ili tkiva.

Efektivna doza je zbir proizvoda ekvivalentne doze u tkivu ili organu i odgovarajueg tkivnog teinskog faktora, (WT), po svim izloenim tkivima i organima.

Jedinica u SI sistemu za efektivnu dozu je dul po kilogramu (J/kg) i naziva se sivert (Sv).

Tab. 21.

Teinski faktori osetljivosti razliitog tkiva

Tkivo ili organTkivni teinski faktor wT

Gonade0.20

Kostna sr0.12

Debelo crevo0.12

Plua0.12

eludac0.12

Beika0.05

Dojka0.05

Jetra0.05

Jednjak0.05

titnjaa0.05

Koa0.01

Povrina kostiju0.01

Ostali organi0,05

1.4. Kumulativna doza

Kumulativna ili oekivana doza definie se kod interne kontaminacije radionuklidima. Predstavlja ukupnu apsorbovanu dozu koja je u nekom vremenskom periodu predata telu nakon unosa radionuklida. Definiu se: kumulativna apsorbovana, kumulativna efektivna i kumulativna ekvivalentna doza.

Kumulativna apsorbovana doza je apsorbovana doza koju, u vremenskom intervalu posle unoenja, primi pojedinano tkivo ili organ. Kada vremenski interval nije eksplicitno zadat uzima se period od 50 godina za odrasla lica, a period do 70 godina starosti, za unoenje radioaktivnih materijala u organizam dece. U SI sistemu jedinica za kumulativnu apsorbovanu dozu je dul po kilogramu i nazvana je grej (Gy).

Kumulativna ekvivalentna doza u tkivu ili organu je ekvivalentna doza koju, u vremenskom intervalu posle unoenja, primi pojedinano tkivo ili organ. Kada vremenski interval nije eksplicitno zadat uzima se period od 50 godina za odrasla lica, a period do 70 godina starosti, za unoenje radioaktivnih materijala u organizam dece. Kumulativna efektivna doza je suma po svim izloenim tkivima i organima proizvoda tkivnih teinskih faktora i kumulativnih ekvivalentnih doza u svakom izloenom tkivu ili organu.

U SI sistemu jedinica za kumulativnu ekvivalentnu i kumulativnu efektivnu dozu je dul po kilogramu i nazvana je sivert (Sv).

1.5. Kolektivna doza

Definie se kao ukupna doza koju je primila populacija ili odreena izloena populaciona grupa.

Kolektivna efektivna doza je ukupna efektivna doza stanovnitva ili odreene populacione grupe i definisana je kao zbir proizvoda srednjih efektivnih doza i broja pojedinaca u toj populacionoj grupi.

U SI sistemu jedinica za kolektivnu efektivnu dozu je je ovek Sv (ovek Sv). Procentualne kolektivne kumulativne doze za svetsku populaciju za period od 50 godina date su u Tab. 22.

Tab. 22.

Procentualne kolektivne kumulativne doze za svetsku populaciju za period od 50 godina

IzvorOsnova za kumulativnostProcenat

Prirodni izvoriPoslednjih 50 god.76,58%

Medicinsko izlaganjePoslednjih 50 god.

- dijagnostika

- terapija

10,68%

8,83%

Atomske aksplozije

u atmosferiSve do sada3,53%

Nuklearni reaktoriDo sada

Procena za 50 godina0,04%

0,20%

Ozbiljni akcidentiSvi do sada 0,07%

Sva lica izloena zraenjuProcena za 50 god.0,07%

UKUPNO

100%

1.6. MALE DOZE ZRAENJA

Izraz male doze zraenja se koristi da se oznae doze ispod odreenog nivoa. Ponekad se koristi i izraz mala jaina doze i on oznaava jainu doze ispod odreenog nivoa.

U raznim specijalizovanim radiobiolokim forumima male doze zraenja odgovaraju izlaganjima u kojima se desi jedna (ali ne i vie) apsorpcija energije iz zraenja u kritinim delovima elije (koja ih uniti) u toku vremena u kome mogu da se dese mehanizmi oporavka elije. Tako je zakljueno da male doze zraenja odgovaraju ukupnoj dozi manjoj od 200 mSv i jaini doze ispod 0,1 mSv u minuti, iako je to ustvari velika jaina doze od 5000 mSv za godinu. Podruje malih doza je posebno interesantno za veliki broj istraivaa (Sl. 37).

Sl. 37.( Korelacija izmeu smrtnosti od kongenitalnih sranih mana kod novoroenadi 0(1 godine (debela crta) i koliine stroncijuma-90 u atmosferi i mleku (isprekidane linije) u Engleskoj 1969 godine.

2. EFEKTI JONIZUJUEG ZRAENJA

Cilj radioloke zatite je zatita pojedinaca, njihovih potomaka i cele ljudske rase, koja istovremeno dozvoljava neophodan rad sa radioaktivnim materijalima, pri emu moe doi do izlaganja zraenju. Internacionalna komisija za radioloku zatitu (International Commission for Radiological Protection ( ICRP) formirana je 1928. godine, a reorganizovana 1950. godine u cilju prouavanja osnovnih principa zatite od zraenja i njihove praktine primene, kao i izdavanja preporuka.

Razdvajanje efekata radijacije na stohastike i deterministike ima velikog znaaja u zatiti od zraenja. Tako se efekti kojim odreeno tkivo gubi funkciju na dozama od nekoliko hiljada mSv, kada obino dolazi i do unitenja ili sterilizacije tih elija, nazivaju deterministiki efekti (po ICRP), a oni kod kojih dolazi do izmene genetske strukture elija, ali koji jo uvek dozvoljavaju elijama da proliferiraju, nazivaju stohastikim, zbog sluajne prirode posledica jonizujueg zraenja u tkivu.

2.1. Deterministiki efekti

Deterministiki efekti su oni iji je nastanak vezan za odreenu minimalnu vrednost, prag, doze. Za veliki broj pojedinaca izloenih zraenju postoji, srednja vrednost doze, prag, ispod koga izlaganje zraenju nee izazvati date efekte. Iznad tog praga efekti se sigurno javljaju i postaju sve izraeniji to je doza vea. Krive doza(efekat sigmoidne su po obliku, kad se crtaju u linearnom koordinatnom sistemu (Sl. 38). Odreeni broj ovih efekata je specifian za dato tkivo, kao za oi (katarakta), kou (nemaligne lezije), kostnu sr (hematopetski sindrom), gonade (smanjenje fertiliteta).

(a)

(b)

Sl. 38. ( a) Deterministiki efekti; b) Stohastiki efekti

U nekim tkivima bolest je primarno rezultat zraenjem indukovanog unitenja elija, kao i smanjenja funkcionalnih elemenata tkiva ispod kritinog broja. U tkivima gde se bolest sporo razvija mehanizmi nisu dobro razjanjeni. Mogue je da u ovakvim tkivima bolest primarno nastupa zbog zraenjem indukovanog unitenja endotelnih elija kapilara i malih krvnih sudova, to smanjuje prenos hrane elijama. Drugi mogui razlog je smanjenje sporo proliferirajuih parenhimalnih ili snabdevajuih elija, to dovodi do atrofije funkcionalnog tkiva i njegove zamene fibroznim tkivom. U svakom sluaju bolesti nastupaju zbog mnotva razliitih kompenzatornih mehanizama i mehanizama oporavka.

Koristei uglavnom iskustva iz radioterapije u proceni pojave neeljenih efekata utvreno je da postoje tolerantne doze za veinu tkiva u organizmu. Iz navedenog iskustva zna se da je za neka oteenja, kao to su: depresija kostne sri, smanjenje fertiliteta, katarakta i funkcionalna oteenja centralnog nervnog sistema (CNS); kao i zastoj u razvoju kostiju, titnjae i enskih grudi kod dece, tolerantna doza ispod 10Gy za izlaganje zdravog tkiva frakcioniranim dozama. Za mnoga druga oteenja tolerantna doza varira izmeu 20 i nekoliko desetina Gy.

U studijama u radiobiologiji evidentno je vei oporavak i proliferacija stem elija posle izlaganja zraenju u duem vremenskom periodu, tzv. hroninog izlaganja. Pragovi deterministikih efekata za odrasle osobe za akutna i hronina izlaganja dati su u Tab. 23. Tab. 23.

Pragovi deterministikih efekata u odrasle osobe za akutna i hronina izlaganja

Tkivo i efekatEkvivalentna doza

za akutna izlaganja(Sv)Jaina ekvivalentne doze

za hronino izlaganje

(Sv god-1)

Testisi

Privremeni sterilitet

Stalni sterilitet0.15

>3.50.4

2.0

Ovarium

Sterilitet>2.50.2

Oi

Vidljiva nejasnoa

Katarakta>0.5

>2.0>0.1

>0.15

Kosna sr

Depresia hematopoeze>0.5>0.4

Kod prenatalnog izlaganja, kada je broj elija mali i njihova funkcija jo nije specijalizovana, efekat oteena tih elija moe biti u formi otkaza. Meutim, uoava se veliki potencijal za obnavljanjem i velikom umnoavajuom prirodom preostalih viabilnih elija.

U ranoj fazi embriogeneze uoava se spontani abortus u ivotinja, kao rezultat izlaganja od nekoliko desetina mSv. Za vreme organogeneze malformacije u ivotinja su naene za vreme njihovog razvoja u toku izlaganja.

U studijama mentalne retardacije u Hiroimi i Nagasakiju utvreno je kod ispitanika posle in utero izlaganja, smanjene pika Gausove raspodele koeficijenta intelegencije (IQ) sa poveanjem doze. Procenjeni koeficijent verovatnoe ukazuje na gubitke od oko 30 IQ za jedan Sv, za izlaganje u periodu od 8. do 15. nedelje trudnoe. Mnogo je manja verovatnoa za izlaganje u periodu od 16. do 25. nedelje. Takoe je uoeno za period izlaganja od 8 do 15 nedelje da od doze izlaganja zavisi i mentalna retardiranost. Ovaj efekat, u principu deterministiki, moe se fitovati linearnom funkcijom sa pragom od 120 mSv.

2.2. Stohastiki efekti

Stohastiki efekti (karcinomi, leukemije, genetski efekti) su oni koji se deavaju sluajno. Verovatnoa njihove pojave je u funkciji doze bez praga. Oni se uvek javljaju sa odreenim kanjenjem, od nekoliko godina do nekoliko desetina godina posle izlaganja zraenju. To vai za izloene pojedince (karcinogeneza) i za njihove naslednike (genetski efekti).

Stohastiki efekti su mera verovatnoe da se najbolje predvide neizbeni tetni efekti koji se mogu desiti zbog izlaganja dozama zraenja koje variraju od nivoa prirodnog zraenja do nekoliko desetina mSv za godinu dana, ako se pretpostavi da nema praga za ove efekte.

Razlozi za ove sluajnosti su:

(mehanizmi ukljueni u radijacionu karcinogenezu i mutagenezu ostaju nejasni i ne mogu se razdvojiti od istih mehanizama koji prouzrokuju bolesti spontano;

(eksperimentalni podaci se ne mogu direktno primeniti da se predvidi incidenca karcinoma, mada oni mogu dati jedinu informaciju za nasledne efekte;

(ljudski epidemioloki podaci o karcinomima u zavisnosti od doze uglavnom nisu statistiki znaajni.

Epidemioloke procene za generisanje karcinoma indukovanih zraenjem u toku ivota su:

(1,1% posle izlaganja od 1000 mSv za leukemiju;

(10,9% posle izlaganja od 1000 mSv za solidne tumore;

(za opseg od 200 do 4000 mSv odnos izmeu efekta i doza je linearan;

Za niska hronina izlaganja od oko 1 mSv/god:

( verovatnoa poveane malignosti 10-4 za godinu;

( 0,5% u toku ivota;

(odnos indukovanih karcinoma od izlaganja zraenju prema ukupnom broju: 1 prema 40.

2.2.1. Procena stohastikih efekata na malim i velikim dozama

Depozicija energije u tkivu za vreme jonizacionih procesa je sluajna, ali to je vea apsorbovana doza, vea je verovatnoa da osetljivo tkivo bude ukljueno u energetski prenos koji podrazumeva sekundarne elektrone. Eksperimentalne radiobioloke studije za stohastike efekte postoje samo za visoke doze, tako da se za male doze zraenja jedino fitovanjem moe izvriti procena odnosa doza(efekat. Pokazuje se da linearno(kvadratna funkcija opisuje najbolje krivu efekat(doza. Ovaj odnos najbolje fituje sve epidemioloke studije.

Sl. 39.( Linearno kvadratni i linearni model odnosa efekat ( dozaZa niske doze izgleda da ovaj odnos postaje linearan. Da bi se najbolje opisao odnos efekat(doza za podruje malih (linearno podruje) i velikih doza (linearno-kvadratno podruje), ICRP uvodi i primenjuje dozni efektivni faktor (DDREF), kao redukcioni faktor. Tako, zasnovano na eksperimentalnim podacima izgleda da je DDREF nizak za incidencu tumora ( 2-3 %) (Sl. 39).

Mada je, potencijalno, znaajno u mikrodozimetriji identifikovati mesto lezije u jezgru elije, ICRP usrednjuje apsorbovanu dozu u svim elijama tkiva kao relevantan parametar u definisanju ekvivalentne doze u proceni da ta veliina dobro korelira sa posmatranim biolokim i klinikim efektima.

2.3. teta

ICRP je uveo princip tete da bi se identifikovali i kad je to god mogue kvantifikovali tetni efekti izlaganja jonizujuem zraenju. Koncept uzima u obzir verovatnou nastanka svakog od moguih tetnih efekata i njihovu teinu. U grupe pojedinaca, ako je p verovatnoa efekta i ako je njegova ozbiljnost izraena teinskim faktorom g, tada je teta data kao zbir proizvoda p i g, odnosno, verovatnoa nastanka efekta i ozbiljnosti efekta. teta je dakle mera oekivanog broja efekata pomnoenih sa teinskim faktorom koji predstavlja ozbiljnost efekta. Teinski faktor je jednak broju jedan za smrt i ozbiljne nasledne bolesti, a za sve ostalo je manji od jedan. ICRP navodi etiri komponente tete zbog izlaganja tkiva, organa i celog tela malim dozama. To su verovatnoa nastanka fatalnog karcinoma, verovatnoa nastanka nefatalnog karcinoma, verovatnoa ozbiljnih naslednih bolesti, i verovatnoa za ukupnu tetu.

2.4. Rizik

Definicija tetnih efekata mora se razdvojiti od rizika. Rizik je definisan kao verovatnoa pojave datog dogaaja. U specijalnom sluaju, kod jonizujueg zraenja, to je verovatnoa da tetni efekat nastaje kod pojedinca za datu dozu. Treba uoiti da rizik mnogo varira kod pojedinaca.

Mogue epidemioloke studije koje se koriste za razliite studije procene rizika izlaganja zraenju populacije su: eksplozije atomske bombe, medicinska terapija, medicinska dijagnostika, profesionalna lica izloena zraenju (radnici).

Procene rizika karcinoma, odnosno verovatnoa indukcije karcinoma u toku ivota je:

(5% za 1000 mSv, za populaciju svih uzrasta;

(4% za 1000 mSv, za lica u radnoj dobi.

Rizik naslednih efekata:

(verovatnoa naslednih efekata za sve generacije 1,2% po generaciji za kontinualno izlaganje od 1000 mSv po generaciji;

(verovatnoa naslednih efekata u prve dve generacije 0,3% za 1000 mSv;

(verovatnoa naslednih efekata, kliniki znaajnih bolesti, u prvoj generaciji je 0,2% do 4% za 1000mSv.

Rizik efekata na embrion:

(pad koeficijenta IQ iznosi 30 IQ jedinica za 1000 mSv;

(doza koja dovodi od normalnog IQ do ozbiljne mentalne retardacije iznosi 1000 mSv i vie;

(doza koja dovodi od niskog IQ do ozbiljne mentalne retardacije iznosi nekoliko stotina mSv.

Procenjeni ukupni rizik za stohastike efekte za populaciju je 0,0073% po mSv, a za radno sposobno stanovnitvo je neto manji i iznosi 0,0056% po mSv.

3. ZATITA NAKON izlaganja zraenju U RADIJACIONOM AKCIDENTU

3.1. Ciljevi zatite u radijacionom akcidentu

Ciljevi zatite moraju biti:

(da se dobije apsolutna zatita za deterministike efekte kroz ogranienje izlaganja ispod praga doza pri kojim se oni javljaju;

(da se smanji verovatnoa nastanka stohastikih efekata za koje apsolutna zatita ne moe biti postignuta, do nivoa koji se mogu proceniti prihvatljivim.

Sistem na kome je zasnovano ogranienje doze po ICRP preporukama je zasnovan na:

( proceni aktivnosti koja dovodi do izlaganja;

( optimizaciji zatite od zraenja;

( odreivanju granica izlaganja koje se mogu smatrati prihvatljivim za pojedinca.

Sve aktivnosti koje dovode do izlaganja zraenju ljudi, moraju se proceniti kroz analizu korist(teta, pokazujui da je totalna teta koja se moe desiti kompenzovana pojedinanim ili kolektivnim koristima koje mogu proistei. To podrazumeva da ako postoje dve tehnike koje daju isti rezultat, izbor pada na onu koja ima veu korist.

Optimizacija zatite od zraenja ima za cilj smanjenje nivoa izlaganja pojedinaca i populacije na najnii razumni nivo koji se moe postii.

Optimizacija uzima u obzir sa jedne strane, radioloki rizik i cenu zatite od zraenja, a sa druge strane, korist koju drutvo dobija. Ovo dovodi do definisanja dva individualna nivoa doza:

(individualni akcioni nivo (individual action level(IAL), koji automatski podrazumeva odreenu akciju;

(individualni neakcioni nivo (individual inaction level(IIL), nivo kad se ne podrazumeva preduzimanje odreene akcije automatski.

Ovi nivoi su nedovoljni sa aspekta zatite kao celine. Zbog toga se uvodi konept kolektivne doze, koja uzima u obzir izlaganje svih radnika. U praksi se definiu:

(fiksni kolektivni akcioni nivo (collective action level(CAL), preduzimanje mera zatite gotovo sigurno potrebno;

(kolektivni neakcioni nivo (collective inaction level(CIL), nivo ispod koga preduzimanje zatitnih mera nije opravdano.Opseg izmeu ovih nivoa je podruje u kome upravni organi mogu donositi odluke.

Individualni nivoi doza za pojedinca na kojima se oekuje da treba intervenisati pod bilo kojim okolnostima dati su u Tab. 24.

Tab. 24.

Individualni nivoi doza na kojima se oekuje intervencija pod bilo kojim okolnostima

Akutno izlaganje

Organ ili tkivoApsorbovana doza u organu i tkivu u manje od dva dana (Gy)

Celo telo

Plua

Koa

titasta lezda

Ono soivo

Gonade 1

6

3

5

2

3

Hronino izlaganje

Gonade0,2

Ono soivo0,1

U odnosu na ogranienje doza koje pojedinac moe primiti ICRP je prihvatio sledee hipoteze:

(odsustvo praga u stvari znai da svaka pa i vrlo male doze nose odreenu verovatnou nastanka odreenih efekata;

(proporcionalnost izmeu doze i efekata.

Ovde se moda moe ponoviti uoen problem malih doza, za koje ne vai proporcionalnost izmeu doze i efekta, ve je taj odnos sloeniji i neodreeniji.

ICRP je definisao da se:

(za profesionalno izlaganje odredi teta za svaku profesiju tako da se postigne visoki nivo bezbednosti;

(za izlaganje populacije odredi teta pojedinca u svakodnevnom ivotu, a da je rizik pojave nezavisan od nje.

3.2. Osnovne norme

Norme su granice izlaganja ljudskog organizma u razliitim situacijama definisane od strane dravnih organa. Norme su razliite za izlaganja profesionalnih lica i za optu populaciju (Tab 25).

Tab. 25.

Osnovne norme za lica profesionalno izloena zraenju i stanovnitvo

Izloena lica

Vrsta rizikaLica profesionalno

izloena zraenjuStanovnitvo

Stohastiki efekti50 mSv/god1 mSvgod

Deterministiki efekti500 mSv/god50 mSv

Oi150 mSv/god15 mSv

Sva profesionalna lica za rad s jonizujuim zraenjem se dele prema ICRP na:

(radnike A, ije godinje izlaganje iznosi oko tri desetine granice ekvivalentne doze;

(radnike B, kod kojih godinje izlaganje prelazi tri desetine granice za ekvivalentnu dozu.

Za profesionalna lica vae i sledee norme:

(efekivnu dozu od 20 mSv za godinu dana usrednjenu u toku pet godina;

(efektivna doza primljena neprekidno u toku tri meseca ne sme prei 30 mSv; ova doza moe biti primljena odjednom, ali se to mora izbei koliko god je to mogue;

(ukoliko prethodna kumulativna doza dozvoljava, godinja efektivna doza moe biti 120 mSv; ukoliko se za profesionalno lice ne zna predhodna kumulativna ekvivalentna doza, onda je godinja granica za efektivnu dozu jednaka granicama za dati period;

(ekvivalentna doza za ono soivo je 150 mSv u godini;

(ekvivalentna doza za ekstremitete (ruke i stopala) i za kou je 500 mSv u godini;

(u specijalnim sluajevima kada radnik radi neku intervenciju moe izloen do 100 mSv u jednoj godini.

Preporuke ICRP za norme u grupi opte populacije su:

(da je granica za efektivnu dozu 1 mSv za godinu dana za stohastike efekte;

Sl. 40.( Norme za intervencije za populaciju i profesionalna lica(u specijalnim sluajevima, kada je efektivna doza do 5 mSv u jednoj godini treba obezbediti da srednja doza u toku pet uzastopnih godina ne pree 1 mSv po godini;

(ekvivalentna doza za ono soivo je 15 mSv u godini;

(ekvivalentna doza za kou je 50 mSv za godinu.

Pojedinac moe da se izloi zraenju vie nego to je definisano normama samo u dva sluaja:

( za vreme planiranog izlaganja, koje je od velikog znaaja, kao npr. u sluajevima nuklearnih akcidenata kada je potrebna urgentna intervencija;

( za vreme akcidenta, neplanirano izlaganje.

Sve norme su date i primenjuju se iz sledeih razloga:

(nijedna doza ne treba biti data ljudskom biu bez dovoljno razloga;

(kada izlaganje nije od znaaja za ivot, mora biti smanjeno na najnii mogui nivo;

(broj lica izloenih zraenju i rizik od radioaktivne kontaminacije mora da se smanji na najmanji mogui nivo.

Norme date u jednoj od publikacija (Basic Safety Standard(BSS) prikazani su kao na Sl. 40.

3.3. ZATITA OD SPOLJANJEG IZLAGANJA

Principi zatite od spoljanjeg izlaganja zasnovani su na kontrolisanju parametara koji dovode do isporuke doze organima i tkivu.

Za gama i X-zraenje, to su:

( rastojanje, koje treba poveati upotrebom manipulatora;

(zatita izmeu operatera i izvora, treba da je napravljena od materijala koji imaju veliki linearni koeficijent slabljenja (materijali sa velikim atomskim brojem Z, najee olovo);

(vreme izlaganja, treba ga smanjiti to je mogue vie.

Relativni znaaj ovih faktora dat je preko vrednosti u Tab. 26.

Tab. 26.

Apsorbovana doza u funkciji rastojanja, debljine zatite, i vremena izlaganja, za takasti gama emiter.

Apsorbovana doza

pomnoena saRastojanje pomnoeno saBroj

poludebljina HVLVreme izlaganja

podeljeno saAktivnost podeljena sa

0,50

0,20

0,10

0,01

0,001

0,00011,4

2,2

3,2

10,0

32,0

100,01,0

2,3

3,5

7,0

10,0

13,02

5

10

100

1000

100002

5

10

100

1000

10000

Alfa i beta emiteri se totalno apsorbuju u zatiti koja je napravljena od materijala sa niskim atomskim brojem Z, kao to su pleksiglas i staklo. Pri tome treba imati u vidu da se stvara zakono zraenje, koje se moe zaustaviti postavljanjem iza pleksiglasa dodatne zatite od olova.

Zatita od neutrona je teka. Oni se apsorbuju u elementima sa malim atomskim brojem, u kiseoniku i vodoniku iz vode. Brzi neutroni treba prvo da se uspore sa gustim materijalom, kao to je eljezo ili barijum.

Relativno dobra zatita od kombinovanog zraenje, neutrona i gama zraenja, postie se betonom ili slojevima zemlje.

3.4. IRENJE RADIOAKTIVNOSTI U PRIRODI

irenje radioaktivnosti u prirodi, spoljanja radioaktivna kontaminacija, neeljeno je prisustvo radioaktivnih supstanci u prirodi. Ona moe dostii direktno ili indirektno povrine, odeu i kou.

Radioaktivne kontaminacije na povrinama kao to su: zidovi, radne povrine, instrumenti i sl. mogu biti:

(fiksne, vezane za povrine, i predstavljaju rizik za spoljanje izlaganje;

(slobodne, mogu se preneti kontaktom, i mogu izazvati interne kontaminacije ingestijom ili inhalacijom.

Radioaktivna kontaminacija na odei moe dovesti do izlaganja koe i formiranja radioaktivne praine i do sekundarne interne kontaminacije ingestijom ili inhalacijom.

Radioaktivna kontaminacija vazduha je osnovni uzrok interne kontaminacije.

Radioaktivna kontaminacija na koi moe biti uzrok spoljanjeg izlaganja ili sekundarne interne kontaminacije. Stepen spoljanje kontaminacije zavisi od:

(deponovane aktivnosti;

(fizikih karakteristika radionuklida (vrste i energije emitovanih zraka i njihovog vremena poluraspada); beta emiteri su najopasniji zato to se skoro sva njihova energija deponuje na tkivu koe;

(duine vremena u kome je radionuklid bio u kontaktu sa koom. Izlaganje zraenju postoji onoliko dugo koliko su radionuklidi prisutni.

_1048359995.doc

Incidenca karcinoma indukovanih izlaganjem zra~enju

Linearno-kvadratni odnos

Linearni

odnos

Doza

Epidemiolo{ki podaci

_1048375640.doc

Godi{nja doza

(mSv)

Obavezno preduzimanje intervencije

Opseg optimalne intervencije

Optimalan opseg za intervencije sa radonom

Granica za radnike ( preduzimanje intervencije

Granica za radnike ( godi{nja doza

Granica za radnike ( srednja doza

Opseg za optimalnu za{titu i ograni~enja za profesionalce

Srednja godi{nja doza u svetu od prirodnog zra~enja

Granica doze za stanovni{tvo (za pojedince)

Opseg ograni~enja za stanovni{tvo (za pojedina~ne izvore)

Granica optimalne za{tite za populaciju

Nivo bez zra~enja

_1046846673.doc

Efekat

Doza