Biblioteka ZDRAVA ISHRANA

Doiveti stotu

Dr Sreten Mitrovi

DOIVETI STOTUhrana ubija hrana lei

Beoknjiga & Beoletra

4Doiveti stotu

Doiveti stotu

5Doiveti stotu

ODLUKA JE NA VAMA, ZDRAVLJE ILI BOLEST

ZA DVE, ETIRI ILI EST NEDELJA: * DO IDALNE LINIJE BEZ CELULITA* DO ISTIH KRVNIH SUDOVA SA

NORMALNIM KRVNIM PRITISKOM I ZDRAVIM SRCEM

* DO NORMALNOG HOLESTEROLA * DO NORMALNOG EERA U KRVI * IVETI BEZ BOLESTI I BEZ LEKOVA* LEK JE U PRAVILNOJ ISHRANI TOKOM

CELOG IVOTA* GLADOVANJE

ONO TO NE MOE DA IZLEI GLADOVA NJE NE MOE NI JEDAN LEK

Doiveti stotu

7Doiveti stotu

LINO ISKUSTVO

Ovu knjigu napiso sam na osnovu obimne grae i linog iskustva.

Moja teina bila je 100 kg.Krvni pritisak 170:100.Vie od petnaest godina dijabetiar ja sam tip

2.Od lekova koristio sam amaril od 2 mg koji

podstie luenje insulina iz pankreasa i siofor 850 u toku doruka, ruka i veere koji deluje na miie.

Imam aparat za merenje eera u krvi. Me-renje sam vrio neredovno. Rezultati merenja su se kretali od 12 do 15.

Iskljuio sam hleb iz ishrane, ali deavalo se da uzmem crni hleb. Nisam jeo svinjsko meso, ali bih ponekad pojeo svinj sku kolenicu, popio pivo-dva. Usmerio sam svoju ishranu na ribu koju sam jeo sigurno najmanje etiri puta nedeljno. Popio bih tada tri do etiri ae vina, obino ardone. Proseno dva puta meseno sa drutvom bi ispekli jagnje.

8Doiveti stotu

I pored terapije nisam bio zabrinut iako sam znao da je moj eer daleko od poeljne vrednosti 4-6.

Za snienje pritiska i pulsa koristio sam bloka-tor, konkor, a za razreivanje krvi, kardiopirin.

Ovakva terapija trajala je godinama.

A sada elim istai najznaajniji trenutak u mom ivotu.

Uradio sam laboratoriju krvi i urina. Rezultat je bio poraavajui. eer u krvi je bio 17, a u urinu su bila dva krstia. Glikozirani hemoglobin bio je 10,3, a holesterol u granici najveeg rizika.

Triglicerid, odnosno masnoa u krvi bila je 7. o kan tno, a ribu sam jeo etiri puta nedeljno. Sledeeg dana sreo sam se sa prijateljem dr Bo-koviem. Pokazao sam mu rezultate. Komentar je bio da je realna prognoza da mi je ivot ugroen. Kako? Pa, infarktom mozga ili srca. Blokadom rada bubrega do ugroenosti ivotne funkcije, gangrena.

Prijatelju, ima jo 5 godina ivota, moda godinu manje ili vie, ali to je to. Svaki dan to gledam, neko se izvue, neko ne. Treba da pojaa terapiju, evo ti telefon odlinog dijabetologa. Moj savet je da zakae pregled.

Dobro uradiu to. Verujem ti i hvala ti, jer si bio direktan.

9Doiveti stotu

Bio sam u ezde setoj godini. Obavio sam konsultativni pregled i dobio ma-

ksimalnu terapiju. A to je 4 mg Amarila i 3x sio-for 850, konkorn i kardi opirin uz kontrolu za dva meseca.

Bio sam paljiv sa ishranom, ali moj eer je i dalje bio iznad normalnih vrednosti. Kretao se od 7 do 10. Znao sam, da e mi doktor pojaati terapiju. Svi ti lekovi bie ogroman atak na moje bubrege. Nije bilo drugog reenja.

Nekoliko puta do sada koristio sam Brojsovu to talnu terapiju, kao dijetu za skidanje suvinih kilograma, tako da sam znao skinuti desetak kilo-grama za dve nedelje. Po prekidu, postepeno bi se teina vratila. Interesovalo me je reenje mog osno-vnog problema, dijabet. Prikupio sam pedese tak knjiga koje su mi posluile da sprovedem i is pi tam na sebi svoju terapiju, ne dijetu, ve nain ispra vne ishrane, presnom hranom (presno povre, pre sno kozije mleko i od njega nesoljeni sir i su rut ka). Su-rutka je puna proteina.

POVRE SE UZIMA ODVOJENO OD VOA I JEDNO I DRUGO ODVOJENO OD SIROVOG MLEKA, SIRA IZ GRUDE I SURUTKE Rezultat je bio neverovatan.

Posle nepuna dva meseca uz pravilnu ishranu i bez i jednog leka moj eer se kretao od 5,5 do 6,5

10

Doiveti stotu

uz optimalnu koliinu mleka, sira i surutke. Kada sam poveao dnevni utroak mleka na 1 litar i sir na 1 kilogram, eer u krvi bi dostigao vrednost 8, ali bi u toku dana i uvee bio u normali. Glikozira-ni hemoglobin je sa 10,3 pao na 7,9 znai 2,4 dole, a poznato je da uz standardnu ljudsku ishranu i primenu lekova kao u mom sluaju glikozirani hemoglobin u toku godine dana moe sii samo za 1. Holesterol i trigliceridi bili su u poeljnim vrednostima. Moja teina se stabilizovala na 78 kg. Izgubio sam 22 kg. Nisam gladan. Sve sam i lagan, pun energije. Kako? Saznaete u ovoj knjizi.

dr Sreten Mitrovi

11

Doiveti stotu

KAKO SE HRANIMO

Preko 90% stanovnitva u istom obroku jede hranu koja sadri ugljene hidrate i hranu koja sadri belan evine.

Hleb ili kifla sa sirom i nekom od mesnih preraevina, virle, kobasice, prut itd. Loa je kombinacija, kao i krompir i meso.

12

Doiveti stotu

KAKO TREBA DA SE HRANIMO

PROGRAM 1.

Odvojeno jesti ugljene hidrate od belan e-vina.

Ako za ruak jedete meso sa salatom, onda za veeru, ako elite, krompir sa salatom. Uvek sa salatom. Hleb i meso ne idu zajedno. Hleb i krompir moe. Ako se ovako hranite sigurno ete smanjiti te inu, ali ne raunajte da ete znaajno smanjiti hole ste rol i trigliceride.

13

Doiveti stotu

PROGRAM 2.

Sve kao PROGRAM 1, ali u ishranu uvodite ribu, jednom ili dva puta nedeljno.

Znaajno smanjujte hleb, iskljuujte konditor-ske proizvode i slatkie.

Ovakvom ishranom, bre se skidaju kilogrami, ali je uticaj na holesterol i triglice ride i dalje nedo-voljan.

14

Doiveti stotu

PROGRAM 3.

Sve isto kao PROGRAM 2, ali vodite rauna o koliini obroka koju uzimate.

Posebno smanjujete koliinu krompira, pirin-a, graka i hleba. Poveava se brzina regulisanja telesne teine, ali uticaj na visinu holesterola i tri-glicerida je jo uvek nedovoljan.

15

Doiveti stotu

PROGRAM 4.

Iz ishrane izbacite krompir, graak, hleb. Sa-latu zainjavate samo maslinovim uljem. Meso i testeninu jedite odvojeno.

Rezultat je vidljiv u svim elementima, ali i dalje ovo nije prava, pravilna ishrana.

16

Doiveti stotu

PROGRAM 5.

Pravilna ishranaISHRANA PRESNOM HRANOM

Hranite se termiki neobraenim povrem i voem, ispiranim u nekoliko hladnih voda, pre-snim mlekom i sirom dobijenim iz presnog mleka, surutkom, mesom (tartar biftek), sveom ribom iseenom na tanke listie. Osnovni preliv je limun (nikakvo sire ne do lazi u obzir), maslinovo hlad-no ceeno ulje ili hladno ceeno ulje od semenki iz groa.

Kuvana i blanirana hrana je iskljuena iz jelovnika, moe jednom nedeljno.

Preno, kuvano meso ili riba je iskljuena iz jelovnika. Moe jednom nedeljno, ali da znate da ste svesno napravili prekraj.

Kafa sa malo eera, jedna do dve oljice dne-vno. Ko moe, bolje je bez kafe.

aj sa malo meda.Salata sa malo soli i to morske po mogunosti.

Ko moe, bolje je bez soli. Biber i drugi zaini u manjim koliinama. aa-dve crvenog vina uz meso, a belo vino

uz ribu.

17

Doiveti stotu

Pranjenje, odnosno stolicu potrebno je imati bar jednom dnevno. Ako se ima zatvor, potrebno je masirati donji stomak ili popiti bekunis aj.

Poeljno je nekoliko puta godinje izvriti ko-lon terapiju - ienje i ispiranje debelog creva.

Ova terapija sprovodi se u specijalizovanim ordinacijama, obino dve ili tri terapije svaki dru-gi dan.

Poeljno je piti oko litar brojsovog aja ili samo aja od alfije svakodnevno. aj od alfije se sprema tako to se u litar kljuale vode, sipaju dve supene kaike aja od alfije, koji vri 3 minuta iz razloga da ispare eterina ulja, zatim se poklopi posuda i ostavi 10 minuta da se ohladi. Piti mlak aj.

18

Doiveti stotu

PROGRAM 6.

Pravilna ishrana, vii nivo,ISHRANA PRESNOM HRANOM

Sve kao pod 5, ali bez:soli, eera, bibera i drugih zaina, meda. Bez kuvanog povra, bez bilo kakvog mesa, bez ribe, bez kafe, alkohola.

Ako se jede voe, najbolje je iz podneblja u kome ivimo, a to su:

jabuke, kruke, ljive, jagode,maline,borovnice...

19

Doiveti stotu

JABUKA

20

Doiveti stotu

KRUKA

21

Doiveti stotu

LJIVA

22

Doiveti stotu

MALINA

23

Doiveti stotu

BOROVNICA

24

Doiveti stotu

JAGODA

25

Doiveti stotu

Od povra sve:

luk, praziluk, paradajz, paprika, krastavac, celer - list i koren, perunov list, cvekla, tikvice, buranija,argarepa, karfiol, kupus, kelj, ostalo povre.

26

Doiveti stotu

KARFIOL

27

Doiveti stotu

BLITVA

28

Doiveti stotu

SPANA

29

Doiveti stotu

ZELENA SALATA

30

Doiveti stotu

KELERABA

31

Doiveti stotu

CELER - LIST I KOREN

32

Doiveti stotu

ROTKVA

33

Doiveti stotu

PARADAJZ

34

Doiveti stotu

CVEKLA

35

Doiveti stotu

TIKVICA

36

Doiveti stotu

PRAZILUK

37

Doiveti stotu

BROKOLI

38

Doiveti stotu

LUBENICA

39

Doiveti stotu

PLAVI PATLIDAN

40

Doiveti stotu

PAPRIKA

41

Doiveti stotu

KUPUS

42

Doiveti stotu

ARGAREPA

43

Doiveti stotu

UMBIR

44

Doiveti stotu

KROMPIR

45

Doiveti stotu

BELI LUK

46

Doiveti stotu

KRASTAVAC

47

Doiveti stotu

ROTKVICA

48

Doiveti stotu

CRNI LUK

49

Doiveti stotu

PAKANAT

Doiveti stotu

51

Doiveti stotu

PRIPREMA OSNOVNOG OBROKA

Sve iseckati kao salatu u veliku iniju i dodati sok od jednog limuna, bez soli.

Sve preliti sa 4-6 supenih kaika hladno ce-enog maslinovog ulja ili ulja iz semenki groa. Koliana je obino za etiri obroka.

Moete sluiti u plitkim ili dubokim tanjiri- ma. Jesti po elji, jer koliina nije ograniena, ta-njir-dva. Ako jedete voe, najbolje vreme je pre podne, jer se voe ne vari u elucu, ve u tankom crevu.

Ovo pravilo vai naroito ako ste na progra-mima 1-4.

Zato?

Rekli smo da se voe vari u tankom crevu, a ako jedemo meso i drugu hranu koje se vari u eludcu, onda je voe spreeno da doe do tankog creva, pa fermentira i truli u elucu i tako daje za-dah iz usta.

Dakle voe do dvanaest asova. Sledi pauza od dva sata i tada moe sledei

obrok od povra, sve u koliinama koje elite. Poseban obrok moe biti od argarepe ili rotkvica u komadima ili kelerabe iseene na listove.

52

Doiveti stotu

Ovaj program je pravilo, pa ga moemo kriti, tako to svesno odemo na neki od programa na niem nivou.

Osobe sa dijabetesom ne koriste voe izuzev malih koliina bobiavog voa, jagoda i jedne ja -buke dnevno.

Nepravilnom ishranom dolazi do usporenog ra da creva, a time do neredovnog pranjenja, odnosno neredovne stolice po nekoliko dana.

To e biti izraeno i prelaskom na presnu hra-nu. U zavisnosti od svakog sluaja, postepeno e creva proraditi, pa e stolica postati svakodnevna, jednom ili vie puta dnevno.

Podsticaj za pranjenje je masaa donjeg dela stomaka ili bekunis ajem.

Pranjenje je veoma vano, jer se presnom hranom isti organizam od otrova i zagaenosti tako da otrovni otpad stie u creva i potrebno ga je izbaciti napolje iz tela.

Ako nema stolice nekoliko dana, onda se otrov kroz krvotok vraa u elije, tako da dolazi do glavobolje, munine i malaksalosti.

Preporuuje se kolon terapija (colon - debelo cre vo) odnosno ienje debelog creva od zaosta-log otpa dnog otrova zadranog u njegovim pre-vojima. Svaki drugi dan, dve do tri terapije po mogunosti nekoliko puta godinje.

53

Doiveti stotu

PROGRAM 7.

pravilna ishrana, najvii nivoBROJSOVA, TOTALNA TERAPIJA

Ova terapija traje 42 dana. Kako se sprovodi?Hrana: 3/5 cvekla, 1/5 argarepa, 1/15 celer,

1/15 rotkva, 1/15 sirovi krompi

3/5 cvekla 1/5 argarepa

1/15 celer 1/15 sirovi krompir

1/15 rotkva

54

Doiveti stotu

Cediti u sokovniku. Svaki pojedinani sok naknadno procediti

kroz najsitniju cediljku i posebno kroz istu gazu da se odstrane sve eventualne vrste materije.

Ovako to izgleda u mililitrima (ml).

Maksimalna dnevna doza podeljena u dva ili tri obroka je 500 ml i to:

300 ml cvekle 100 ml argarepe 33 ml celera 33 ml rotkve 33 ml sirovog krompira

DOBRO ZAPAMTITE:OVIH POLA LITRE SOKA PODELJENA U DVA ILI TRI OBROKA JE JEDINA HRANA KOJU KORISTITE U TOKU 42 DANA ILI EST NEDELJA

U prodavnicama Reformhaus u vajcarskoj, Nemakoj i Austriji moe se kupiti ovaj sok iste sadrine i koliine pakovanja u staklenim bocama od pola litra. BIOTTA BREUSS-GEMUSESAFT izraen po receptu dr Rudolfa Brojsa.

Moe se nai u pojedinim apotekama u Beo-gradu, a i drugim gradovima i mestima u Srbiji. Brojsov sok BIOTTA proizvodi se od garantova-no bioloki ispravnog i zdravog povra.

55

Doiveti stotu

Treba imati na umu da je taj sok ipak paste-rizovan (zagrejan na 80 stepeni Celzijusa) pa su enzimi uniteni, a ve znamo ta to znai. Kako ne znamo koliko je svee povre zatrovano pesti-cidima, odnosno hemijom (pere se u vie hladnih voda), treba se odluiti ta uzeti. Moda kombino-vati. Koristiti gotov sok u prilikama kada niste u mogunosti ili su oteane mogunosti nabavke i spremanja ovog soka.

56

Doiveti stotu

POSEBNO PRIPREMLJEN AJ PO DR BROJSU - BROJSOV AJ

Kako se priprema aj? Na pola litre kljuale vode, staviti punu kaiku

aja od alfije, ostaviti da kljua 3 minuta, radi eliminacije eterinih ulja.

Zatim skloniti sa vatre, pa staviti po jedan prsto hvat (uzeti sa tri prsta) nane, kantariona i mati njaka.

Posudu poklopiti i ostaviti da se hladi poklo-pljena 10 minuta. Skloniti poklopac i procediti kroz cediljku, zatim kroz gazu. Ohlaen aj popiti u malim gutljajima sa vremenskim intervalima izmeu gutljaja. Polako piti, do deset minuta.

Razmak izmeu hrane (Brojsov sok) i pia (Brojsov aj) treba da je jedan sat.

aj treba piti 5 do 7 puta po pola litre.

Zato toliko? Zbog proiavanja organizma od otrova koji

su u njemu.

57

Doiveti stotu

Kakvu nam korist donosi Brojsova totalna tera-pija?

Treba da znamo da se u organizmu oveka ili ivotinje mogu stvoriti uslovi za nastajanje kance-ra (raka). Ta stanja nazivamo, predkancerogena stanja.

Ti procesi traju veoma dugo, i do petnaest godina, kada se kancer iznenada pojavljuje i dija-gnostikuje. Da li razmiljamo o takvim situacija-ma?

ime se tititi? Samo Brojsovom totalnom terapijom u traja-

nju od 42 dana. Posle totalne terapije, znaajno se smanjuje

telesna teina, holesterol i trigliceridi dolaze na normalne vrednosti, mogua predkancerogena stanja se zausta vljaju i unitavaju. eer je u nor-malnim granicama. Ljudi koji pate od ira na dvanaestopalanom crevu posle terapije od 42 dana jednostavno vie nemaju ir. Na snimku se moe videti samo oiljak.

Brojsovu totalnu terapiju treba obavljati je-dnom godinje. Za vreme terapije potrebno je klistiranje, be kunis ajem ili kolon terapijom. Zbog izbacivanja otrova, potrebno je imati sva-kodnevno pranjenje debelog creva, odnosno bar jednu stolicu dnevno.

58

Doiveti stotu

U toku terapije nae telo se oslobaa svih ba-lasta u sebi. Prvo, nestaju naslage masti, zatim sve ono strano u telu, svi otrovi i sve bolesti i one na-jopasnije kao to je rak.

Brojsova terapija dakle snabdeva organizam enzi mima, (kojih nema u pasterizovanim soko vi-ma BIOTTA) i tako direktno utie na metabo-lizam i na izbacivanje loih produkata metaboliz-ma iz organizma.

59

Doiveti stotu

OPSTIPACIJA (ZATVORI)

Opstipacija se smatra oboljenjem, to znai viedne vno ne pranjenje debelog creva. Kada doe do pranje nja ono je veoma oteano, veoma tvrdom stolicom. Kako ovek i pored izostanka stolice, nastavlja da jede, materije kroz sluzokou u debelom crevu se asimiliraju u krv, tako da truju celo telo. Nastaje dodatna funkcija jetre, bubrega, koe i plua.

Imunitet opada, pa se stvaraju uslovi nastanku sranih, kancerogenih i mnogih drugih oboljenja. Bolujui od zatvora, javlja se glavobolja, malaksa-lost, zadah iz usta, preterano znojenje itd.

Zatvor je dakle smanjenje uestalosti pranje-nja debelog creva.

KO SVAKI DAN PIJE AJ OD ALFIJE ILI BROJSOV AJ NIKADA NEE IMATI ZATVOR.

Koliko dugo putuje hrana, menjajui se u pro-cesu varenja?

Sve to ovek pojede, odmah stigne u eludac i posle zadravanja od 3 do 5 sati stigne u slepo cre-vo u kome miruje oko 4 sata posle jela. Kroz tanko crevo hrana putuje brzinom od oko 3 santimetra

60

Doiveti stotu

u minuti. Zatim se oko sat vremena zadrava u poprenom delu debelog creva.

Zbog samog procesa varenja preporuka je da se nou ne uzima hrana, poeljno, ne posle 18 asova. Ako je pranjenje jednom dnevno, posle doruka, hrana u debelom crevu je provela od 10 do 30 sati. Vre me zadravanja fekalnog otpada za-visi od pojedanog tonusa muskulature, a naroito sfinktera (ima ih se dam) debelog creva.

Kako se lei zatvor?

Prvi korak je promeniti ishranu, prelaskom na unoenje hrane sa veim sadrajem balastnih materija, zatim treba piti svee isceene sokove od povra. Zatim, propasirano povre izmeano sa maslinovim uljem.

Sledea metoda su etnje i vebe i konano masi ranje donjeg dela stomaka. Vano je uvebati izgubljene uslovne reflekse za pravilno pranjenje. Treba se navikavati na pravilnu pozu na WC olji, a to je uei stav ili poza orla. Butine pritiskaju stomak i time podstiu lake pranjenje. Najbolje vreme za pranjenje je ujutro istovremenom sa potrebom za mokrenjem ili pola sata posle ruka. Sedea poza na olji ne podstie poveanju nago-na za pranjenje.

Otklanjanje zatvora i ienje organa trbune duplje vri se pritiskanjem stomaka. Legnete na

61

Doiveti stotu

lea oputeno. Pritiskate stomak sa etiri oprue - na prsta ili pesnicom. Paljivo i polako. Ako se pojavi bol, treba zadrati pritisak sve dok bol ne popu sti.

Masirajte do 7 minuta. Naj bolje vreme je ujutro dok ste jo u krevetu.

Dobro pomae i bekunis aj. Normalizovanje stolice mogue je u roku od

nedelju dana, ako svako vee kao poslednji obrok uzmemo 7 suvih ljiva, natopljenih i odstajalih u vodi 12 sati. Takoe odstajalo suvo voe u mlakoj vodi preko noi moe se koristiti kao doruak.

Veoma je korisna kolon terapija u specijalizo-vanim ordinacijama. Terapiju je dovoljno obaviti tri puta, svaki drugi dan.

Za regeneraciju debelog creva treba koristi ti sok od argarepe i spanaa, koji hrani nerve i mii-e debelog i tankog creva. Da bi motorika creva bila u funkciji, trebalo bi koristiti ujutro dve su-pene kaike mekinja u kai sa sirovim, nekuvanim mlekom, ime se obezbeuje dovoljna dne vna do-za celuloze u naem organizmu. Treba piti vodu, do dva litra dnevno ili kompot od malo suvih ljiva u dva litra vode. Jo bolje je piti aj od alfije.

Dobro je takoe vebati duboko disanje. Polako udiite i izdiite vazduh kroz nos. Pri

izdisanju stomak se uvlai, a udisanjem nadima. Svakodnevno postepeno poveavati udisaje i iz-

62

Doiveti stotu

disaje. Krenite sa deset, a zaustavite se na pedeset. Ovom vebom se stimulie i rad mozga, pomae kod smanje nja kalja, astme i kijavice.

63

Doiveti stotu

DEBELO CREVO

Kakvu ulogu ima debelo crevo, zna malo ljudi. Debelo crevo igra veliku ulogu za odravanje vi-talnosti i zdravlja oveijeg tela.

U njemu se resorbuje, odnosno upijaju amino-kiseline, vitamini, glukoza, voda i elektroliti.

Iz tankog creva svakodnevno stigne u debelo crevo oko 2 kg kaaste hrane, da bi od te koliine posle upijanja ostalo do 300 grama ekstrementa.

U debelom crevu odvijaju se procesi truljenja i vrenja, naroito izraeno preobimnom nepra-vilnom ishranom, kombinacija belanevina (ter-mi ki obraeno meso) i ugljenih hidrata (peen krom pir, hleb) i ostala kuvana i prena hrana.

Preko zidova debelog creva, nastali otrovi pre-nose se kroz krv nazad u organizam u jetru, bu-brege i dalje.

Ako elimo proveriti stanje svojih organa tre-ba uzeti i popiti 3 supene kaike soka od svee cve-kle. Ako je pri mokrenju, urin tamne boje, onda to znai da nam je sluzokoa izgubila kvalitetnu funkciju, pa na isti nain u organizam prodiru i toksini.

Ve u etrdesetim i pedesetim godinama, de-belo crevo se esto puni ekstrementom, naroito prejeda njem ili uzimanjem hrane preko koliina

64

Doiveti stotu

potrebnih za normalnu funkciju. To se vidi po poveanoj teini u vidu masnih naslaga. Debelo crevo se rastee i deformie, pa tako pritiska unu-tranje organe. Ta loenje i dui kontakt ekstre-menta fekalnih masa je stalni izvor u tom delu zastoja krvi i trovanja toksi nima, raznosei ih krv-lju kroz telo. Stvaraju se hemo roidi, polipi i tumo-ri. Zaustavljanje ovih proce sa, ienje i koliko-to-liko popravak je prelazak na presnu hranu, povre i voe i presno mleko, najbolje kozije i od njega neslani sir iz grude, kao i surutka.

ODVOJENO JESTI POVRE OD VOA ODVO-JENO I OD VOA I POVRA KORISTITI MLEKO, SIR I SURUTKU

Izbegavati: kafu, alkohol i duvan.Ako elite da budete zdravi, ukinite ih. U ovoj knjizi govoriemo samo o presnoj hra-

ni ovde opisanoj kroz programe od 5 do 7. Presnu hranu ovek je od svog nastanka kori-

stio. Pronalaskom vatre hranu je pekao ili kuvao.

65

Doiveti stotu

TERMIKOM OBRADOM PREKO 49 STE PENI CELZIJUSA, PRESNA HRANA GUBI SVOJE ENZIME PA POSTAJE BEZVREDNA.

Presnom hranom se mogu izleiti sve bolesti izuzev nervnih.

Kao prvo LEI SE RAKELEMINIU SE UZROCI SVIH BOLESTI.Koristei presnu hranu IVITE BEZ BOLE-

STI.VRHUNSKI SPORTISTI POSTIU MNOGO

BOLJE REZULTATE. Organizam se podmlauje, pa nastaje MLA-

DA LAKI IZGLED. Neuhranjeni dobijaju na teini, a GOJAZNI

DO LAZE DO IDEALNE LINIJE.Ovakvom ishranom reavaju se mnogi dru-

gi problemi, kao to je KVARENJE ZUBA, deca postaju zdrava, BEZ DEIJIH BOLESTI.

66

Doiveti stotu

TA SU ENZIMI?

Enzimi su nosioci ivota, koji se nalaze u pre-snoj hrani. U oveijem organizmu postoje dve vrste enzima.

Prva vrsta enzima nastaje u lezdama za va-renje, to su ENDOGENI enzimi ili fermenti. Za-datak ovih enzima je da kontroliu i reguliu pro-ces varenja.

Druga vrsta enzima su EGZOGENI enzimi. Oni su zadueni za elijski metabolizam. Znaaj enzima je daleko vei od znaaja vitamina. Vita-mini su pomo na radna snaga enzimima.

Enzimi su specifine supstance koje imaju po kretaku mo, jer pokreu ivot, kako vegeta-cioni u biljnim elijama, tako i u elijama oveka i ivotinja. Neogranien je broj grupa i vrsta en-zima. Enzimi obeleavaju i daju individualnost i speci finost svakoj biljnoj i ivotinjskoj vrsti, iz graujui njihove organe i odravajui njihove funkcije. Nemogua je deoba elija, nemogu je rast i razmnoavanje bez enzima. Oni su upravlja-i hemijskih procesa u organima o veka, ivotinja i biljaka.

Dakle, enzime nalazimo samo u ivoj nekuva-noj hrani. Oni se ne mogu proizvoditi vetakim putem, pa stoga nema industrijske proizvodnje.

67

Doiveti stotu

Znaaj enzima je ogroman, ali je suprotan in-teresima prehrambene, hemijske i farmaceutske in-dustrije, sa jedne strane, a sa druge strane imamo saznanje da je bolesnike mogue leiti presnom hranom.

Gde su lekovi i lekari?Lekari nisu informisani o znaaju i moi izle-

enja presnom hranom.Oni koji imaju ta saznanja, potiskuju ih iz

straha od irenja moi enzima i konano postepe-nom sma njivanju znaaja farmaceutske industri je, a time i le karske profesije.

Mnoga izleenja su preutana, brojna izleenja raka i drugi procesi, reumatizam i artritis, razna ote enja zglobova i kime, zakreenje arterija, vi-sok kr vni pritisak, kone bolesti, bolesti bubrega, ui i u nih kamenja i mnoge druge. Pogrenim nainom ishrane stvaraju se uslovi za nastanak mnogih bolesti, jedini uzrok je nedostatak enzima. Uzrok nastanka zaraznih bolesti je iskljuivo opet nedostatak enzima iz presne hrane, nadometen po gre nom ishranom, kuvanom i peenom hra-nom iz koje se stvaraju tetne i otpadne materije, omogua va jui podlogu za razvoj virusa, a time i razvoj bolesti.

Ishranom presnom hranom onemogua va mo opstanak virusima. EGZOGENE en zime nae telo ne moe da proizvede, pa ih unosimo u orga-

68

Doiveti stotu

nizam preko presne hrane i usme ravamo u nae elije omoguavajui nam kva litetno zdravlje, obeleavajui ga kao zakon pri rode. Oni brinu o razvitku i repro dukciji elija. to vie presne hrane unosimo, vie unosimo en zima i time omoguavamo formiranje novih elija, odnosno poveava se ivotna snaga. U lezdama sa unu-tranjim luenjem, enzimi rukovode nastajanjem hormona, u jetri podstiu hemijske procese, a u lezdama koe i bubrezima odgovorni su za i-enje krvi.

Gde ima najvie enzima? Generalno u presnoj hrani, a posebno u klica-

ma penice, presnom mleku, umancetu, mladom povru.

KUVANJEM PEENJEM PRENJEM I PASTERIZACIJOM (TERMIKA OBRADA NA 80 STEPENI CELZIJUSA) UNITAVAMO ENZI ME I TIME SKRAUJEMO I UNITAVAMO SVOJ IVOT.

Presna hrana ubrzava obnavljanje elija, pa se bore na licu peglaju iznutra, jer koa postaje elastinija.

Na isti nain se lei gojaznost i mravost. Podmlaena koa lica i tela daje mladolik izgled,

tako da stariji izgledaju mlae 10 do 15 godina.

69

Doiveti stotu

PRESNOM HRANOM SE POJAAVA POTENCI JA, A OSLABLJENA POTENCIJA DOI V LJAVA DRUGU MLADOST.

Mnogima e i ovaj podatak biti dovoljan da uu u program ishrane presnom hranom.

Rezultati su vidljivi ve posle mesec dana. Ljudi se inae pogreno hrane. Svoju zaradu troe 80% kupujui hranu kao to su meso i povr e, termi ki je obrade kuvanjem, peenjem i pre-njem, unite enzi me i tim otpadom sebe truju i postepeno ubijaju, skraujui ivot i stvara ju i uslove za razvitak mnogih bolesti, a na kraju i raka.

PRESNA HRANA SPREAVA KVARENJE ZUBA

Ako danas krenete sa ishranom presnom hranom, sauvaete zube koji su vam ostali zdravi. Deca koja krenu od malena sa ishranom presnom hranom nee imati nikada pokvaren ni jedan zub do kraja svog ivota.

Osim povra u ishranu treba obavezno uklju-iti opet podvlaimo PRESNO MLEKO, SIR ne-soljen, takoe napravljen od presnog (nekuvanog) mleka i SURUTKU.

SURUTKA JE VEOMA BOGATA PROTEINIMA

70

Doiveti stotu

Kiseline koje se godinama skupljaju u naim miiima i zglobovima taloe se i kristaliu, tako dobijamo poklon od kuvane, peene i prene hrane koji se zove REUMATIZAM i ARTRITIS, kao i mnoge druge poklone od istog tog taloga kao to je VISOK KRVNI PRITISAK kao posledica ZAKREENJA KRVNIH SUDOVA - ARTERIJA i mnoge druge ve nabrojane i nenabrojane bole-sti. Organizam postaje preoptereen tetnim ma-terijama i njima je zatrovan do te mere da postaje odlina podloga opstanku virusa i stvaranju uslo-va za razvoj raznih zaraznih bolesti.

PRELASKOM NA PRESNU HRANU ORGANI-ZAM SE ISTI I NE DOLAZI VIE DO NI-KAKVIH OBOLJENJA

Da li moemo da razumemo znaaj zdravlja koje nam je majka priroda podarila?

Priroda nam je dala zdravlje, a mi ga ugro-avamo nepravilnom ishranom. Setimo se koliko troimo novca za lekove svakog meseca. Koliko e vam ljudi potvrditi da svaki dan gutaju aku leko-va.

Treba zapamtiti da: LEKOVI NISU LEKOVI.LEKOVIMA SE NE LEI.LEKOVIMA SE SAMO BLOKIRA, KAMUFLIRA, UZROK OBOLJENJA I BOL.

71

Doiveti stotu

LEK TREBA DA SE ZOVE BLOKATOR ILI KAMUFLATOR.LEKARI SU BLOKATORI ILI KAMUFLATORI.

Ako se ljudi hane presnom hranom, onda su lekari nepotrebni za leenje. Oni su potrebni za dija gnostiku i da bolesnom pacijentu prepiu prelazak na leenje presnom hranom, konbinova-no sa lekovima u poetku, kasnije su lekovi nepo-trebni.

Kako se ljudi hrane, nepravilno, taj nivo na-zvaemo nulti nivo.

Prelazak na prvi stepenik, prvi program, je teak korak i ve na njemu imamo samo jedan procenat ljudi.

Kako rastu nivoi tako se osipa taj 1%, da bi se na kraju sveo na nekoliko promila.

Samo mali broj ljudi uspeva da se posveti zdravlju i dugom zivotu. Ukusna hrana puna ho-le sterola mami i lagano nas ubija. Organizam po puta, pa se trai pomo lekara, lekovima. He-moterapije i zraenja su obino zakasnela pomo za ozdravljenja. Potrebno je malo energije da se uspe i pree svih sedam stepenika. Prirodno je da se ne moe opstati na estom ili sedmom stepe-niku ili programu, ali se treba stalno vraati.

To je ivot.

72

Doiveti stotu

Moemo rei da ono to nije borba, nije ni ivot. Pokrenite sebe. To je odluka koja nepovratno menja ivot. Nita se ne menja dok se ne pomeri.

Zapamtite:LJUDI SE MOGU IZLEITI SAMO PRESNOM HRANOM BEZ LEKOVA I BEZ LEKARA

Nepotrebna je:FARMACEUTSKA INDUSTRIJA - lekovi su

nepo trebni.PREHRAMBENA INDUSTRIJA - meso i

mesne preraevine, pekarski i konditorski proiz-vodi itd...

HEMIJSKA INDUSTRIJA - vetaka pia, adi-tivi i druga hemijski proizvodi ubacivani u hranu itd...

TREBALO BI OTVORITI KATEDRU ZA PRIRODNO LEENJE PRESNOM HRANOM

esto moemo uti otpor ishrani presnom hranom, jer je ona zagaena pesticidima. Da, naalost to je tano, pa iz tog razloga povre tre-ba oprati u nekoliko hladnih voda, i list po list. Zemljite je zagaeno vetakim ubrivima, odno-sno hemijom pa se biljem prenosi na stoku i na kraju je u mesu za naim stolom.

73

Doiveti stotu

Ne zaboravimo da kada hranu termiki obra-ujemo: kuvamo, peemo i primo mi unitavamo sebi ivot, unitavanjem enzima u presnoj hrani.

Zapamtimo:TERMIKI OBRAENA HRANA = MRTVA HRANA

Posebno treba voditi rauna, (vai za ne tako vrste osobe do kojih ne mogu da dopru sva izloena upozorenja) da izbegavaju beli i polu-beli hleb, so, eer i mast, meso, kuvana i prena jaja, kuvano ili pasteri zovano mleko, konditorske proizvode, kolae, torte i okoladu. Ima vie ra-zloga zato treba koristiti presnu hranu. Uzmimo kao primer gojaznost i elju da se oslabi do idalne teine ili eljene teine.

74

Doiveti stotu

IDEALNA TELESNA TEINA I VITKA LINIJA

*******DIJETA

Da li ste drali neku od dijeta? Odgovor je da. Da li uspevaju dijete? Odgovor je da, ako istrajete do kraja. Muka

vam je, gladni ste, odustajete. Skinuli ste nekoliko kilograma. Radujete se. Ba kada ste na dijeti, stiu roendani, slave, odmori. Uzimate hranu koju ne bi trebali, uzimate samo jedan kola, kao imate vrst karakter. Gledate druge koji se komotno slue. Lomite se i konano uzimate drugi kola i vie ne brojite. Uzimate i pare ukusne torte sa boanstvenim prelivom.

A dijeta, ta je sa njom? Nema problema. Prevarili smo se danas, sutra

emo ponovo. Sutra je drugi dan i dijeta ostaje za neku novu priliku.

Poznajem mnogo ljudi, naroito ena koje su stalno gojazne, a stalno su na raznoraznim dijeta-ma.

75

Doiveti stotu

Srene su kada se dokopaju novog recepta, gde se kae da se skida mnogo kilograma za kratko vre-me. Krug sa dijetama nema kraja. Ne uspevaju.

VEBE

Gledajui TV reklame, kupujute razne sprave za vebe. Pokuavate i odustajete. Sprave postaju spomenici koji vam na kraju smetaju u kui. Imate i tegove. Nita...

TABLETE ZA MRAVLJENJE

Gledate TV reklame koje su osmiljene da vas prevare, da kupite udotvorne tablete ili preparat. Sve je to zabluda. Nasedate na prevaru.

Sve tablete su ili toksine koje naprave rezul-tat, ali dobro ste proli ako izbegnete smrt, ili su bezvredne tablete koje nee uticati na zdravlje ali sa njima neete skinuti ni jedan kilogram. U sva-kom sluaju ostali ste jedino bez novca.

Kako da komentariemo gore izloene naine i izbor puta do idelne telesne teine i vitke linije?

Mi pokuavamo i isprobavamo sve mogue pogrene metode, a ono to je jednostavno izbe-gavamo.

76

Doiveti stotu

Mogu samo postaviti pitanje, zato? Moemo dati mnogo razliitih odgovora. Moj

odgovor je da ba zato to je reenje jednostavno, teko se primenjuje.

Primer puenja.Ljudi znaju tetnost duvana, ali i dalje pue. To-

liko je sve jednostavno da ne moe da funkcionie. Pogreno se hrani 99,99% ljudi.

Ja koji se drim pravila i hranim se presnom hranom, danas to pravilo krim. Peem jagnje za drutvo. Danas jedem jagnjetinu sa ranja i salatu. Pijem vino, dve-tri ae. Pravilo krim, jer pravilo ne bi bilo pravilo da se ne kri. Normalno je da se ne moze stalno biti na vrhu. Treba ustati i ponovo krenuti ka cilju, ka vrhu. Iskaem iz ina na putu zdravlja, samo za ovaj tren. Presna hrana je moj dalji put koji ne naputam.

Moja teina je i dalje oko 80 kg, daleko od nekadanjih 100 kg. Dnevna doza, aka lekova je davno iza mene. Odavno ne pijem nikakav lek. Pri-tisak, normalan. eer u normalnim vrednostima. Trigliceridi i holesterol u poeljnim vredno stima. Zglobovi prstiju, kolena, su kao pre dvadeset go-dina. Sve je kao pre dvadeset godina.

Danas sam trao i brzo hodao, naizmenino, po la-pola, est kilometara. O tome sam mogao samo da sanjam. Meni je 60 godina. Neverovatna energija je u meni.

77

Doiveti stotu

Ovo piem sa ciljem da jednom broju ljudi poku am da prenesem poruku, ivota bez bolesti i puta ka dugovenosti da se doivi stota godina sa zdravljem u telu.

JEDNOSTAVNOST IVOTA JE U PRESNOJ HRANI - VEITO ZDRAVI I VITKOG STASA

Treba li nam vie?Odluite sami.Ljudi osim redovnog leenja odlaskom kod

leka ra, kada koriste propisane lekove kao datu terapiju, trae spas i kod predstavnika alternativne medicine.

Po dr Brojsu, ovek je veoma sloen i ne-ponovljiv, tako da ne postoji lekar koji moe rei da potpuno poznaje svakog oveka i da e mu sa sigurnou po staviti dijagnozu i izleiti ga. Iz tog razloga treba dati pravo izleenju ljudima koji se bave alternativnom medicinom. Ako primaju pacijente, samo radi novca, onda su oni nadrile-kari. Ako primaju pacijente samo da bi pomogli, onda su oni pomonici u nevolji.

Ako je oveku data sposobnost da lei i izlei, onda niko tu sposobnost nesme da ospori i za-brani.

78

Doiveti stotu

MINERALI

Minerali koji su potrebni naem organizmu, do laze sa presnom hranom koju svakodnevno unosimo. Bez njih, ivot je nemogu.

Glavni minerali koji su sadrani u naem telu su: gvoe, kalcijum, magnezijum i fosfor.

Ostali su: kalijum, natrijum, sumpor, hlor i mnogi drugi koje nazivamo mineralima u tragovi-ma, jer su u vrlo malim koliinama u naem telu.

Alkalni (kat-joni): kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) kalijum

(K), natrijum (Na) Kiseli (an-joni): fosfor (P), sumpor (S), hlor (Cl) Minerali odravaju kiselo-alkalnu ravnoteu u

naem telu, obezbeujui dovoljnu koncentraciju jona vodonika u elijama, tkivu i meutkivu, kao i meu elijskim tenostima tako da vre prenos osmoznih mogunosti, vanih za idealan protok proce sa razmene.

Kiselo-alkalna ravnotea, odrava se pravil-nom ishranom.

Ako se hranimo ivotinjskim belanevinama i mastima, tada se pomeramo ka kiseloj strani.

79

Doiveti stotu

Osnov ni izvor minerala su svee povre i voe, tako da ih na organizam lako asimiluje.

Osnovni elementi koji ine nae telo su: kiseonik, vodonik, ugljenik i azot.Posle njih najvie ima KALCIJUMA 1-1,2 kg,

gde je 99% u kostima.

Kako funkcionie kalcijum u naem telu?

Odvija se proces u dva smera, u kosti i iz kosti-ju. Prvo, kotano tkivo - kosti slue kao magacin kako za kalcijum, tako i za fosfor, sve do momen-ta kada je potreban telu, jer ga nema dovoljno u krvi i kada se pokae da se odreenom hranom nedovoljno unosi. Drugo, izvlaenje iz kostiju kal-cijuma i fosfora u krvotok, zatim taloenje fosfor-kalcijum soli ponovo u kosti, to ini ovaj proces neprekidnim.

Smatra se da se kod ljudi ovi procesi svakog dana odvijaju tako to se oko 700 miligrama taloi i isto toli ko oslobodi. Uloga kalcijuma je kao sa-stavni ele menat jezgra elije da povezuje elije i omogue dobro slepljivanje kod formiranja tkiva. Slepljivanje elija i sila spajanja formiraju otpor-nost tela na formiranje kancerogenih i predkan-cerogenih stanja. Kalcijum suzbija tetne kise line.

Meso, proizvodi od belog brana, ivotinjskih masti i eera koji daju kiselu reakciju, ako su u

80

Doiveti stotu

ma njim koliinama, stvaraju manju potrebu za kalcijumom.

Bitno za kalcijum je da ga je mogue asimili-rati u naem telu, pa mora biti jonizovan inae je bezvredan.

Kada minerali dou u kontakt sa sokovima u elucu, time se omoguava njihova apsorpcija. To je jonizacija.

ALKALNOST daju: celer, cvekla, argarepa, kupus, luk, prazi-

luk, paradajz i ostalo povre.Voe skoro svo.Mleko svee nekuvano, sir od nekuvanog mle-

ka, surutka.

KISELOST daju: crveno meso, piletina, riba, voe kuvano sa

eerom, zaslaeni sokovi, brano, skrob, kaamak itd.

Pri odnosu 1:1-1:1,7 kalcijuma : magnezijumu, dolazi do optimalne asimilacije kalcijuma.

MAGNEZIJUMA ima do 25 grama u ljud skom telu, najvie u mozgu. Ako je manjak magnezijuma, poveava se kalci jum, posebno u zidovima veih krvnih sudova i mii a srca. Magnezijuma najvie ima u povru i vou. Dnevne potrebe su oko 400

81

Doiveti stotu

miligrama KALIJUM sa 140 grama u naem telu i sa skoro 100% u elijama, regulie meuelijsku razmenu. Posebno kalijum je odgovoran za rad miia srca.

Ako je hrana bogata kalijumom, onda se poveava izluivanje natrijuma, zajedno sa vo-dom.

Najbolji odnos kalijuma prema natrijumu je 1:20. Potronja hrane bogate NATRIJUMOM uz-rokuje gubitak kalijuma.

FOSFORA u naem telu ima do 900 grama, a najvie u kostima. Fosfor uestvuje u procesima meuelijske razmene.

HLOR I SUMPOR koji se pored nabrojanih tako e zovu makroelementi. Hlor je regulator osmo skog pritiska u elijama i ima ga dovoljno za potrebe o ve ka u vou i povru. Sumpor se nalazi u sastavu ami no-kiselina, sa dnevnom potrebom do jednog gra ma. Ima ga naroito u mesu.

MIKROELEMENTI u oveku su takoe zna ajni svi u manjim koliinama, JOD, CINK, STRONCIJUM, HROM, MANGAN itd. Ima ih u povru. Iz tog razloga treba koristiti to vie vrsta povra.

Vanu ulogu u pravilnoj ishrani igraju: VODA, UGLJENI HIDRATI, BELANEVINE, MASTI, EN ZIMI, VITAMINI, MINERALI, OR-

82

Doiveti stotu

GANSKE KISELINE, TANINI, AROMATINE MATERIJE

VODA zagrevanjem gubi strukturu, pa kao takva nepovoljno utie na organizam, jer za takvu vodu treba da potroi dodatnu energiju za vra a-nje u prethodnu strukturu. Voda ima sposo bnost da uva informaciju o biljci u kojoj je bila. Uni-ta vanjem strukture vode gubi se energija vode, sadrane u toj strukturi.

83

Doiveti stotu

GLADOVANJE VODOM

Klasino gladovanje traje 21 dan, ali samo uz skupljeno iskustvo o gladovanju od jednog dana i viednevnog do deset dana koji su ponovljeni vie puta.

Treba se pridravati reima pijenja vode. Mi-nimum dva litra dnevno (ne manje), a moe i do pet litara vode. Voda treba da je sobne tempera-ture.

Treeg dana, kada uete u stadijum poveane acidoze, moete ukljuiti 1 litar gazirane CO2 vo-de, jer karbonati u mineralnoj vodi smanjuju dej-stvo acidozne krize.

Veoma je vano kretanje na sveem vazduhu, pored reke ili u umi, parku, najmanje 14 kilo-metara dnevno. Ljudi koji gladuju ne oseaju se zdravo. Oseaju slabost. Dok hodate najbolje je da se preznojite. Ako ste prvo gladovanje zavrili bez etnje, uglavnom leei, drugo krenite laganom etnjom. Tree e biti ono pravo. Brzo hodanje, uz preznojavanje.

Ukljuite tuiranje vodom ujutro i uvee. Tuira nje zavrite hladnom vodom po glavi. Sa-pun koristiti jednom u nedelju dana. Obavezno je klistiranje, bekunis ajem 24 asa od poetka gla-dovanja.

84

Doiveti stotu

Najbolja je kolon terapija kojih ima u veim gradovima u specijalizovanim ordinacijama. Ova terapija klistiranja obavlja se tri puta, svaki drugi dan.

Nosite komotnu pamunu ili lanenu odeu, nikako sintetiku.

Treba izbegavati sve kontakte sa hranom.

Zato gladovati?Zapamtite.

TO NE MOE DA IZLEI GLADOVANJE NE MOE NI JEDAN LEK

Povratak na ishranu. Prvi dan treba piti au soka od povra ili

samo argarepe ili jabuka na svakih dva sata bez soli, eera i drugih surogata i dodataka.

Drugi dan jesti salatu od 10-15 vrsta povra. Trei dan, pre podne voe, jagode, jabuke...

Popodne salatu bez soli. etvrti dan primeniti jedan od preporuenih

programa od 1-7, stim da ste svesni da ste nauili posle gladovanja od 21. dana, da jedino moete biti na viem programu 6, a jednom godinje na programu 7.

85

Doiveti stotu

SUVO GLADOVANJE

To je gladovanje bez upotrebe vode. Treba poeti suvo gladovanje kao KASKADNO GLA-DOVANJE.

PRVI STEPEN je: jedan dan bez vode, drugi dan na programu broj 6.

Pre spavanja napiti se dovoljno vode. Ako izdrite mesec dana, dobiete 15 dana su-

vog gladovanja.DRUGI STEPEN je: dva dana bez vode, dva

dana na programu broj 6.

Kako izai iz dvodnevnog gladovanja? Treba se napiti vode, dve do tri ae polako

pijui gutljaj po gutljaj u roku od pola sata. Posle dva sata moete uzeti kefir ili kiselo mleko. Posle nekoliko sati moete prei na program broj 6.

TREI STEPEN 3+3 dana je izuzetno teak. Teko je bez vode tri dana.

Izlaz kao za drugi stepen.ETVRTI STEPEN 4+4 DANA. Jako teko je bez vode. Priviaju se reke, baze-

ni izvor sa vodom. Koa sa usana i desni se ljuti. Izlaz kao za drugi stepen.

86

Doiveti stotu

PETI STEPEN 5+5 DANA. Spavati je nemogue, vapi se za sveim vazdu-

hom. Telo isputa neprijatne mirise. Otvaraju se pore na telu kroz koje se odstranjuje sve to bu-brezi nikada nisu bili u mogunosti da odstrane. Teko priate, suva usta, nema se elje za jelom.

Izlazak:Prvo polako piti vodu (dve do tri ae), pa dva

sata posle kefir ili kiselo mleko. Nakon jo dva sata moe se prei na program br. 6. Za vreme glado-vanja najbolje je ne kupati se, ne umivati se, ne pra- ti zube. Izbegavajte bilo kakav kontakt sa vodom.

NA KASKADI 5+5 LEI SE SVE RAK I DIJABETES

Za vreme ovakvog gladovanja unitavaju se vi-rusi kao i stare, bolesne elije.

Telo se oslobaa mrtve vode, radioaktivne D2O koja vodi prema starenju i smrti.

Ako elite postii maksimalan efekat, onda gladovanje treba sprovesti u vreme lunarnih ciklu-sa. Kada je gladovanje due od 14 dana, izlazak iz gladovanja treba da se poklopi sa poetkom lunar-nog ciklusa.

Dvadesetetvoroasovno gladovanje vodom treba poeti posle doruka i gladovati do doru ka sle de eg dana.

87

Doiveti stotu

Tridesetestoasovno gladovanje vodom treba da pone posle veere i traje celu no, dan i jo jednu no do doruka.

Umesto gladovanja vodom, moe se koristiti suvo gladovanje.

Izlazak iz gladovanja je opisan kako za glado-vanje vodom, tako i za suvo gladovanje.

GLADOVANJE JE LEKOVITO

Poznata je narodna izreka da ONO TO NE MOE DA IZLEI GLADOVANJE NE MOE NI JEDAN LEK. Gladovanje je post i kao takvo je naj starije prirodno leenje.

Imali ste priliku da vidite psa ili drugu ivoti-nju kako danima odbija hranu, dok se organizam ne izbori sa boleu. Tako je sluaj i sa ovekom.

Ako bolesnika hranite, onda mu nanosite veu tetu. Ako bolesnik ima visoku temperaturu i groznicu, on sam e automatski gladovati. Uzrok bolesti se uklanja gladovanjem.

tetni produkti metabolizma, gladovanjem se eliminiu iz organizma i izbegavaju se mnoge ne-potrebne operacije. Bilo bi veoma korisno za ljude otvoriti zdravstve nu ustanovu za gladovanje i ve opisani program broj 6 (presna hrana) i program broj 7 (Brojsova totalana terapija).

Zdravsvena ustanova bi funkcionisala pod nadzorom lekarskog tima s obzirom da ove me-

88

Doiveti stotu

tode, rekli smo nemaju potporu u drutvu, jer se 99,99% ljudi nepravilno hrani. Ponavljam, ako se 99,99% tako hrani, onda oni takvu ishranu na-zivaju pravilnom ishranom, a ishranu koju mi, nas 0,01% koristimo, nazivaju nepravilnom, opa snom i tetnom po zdravlje.

Tako dolazimo do pozicije da drutvo one-moguava irokim masama da gladuje i pravilno se hrani presnom hranom, jer izriito trai da se ovakav vid ishrane, presnom hranom i glado-vanje moe sprovoditi samo pod strunim nad-zorom. Time se to omoguava samo bogatim lju-dima koji to sebi mogu priutiti, a siromanim se onemoguava da uine veliki korak ka svom zdrav-lju. Kod gladovanja, veoma je vano znati nain kako se izlazi iz gladovanja, koji smo opisali.

Ako se prejedemo posle gladovanja, ulazimo u veliku krizu koja moe dovesti i do smrti.

To je veoma vano upozorenje.Izlazak iz gladovanja treba da traje koliko i

samo gladovanje, ako na kraju elite uzeti vrstu hrana. To vreme se zove prekid gladovanja.

Uz potovanje ovog pravila, dolazi do izleenja osobe koja ga sprovodi.

Gladovanje je lake sprovoditi od prekida gla-dovanja.

Uvoenjem postepeno hrane, treba imati do bre konice da se ne ode u totalno nepravilnu ishra -

89

Doiveti stotu

nu, kao to je preputanje hrani - meso, krom pir ili hleb. Gladovanje se preporuuje svima, po - se bno puaima i alkoholiarima, radi odvi ka-vanja.

U toku gladovanja moe nastati glavobolja, na trenutak je sve crno pred oima i vrtoglavica.

Ne treba biti zabrinut, jer su ovi simptomi po-sledica proiavanja naeg tela od neistoa koje se razgrauju i ako nema stolice, ponovo se otro-vni sadraji krvlju prenose.

ZATO JE POTREBNO KLISTIRANJE i svaki drugi dan u poetku gladovanja u zavisnosti od konstitucije.

Velike naslage masti, gojaznih osoba nestaju u bilo kom tretmanu bilo ulaskom u PROGRAM broj 6 bilo GLADOVANJEM.

ta se lei presnom hranom i gladovanjem? SVE SE LEI. Anemija, astma, bolesti srca (visok i nizak pri-

tisak, holesterol), gojaznost, kima, irevi i ir na elucu, mravost, nesanica, prostata, reumatizam i (artritis, artroza), eernu bolest i sterilitet kod ena, upale (plua, uva), zatvor i mnoge druge bolesti.

90

Doiveti stotu

URINSKO GLADOVANJE

Preporuuje se da se pije sav izlueni urin (drugi mlaz) u toku dana.

Vodu piti po potrebi. Za klistiranje koristi se ukuvan urin od 100 -

500 ml i sve urin oko jedne litre. Masaa se vri ukuvanim urinom. Higijena usne duplje, odnosno ispiranje usta i

nosa vri se ukuvanim urinom. Urinsko gladovanje u odnosu na klasino gla-

dovanje dovodi do bre oksidacije organizma i mnogo breg oslobaanja organizma od tetnih otpadaka, ljake i kancera. Urinoterapija je za odvane. Ko dobro savlada i razume ovu metodu, zauzvrat dobie izleenje i zdravlje.

Ovakva vrsta gladovanja je najbolja i najefi-kasnija metoda za izleenja od raka.

Blie informacije mogu se nai u knjizi G. P. Ma lahova URINOTERAPIJA

91

Doiveti stotu

LEENJE RAKA

Pacijentu se daje u ishrani iskljuivo bazna hrana. U tu svrhu je jedino vredan sok od povra u ovoj knjizi opisan kao PROGRAM broj 7 BROJ-SOVA TOTALNA TERAPIJA. Sa programa broj 7 se prelazi na pravilnu ishranu, ishranu pre snom hranom.

Totalnu terapiju stariji ljudi bolje podnose. Po-kazalo se da veliki broj obolelih od raka lee i spa-va ispod delovanja geobiolokih uticaja, odno sno lee i spava iznad podzemnih voda.

Najbolje je dovesti strunu osobu koja e posebnim instrumentima ispitati stanje u spavaoj sobi u kojoj se provodi oko osam asova svaki dan. Ako je to sluaj, da postoje podzemne vode, treba pomeriti leaj i postaviti ga tako da uzglavlje bude okrenuto prema severu. Ako se to ne moe izvesti, treba se premestiti u drugu sobu. esto moemo uti kako ljudi priaju, da najbolje spavaju dijago-nalno postavljeni na leaju. Znamo odgovor. To je zbog prirodne tenje da se zauzme pravac sever-jug.

U toku totalne terapije nije poeljno uzimati leko ve, jer efekat leenja totalnom terapijom bi bio znatno umanjen ili bi potpuno izostao. Totalna

92

Doiveti stotu

terapija ja precizno objanjena i ta je i kako se sprovodi.

Hemoterapijom i zraenjem se ne unitavaju samo elije raka, ve i zdrave elije u naem orga-nizmu. elije raka ive iskljuivo od belanevina i balasta i otrovnih materija, nastalih od nepravilne ishrane, kuvane, peene i prene hrane, sve to pot-pomognuto geobiolokim uticajem, zraenjem podzemnih voda. Prema dr Brojsu, gotovo ni jedna bolest se ne moe leiti, ako kod pacijenta u stanu postoji naftalin protiv moljaca, sintetiki kanfor, praak protiv insekata, preista vazduha za WC i slini proizvodi.

Dr Brojs se sluio dijagnozom iz duice u oku, kupivi jo 1944 godine knjigu od dr Ota Virca Der Krankheitsbefund aus Regenbogenhaut der Augen. Iz ove knjige dr Brojs je shvatio da naftalin i vetaki kanfor sadre arsenik ija se isparenja udiu i prouzrokuju razna oboljenja pa i rak. Iz istog razloga vrlo je nezdravo i opasno drati u stanu parafinske svee. Sve treba ukloniti iz stana ili kue.

Za proiavanje stana od zaostalih, otrovnih isparenja, moe se koristiti kafena kaiica tamja na, stavljena na vruu plou elektrinog tednjaka.

Rak nastaje prekomernim zagaenjem orga-nizma, stvarajui uslove za njegovo formiranje.

93

Doiveti stotu

Smatra se, to nije dokazano, da pojedini ljudi imaju sklonost ka tumorima, odnosno nastanku raka.

Da bi se ovek izleio od raka, treba biti odlu-an u nastojanju da ozdravi. Da bude strpljiv i da ima samokontrolu. Brojsov sok pre gutanja zadr-avati dovoljno dugo da se natopi pljuvakom.

Veoma uspene metode u leenju raka su primene na dui rok gladovanja vodom, urinom ili suvo gladovanje, tako to se u organizmu ak-tiviraju unutranji mehanizmi leenja, jaajui imunitet i podmlaujui organizam i time unita-va jui rak.

94

Doiveti stotu

KAKO SE LEE POJEDINE BOLESTI?

AKOHOLIZAM se lei Brojsovom totalanom te rapijom u trajanju od 42 dana i nastavlja pre-snom ishranom, sa programom broj 6.

Uslov za leenje je da se iz prostora za stanova-nje odstrani naftalin protiv moljaca, vetaki kam-for, parafinske svee i sredstva protiv insekata, jer utiu i formiraju slabost volje. Ne treba zaboraviti, provetriti stambeni prostor i dimom od tamjana neutralisati otrovna isparenja.

REUMA se lei presnom hranom, programom broj 6. Treba piti aj za bubrege, etiri nedelje. Posebno piti brojsov aj, umesto vode, po elji. Izbaciti otrove protiv moljaca, naftalin, vetaki kanfor i sredstva protiv insekata.

EERNA BOLEST se lei primenom Bro-jsove totalne terapije u trajanju od 42 dana, potom prela skom na presnu hranu po programu broj 6.

MELANHOLIJA, DUEVNE I NERVNE BO-LESTI lee se ajem od jabukove ljuske, kao kod NESA NICE.

LENJA CREVA se lee uzimanjem jedne pune viljuke sirovog kupusa ribanca. Pijte pola litre aja od alfije na dan ili Brojsov aj.

HLADNE NOGE, gladnog stomaka, staviti u toplu vodu do 30 stepeni celzijusa. Posle 7 minuta,

95

Doiveti stotu

dodati vrelu vodu, tako da temperatura vode bude do 50 stepeni celzijusa. U ovakvoj vodi drati noge 5-7 sekundi, pa ih prebaciti u ve pripremljenu hladnu vodu 3-5 sekundi. Naizmenino menjati ulaske u toplo-hladno dok se topla voda ne ohladi, a hladna ne zagreje i tako obe vode ne izjednae i postignu priblino istu temperaturu. U vodu treba da uete prvo desnom pa levom nogom, u razmaku od jedne sekunde. Na kraju treba leati pokriven pola sata.

KAALJ se lei, ako se pije aj od dva luka sa ljuskom u jednom litru vode. Do 15 minuta da se kuva. Ohlaen aj piti gutljaj po gutljaj, raspore-en da traje ceo dan.

GASTRITIS, zbog vika eludane kiseline, lei se uzimanjem masnog sira, bez hleba. Sir brzo pokupi sav viak kiseline.

GLAVOBOLJA se lei ako 4 nedelje svako-dnevno na svaki sat uzimate ohlaen aj od pelina. Ovaj aj se pravi tako to se stavi prstohvat pelina u cediljku, pa uroni u olju vrele vode.

OSTALE BOLESTI, RAK I ZATITA OD SVIH BOLESTI lei se presnom hranom, pro-gram broj 6, a kao zatita od svih bolesti pa i raka program broj 7, a to je BROJSOVA TOTALNA TERAPIJA u trajanju od 42 dana.

Hranu od mesa odbacujemo, jer stvara kise-line u krvi. Mleko, iako je ivotinjskog porekla,

96

Doiveti stotu

ima najbolje belanevine, ali samo nekuvano i nepasterizovano.

Da podvuemo: mleko je bazno, pa je ono ista organizma od opasnih i tetnih kiselina. Sa povrem se podnose: jabuke, limun, banane, ananas, bobiavo voe.

Ne podnose se sa povrem: groe, trenje, breskve, kajsije, ljive, kruke, pomorande, smo-kve.

Preporuka: voe jesti do podne ili tokom celog dana. Ne meati sa povrem.

Za dijabetiare: izbegavati voe, ili uzimati u jako malim koliinama: jednu jabuku ili breskvu ili aku bobiavog voa, na dan.

ZATO SE KAE: TREBA POLAKO I DUGO VAKATI BILO KOJU HRANU, PRESNO POVRE I VOE?

Pljuvaka oveka je izuzetno bazna, pa ako se pravilno hrani, presnom hranom, nije mu potreb-na etkica za zube, izuzev zbog odreenog mirisa paste za zube.

Postoje tri para pljuvanih lezda: podjezine, podeljusne i zaune. ovek izlui 1-1,5 litar pljuvake, dnevno.

97

Doiveti stotu

Ponovimo:

Zato je potrebno polako i dugo vakati? Zato, jer se preko pljuvanih lezda preisti

sva (do 6 litara) oveija krv.

98

Doiveti stotu

ISHRANA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA

RATOVI ZEMLJOTRESI

POPLAVE

Jedna od osnovnih potreba organizma oveka je uzimanje hrane, a u svrhu normalnog funk-cionisanja. Ishrana stanovnitva i vojske Srbije je nemogua bez odreenih integratitivnih procesa u drutveno-ekonomskom sistemu.

Efikasnost sistema ishrane stanovnitva i voj-ske podrazumeva otklanjanje ogranienja u is hra-ni i pro nalaenje novih mogunosti ishrane u vre-me rata ili poplava i drugih kataklizminih pojava kao to je zemljotres.

Ishrana u vanrednim okolnostima treba da bude sinhronizovana sa svim resursima, od proiz-vodnje do konane distribucije hrane kao deo organizovanog procesa u ishrani. Ishrana postaje raciona lizovana, odnosno koliina hrane meri se ljudskim potrebama i na kraju ekonomskim mogunostima u uslovima vanrednih okolno sti.

Uslovi za obezbeenje ishrane se pogoravaju. Uslovi takoe veoma zavise i od godinjeg doba. Prolee, leto i rana jesen prepuni su umskih bobiastih plodova, povra i voa po vonjacima,

99

Doiveti stotu

meda itd. Sirovo mleko je dragocen izvor belan-evina i kalcijuma.

Veoma je korisna literatura koja nas ui pre-ivljvanju u prirodi.

U prirodi imamo samoniklo zelje, kopri vu i mnoge druge oveku korisne biljke, a od belan-evina imamo u izobilju jestivih peuraka i pu-eva.

100

Doiveti stotu

ENE I NJIHOVO ZDRAVLJE

Neophodna je redovna kontrola krvne slike 1-2 puta godinje. Vrlo je esta pojava anemije, a uz-rok je nedostatak gvoa, jer ene imaju meseni gubitak krvi i sa njom gube i gvoe.

Potrebno je jesti presno povre, voe, presno mleko, sir od presnog mleka, poznat kao sir iz grude. Velika koliina fosfora i kalcijuma u pre-snom mleku i siru, nee ometati asimilaciju gvo-a u organizmu, ako se jede odvojeno od presnog povra. Kafa posle jela, takoe spreava asimila-ciju gvoa. Puenje izmeu ostalog podstie raz-voj anemije.

Vaginalne infekcije, svrab i peckanje, lee se pelenom i urinom. Ako se infekcije ponavljaju, potrebno je da sa terapijom pone i partner.

Pregled dojki potrebno je vriti jednom u tri godine do navretka 40 godina, a posle kontrolu obav ljati jednom godinje.

Ishrana presnom hranom otklanja u potpu-nosti sve bolesti sa kojima se suoava savremena ena. Ako ne moete prihvatiti neki od datih pro-grama iz bilo kojih razloga, treba imati na umu da treba izbegavati meso i ako jedete, da to bude u jako malim koliinama.

101

Doiveti stotu

Presnom hranom lei se sindrom hroninog umora, cistitis, cista na jajnicima, proirenja vena, osteoporoza i sve druge bolesti. One bolesti koje se nisu pojavile, nee se ni pojaviti ako smo na pro-gramu broj 6, ishrana presnom hranom.

ena treba da zna da seme - sperma mukarca, stimulie podizanju imunog sistema svake ene, a u isto vreme je zatita protiv raka.

Klimaks? Klimakterijum je obino vreme izmeu etr-

desete i ezdesete godine. Klimakterine pro mene mogu trajati oko dve godine, a deava se da se to stanje produi i na deset godina.

ene su izloene patnjama od estih i inteziv-nih talasa toplote, tzv. valunzi. Doivljavaju emo-cionalni stres, razna preivljavanja i uzbuenja. Pokuajte smireno da propustite da izliv toplote, kao talas proe kroz vae telo. Pri polnom odno-su potrebno je prethodno navlaiti ili namazati vaginu, zbog suvoe koja nastaje naroito posle prolaska kroz klimaks.

Sadraj neophodnog gvoa se smanjuje, ako ena pui. Dolazi do breg zamaranja i hroninog umora, pa kaemo da ena vene.

Za dobar san, najbolja je lanena posteljina leti, a zimi vunena, tamne boje, bordo i slino. Glava treba da je okrenuta prema severu.

102

Doiveti stotu

Ako oseate umor u nogama, potrebno je noge drati u toploj kupki. Time se otklanja napregnu-tost i poboljava krvotok. Poslednji dnevni obrok treba zavriti do 19 asova. Potrebna je pravilna ishrana bez prejedanja. Najbolji je PROGRAM broj 6.

Ako iz bilo kog razloga ne moete, krenite od programa broj 1, koji e vam u bliskoj budunosti doneti razne blagodeti, a naroito e se to pokazati gubitkom telesne teine.

Zapamtite, podmlaivanje ene za deset i vie godina, nego to stvarno ima, postie se samo pravilnom ishranom, presnom hranom, uvo dei PROGRAM broj 6 i sa jednom godinje, spro-voenjem brojsove totalne terapije, a to je PRO-GRAM broj 7.

Da biste vie uivali u seksu, potrebno je gla-dovanje na vodi od sedam dana.

Za poetak uvedite prvo jedan pa dva vodena dana u nedelji.

Gladovanjem od sedam dana nervni zavretci se obnavljaju, pa su polni nadraaji i oseaji inten-zivniji. Osnovni cilj kako mukarca tako i ene je oputanje, kao i oseaj intimnosti i zadovoljstva.

103

Doiveti stotu

MUKARCI I NJIHOVO ZDRAVLJE

U ishrani voditi rauna, prvo da se pree, mi ni-mum na program broj 1, gde se razdvajaju uglje ni hidrati i belanevine, a ako moete i na pro gram broj 6. Vano je uzdravati se od kafe, pue nja i alkohola. Prodrljivost (prejedanje) pravi ve liku tetu organiz mu.

Veoma je dobro biti u programima gladova- nja, jer se tada izbacuje sve tetno iz organizma, a pri tome podie imunitet i uvruje metabo li-zam. Gladovanje od 24 sata jednom nedeljno, smi-ruje elju za hranom.

Jednom godinje treba biti na programu broj 7, brojsova totalna terapija u trajanju od 42 dana.

Treba zapamtiti, da koristimo presnu hranu kada god to moemo, jer oko nas je ogroman pri-tisak da ona nije zdrava.

Primer: povre je puno pesticida koji se ku-vanjem unitavaju. To nije tano.

Kuvanjem ne samo povra, ve i mesa uni-tavaju se enzimi, iji je znaaj u ovoj knjizi obja-njen.

PRIMER: SIROV KUPUSKupus jaa odbranbeni mehanizam oveka. Lei reumu.

104

Doiveti stotu

Hronini zatvor.Lei ir na elucu, dvanaestopalanom crevu.Spreava skorbut.Antiseptian je.Lei rane nastale na proirenim venama.Energetska vrednost mu je mala.Bogat je mineralima i vitaminima.U kupusu ima vie kalcijuma nego u bilo kojoj

biljci, takoe ima dosta kalijuma, magnezijuma, gvoa, sumpora, fosfora i drugih elemenata po-trebnih ovekovom organizmu.

Vitamina C u kupusu ima koliko i u limunu. Kupus sadri i provitamin A i vitamin B1.

U ljudskoj ishrani kupus se koristi, sve ili sirov, kuvan ili kiseo. Zdrav je sve ili sirov kupus kao i kiseo kupus. Kuvan kupus nije zdrav, jer je termiki obraen. Takoe kodi zdravlju oveka pren ili dinstan na ulju ili masti, takoe izloen termikoj obradi. Treba napomenuti da su kiseli kupus i rasol isto vredan kao i sve odnosno sirov. Dobro je popiti kao jutarnji napitak, au rasola, naroito ako ste prethodnu no preterali sa jelom i piem.

Sok od sveeg odnosno sirovog kupusa podstie razmenu materija u oveijem organi-zmu, spreava jui gastritis ili pojavu ira.

105

Doiveti stotu

Sok regulie probavne smetnje, a takoe spreava pojavu katara debelog creva. Priprema se neposredno pre konzumiranja, poeljno na pra-zan ili gladan stomak i to svakog jutra u duem peridu.

Ako ste na programu broj 6, tada u bilo kom obliku sok od sveeg ili sirovog kupusa ili kiselog u obliku rasola nije potreban za viednevno kon-zumiranje, jer je ishrana na ovom programu pre-puna svih moguih namirnica biljnog porekla.

Dalji primeri i recepti nisu potrebni, samo je potrebna vaa volja i uspeh je zagarantovan.

Za poetak, oslobodite telo vika kilograma.

ZAPAMTIMOPresna hrana lei.Kuvana, peena, prena ubija.Svakodnevno pijmo aj od alfije. Ko pije aj od alfije nikada se nee razboleti

i imae svakodnevno stolicu. Jo su stari Rimljani go vorili zato mlad umreti kada imamo u bati alfiju.

Doiveti stotu

107

Doiveti stotu

SADRAJ

LINO ISKUSTVO ................................................7KAKO SE HRANIMO ..........................................11KAKO TREBA DA SE HRANIMO ....................12PROGRAM 1 .........................................................12PROGRAM 2 .........................................................13PROGRAM 3 .........................................................14PROGRAM 4 .........................................................15PROGRAM 5 .........................................................16PROGRAM 6 .........................................................18PRIPREMA OSNOVNOG OBROKA ................51PROGRAM 7 .........................................................53POSEBNO PRIPREMLJEN AJ PO DR BROJSU - BROJSOV AJ ......................56OPSTIPACIJA (ZATVORI) .................................59DEBELO CREVO ..................................................63TA SU ENZIMI? ..................................................66IDEALNA TELESNA TEINA I VITKA LINIJA .............................................74MINERALI .............................................................78GLADOVANJE VODOM ....................................83SUVO GLADOVANJE .........................................85

108

Doiveti stotu

URINSKO GLADOVANJE ..................................90LEENJE RAKA ...................................................91KAKO SE LEE POJEDINE BOLESTI? ............94ISHRANA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA ...........................................98ENE I NJIHOVO ZDRAVLJE .........................100MUKARCI I NJIHOVO ZDRAVLJE .............103

Dr Sreten MitroviDOIVETI STOTU

IzdavaBeoknjiga, Beogradwww.beoknjiga.rs

Za izdavaaRadovan Ili

UrednikStevan Krstec Starinskiredakcija@beoknjiga.rs

Dizajn koriceZvonimir Stankovi

Dizajn tekstaVesna Petrinovi

PlasmanBeoknjiga, Beogradtel: 011/22-600-22; 063/380-458; 065/22-700-22e-mail: beobook@drenik.netdistribucija@beoknjiga.rswww.beoknjiga.rs

tampaBeoknjiga, Beograd

ISBN 978-86-7694-256-5

Tira1000

Copyright Dr Sreten Mitrovi

CIP - , 613.2(035)

, , 1948- Doiveti stotu : hrana ubija - hrana lei / Sreten Mitrovi. - Beograd : Beoknjiga, 2009 (Beograd : Beoknjiga). - 110 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Biblioteka Zdrava ishrana)

Tira 1.000

ISBN 978-86-7694-256-5a) - b) - COBISS.SR-ID 170701324