4/2016

45

Apstrakt

Pitanje obračuna fiktivnih troškova popravke po-stavlja se kako u odštetnom pravu tako i u ugovornom pravu osiguranja. To, međutim, ne znači da se u obe na-vedene pravne oblasti moraju dati identični odgovori, već da se u konkretnom slučaju mora tražiti poseban odgovor imajući u vidu specifičnosti određene oblasti prava. To važi kako za pitanje pod kojim uslovima i u kojoj visini se moraju nadoknaditi fiktivni troškovi po-pravke, tako i za teret iznošenja činjenica i dokazivanja. Nemački Savezni sud je više puta odlučivao o obračunu fiktivnih troškova popravke u materiji odštetnog prava. U jednoj odluci iz 2015. godine po prvi put se izjasnio o ovom pitanju i u oblasti ugovornog prava osiguranja.

Ključne reči: odštetno pravo, ugovorno pravo osigu-ranja, obračun fiktivnih troškova popravke, teret izno-šenja činjenica i dokazivanja, nemački Savezni sud

1. SADRŽAJ PRILOGA

U daljem će biti predstavljeni aktuelni trendovi i pitanja o kojima se trenutno diskutuje u nemačkom ugovornom pravu osiguranja povodom aktuelne od-luke nemačkog Saveznog suda (BGH) BGH Z - IV ZR 426/14 od 11. 11. 2015. Oni se odnose na oblast fik-tivnog obračuna šteta kod nezgoda u kasko osiguranju vozila na osnovu troškova popravke koje utvrdi veštak. Pored toga, odnose se i na tzv. „klauzule servisa.” Kod ovih klauzula osiguranik se ograničava u slobodnom izboru servisa. Osiguranik se putem ove klauzule oba-vezuje da će popravku obaviti isključivo u servisu koji je ugovorni partner osiguravajućeg društva. Pošto osi-

guravajuća društva sa tim servisima imaju okvirne ugo-vore kojima se ugovaraju povoljne tarife, to dovodi do znatnih ušteda za osiguravajuća društva. Jedan deo tih ušteda osiguravajuća društva prenose i na osiguranike koji se opredele za tu varijantu, u vidu povoljnih tarifa osiguranja.

Autor je izabrao ovu temu, pošto ovaj slučaj i disku-sija koja se povodom toga vodi u Nemačkoj mogu da doprinesu diskusiji u Srbiji i u drugim zemljama regio-na. Pored toga, treba da se iskoristi prilika da se da uvid u način na koji nemački Savezni sud strukturira i obra-zlaže svoje presude.

2. PRESUDAN SLUČAJ BGH Z - IV ZR 426/14 od 11. 11. 2015.

2.1 Slučaj

Tužilac je vlasnik automobila marke „Mercedes”, osiguranog punim kasko-osiguranjem kod tuženog osiguravajućeg društva. Vozilo je posle jedne saobra-ćajne nezgode trebalo da se popravi. Među ugovornim stranama, dakle vlasnika „Mercedesa” i njegovog osigu-ravajućeg društva u osnovi je bilo nesporno da osigura-nje treba da nadoknadi štetu. Sporno je međutim bilo u kom iznosu je postojala ta obaveza.

Pritom osiguranik nije zaključio ugovor o osigura-nju sa klauzulom koja bi ga vezivala za određeni servis. Praksa ugovora o osiguranju sa klauzulom o servisu postala je pak relevantna u okviru obrazloženja Save-znog suda. Zato bi osiguranik, da je zaista dao da mu se popravi automobil, imao pravo da ga da na popravku nekom (skupom) ovlašćenom servisu „Mercedes-Ben-ca”, i to je među strankama u sporu bilo nesporno.

Osiguranik se međutim odlučio da ne popravi svo-je vozilo. Umesto toga od svog osiguravača je zahtevao naknadu fiktivnih troškova za popravku u ovlašćenom servisu ove marke vozila kao „neophodne troškove.”

ČLANCI

Dr Stefan PURNER*

Neka aktuelna pitanja nemačkog ugovornog prava osiguranja povodom donošenja odluke

Saveznog suda (BGH) Z – IV ZR 426/14 od 11. 11. 2015.UDK: 347.44:368(430)Primljen: 14. 9. 2016.Prihvaćen: 19. 9. 2016.Stručni rad

* Advokat; Rukovodilac sektora u Nemačkoj fondaciji za međunarodnu pravnu saradnju (Deutsche Stiftung für internationale rechtliche Zusammenarbeit e.V. /IRZ), Bon, e-mail: Puerner@irz.de.

4/2016

46

ŠTEFAN PURNER

Kao osnov za ovaj zahtev naveo je tač. A. 2.7.1 Op-štih uslova za osiguranje motornih vozila (AKB) 2008, koji su činili osnovu ugovora o osiguranju. Relevantan deo ove tačke predviđa sledeće:

„Ako se vozilo ošteti, platićemo troškove neophod-ne za popravku do sledećeg maksimalnog iznosa:

...b) ako se vozilo ne… popravi, platićemo troškove

neophodne za kompletnu popravku …”Među strankama u sporu sad je bilo sporno, šta tre-

ba da se podrazumeva pod „neophodnim” troškovima: Osiguranik se s tim u vezi pozvao na veštačenje

(stručnu procenu) u kom je konstatovano da bi poprav-ka u ovlašćenom servisu koštala 9.396,24 €.

• Osiguravač je na to odgovorio, da bi ista popravka u nekom od njegovih servisa sa kojima on ima ugovor mogla da se izvrši za samo 6.425,08 €, te je isplatio samo taj iznos.

• Osiguranik je zahtevao isplatu iznosa razlike koji je nedostajao. On je svom osiguravajućem društvu izneo sledeće razloge na kojima je temeljio ovaj zahtev:

1) da nije zaključio ugovor sa klauzulom o servisu. Shodno tome, povoljniji uslovi tih servisa su u odnosu na njega irelevatni, pa i oni koji se tiču fiktivnog obračuna;

2) da je i do sada sve popravke i održavanja vršio is-ključivo u ovlašćenim servisima.

2.2. Odluke prethodnih instanci

Prvostepeni sud (AG) Berlin-Mite je prihvatio u pre-sudi od 1. februara 2013. (114 C 3023/12) argumente tužioca i usvojio njegovu tužbu da mu pripada utuženi iznos razlike. Osiguravajuće društvo je, s druge strane, imalo uspeha u žalbenom postupku pred Pokrajinskim sudom u Berlinu. Ovaj sud je godinu dana i osam mese-ci posle presude prve instance odbio tužbu i presudio u korist osiguravajućeg društva.1

U fokusu argumentacije Pokrajinskog suda bio je pojam „neophodnost”, koji je sud tumačio primarno na objektivan način imajući u vidu tehničko dovođenje vozila u ispravno stanje. Pokrajinski sud je naime na-veo da su, u smislu navedenih klauzula, „neophodni” oni troškovi popravke koje razuman osiguravač mora da pokrije, da bi štetu nastalu u osiguranom slučaju ka-sko-osiguranja uklonio u potpunosti i na stručan način.

1 Prosečno trajanje postupka u reviziji pred Pokrajinskim sudom razlikuje se u Nemačkoj od savezne pokrajine do savezne pokrajine. Nadležnost prve instance zavisi od vrednosti spora. U sporovima u kojima je vrednost sporova do pet hiljada evra, nadležnost je kod Opštinskog suda (Amstgericht) prema §§ 23, 71 GVG (Zakon o organizaciji sudstva). U predmetima veće vrednosti nadležan je Viši sud (Landgericht). Pred Opštinskim sudom prvostepeni postupak traje prosečno sedam meseci do presude, a pred Višim sudom 13,4 meseci.

Pošto tužilac nije osporavao da servis koji nije ovlašćen (od proizvođača vozila) može da izvrši potpuno i struč-no otklanjanje štete, onda bi i troškovi koji bi tu nastali isto tako bili „neophodni.” Zato bi kod fiktivnog obra-čuna bilo dovoljno i da se samo oni potražuju.

2.3. Odluka Saveznog suda i njeno obrazloženje

Na presudu Pokrajinskog suda u korist osiguravača, osiguranik je pokrenuo postupak revizije njegove pre-sude pred Saveznim sudom. Savezni sud je za manje od 11 meseci odlučio kao i Osnovni (prvostepeni) sud, u korist osiguranika.

U daljem tekstu će biti prikazana presuda Saveznog suda u ovom slučaju i njeno obrazloženje. Zatim će se dati njena ocena.

2.3.1. Rešenje na osnovu ugovornog prava, a ne na osnovu prava na odštetu

Savezni vrhovni sud obrazlaže svoju presudu tako što najpre iznosi da su za rešavanje spornog pitanja me-rodavna isključivo merila ugovornog prava, a ne ona iz odštetnog prava. Pošto je za čitaoce iz regiona svaka-ko interesantno kako nemački Savezni sud obrazlaže ovakve odluke u detaljima, te u kom obimu koristi i druge sudske odluke u svom obrazloženju, ali i izvore u literaturi, te iste izričito i navodi, u daljem tekstu će biti prikazani najvažniji delovi obrazloženja Saveznog vrhovnog suda, uvek nakon kratkog uvoda. Delove u tekstu koji su posebno naznačeni masnim slovima ista-kao je autor.

„[9] 1. Sud više instance u svom pristupu ispravno postupa u skladu sa prevlađujućim mišljenjem sudske prakse i literature (OLG Hamm NZV 2006, 541 Rn. 29 [u vezi kasko-osiguranja plovila]; Meinecke u slučaju Stiefel/Maier, Osiguranje teretnih vozila 18. Aufl. AKB A. 2. 7 Rn. 3; Jahnke u Burmann/Heß/Jahnke/Janker, StVR 23. Aufl. § 249 BGB Rn. 18; Knappmann u slu-čaju Prölss/Martin, VVG 29. Aufl. AKB 2008 A. 2. 6 ff. Rn. 16; FAKomm-VersR/Kreuter-Lange, AKB 2008 Rn. 117) polazeći od toga, da je isključivo merodavno ugovorno obećanje činidbe od strane osiguravača, te da se ne primenjuju propisi o odšteti.”

2.3.2. Uopšte o tumačenju ugovora o osiguranju uzimajući u obzir opšte uslove poslovanja

Budući da je sud na ovaj način razjasnio da traži re-šenje na osnovu ugovornog prava, uopšteno je razma-trao kako treba tumačiti konkretan ugovor. Pritom je na poseban način uvažio okolnost da je ugovor sklo-

4/2016

47

Neka aktuelna pitanja nemačkog ugovornog prava osiguranja povodom donošenja odluke Saveznog suda...

pljen tako da mu osnovu čine opšti uslovi poslovanja osiguravača:

„10] Za tumačenje koje troškove treba smatrati ne-ophodnim za popravku u smislu A. 2. 7. 1 AKB 2008, važe opšta merila. Opšti uslovi osiguranja se u skladu sa stalnom sudskom praksom Veća tumače na način na koji mora da ih razume prosečan osiguranik uz razu-mno vrednovanje, pažljiv pregled i uz uvažavanje vid-ljivog smislenog konteksta. Pritom su merodavne mo-gućnosti razumevanja osiguranika koji nema specifična znanja iz oblasti prava osiguranja, pa time i njegovi in-teresi. U prvom redu polazi se od formulacije odgo-varajuće klauzule. Dodatno se u obzir uzimaju svrha koja želi da se ostvari uslovima i smisaoni kontekst klauzula, ako su prepoznatljivi za osiguranika (Pre-suda Sudskog veća od 22. aprila 2015 – IV ZR 419/13, VersR 2015, 706 Rn. 12 m. w. N.; stalna sudska praksa).”

2.3.3. Rezultat na početku u stilu presude

Potom Savezni sud predstavlja rezultat primene pra-va koji će se u daljem detaljnije izložiti. To je posledica tzv. stila presude, kod kojeg u Nemačkoj (za razliku od stila ekspertize / veštačenja) rezultat stoji na početku. Isto kao i okolnost, što znači da u Nemačkoj u presu-dama dispozitiv presude stoji na samom početku obra-zloženja presude, te to značajno olakšava čitanje i ra-zumevanje, pošto čitalac prilikom čitanja obrazloženja već ima prethodno razumevanje cilja navoda.

Ukratko rezimiramo rezultat:Kod ugovora ove vrste prilikom fiktivnog obračuna

osiguravač mora da nadoknadi i veće troškove ovlašće-nog servisa kao „neophodne”

• ako stručna popravka vozila može da se izvrši samo u ovlašćenom servisu ili,

• ako je reč o novom vozilu ili, • ako je reč i o (starijem) vozilu koje je osiguranik

do tada uvek održavao i popravljao u ovlašćenim ser-visima.

2.3.4. Tumačenje ugovora u konkretnom slučaju o kom se odlučivalo

a) Pokrajinski sud greši, ako polazi samo od dovođe-nja vozila u tehnički ispravno stanje, pošto ne određuje samo ono vrednost motornog vozila (prodajnu cenu)

Sud, zatim, ova razmatranja primenjuje na kon-kretan slučaj. Pritom, najpre objašnjava da je pristup Pokrajinskog suda, po kom je merodavno isključivo dovođenje vozila u tehnički ispravno stanje pogrešan. Savezni sud u ovom kontekstu s pravom ukazuje na to da vrednost nekog motornog vozila, a time i njegova prodajna cena, osim od takvih objektivnih okolnosti,

zavisi i od toga da li je prethodni vlasnik redovno odr-žavao svoje vozilo i ko mu je održavao vozilo. Pritom je od centralnog značaja nemački pojam „održavan po servisnoj knjižici.” Takvim se smatraju vozila koja su u redovnim intervalima u skladu sa preporukom pro-izvođača održavana u servisima ovlašćenim od strane proizvođača. Poreklo ovog pojma je u tome što se naj-važniji podaci o vršenim održavanjima unose u neku vrstu servisne knjižice.

S tim u vezi sud navodi:„[11] 2. Suprotno onom što je izneo sud druge

instance, i fiktivni troškovi za popravku u ovlašće-nom servisu u skladu sa ovim načelima zavisno od okolnosti pojedinačnog slučaja mogu da se smatra-ju ‚neophodnim’ troškovima u skladu sa A. 2. 7. 1 AKB 2008 (uopšteno i u MünchKomm-VVG/Krischer, KraftfahrtV Rn. 267).

[12] Ovo se, s jedne strane, mora potvrditi kada se stručna popravka vozila može izvršiti samo u ovlašće-nom servisu, ali, s druge strane, po pravilu i kada se radi o novijem vozilu ili pak o vozilu koje je osiguranik do sada stalno održavao i popravljao u ovlašćenom servisu.

[13] a) Prosečan osiguranik će već prema formula-ciji klauzule poći od toga, da će mu u osiguranom slu-čaju biti nadoknađeni oni troškovi koje bi platilo lice u njegovoj situaciji koje ekonomski razumno postupa sa ciljem da se na stručan način popravi oštećeno vozilo.

[14] aa) Prema tome, troškovi za popravku vozi-la u ovlašćenom servisu su neophodni uvek kada se, na osnovu vrste radova na popravci koje treba izvrši-ti samo u takvom servisu, može obaviti kompletna i stručna popravka.”

b) Očekivanja osiguranika prilikom zaključenja pu-nog auto-kasko osiguranja

Već su ovi navodi, zapravo, uverljivi i veoma bliski stvarnom životu. Ipak, Savezni sud ide i korak dalje i re-zultat svoje presude potkrepljuje i motivima i ciljevima koje osiguranik ima prilikom zaključenja punog kasko-osiguranja. Pritom, Savezni sud posebno ističe da cilj punog auto-kasko ugovora o osiguranju nije samo da se u slučaju štete ponovo dobije tehnički ispravno vozilo, već i da se oslobodi napora, troškova i pravnih rizika ostvarivanja prava na naknadu štete prema drugoj stra-ni u saobraćajnoj nezgodi.

Osim toga, Savezni sud skreće i pažnju na to da osi-guranik prilikom zaključenja punog auto-kasko osigu-ranja ne polazi od toga da u slučaju štete treba da ima manja prava prema svom osiguravaču nego prema dru-goj strani u saobraćajnoj nezgodi. U vezi sa ovim citira-mo obrazloženje Saveznog suda u celosti:

„15] bb) Pored tehničkih neophodnosti, osiguranik će na umu imati i očuvanje vrednosti svog vozila. On

4/2016

48 će zbog toga uzeti u obzir da je naročito kod novijih vo-zila koja još uvek podležu garanciji proizvođača, poprav-ka u ovlašćenom servisu najčešće uobičajena, što može biti slučaj i kod starijeg vozila, ako je ono u prošlosti sa ciljem očuvanja veće prodajne vrednosti uvek održava-no i popravljano u ovlašćenom servisu („održavano po servisnoj knjižici”), pošto u širim krugovima pre sve-ga zbog nedovoljne mogućnosti provere preovladava procena, ako se vozilo (redovno) održava i popravlja u ovlašćenom servisu, da je verovatnoća veća da se to održavanje vršilo u skladu sa propisima i stručno (v. Savezni vrhovni sud (BGH), Presuda od 20. oktobra 2009 – VI ZR 53/09, BGHZ 183, 21 Rn. 15). Nasuprot tome, popravka starijeg vozila u ovlašćenom servisu neće se smatrati uobičajenom, ako je vozilo u prošlosti održa-vano u nezavisnim servisima ili ako nisu vršena održava-nja kako ih predviđa proizvođač.”

c) Razgraničenja od drugačijih oblika ugovora o osi-guranju kao dodatni argument

Savezni vrhovni sud je mogao da se zaustavi na ovom, u suštini već veoma obuhvatnom obrazloženju. Ipak, on ide još dalje i proverava da li se rezultat do kog je došao uklapa u sistem različtih vrsta ugovora o osiguranju u celini. Pritom konstatuje da upravo po-stojanje ugovora o osiguranju (koji je u uvodnom delu pomenut) sa klauzulom o servisu (i okolnost da ovaj osiguranik svesno nije zaključio takav ugovor i da zato i plaća veću premiju osiguranja) predstavlja dodatan ar-gument za njegov stav:

„[16] b) Za shvatanje, da za pitanje neophodno-sti troškova ne mora isključivo da bude merodavno dovođenje vozila u tehnički ispravno stanje, osigura-nik će naći potvrdu u svrsi osiguranja. Zaključivanjem kasko-osiguranja za vozilo, on po pravilu, nema za cilj samo zaštitu od ekonomski štetnih posledica u pogledu oštećenja sopstvenog vozila kod nezgoda koje je sam prouzrokovao, već i oslobađanje od rizika ostvarivanja prava na odštetu od suprotne stane u slučaju kad od-govornost nije jasna. Praksa pokazuje da osiguranici u takvim slučajevima često više vole da štetu na sop-stvenom vozilu regulišu kod svog kasko-osiguranja, a da osiguravaču prepuste proveru prava na odštetu od druge strane u nezgodi.”

d) „Dodatni test”: Nepostojanje slučaja prava osigu-ravača da daje uputstva

U poslednjem koraku Savezni sud još proverava da li može da se primeni pravo osiguravača da daje uputstva (koje je u datom slučaju sadržano u tač. E 3.2 već pome-nutih AKB 2008), koje bi dosadašnji rezultat eventual-no doveo u pitanje. Navedena tačka glasi:

„Pre početka reciklaže ili popravke vozila dužni ste da od nas zatražite uputstva, ako to okolnosti dopušta-ju, i ista da poštujete, ako je to za vas prihvatljivo...”

Savezni vrhovni sud pak poriče pravo na davanje uputstava iz više razloga: na jednoj strani, kod odluke osiguranika da dâ svoje vozilo na popravku ili pak da zahteva naknadu troškova za fiktivnu popravku radi se o odluci koja nije obuhvaćena formulacijom prava osi-guravača na davanje uputstava. Dodatno, Savezni sud upućuje još i na to da osiguravač ne sme da daje uputstva / naloge koja u ishodu dovode do ograničavanja njegove obećane činidbe ili se na drugi način kose sa opravdanim interesima osiguranika. I za obrazloženje ovog stava na-vode se izvori iz nemačke pravne literature.

e) Napomena o nerazjašnjenom pitanju činjenica i njegovim posledicama

Prema do sada navedenom, konstatuje se da tuži-lac načelno može da zahteva da mu se nadoknade viši fiktivni troškovi popravke kod ovlašćenog servisa, ako je on zaista, kako je izneo, do sada redovno održavao i popravljao svoje vozilo u takvom servisu. Ako bi to u ovom slučaju već u prethodnim instancama nesum-njivo bilo utvrđeno u pogledu činjenica, Savezni sud bi konačno odlučio o slučaju.

Ovde je to prvostepeni sud u svojoj presudi doduše izričito potvrdio (za Pokrajinski sud ovo pitanje nije ni postavljano, jer je to po njegovom pravnom shvatanju bilo irelevantno). Ipak, iz veštačenja o šteti je proisti-calo, na koje se osiguravač u postupku revizije pred višom instancom izričito i pozvao, da prethodnu štetu na „Mercedesu” osiguranik, suprotno od onog što tvr-di, verovatno uopšte nije popravio. Time bi neophodan neprekidan niz održavanja i popravki u ovlašćenim ser-visima pak, bio prekinut. Zato u konkretnom slučaju zahtev tužioca ne bi postojao iz činjeničnih razloga.

Zbog toga je Savezni sud morao da vrati slučaj na po-novno razmatranje. Bez tog, na osnovu pravnog stanovi-šta Saveznog suda relevantnog, ali do sada još nerazjaš-njenog činjeničnog pitanja, Savezni sud, isto kao i druge nemačke sudske instance, ne bi vratio ovaj slučaj na po-novno razmatranje, već bi odmah sam o njemu odlučio.

3. PRESUDA NEMAČKOG SAVEZNOG SUDA U KONTEKSTU DOSADAŠNJE SUDSKE PRAKSE

ZA OBRAČUN FIKTIVNIH TROŠKOVA POPRAVKE

3.1. Odluke Saveznog vrhovnog suda o fiktivnom obračunu u pravu na odštetu

Savezni sud je u prošlosti više puta odlučivao o obra-čunu fiktivnih troškova popravke u pravu o nadoknadi

ŠTEFAN PURNER

4/2016

49 štete, pri čemu je sopstvenu sudsku praksu tokom go-dina relativizovao (Schreier, 2016, 291). Tzv. „Porše-odlukom” (Presuda Saveznog suda od 29. aprila 2003. godine, VI ZR 398/02) iz 2003. godine, Savezni sud je odlučio da oštećeni na osnovu prava na odštetni zahtev načelno može štetniku da zaračuna uobičajenu satni-cu ovlašćenog servisa, nezavisno od toga da li se vozilo u potpunosti popravlja, u manjoj meri ili se uopšte ne popravlja.

Posle sedam godina Savezni sud je to relativizovao u tzv. „VW-presudi” (Presuda od 20. oktobra 2009, Az.: VI ZR 53/09, dostupna na: http://juris.bundesgerichts-hof.de/cgi-bin/rechtsprechung/document.py?Gericht=bgh&Art=en&sid=81a0e2945a5281fd689f7f0a8d3b9b85&nr=50257&pos=16&anz=21, poslednji put posećen 11. jula 2016.), u kojoj je utvrđeno da oštećeni mora da se zadovolji popravkom u jeftinijem, nezavisnom ser-visu ako štetnik obrazloži i dokaže da popravka u tom servisu, po kvalitetu, odgovara popravci u ovlašćenom servisu. Pretpostavka je pak da popravka u nezavisnom servisu ne treba da bude neprihvatljiva za oštećenog. Neprihvatljivost postoji na primer, u slučaju kada ošte-ćeno vozilo u trenutku nezgode nije bilo starije od tri godine ili ako je starije vozilo oštećeni stalno održavao ili popravljao u ovlašćenom servisu, dakle ako je u gore navedenom smislu „održavano po servisnoj knjižici.”

3.2. Prve odluke Saveznog vrhovnog suda o fiktivnom obračunu u ugovornom pravu osiguranja

3.2.1 Opšte

Godinama je bilo nejasno da li bi ova praksa mogla da se prenese i na regulisanje štete kod kasko-osigura-nja motornih vozila (Schreyer, 2016, 289). Gore nave-dena presuda predstvlja prvu presudu Saveznog vrhov-nog suda u ovoj konstelaciji (Decker, 2016, 29). Već iz tog razloga odluka je značajna (Decker, 2016, 29).

Ova presuda je u nemačkoj literaturi do sada oči-gledno nailazila na odobravanje. Tako se može pročita-ti, da ova odluka ne samo što pruža pravnu sigurnost za praksu, već je i dogmatski razumljiva (Decker, 2016, 30). Drugi dolaze do rezultata da je presuda Saveznog suda „velikim delom uverljiva” (Schreier, 2016, 290). Treći glas u literaturi govori o tome da Savezni sud zauzima stav o pitanju od izuzetnog značaja za praksu i to na „jasan način koji treba pozdraviti” (Dietrich, 2016, 69).

3.2.2. Dva nivoa, dva različita rezultata

Pritom se ističe da Savezni sud odgovor na pitanje da li obračun fiktivnih troškova popravke u ugovornom pravu osiguranja jednako treba da tretira kao i u od-

štetnom pravu, daje na dva nivoa, pri čemu na svakom nivou dolazi do različitih rezultata.

Prvi nivo se odnosi na pretpostavke za materijalno-pravnu osnovanost zahteva za obračun visine troškova koji bi nastali u slučaju popravke u ovlašćenom servisu, a da se popravka ne vrši. Tu Savezni sud za obe grupe dolazi do istih rezultata, iako su obrazloženja, kao što je gore prikazano, različita (ključna reč: rešenje na osnovu ugovorno-pravnih razmatranja). Na taj način Savezni vrhovni sud (Schreier, 2016, 291) pokazuje da tuma-čenje zakona i ugovora uprkos razlikama u odštetnom pravu i ugovornom pravu osiguranja i nezavisno jedan od drugog može dovesti do istog rezultata. Ipak, Save-zni sud pravi jednu razliku u pogledu tereta iznošenja činjenica i dokazivanja.

U postupku povodom odgovornosti za štetu, dakle u odštetnom pravu, štetnik mora da obrazloži i dokaže da je za njega prihvatljiva popravka jednake vrednosti u cenovno povoljnijem servisu koji nije ovlašćen servis. U postupku povodom osiguranja zbog štete pokrive-ne kasko-osiguranjem osiguranik snosi potpuni teret iznošenja činjenica i dokazivanja za to da su ispunjene pretpostavke za obračun visine cena ovlašćenog ser-visa. On dakle mora, ako se radi o starijem vozilu, da obrazloži i dokaže da je ono održavano prema servisnoj knjižici.

3.2.3. Presuda popunjava prazninu u sudskoj praksi

Odluka Saveznog suda popunjava prazninu u ne-mačkoj sudskoj praksi. Sad je na najvišoj sudskoj in-stanci razjašnjeno i pitanje obračuna fiktivnih troškova popravke kod kasko-osiguranja vozila.

Za osiguravače to znači da osiguranici sada imaju slobodu odlučivanja u vezi sa tim. Ipak, u nemačkoj li-teraturi se ukazuje na to da osiguravači svakako imaju mogućnost da ograniče tu slobodu odlučivanja u svo-ju korist, pošto se odluka u suštini zasniva na čl. 2.7.1. AKB (Schreier, 290). Umesto ovakve odredbe ubudu-će bi moglo da se radi i sa klauzulom, po kojoj se bez konkrektnog dokaza neophodnim smatraju troškovi popravke u skladu sa srednjim lokalno uobičajenim satnicama servisa. Takva odredba, na to se u ovom kontekstu izričito skreće pažnja (Schreier, 2016, 291), prema odgovarajućoj postojećoj sudskoj praksi i litera-turi ne bi predstavljala nedozvoljenu klauzulu u opštim uslovima poslovanja.

I s tim u vezi se ponovo pokazuje razlika između odštetnog prava i ugovornog prava osiguranja: u od-štetnom pravu takva apstraktna srednja vrednost ne može predstavljati obračunsku osnovu za davanje od-štete, dok u ugovornom pravu to može biti na dozvo-

Neka aktuelna pitanja nemačkog ugovornog prava osiguranja povodom donošenja odluke Saveznog suda...

4/2016

50 ljen način i ugovoreno i u opštim uslovima poslovanja (Schreier, 2016, 291).

4. ZAKLJUČAK

Odluka Saveznog suda zaslužuje podršku, pošto na odgovarajući način uvažava interese i očekivanja obe ugovorne strane prilikom zaključivanja punog kasko-osiguranja ugovora, a pritom ne prenosi preuzete rizike na teret jedne ugovorne strane, u ovom slučaju osigu-ranika. Pored toga, upravo postojanje posebnog tipa

ugovora, kod kojeg se osiguraniku nudi prednost u vidu povoljnije tarife osiguranja za to što mu se uskraćuje odlazak u ovlašćen servis, pokazuje da isključivo upu-ćivanje na servise pod ugovorom od strane osiguravača mora da ima svoje razloge. To mora bez razlike da važi za slučajeve stvarne i fiktivne popravke.

Prevela sa nemačkog: Ana DragutinovićRedaktori: prof. dr Slavko Đorđeviće-mail: slavko.djordjevic@gmail.com i prof. dr Jovan Slavniće-mail: lolesl@eunet.rs

SUMMARY

The article presents the decision of the German Federal Supreme Court (Bundesgerichtshof, shortly BGH) of 11.11.2015 – IV ZR 426/14. In this decision the BGH decided for the first time whether it is permissible that car owner demand the payment of fictive repair cost on the basis of a motor own damage insurance. The BGH considers that this is, similar to the situation in tort, is justified in general. However the BGH makes differences related to the burden of explanation and rules. Namely in a dispute based on an insurance contract, the owner of a damaged car has to satisfy higher demands then one who demands the same based on tort.

The mentioned decision was welcomed in the German legal literature. However there are those who point out the decision is mainly based on the wording of article 2.7.1 point of the general conditions for the car insurance (Allgemeinen Bedingungen für die Kraftfahrzeugversicherung (AKB) 2008). Therefore the the insurance companies could limit the freedom of the disposition which is given by this decision to their clients, by using clauses which limit fictive repair costs to average repair costs. Such clauses met the strong requirements which exist for general contract clauses.

Key words: tort law, insurance contract law, calculation of fictitious repair costs, disclosure duty and proving, German Federal Court

LITERATURA (REFERENCES)

Dietrich, N. (2016). Der Ersatz der für die Reparatur erforderlichen Kosten bei der Fahrzeugkaskoversicherung, Neue Justiz (NJ), 68–70.

Decker, T. (2016). Fiktive Reparaturkostenabrechnung in der Kaskoversicherung, Recht und SchadenS.

Schreier, V. (2016). Ersatzfähigkeit fiktiver Reparaturkosten einer Markenwerkstatt in der K f Z -Kaskoversicherung, Neue Juristische Wochenschrift (NJW).

A l l g e m e i n e n B e d i n g u n g e n f ü r d i e Kraftfahrzeugversicherung (AKB), 2008.

BGH, Urteil vom 11.11.2015 – IV ZR 426/14 (LG Berlin).Urteil des Bundesgerichtshofs vom 29. April 2003 zum

Aktenzeichen VI ZR 398/02.Urteil des Bundesgerichtshofs vom 20. Oktober 2009,

Az.: VI ZR 53/09, im Internet in deutscher Sprache unter http://juris.bundesgerichtshof.de/cgi-bin/rechtsprechung/document.py?Gericht=bgh&Art=en&sid=81a0e2945a5281fd689f7f0a8d3b9b85&nr=50257&pos=16&anz=21, zuletzt abgerufen am 11. Juli 2016).

STEFAN PÜRNER

Stefan PÜRNER, PhD

Some current issues of the German insurance contract law arising from the decision of the Federal Court (BGH) Z – IV ZR 426/14, 11.11.2015.

UDC: 347.44:368(430)Professional paper