dr-velimir-abramović-metafizika-i-kosmologija-nauČnika-nikole-tesle.pdf

7/24/2019 Dr-Velimir-Abramovi-METAFIZIKA-I-KOSMOLOGIJA-NAUNIKA-NIKOLE-TESLE.pdf

1/33

METAFIZIKA I KOSMOLOGIJA NAU NIKA NIKOLE TESLE

Ne radim vie za sadanjost ve za budu nost ! rekao je Tesla okupljenim novinarima u Njujorku pre vie od sedamdecenija, Budu nost je moja !

Izumitelj neizmenine struje, polifaznih motora i generatora, rotacionog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj naijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio je decenijama potpuno usamljeno na naunomobjanjenju kosmikih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to uinio u svojimpraktinim pronalascima.

Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takozvanu Teslinu zavojnicu, indukcioni motor i medjunarodnu jedinicuza merenje jaine magnetnog polja. Mnogeinjenice o njegovom ivotu i neobinom stvaralakom daru pale su u zaborav.

Najplodnije razdoblje svog stvaralatva Tesla je proveo u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Patentirao je preko 300pronalazaka u SAD i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su i danas neponovljivi, kao na primer prijemnik radijante

energije, (US patent, 21 mart 1901, No.: 685957 i 685958) oijim principima rada i konstrukciji se nita pouzdano ne zna, osimda nije u pitanju konvertor energije kosmikih zraka, kakav je danas mogu.

Vrio je istraivanja sa vrlo niskim frekvencijama u periodu 1899 1900 u posebno za to izgradjenoj laboratoriji u KoloradoSpringsu, a dve godine kasnije otpoeo je da gradi blizu Njujorka, na Long Ajlendu, svetsku emisionu stanicu koju nikada nijesasvim dovrio. Ovaj eksperiment finansirao je ameriki magnat elika J.P.Morgan, Teslin lini prijatelj.

Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povlai u naunu anonimnost sve do smrti u januaru 1943.

godine. Umro je sam, u hotelu Njujorker, ne traei lekarsku pomo.

Poslednjih godina ivota Tesla nije objavljivao nita drugo izuzev novinskihlanaka i intervjua. Ali svi su izgledi da taj periodnjegovog ivota nikako nije protekao uzaludno i lien novih saznanja. Upravo tada, ve kao zreo naunik, on dolazi do presudnihgeneralnih zakljuaka koji e sigurno uskoro otvoriti potpuno novu stranicu u savremenoj nauci. Jer iz istorije je poznato da kadgod se nauna misao nadje u krizi, na bespuu, naunici se okreu idejama iz prolosti, traei inspiraciju i putokaz.

U ovoj kratkoj studiji pokuaemo da odgovorimo na vie vanih pitanja:


2/33

(1) Na koji nain je Tesla dolazio do svojih otkria, kao to su takodje, upliv veoma-nisko fekventnih elektromagnmetskih talasana bioloke sisteme, posebno rad ljudskog mozga, fuzija energetskih struktura, takozvanih vatrenih lopti iz indukcionih poljaprimarnih i sekundarnih elektromagnetskih kalemova, superprovodljivost prirodnih i vetakih medijuma, takozvani beiniprenos energije, i drugih.

(2) Koje su osnovne aksiome Tesline kosmologije, na koji nain one proistiu iz njegove metafizike, i kako ih je on primenjivao usvojim fizikim eksperimentima?

(3) Zato su teoretiari i eksperimentatori savremene fizike vremena tako mnogo zainteresovani da rekonstruiu Teslinu teorijufizike realnosti i njegovo shvatanje elektro-magnetskih fenomena; naroito emo se truditi da odgovorimo na to zato Tesla nijeformulisao svoju naunu teoriju i objavio je.

(4) Da li Teslina shvatanja etike komponente naunih otkria moe da poslui za oduhovljenje savremenih prirodnih nauka posebno fizike, koja je u velikoj krizi.

(5) Da li Teslino shvatanje vrednosti naunog razvoja u sutini proistie iz univerzalnosti karaktera slovenskog miljenja, t.j. je lito doprinos izrazito globalne slovenske misli neophodnoj izgradnji duhovnog nivoa scijentistiko-tehnoloke ere (naroitoizraeno u Teslinimlancima Problem poveanja ljudske eneregije i Kako kosmike sile oblikuju ljudske sudbine.

(6) ta se u bliskoj i daljoj budunosti moe oekivati od prouavanja Teslinih ideja?

(7) Da li je preterano zakljuiti da je Tesla zasnovao globalno informatiko drutvo svojimuvenim tekstom iz 1900. GodineSvetski sitem, da li je to tehnika i tehnoloka osnova onoga to se danas zove novi svetski poredak, i najzad

(8) da li je Tesla duhovni osniva nove scijentistiko-tehnoloke civilizacije, nazovimo je Tesliana,ija e vladajua tehnologija biti inenjering vremena, a jedini i neiscrpni izvor energije vreme, odnosno, asinhronicitet razliitih nivoa fizikih procesa.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Nikola-Tesla-stanica.jpg


3/33

-

TESLINA HEURISTI KA METODA .

Vratimo se u sredinu devetnaestog veka, u malo selo Smiljan u Lici, tadanjoj provinciji mone Austrougarske. Tu su godine

1856. 10. jula otac Milutin Tesla, srpski pravoslavni svetenik i majka Georgina, zvana \uka, iz poznate porodice Mandi, dobilietvrto po redu dete Nikolu.

Sve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno nije imao snage i odvanosti da donese bilo kakvu vrstu odluku. Oseanja su mu nadolazila naizmenino i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je osciliraoizmedju dve krajnosti oduevljenja i tuge. elje su mi imale razornu mo, sea se on, a umnoavale su se poput Hidrinihglava.

Bio je opsednut razmiljanjem o bolu u ivotu, o smrti, o verskom strahu. Sujeverna ubedjenja su me razdirala, iveo sam ustalnom uasavanju od zlog duha, od utvara, od dinovskih ljudodera i ostalih satanskihudovita mraka. A onda je, odjednom,

nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom.

U to doba u njemu su se razvile mnogeudne naklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da se protumae spoljnimutiscima i alergijom, a neke ostaju gotovo neobjanjive. Bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne neto nalik na napad.Nasuprot tome, opinjavalo ga je svetlucanje kristala, ili nekih predmeta otrih ivica i ravnih povrina.Dobijao je groznicu kadgod bi ugledao breskvu, a ako bi se deli kamfora nalazio bilo gde u kui, to je u njemu izazivalo najmuniju nelagodnost. Jo idanas, pie on ezdeset godina kasnije, osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadraaja.im spustim etvrtaste komadiehartije u posudu s tenou, redovno u ustima osetim neki neobian i neprijatan ukus. (N.Tesla, My inventions, Electricalexperimenter, N.Y.,1919.)

Knjige je voleo vie od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju ranoprobudjenu italaku strast. Otac se, medjutim, protivio tome i spopadao bi ga bes kad god bi ga zatekao daita nou. Sakrivao je od sina svee jer nije eleo da kvari oi. Ali on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke tapove lojanica, i iz noi u no,poto bi zapuio kljuaonicu i sve pukotine,itao je esto do zore.

Teslina porodica je zabranjivala Nikoli i da studira politehniku, naroito otac koji je od njega zahtevao da ui za svetenika.Oseajui duboko u sebi svoj neugasivi ivotni poziv elektroinenjera, Nikola se teko razboleo. Kada je bio gotovo na umoru i bilo je oito da nee preiveti, otac je konano odobrio sinovljevu elju. Kao nekimudom, on je ubrzo ozdravio i sav se predaopronalazakim matanjima. Prenapregnutog uma, poeo je da pati odudnog poremeaja pojavljivanja ivih slika koje jeesto bilo praeno jakim bljeskovima svetlosti, to je, moe se rei, karakteristino za ljude obdarene parapsihikim moima. Ovi jakisvetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakterstvarnosti. Tesla napominje da ih je vrlo dobro razlikovao od imaginacija. Objanjavajui ta mu se dogadjalo, on navodi kako bi mu se slika nekog prizora koji uzbudjuje nerve, a koji je video preko dana, iznenada pojavila nou kao potpuno realna iostajala bi takva u prostoru pred njimak i kad bi pokuao da je skloni rukama.

Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje udnih realnih slika unosilo u njegovu duu, on je pokuavao da se u timtrenucima koncentrie na prizore iz svakodnevnog, obinog ivota.

U nameri da se tako oslobodim ja sam neprestano traio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao prizore izkue i najblie okoline. Nakon to sam vie puta primenio ove mentalne operacije, pokuavajui da oteram svoje vizije, primetiosam da obini ivot gubi bitku, a realnost vizija postaje sve vra. Zatim sam instiktivno poeo da vrim ekskurzije izvan

granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. One su bile u poetku vrlo maglovite, nejasne, i beale kad bih japokuao da usredsredim panju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadrim. One su dobile na snazi i jasnoi i najzad postale

konkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje oseam kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i


4/33

dalje. Sve vreme dobijao sam sve nove i nove impresije i tako sam poeo mentalno da putujem. Svake noi i ponekad i prekodana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrloesto, u nova mesta, gradove i zemlje, iveo tamo, sretao ljude,pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno,injenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i mojaporodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama. (N.T., My inventions, EE., N.Y.,1919.)

Na svoje zadovoljstvo primetio je da moe sa velikom jasnoom i preciznou da vizualizuje svoje izume tako da mu nisuneophodni eksperimenti, modeli ili crtei. Tako je razvio svoj novi metod materijalizacije inventivnih koncepcija i ideja. Tesla je vrlo jasno pravio razliku izmedju ideja koje se deduktivno inkarniraju u misao, odnosno viziju, i koncepata koji se stiugeneralizovanjem iskustva, induktivno.

Momenat kada neko konstruie zamiljeni aparat nosi problem transformacije sirove ideje u praksu. Zato svakom takoproizvedenom izumu nedostaju mnogi detalji, i obino je defektan ( ) Moj metod je drugaiji. Ja ne urim da se upustim umaterijalni rad. Kada primim ideju, odmah poinjem da je dogradjujem u svojoj imaginaciji. Menjam konstrukciju, pravimpoboljanja i ukljuujem aparat u svom umu da radi. Sasvim mi je svejedno da li testiram svoju napravu u umu ili u laboratoriji.ak primetim ako neto smeta u pravilnom radu. () Na ovaj nain ja sam u stanju da brzo razvijem koncepciju do perfekcije, nedotiui nita rukama. Kad dospem tako daleko da na svoj izum primenim svako mogue poboljanje i vie nigde ne vidim

nikakvu greku, tek onda stavim u konkretnu formu ovaj konani produkt mog mozga. Bez izuzetka moji su aparati radili uvektano kako sam zamislio da treba, i eksperimenti su se dogadjali onako kako sam planirao. Za dvadeset godina nije bilo nikakvogizuzetka. () Teko da ima naunog izuma koji moe biti unapred predvidjen iskljuivo matematiki, bez vizualiziranja. ()Sprovodjenje u praksu nedovrenih, grubih ideja je traenje energije i gubljenje vremena.

Teslina Heuristi ka metoda saznanja Izuavajui mehanizme svog psihikog ivota, Tesla je otkrio da je niz slika iz druge realnosti uvek u vezi sa dogadjajima upravoj realnosti i da tu postoji prilino pravilna korelacija. Ubrzo je stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. Postao jesvestan, na svoje iznenadjenje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom impresijom.

Ne samo misli, ve i akcije izazivaju se na isti nain. Posle izvesnog vremena, bilomi je savreno oigledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogunou kretanja, koji odgovara na stimulanse senzitivnihorgana i misli i radi prema tome. Praktini rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkrie teleautomatskekontrole ijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovrenih ideja. (N.T.,My invention, EE., N.Y.,1919.)

Za razliku od Ajntajna koji je isticao presudni znaaj kinestezije i saglasnosti sa unutranjim oseajem tanosti i potpunostineke ideje ili teorije, Nikola Tesla podvlai imaginaciju izuma kao psiholoki razlog formulisanja iskaza predvidjanja umatematikom obliku. Na primer, za njegovog savremenika Tomasa Edisona se ovako neto ne moe rei jer se on, budui bezznanja matematike, prevashodno oslanjao na dugotrajno i mukotrpno eksperimentisanje.

U spisima, Tesla esto govori o svojoj predisponiranosti za mentalne procese rezonantne sa principima kojima se povinujepriroda. Ova urodjena sposobnost, smatra on, javlja se u pronalazau kao difuzan psiholoki pritisak, kompulzivna nuda,uzrokujui oseanje nedostajanja budueg pronalaska, tj. onogaega u pronalazaevom prethodnom iskustvu nikada ranije nije bilo. U tome on vidi ne samo poreklo pronalazakog htenja uopte, ve i jedan dokaz vie delovanja zakona vanljudske stvarnosti

kroz oveka. Ukratko, Tesla kreativnu imaginaciju smatra poetkom saznajnog akta predvidjanja.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Teslina-labaratorija-Wardenclyffe.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Teslina-labaratorija-Wardenclyffe.jpg


5/33

Iz shvatanja da nauni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja nausvojena i ogledima verifikovana nauna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. Kosmos je za Teslu, kao i za astronomaDemsa Dinsa um, a kao i za filosofa Lajbnica iv u svim svojim delovima.

Po Teslinim reima, u njemu se odredjeni zakon pojavljivao uvek spontano i u obliku geometrijske slike. Slede zatimrazumevanje principa i fiziko interpretiranje kao kasnije faze procesa otkrivanja. Tek tada dolazi do aritmetizacije zakonitosti ido izraavanja tehnikih osobina materijala najpogodnijih za neometani rad zakona u konstruisanom fizikom modelu. Shodnolinom iskustvu svoje inventivnosti Tesla je drao da rad vre prirodni zakoni, a ne materijalne strukture. Pod radom na otkriuon pre svega podrazumeva borbu za mentalno proienje, tj. apstrahovanje od sekundarnih misli iulnih sadraja optereenihdetaljima koji zamrauju jasnost slike principa i oteavaju uvid u pravu prirodu relacija geometrijskih elemenata.

Teslin postupak shvatanja principa zavren je, a princip spreman za primenu onda kada je postignuta univokna korespodencijamatematikih i fizikih elemenata. Otkrie je, dakle, dosegnuto u momentu postizanja identinosti nezavisnih lanovamatematikog algoritma i njihovih fizikih interpreta, tako da se u samom algoritmu prepoznaje fiziki zakon koji vladastvarnim svetom. Ideja se, prema tome, kod Tesle ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne imaginacijeije matematiziranje vodikonano do fizikog modela.

Induktivno predvidjanje u Teslinom radu je veoma retko, ako ga uopte i ima, i karakter takvog predvidjanja strogo jepodsticajan, tj. utie samo na promenu miljenja u deduktivno. Njemu je svojstven specijalan tip deduktivnog predvidjanja kojipoinje slikom, nastavlja se uvidom u geometrijski princip, iz koga se, dakle, tek u treem koraku obrazuje tzv. opti stav izraenmatematiki, tj. nekom relacijom brojeva. Dalji tok je uobiajen hipotetiki stav koji se odnosi na nepoznatuinjenicu, naprimer, parametre rada konkretnog aparata i sledi iz opteg stava kao njegova posledica. Ta posledica jeste konstrukcijaindukcionog motora, modela obrtnog magnetnog polja, itd.

Teko je dobro razumetiinjenice na kome Tesla odluno insistira u opisima naina kojim je vrio izume, a to je da jasna slikaizuma prethodi ak i samom shvatanju principa kao i svim docnijim pretpostavkama koje ga vode do njegove realizacije ukonkretnom materijalu. I kako sam kae, on je metodu misaonog eksperimentisanja vremenom do te mere usavrio da je bio umogunosti da obavi sve korekcije svoje zamisli u umu, bez i jedne jedine fizike probe, to svakako osvetljava donekle i enigmukvaliteta njegovog radaiji obim, obzirom na naune ili bar tehnike novine mnogih segmenata, upravo zapanjuje.

U nastojanju da sebi objasni tajnu precizne imaginacije primenljivog izuma pre uvidjanja samih principa rada, Tesla je postavio iteoriju o iskljuivo spoljanjem stimulansuovekovog miljenja i pamenja, a oslanjajui se delom na Rene Dekarta zakljuuje o
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/No%C4%87no-nebo.jpg


6/33

kosmikom automatizmu svih ljudskih subjektivnih delatnosti kao i ljudske egzistencije uopte. Ali kako ishod automatskog radamozga upravo po Teslinom sopstvenom iskustvu moe biti stvaralaki (tj. proizvodnja do tada nepoznatih vizuelnih sadraja) toon radi koherencije razvija i dodatnu pretpostavku o povratnom dejstvu vidnih centara mozga na retinu i u tome vidi uzrokpojave eidetskih slika svojih pronalazaka. Tako ljudski mozak, i ako izazvan na rad spolja, ipak moe neprestano da produkujenove sadraje, misli i slike, jer je broj nadraaja iz okoline neogranien.

Najzad, za Teslu su, miljenje, pamenje, kretanje itd. samo povratni (feed back) procesi, pa se moe primetiti da je u naporuda domisli sopstveni dar pronalazatva ujedno utemeljio pankosmiki, tj. idealan stav kibernetike.

Verujui da je sva vasiona iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teorijumemorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obino smatra (tj. biohemijski, odnosno biofiziki) ve da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljanji stimulans. Zaista je neobino da ovekpoznat po retko dobrom pamenju (govorio je sedam-osam jezka), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanjamisaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Jo znaajnije je, naravno, da neko sa vie stotina naunih pronalazakane pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vri ulogu sprovodnika ideja iz sveta nauke u svet ljudskeprakse. Sve ovo ne deluje vie tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog svetenika, na pitanje koje je

veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da je najblii Budizmu. Kasnije, Tesla seBudizmu sve vie pribliavao,ak i praktino: vebao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te rei, upranjavaomeditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka iveo je izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ilipravoslavni svetac.

Tesline vizije koje su ga pratile kroz ivot Tesla je bio star dvanaest godina kada je uspeo da voljno kontrolie konkretne vizije ispred svojih oiju i zamenjuje ih drugaijimslikama, ali kako sam napominje, nikada nije uspeo da pod kontrolu stavi iznenadne bljeskove svetlosti. Oni su se obinopojavljivali prilikom nekih opasnih situacija ili kad je je bio jako uzbudjen.

U nekim momentima vidjao sam sav vazduh oko sebeispunjen jezicima ivog plamena. Njihov intenzitet, umesto da se smanjuje, pove avao se sa vremenom i dostigao jemaksimum kada sam imao dvadeset pet godina. U jednoj prilici, doslovno svedo i nau nik, imao sam ose aj da mi se mozak

zapalio i da mi malo Sunce sija u glavi. (N.T., MY INVENTIONS, EE. N.Y., 1919.)

Ovi svetlosni fenomeni, pie Tesla u svojoj 65-oj godini, jo uvek se manifestuju s vremena na vreme, naroito kad mi nekanova ideja otvori do tada nesluene mogunosti, ali su relativno malog intenziteta.

U stanjima relaksacije, pre nego to bi zapadao u san, Tesla je takodje imao zanimljive vizije. Kada zatvorim oi, uvek prvoprimetim tamnu i jednolinu plavu pozadinu, slinu nebu u vedroj noi bez zvezda. Za nekoliko sekundi ovo se polje ispunjava bezbrojnim zelenim pegama koje osciluju, uredjenim u nekoliko slojeva koji mi se pribliavaju. Zatim se sa desna pojavljuje
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Povr%C5%A1ina-Sunca-i-erupcije-na-suncu.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Povr%C5%A1ina-Sunca-i-erupcije-na-suncu.jpg


7/33

divna ara od dva sistema paralelnih linija, medjusobno vrlo bliskih i pod pravim uglom. Ova slika preliva se u svim bojama, alidominiraju uto-zelena i zlatna. Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prizor biva gusto prekriven takama mirkajueg svetla.itava ova slika lagano prolazi poljem vizije i nestaje u levo, ostavljajui za sobom pozadinu neprijatnog i nepokretnog sivila,koje ubrzo biva zamenjeno morem oblaka za koje je oigledno da pokuavaju da se uoblie u ive likove.udno je da ja ne moguda projektujem bilo kakvu formu u sivu pozadinu pre nego to scena udje u drugu fazu.

Svaki put pre spavanja, pria Tesla, slike ljudi i objekata prolaze ispred mojih oiju. Kad ih vidim, znam dau ubrzo izgubitisvest. Ako su odsutni i odbijaju da dodju, to uvek za mene znai no bez sna.

Dugo vreme Tesla je posvetio reavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom ivotu.

Samo jedanput u svojoj dosadanjoj egzistenciji, kae on, imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog.Bilo je u to vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: leao sam u krevetu. Odjednom, pomislio sam da,ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je dae mi dati neki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam u Londonusa mojim pokojnim prijateljem, engleskim naunikom ser Vilijemom Kruksom, gde se diskutovalo o spiritualizmu, i bio sam podpunim utiskom ovih misli. Moda ne bih obratio panju na drugogoveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podloan njegovimargumentima, seajui se njegovog epohalnog rada o radiant matter (zraeoj materiji) koji sam itao kao student i koji jeuinio da zavolim karijeru elektroinenjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda iza vrlo dobri, jer je moja majka bila enaposebno obdarena moi intuicije. itave noi svako vlakno mog mozga bilo je napeto u iekivanju, ali nita se nije desilo doranog jutra, kada sam zaspao, ili moda zadremao, i video oblak kako nosi andjeoske figure boanske lepote. Jedna od njih

pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i iezlo, i jasam naglo bio probudjen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakve rei ne moguopisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina. (M. Cheney, TESLA, MAN OUT OFTIME, N.Y., 1984.)

Istoga dana Tesla je poslao pismo Kruksu, pod utiskom vizije i jo uvek bolestan. Ova dva naunika godinama su se dopisivali,ali Teslina pisma Kruksu nisu dostupna javnosti jer su sklonjena zajedno saitavom Kruksovom zaostavtinom 1918. godine.Ogroman Kruksov nauni materijal sadravao je brojne beleke sa strogo nauno-eksperimentalno vodjenih spiritualistikihseansi i na stotine uspelih fotografija materijalizovanih duhova iz razliitih istorijskih epoha. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradusauvano je Kruksovo pismo Tesli iz 1893 godine u kome mu se Kruks zahvaljuje za poslatu specijalnu elektromagnetskuzavojnicu koja emanira polje u kome se bolje ocrtavaju materijalizovana tela duhova, a istovremeno blagotvorno utie na nervemedijuma, to sve zajedno olakava eksperimentisanje.

U isto vreme kada je Kruks u Londonu otpoeo sa nau

nim prou

avanjem spiritualnih fenomena, isto to je u Petrogradu otpo

eoi Mendeljejev, sedamdesetih godina prologa veka. Osnovana je u Petrogradu komisija strunjaka, koja je nakon kraeg

istraivanja, odravi desetak seansi, odustala od daljeg rada, uz zakljuak da je re praznoverju. Od tada u Engleskoj i Rusijinauka se praktino deli na tajnu, to jest pravu, u koju na primer, spada Teslina etarska fizika, i na javnu, univerzitetsku, tj.korisnu nauku komercijalnog znaaja, u koju, na primer, spadaju nuklearna fizika i teorija relativnosti.

K oliko god da se slabo interesovao za ljude, koji su mu utoku ivota naneli mnogo kosmikog bola, kako je Tesla nazivao svoje oseanje tudjih neprilinih radnji i namera, toliko se saneobinom panjom bavio golubovima, brinui se o njihovoj ishrani i bolestima.

O jednom belom golubu i Teslinom prisnom odnosu s njim priaju Teslini prijatelji ONil i Vilijam Lorens, nauni novinarNjujork Tajmsa. Oni su zabeleili nesvakidanju Teslinu ispovest dok su sva trojica sedeli u predvorju hotela Njujorker.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Bela-golubica-i-Nikola-Tesla.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Bela-golubica-i-Nikola-Tesla.jpg


8/33

Don ONil,lan mnogih okultnih drutava, primetio je neke mistine simbole u pegama Teslinog belog goluba. Tesla im je tadaispovedio neto toe Lorens i drugi kasnije nazvati jedinom ljubavnom priom iz Teslinog ivota.

Hranio sam golubove, na hiljade njih, ve godinama, rekao je, Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Medjutim, bio je jedangolub, divna ptica,isto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio neto drugo. Bila je to enka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu.Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bidoletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam tu golubicu kao to mukarac volienu, i ona je volela mene. Kada je bila bolesna, oseao sam to; dola bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovaosam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog ivota. Ako sam joj bio potreban, nita drugo nije bilo vano. Dok sam njuimao, imao sam i svoj ivotni cilj. A onda, jedne noi dok sam u mraku leao na krevetu i kao i obino reavao neke probleme,uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam joj potreban, htela je da mi saopti neto vano pa sam ustaoi priao joj. Gledao sam je i znao da eli da mi kae dae umreti. A onda, kada sam to shvatio, video sam svetlost kako izbija iznjenih oiju snaan snop svetlosti.

Tesla je zastao, i zatim, kao da je oekivao pitanje, nastavio. Da, bila je to stvarna svetlost, snana, bljetava, zaslepljujuasvetlost, snanija od svetlosti i najjae lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, neto je nestalo iz mog ivota. Do tadasam bio sasvim siguran dau zavriti sve svoje zamisli, i ako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znaosam da je moje ivotno delo okonano. Da, godinama sam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih, jer konano, kozna (J. ONeill, Prodigal Genious, p. 309-10)

TRE I PUT U FIZICIU teorijskoj i eksperimentalnoj fizici 20. veka mogu se jasno uoiti tri razliita puta miljenja. I kvantni mehaniari, i relativisti, itradicionalista kao Tesla, (u stvari jo uvek neprepoznat naunik budunosti) pokuavali su da dokue istinu o pravoj prirodi vremena i prostora, energije i materije, a naroito, da objasne sutinu kretanja.

Pre nego to se upustimo u Teslinu metafiziku, to jest u svet fundamentalnih principaTesline fizike, pokuajmo da to tanije odredimo Teslino mesto u korpusu savremenih naunih koncepcija.

Plankova konstanta, Hajzenbergova relacija neodredjenosti, Paulijev princip i redingerova talasna funkcija bili su glavniteorijski instrumenti kvantno-mehanikog pristupa kosmikim dogadjajima. Glavni cilj kvantne mehanike, da se otkrije iimenuje osnovna opeka gradje materije, i danas je neostvaren. I pored velikih uspeha u izazivanju nuklearne lanane reakcije irazvoja fizike atomskog jezgra, fuzija lakih elemenata periodnog sistema u teke, ostala je tajna i van tehnike kontrole.

Razvojno gledano, moe se zakljuiti da je pokretaka snaga osnovnih pojmova kvantno mehanike fizike iscrpljena. Pokazuje seda pojave kao to su vreme i prostor moramo ponovo istraiti i definisati na dubljem nivou saznanja, na nivou ontologije, da bismo pomou njih adekvatno odredili prirodu fizikih procesa.

Specijalna teorija relativiteta Alberta Ajntajna nastala je u Bernu, u vajcarskoj i objavljena je 1905. Godine u nemakomasopisu Annalen der Physic. Ovo je oznailo prekretnicu u teorijskoj fizici. Koristei etvorodimenzionalni prostorno vremenskikontinuum Minkovskog kao model fizike realnosti, Ajntajn je uspostavio funkcionalnu relaciju brzine kretanja i vremenskekoordinacije. Logika posledica uslovljavanja lokalnog vremena brzinom kretanja samog posmatraa, bila je akauzalitet.

Dogadjaje koji su se dogodili kasnije, po ovoj novoj teoriji bilo je mogue videti pre, to jest, spoznati posledicu pre njenog uzroka.Kao glavnog informatora kosmikih zbivanja Ajntajn je oznaio svetlost i postulirao konstantnost i konanost njene brzine u

vakuumu.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Lavirint-iz-srednjeg-veka.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Lavirint-iz-srednjeg-veka.jpg


9/33

Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela Kanta da su vreme i prostor apriorne forme ljudskog iskustva. I budui da nema ni jednog fizikog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost se kree odredjenom konstantnom brzinom, posmatrai na svim fizikim sistemima koji se kreu brzinama razliitim od svetlosti imae svoje karakteristinolokalno vreme. Tako ni jedan od njih nee objektivno percepirati dogadjaje, ve samo relativno. Koristei radove uvenog irskogmatematiara Hamiltona, Ajntajn je stvorio takav sistem izraunavanja stvarnih parametara fizikih dogadjaja, koji suprevazilazili varijante subjektivnih utisaka i matematiki tano opisivali realnost.

U Optoj teoriji relativnosti objavljenoj 1919. Godine Ajntajn je pomou tenzorskog rauna i pretpostavke o zakrivljenostiprostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izrauna putanju planete Merkur oko Sunca tanije nego li da je koristioKeplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije.

U svomuvenom epistemolokom defektu, na samom poetku Opte teorije relativnosti, Ajntajn pokazuje mogunost da sekugla koja miruje spljoti bez primene ikakve sile, samo na osnovu pretpostavke o brzom rotiranju druge kugle na kojoj jeposmatra koji prati proces. Zakrivljenjem prostora i uvodjenjem tako zvanih svetskih linija kretanja on je uspeo da dobije

ubrzanje tela samom promenom pravca kretanja, bez dodatnog impulsa. Takodje, izjednaavanjem inercione i gravitacione maseon je objasnio lebdenje nebeskih tela t.j. njihovu dinamiku ravnoteu bez koncepcije sile, samo na osnovu zakona akcije i

reakcije. Samu materiju Ajntajn je smatra prostorno vremenskim dogadjajem.uvena je njegova kritika Njutnove koncepcijeodeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije: Ako bi smo iz kosmosa izbacili svu materiju, ne bi unjemu ostali ni vreme ni prostor.

Trei pristup razumevanju fizike realnosti bio je Teslin. Oslanjajui se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne, i Galvanija i Voltesa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustikih rezonatora i modifikovanog modela etra Lorda Kelvina,uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima davala zapanjujue rezultate. Njegov glavni aksiom bio je da celokuna energija jednog fizikog sistema potie iz spoljne sredine. Po njemu, ekscitacija, odnosno medjusobnakomunikacija fizikih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, t.j. na simultanom oscilovanju delova sistema.Smatrao je da se koncept etra nikako ne moe izbei u fizici, jer se materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojiti. Elektricitet jeza Teslu bio fluidna supstancija obdarena moi percepcije i sveu. U matematici bio je pobornik realistikih gledita, po kojimapostoji identitet matematikih i fizikih objekata, odnosno postvarenost matematike. U nainu postavljanja problema uzor mu je bio grki mehaniar Arhimed, koji je tvrdio da vreme treba izbaciti iz fizike kao suvian pojam. (Jo u devetnaestom vekunaunici Hajnrih Hertz i D Alamber pokuali su da stvore teorijsku fiziku bez pojma sile, ali je taj pokuaj okonan neuspehom;ruski naunik N.A. Kozirev bio je u tome daleko bolji, ali ni njegova teorija nije dovedena do stepena mikro-eksperimenta, tj.laboratorijske primene. Substitucija sile principom delovanja samog vremena u fizici je i dalje nereen problem.)

Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se iskljuivo u otkrivanju dubinskihzajednikih karakteristika fizikih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Primer za to je njegov kompleksni elektromagnetskioscilator Kula Vordenklif, (izgradjena na Long Ajlendu kod Nju Jorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavi zajedniko vibriranje jonosfere i planete Zemlje. I u matematici i u fizici Tesla je bio pristalica strogog determinizma. Iz njegovogrealistikog shvatanja matematike proistie da se fiziki proces moe ne samo matematiki opisati, nego u potpunosti izraziti i
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Lavirint-u-duginim-bojama.pnghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Lavirint-u-duginim-bojama.png


10/33

kontrolisati. Kontrola procesa po Tesli vri se predvidjanjem, a tano predvidjanje omoguava tempirano upravljanje, t.j. svesnoizazivanje buduih dogadjaja. Ova njegova teorijska pozicija sasvim je suprotna teoriji relativiteta, po kojoj je objektivnaspoznaja nemogua, ve se stvarno stanje mora pretpostaviti na osnovu matematikog opisa.

Razlike Tesle i Ajntajna u stavovima o fizikoj realnosti su fundamentalne:

1. za Ajntajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan;

1. za Ajntajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizikoj realnosti, a za Teslu fizika realnost jeuniverzalna i proima sve nivoe kosmike egzistencije, t.j. spoznaja istine ne moe se izbei ni na koji nain;

1. za Ajntajna svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmike stvarnosti, a matematika jeistgnoseoloki intrument kojim se ljudska empirija privodi fizikoj realnosti; za Teslu, svet je jedinstven i materija kojaproistie iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora;

1. za Ajntajna etar ne postoji kao stvarni entitet, ve je to plod pogrenih miljenja kroz istoriju nauke; za Teslu etar je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija;

1. za Ajntajna sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenou, za Teslu sila je niz matematikihoperacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizikog sveta; za Teslu matematika ima prirodu sile,dok za veinu drugih naunika, kao i za Ajntajna, obrnuto, tj. sila ima matematiki karakter;

1. za Ajntajna vreme je samo poredak dogadjaja, ne postoji kao fiziki entitet, ve se utvrdjuje merenjem od sistema dosistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizikesisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.

1. Za Antajna je najvea brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000 km/sec, za Teslu brzina elektromagnetskih talasanije ograniena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu mogu trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehanikih i elektrinih talasa kroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajntajnovu brzinusvetlosti u vakuumu.

U razgovorima sa prijateljima Tesla jeesto pobijao mnoge Ajntajnove tvrdnje, najee onu o zakrivljenosti prostora. Smatrao je da je time povredjen zakon akcije i reakcije: Ako se u prisustvu velikih gravitacionih masa prostor zakrivljuje, usled sileakcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja.

Ajntajn je bioovekiste teorije a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, Ajntajn jeTesli estitao njegov 75. rodjendan, istiui kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generatora i motoranaizmenine struje, to su po svemu sudei Teslina manje znaajna otkria.

Teslin Svetski sistem je prete a za Novi Svetski poredak. Nema sumnje da je Teslu proimalo snanoose anje jedinstva prirode i kosmi kog reda.

.


11/33

Osnove svog Svetskog sistema, objavljenog 1900godine, on je saeo u dvanaest taaka koje sve odreda pogadjaju sutinski smisao tehnike i tehnoloke mree dananjih svetskihtelekomunikacija. Ovaj sistem ujedno je i tehnoloka osnova za uspostavljanje globalnog informatikog drutva ija tendencijasvetskog ujedinjenja ve uveliko iskazuje svoje posledice u reorganizovanju ivota naroda izazvanog ukidanjem klasinogdravnog suvereniteta.

Svetski sistem Tesla zasniva na sopstvenim pronalascima kao to su:Teslin transformator , t.j. aparat za stvaranjeelektrinih vibracija specijalnih karakteristika;Uveli avaju i predajnik , odnosno transformator naroito podeen da ekscitiraplanetu Zemlju (za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti znaaj kao teleskop u astronomiji); pomou ovog izuma Tesla jeostvario elektrina kretanja jaa od onih to ga imaju munje i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlouosvetli vie od dve stotine sijalica rasporedjenih po zemljitu u okolini laboratorije;Teslin bei ni sistem koji obuhvataizvestan broj usavrenih aparata i danas je jedini poznat nain za ekonominu transmisiju elektrine energije na razdaljinu, a bez posredstva ica;aparat za individualizaciju signala koji je u poredjenju s primitivnim usaglaavanjem signala, (ovajmetod je na alost jo uvek u upotrebi), isto to i veoma bogat jezik stavljen naporedo sa neartikulisanim izraavanjem;zahvaljujui tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni signali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to jest, oni ne ometaju druge signale ili poruke, niti ovi mogu njih omesti; svaka poruka je jedinstvena i ima nezamenljiv identitet;praktino neogranien broj stanica i instrumenata moe da dejstvuje na samo jednoj ili dve frekvencije, a da ne nastupi ninajmanje uzajamno ometanje; stacionarni Zemljini talasi (popularno objanjeno, ovo izvanredno otkrie znai da Zemljareaguje na elektrine vibracije odredjene frekvencije, isto kao to zvuna viljuka hvata specifine zvune talase; ove posebneelektrine vibracije koje su u stanju da snano ekscitiraju Zemlju mogu se koristiti na bezbroj naina, a pre svega za promenusvetskog energetskog sistema koji je veoma nesavren i ni izdaleka ne iscrpljuje naune i prirodne mogunosti).

Ciljeve Svetskog sistema Tesla formulie na takav nain da je jasno da on smatra da uspostavljanje guste komunikacione mreesvih oblika i nivoa treba da poslui humanizaciji nauke i tehnologije. U tome je on na poetku dvadesetog bio vizionar dvadesetprvog veka, jer prava metafizika problematika u teorijsku fiziku prodire tek sada sa kosmogonijskim pitanjima o poreklu svetai ontolokoj prirodi vremena i prostora. Dakle, Tesla se jo davne 1900. godine zalagao za sledei Svetski Sistem:

1) Uspostavljanje veze medju postojeim telegrafskim stanicama ili centrima irom sveta; (ostvareno)

2) Organizovanje tajne dravne telegrafske slubeiji rad nije moguno ometati; (nije ostvareno, koliko se zna, jer nisuprimenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako simultano emitovanje zahtevaju posebnu frekvenciju)

3) Uspostavljanje veze medju postojeim telefonskim centrima, odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno)

4) Univerzalna distribucija optih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona; (ostvareno)

5) Osnivanje slube na principima Svetskog sistema za dostavljanje obavetenja iskljuivo u privatne svrhe; (ostvarenointernacionalnom kompjuterskom mreom, tj. Internetom )

6) Uspostavljanje medjuveza svih telegrafskih aparata na svetu; (davno ostvareno)
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Julie-Heffernan-Portret-Velikog-sveta.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Julie-Heffernan-Portret-Velikog-sveta.jpg


12/33

7) Osnivanje slube za distribuciju muzike pomou ovog sistema; (ostvareno)

8) Univerzalno registrovanje vremena jeftinimasovnicima koji sa astronomskom preciznou oznaavaju sekunde, a da pri tomne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno)

9) Prenoenje irom sveta znakova, slova, zvunih signala itd., bilo da su kucani na maini ili rukom ispisivani; (ostvareno precizan opis telefaksa)

10) Osnivanje svetske slube za potrebe trgovake mornarice koja navigatorima svih brodova omoguuje da besprekornopilotiraju bez kompasa, da tano odredjuju lokaciju,as i brzinu, da izbegavaju sudare i katastrofe itd.; (ostvareno)

11) Uvodjenje svetskog sistema tampanja na kopnu i moru; (ostvareno)

12) Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crtea ili pisanih tekstova koji bi se otpremali irom sveta; (ostvareno)

Mada je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio ufundamentalnoj koncepciji: naime, Tesla je ovo sve hteo da ostvari prenoenjem signala kroz planetu Zemlju, a ne koristeinjenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik korienja nuklearne energije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja pravestrukture materije, Tesla je smatrao da je svako naruavanje kosmikog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja, povredaharmonije prirodnih zakona. Ovo proistie iz negativnog dejstva ljudske slobodne volje, koje biva destruktivno, ukoliko izostaneetika komponenta nauke oliena u dobroti koju donosi samo vie saznjanje i svesnoj selekciji ispravnih namera.oveanstvo,koje ivi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inae je u opasnosti da uniti svoje jedino kosmiko vozilo.

Najzad, jo u svojoj mladosti, Tesla je imao velike probleme s profesorima i kolegama, inenjerima, koji nisu shvatali da svakakreativnost, onome koji ne zna njenu tajnu, mora u poetku izgledati kao greka. Posebno strunjaku, jer je njegovo uverenje dazna jae nego u drugih, pa mu je i propusna mo za novitete smanjena.

Da bi dokazao kako njegova naizmenina struja na odredjenim frekvencijama nije opasna po ivot, Tesla javno sam sebeukljuuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenine struje i postie fantastian efekat: vri elektrino pranjenjesopstvenog tela, u mraku, tako da muitavo telo svetli, izgledajui kao da gori, obliveno jezicima sablasnog plaviastog plamena.

Godine 1892 . u Londonu je odraouvena predavanja pred Britanskim Kraljevskim naunim drutvom. Pored gore pomenutogeksperimenta, izveo je i mnoge druge, kao to je paljenje lampe beinim prenosom energije. Zapravo, jednostavno je stavio vakumsku neonsku cev u polje svog transformatora i ona je zasvetlela..

Tim izvanrednim predavanjima na temu Svetlost i drugi visokofrekventni fenomeni Tesla je u Engleskoj stekao veliki ugled imnoge prijatelje u naunom svetu kao to su pomenuti ser Vilijam Kruks, ser Oliver Lod i lord Kelvin.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/03/Tesline-lopte-sa-elektricitetom.jpg


13/33

Po povratku u SAD, 1893., on se pomno posveuje problemima radio-tehnike, teledirigovanja i beinog prenosa energije na velike daljine bez gubitaka. U Koloradu Springsu uspeno eksperimentie sa Zemljinim stacionarnim elektromagnetskimtalasima i beinim prenosom. I ako je dnevnik rada iz tog perioda sauvan i publikovan, prave naune rezultate zadrao je zasebe. Ali to to je tamo postigao, ohrabrilo ga je da obea svetski sistem za beini prenos sile i inteligencije. Ova planetarnatransmisija informacija i energije trebalo je da se zasniva na primeni takvih znaajnih pronalazaka i otkria kao to je Teslinrezonantni transformator bez gvozdenog jezgra, i Uveliavajui predajnik od koga je naunik posebno mnogo oekivao. Bio je to

svojevrstan transformator naroito podeen da ekscitira planetu Zemlju. Pomou njega on je jo u Koloradu ostvario elektrinapranjenja jaeg intenzitetaa od atmosferskih munja i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlou osvetli vie od dve stotine sijalica rasporedjenih po tlu miljama oko laboratorije. Za Teslu je to bio neoboriv dokaz ispravnosti njegovekoncepcije beinog prenosa energije, tj. dejstva na daljinu.

Nakon eksperimenta u Koloradu, krajem 1900. godine, on se vraa u Njujork i zapoinje pripreme za izgradnju prve stanice svogsvetskog sistema za beini prenos energije, Kule Vordenklif (Wardencliffe Tower), koju s velikim uspehom testira tri godinekasnije..

Tehnike karakteristike Tesline emisione stanice danas su nepoznate i ne moe se tano rei ta je bila njena prava namena.

Posle neobine noi 15. Jula 1903.g u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad Njujorkom ve i nad nepreglednimprostranstvom Atlanskog okeana, Tesla 1905.g. iznenada naputa svoju laboratoriju, bez jasnog razloga, ostavljajui unutra svenetaknuto. Koliko se zna, nikada vie nije kroio u Vardenklif, nikada ga nije ni obiao, nikadaak nije ni proao kroz taj kraj. I

to je najudnije, nije odatle poneo ba nita, nijedan proraun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Ali u poslednje vreme pojavile su se sumnje da je Tesla bio taj koji je 1908 godine izazvao snanu i po osobinama veomaudnu eksploziju uTunguziji. Ova je eksplozija pripisana meteoritu, ali nikada nije od njega nadjeno ni jedno parence. Istina je da je u to vremekula Vordenklif jo uvek bila tehniki ispravna i da je Tesla aljui energetske talase kroz Zemlju bio u stanju da akumulira iodjednom isprazni ogromnu koliinu energije na bilo kom mestu na planeti. Uostalom, to je bilo u potpunom skladu sanjegovim dugogodinjim radom i prouavanjem Zemljinih osobina kao sredine za propagaciju energetskih talasa.

Nova nau na teorija koja nedostaje ta je pokrenuo NikolateslaIako nije ostavio svoju fizikalnu teoriju, Tesla je svojim brojnim eksperimentima postavio osnovu nove, rezonatneelektromagnetike. To je nova nauna teorija koja nedostaje savremenoj nauci.

.

Smatrao je da je svet jedinstvenikontinualni svetlosni medijum, a da je materija kompleks elektromagnetnih oscilacija organizovanih po matematikomalgoritmu. Verovao je da je zakon rezonancije najoptiji prirodni zakon koji eliminie vreme i distancije i da se sve veze medjufenomenima uspostavljaju iskljuivo raznim vrstama prostih i sloenih rezonancija (vibracija fizikih sistema) ija je osnova

iskljuivo elektromagnetska.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/05/Teslini-eksperimenti.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/05/Teslini-eksperimenti.jpg


14/33

Najzad, umesto Njutnovih integrala, Lajbnicovih diferencijala i Maksvelove teorije polja, u svojim proraunima Tesla je koristio jednostavnu matematiku starogrkih mehaniara, pre svega Arhimeda, uspostavljajui tako mehanike analogije uelektromagnetici.

Ne moe se dovoljno podvui savremeni znaaj ovakvog naina razmiljanja koje nedvosmisleno ukazuje na neophodnostpotpune fizike interpretacije elementarnih matematikih pojmova, formula i sistema i povratak realistikim pogledima umatematici, zapravo mistinom matematikom pitagorejstvu.

Po svemu sudei, prouavanje Tesle nije samo pitanje istorije fizike. U njegovom radu ne treba traiti prevashodno idejetehnoloke moi, ve i korene smisla i vrednosti ljudskog stvaralatva i postojanja nauke uopte.

.

Nau ni put Nikole Tesle eka da bude shva en i nastavljen Sadraj podrobnog istraivanja Teslinog dela, obuhvatio bi sloenu i duboku problematiku vie oblasti. Gledano sa stanovitalogike i epistemologije, neophodna je analiza Teslinih svedoanstava o nainu kojim je otkrivao nove tehnike i naune principe, jer bi to moda otkrilo neki nov saznajni put. Tada bi se otvorio i problem definisanja elemenata i formulisanja sintakse logikestrukture miljenje Tesle kao izumitelja. Ako bi smo i sve ovo uspeno okonali, tek onda bi smo se nali pred najveimzadatkom, razumevanjem metapretpostavki Teslinog originalnog nauno istraivakog metoda i otvorenim teorijskim pitanjimapronalazatva koje nije nita drugo do ljudska duevna i praktina egzekucija jo uvek nepoznatih kosmolokih naela, tj. vezaostvarena sa svetom ideja.

Mogao je da refleksnim dejstvom kognitivnih centaramozga na retinu (mrenjau oka), preusmeri jednosmerne jonske struje, zapravo osnovne struje nervnih vlakana i neuralnihmrea, i na taj nain, voljnim obrtanjem smera nervnog impulsa od mozga ka mrenjai ukloni spoljni prizor i zameni ga svojompsiholokom slikom. (ovek obino svetlosne impulse dobija spolja, zatim oni odlaze do centra u mozgu gde se formirapredstava.) Tesla je svoje impulse slao iznutra. Zvao je to umnom laboratorijom. I to je bio njegov glavni i osnovni metodeksperimentisanja.

Bio je u stanju, (to je bez pandana u istoriji fizike, pa iitave nauke), da matematike principe Platonovog sveta ideja,transformie u geometrizirane predstave i da ih opredmeti u obliku radnih modela. To je bio njegov osnovni metod. U svomumu on bi popravio, ili podesio aparat, da radi. Kada bi ga kasnije napravio od pravih ica i drugog materijala, on bizaista radio i u laboratoriji. I nikada mu se, o tome sam svedoi, nije dogodilo da takva jedna zamisao ne odgovara prirodi,odnosno ne proradi kao fiziki prototip.

Njegova nauna teorija i metoda je u poredjenju sa drugim velikim vizionarima u nauci, sasvim izuzetna. Majkl Faradej je, naprimer, slino Ajntajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinestetiki predoseaj, (pritisak i kretanje u predelu stomaka) pri

emu je doivljavao neku vrstu psihikog stresa u trenutku naviranja ideja. Mendeljejev je sanjao Periodni sistem elemenata i toga je video u tri dimenzije i u vrlo ivim, gotovo vatrenim bojama, to je redovna karakteristika svih prekognitivnih snova. Ali jena hartiji nacrtao sliku iz sna u samo dve dimenzije. Hemiar Kekule sanjao je zmiju kako grize sebi rep i doao na ideju da
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/05/Teslini-eksperimenti-sa-strujom.jpg


15/33

benzolov prsten (ciklini ugljovodonik) predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanino nastala stereo hemija, u snu. Ali ovo sedeavalo vrlo retko, pojedinim ljudima i samo u odredjenim trenucima. A Tesla je bio u tom psihikom stanju itavog svogivota, decenijama i decenijama, jer je uvebao da neprestano odrava odredjenu duhovnu i kreativnu permeabilnost. Ovu mo stekao je posle one teke iudne bolesti koju je jedva preiveo u detinjstvu. Godinama posle uporno je praktikovao kontrolusvojih nervnih puteva i to ne samo u psiholokom smislu ve i fiziolokom.

Verujem u jednog Boga koji nije opisan u religijama govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bog pitagorejski, Bognebia, Bog ujedno i tvorac beskonanosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmikog zakonodavstva.

Tesla je bioovek ija osnovna filozofska logika i aksiomatika miljenja uopte ne pripada savremenoj epohi. Kao misaono bieTesla se moe datirati pre pojave Sokrata, u muzej Grke kosmoloke filozofije. Nije sluajno to je on rodjen na Balkanu gde jeitava Antika civiizacija i nastala neto malo junije, takodje na Balkanu. Re je o istom geomagnetskom informatikom polju,odnosno algoritmu zajednikom za evoluciju neuralnih struktura Pitagore, Platona, Zenona i Tesle.

Brod koji je nestao u vremenu i prostoru. Vojni Filadelfijaeksperiment. Tesline vatrene lopte i kugle. .

Vojni brod Eldrid kao vremeplov Filadelfija eksperiment .

Postoji pria,objavljena je o tome i knjiga, a snimljena su i dva filma, da je 1943. Godine, u oktobru, amerika mornarica izvela neobianeksperiment sa ciljem da naini nevidljivim jedan ratni brod. Navodno je trebalo da brod pomou jakih magnetskih generatoraemituje oko sebe snano polje koje bi skretalo svetlost, kao i emisije radarskog zraenja, i onemoguilo neprijatelju da tanolocira i pogodi objekat.

Bilo je to samo 6 meseci posle Tesline smrti i nestanka znaajnih naunih dokumenata iz njegove sobe. Dogadjaj se zbio umornarikom doku luke Filadelfija. Kada su generatori ukljueni na maksimum desilo se ono to niko nije oekivao. Niz snanihmagnetniih polja promenio je lokalne prostorne i vremenske osobine i razara Eldridge DE-173 je privremeno iezao, aonda se na nekoliko sekundi pojavio na drugom mestu, u jednoj od najveih mornarikih baza u USA, u Norfolku, luci u jugoistonoj Virginiji, na obali Atlantika, oko 350 km udaljenoj od Filadelfije. Posle vrlo kratkog vremena, brod se ponovomaterijalizovao u luci iz koje je krenuo, u Filadelfiji. Najudnije stvari zbile su se sa posadom. Polovina mornara zauvek jeiezla. Neki su poludeli, a pojedinci su stekli osobinu da po volji iezavaju i ponovo se pojavljuju. Izvesni preiveli tvrdili su dasu promenili svet i da su se videli i razgovarali sa nezemaljskim biima. Samom iezavanju broda prethodila je udnazelenkasta magla, koja je obavila trup kada su ukljuene jake elektromagnetne maine za proizvodnju intenzivnih i fokusiranihelektromagnetskih polja.

U eksperimentu su uestvovala tri broda. Pomenuti razara je bio u sredini, a oplate druga dva broda sluile su kao laserskaogledala. Radi se, u stvari, o otvorenim laserima kojima ne treba vakuum iiji se zraci mogu transportovati na bilo koju daljinu, ito kroz bilo koji prirodni medijum. Ovakve lasere Tesla je proizvodio u svojoj laboratoriji u Njujorku jo u 19. veku osvetljavajuiprostoriju bez ikakvih lampi, iskljuivo pobudjivanjem vazduha da svetli.

Vratimo se znaenju Teslinih eksperimenata u Kolorado Springsu 1899-1900. i pogledajmo ta su pravi rezultati njegovog radatamo. Eksperimentiui sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijama elektromagnetskih talasa, on je verovatno uspeo da
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/USS-Eldridge-razara%C4%8D-i-Filadelfija-eksperiment.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/USS-Eldridge-razara%C4%8D-i-Filadelfija-eksperiment.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/USS-Eldridge-razara%C4%8D-i-Filadelfija-eksperiment.jpghttp://robertjrgraham.com/2010/10/18/the-philadelphia-experiment/http://robertjrgraham.com/2010/10/18/the-philadelphia-experiment/http://robertjrgraham.com/2010/10/18/the-philadelphia-experiment/http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/USS-Eldridge-razara%C4%8D-i-Filadelfija-eksperiment.jpg


16/33

odredi i frekvenciju i vrstu modulacije mentalnog plana ivih ljudi, takodje i umrlih (saime se danas vre mnogobrojni ogledi, bez pravog uspeha jer nedostaje teorija, pa je predvidjanjeesto neprecizno). Najverovatnije, on je, primenjujui vrlo visokefrekvencije uspeo da proizvede polja koja su odgovarala elektromagnetskoj kombinaciji diskarniranih dua i na taj nain osvojiotehniku vizualizacije takozvanog astralnog nivoa egzistencije biolokih organizama. Ako u Teslinim belekama i imaizraunavanja koja se na ovo odnose, ona savremenom strunjaku izgledaju beznaajna, jer su isuvie jednostavna i prema tomesu bez detaljnog objanjenja neshvatljiva. Moe ih razumeti samo um koji isti predmet misli na isti nain.

.

Tajne Tesline vatrene lopte i kuglasta munja .

Tesla je uspevao da ulaboratorijskim uslovima proizvodi sloene energetske strukture, koje je nazvao vatrene lopte. U prirodi je ovaj fenomenpoznat kao kuglaste munje. Njih je, pored Tesle, prouavao i ruski akademik Pjotr Leonidovi Kapica, ali nije mogao da ihkontrolisano proizvodi bez Teslinog rezonantnog transformatora. Danas, fiziari braa Korum, u Americi, sa izvesnim uspehomreprodukuju neke od Teslinih eksperimenata i uspevaju da dobiju, pri gaenju transformatora, vatrene lopte koje traju vrlokratko i iji je prenik svega oko tri milimetra.

Prema podacima iinjenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio vatrene lopte kuglaste munje veliine fudbalskelopte, drao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje sutrajale minutima. Dakle, Tesla je o tome znao mnogo vie nego dananja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme uslobodnom prostoru. ta mu je omoguilo da stvara ovakve sferine strukture? Bila je to ideja etarskog dijametra, tj.pretpostavka da su materija i prostor u sutini nerazdvojivi, odnosno imaju zajedniku strukturnu jedinicu, a ono to ih zapravorazlikuje je vremenska koordinacija.

Tesla je time uao u jednu oblast u koju niko pre njega nije uao u inenjering vremena. Isticao je takodje da njegovi

elektromagnetski talasi nisu hercijanski, tj. da je talasna duina njegovog emitovanog talasa identina magnitudi distancije nakoju se prenosi, odnosno udaljenosti od emitera do prijemnika. Osim toga, u Teslinim eksperimentima nisu u rezonanciji bilasamo oscilatorna kola aparata koji uestvuju u prenosu, ve je ceo sistem takodje bio rezonantan sa prirodnimelektromagnetskim osobinama koridora kroz koji talasi prolaze. To znai da oscilator koji pone da emituje jednostavno odseeetar u prostoru od emitera do cilja i tu stvara karakteristino stojee polje. Tako se isprva formira nosei talas koji sam po sebi nemoe da prenosi energiju zato to ne osciluje. Na ovaj osnovni talas Tesla bi ukljuivao niefrekventno polje, tj. proputao bitalase koji su predstavljali nie harmonike osnovnog noseeg polja i to u odnosu 1:4.

Na taj nain projektovao bi energiju na eljenu razdaljinu i postizao bi snano i neprestano elektrino pranjenje u odredjenimzonama, stvarajui zid jonske plazme. Kroz ovaj energetski zid nije moglo da prodje nita, a da se ne dezintegrie u molekule iliatome.

TESLA KAO JASNOVIDAC .
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Tesline-svetlosne-munje.gifhttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Tesline-svetlosne-munje.gifhttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Tesline-svetlosne-munje.gifhttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Tesline-svetlosne-munje.gif


17/33

Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono to bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihologija. Tokako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je, svakako, bez pandana u istoriji nauke.

I pored vie od 150.000 dokumenata koje danasuva MuzejNikole Tesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naunog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. On je dolazio uodredjena psihika stanja i to je bila njegova metoda, koja ustvari moe da se poredi samo sa slinim stanjima u kojima senalaze jogini ili sa onim oemu priaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnogoveka, a on je oduhoviofziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad,itavim svojim ivotom i radom postavio je osnove posthrinskecivilizacije Treeg milenijuma. I pored svega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, alie to morati dase ponovo vrednuje. Tek u budunosti dobiemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuvie ispred i iznad dananjihnaunih metoda.

Poznati hinduistiki uitelj Vivekananda,lan Ramakrinine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita mogunost ujedinjenjasvih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorkoj laboratoriji 1996. godine i odmah poslao pismo svom indijskomkolegi Alasingu opisujui susret sa Teslom sa strahopotovanjem i bezrezervnim divljenjem: Ovaj jeovek sasvim drugaiji odsvih zapadnjaka () Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega ivo bie i sa kojim on razgovara inaredjuje mu () Radi se o visoko spiritualnoj linosti. On besumnje poseduje duhovnost najviega nivoa i u stanju je da prizovesve nae Bogove () U njegovim elektrinim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi nai Bogovi: Vinu,ivaa osetio sam prisustvo i samog Brame. (Swami Vivekananda works, Epistles, -pisma-, Vivekananda Centrum,

Washington, USA). Ljubaznou glavnog urednika Delfisa, Natalije Toots, saznao sam da se u Ramakrininoj misiji u Kalkuti,Indija, nalazi i veliki Teslin portret i to medju onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije.

.

TESLINA VREMENSKA FIZIKA Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola menja se geometrijski raspored magnetskih polja,odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora iskljuivo promenom vremenske komponente. Kretanje jeasinhronicitet. Ovo oigledno pokazuje da je mogue postii promenu brzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenomistog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje jo jedan dokaz vie u prilogtvrdnji akademika N.A. Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna optekosmika sila?

Iz Kolorado Springsa Tesla pie u Njujork svom prijateljuJohansonu kako je u krabotinama visokofrekventnih elektromagnetnih pranjenja otkrio um i kakoe uskoro on, Johanson,moi svoje pesme daita Homeru, dok e sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima sa Arhimedom. Isto tako, u detaljnolmdnevniku istraivanja susreu se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle, to se pojavilaprilikom nestajanja ratnog broda u Filadelfiji. Po povratku iz Kolorado Springsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio

vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraivanjaparalelnih svetova sam, u tiini, ne objavljujui rezultate. Po svemu sudei, izradio je aparat za podeavanje
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Nikola-Tesla-Plavi-portret.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Rezonanca-talasa.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Rezonanca-talasa.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Nikola-Tesla-Plavi-portret.jpg


18/33

elektromagnetskih oscilacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj nain uspeo da bez naporakomunicira sa vremenski pomerenim realnostima.

Ova njegova otkria otvaraju jednu potpuno novu stanicu u savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog iduhovnog u ljudskom saznanju (u prirodi su materijala i duh, naravno, ve ujedinjeni). On je imao sposobnosti da razradi obaaspekta jedinstvene nauke: prouavao je s podjednakim uspehom fiziku osnovu psihe kao i psihiku osnovu fizike. Tako jedoao do presudnih generalnih zakljuaka: da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena odorganizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najoptiji prirodni zakon zakon rezonancije i da se sve veze medju fenomenima uspostavljaju iskljuivo raznim vrstama rezonanci ija je osnovaelektromagnetska. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizika realnost moe svesti na odnose elektromagnetnih polja, onda jeizraz teorijske sutine tih odnosa matematika. S druge strane, ako elektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnimplanom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu.Teslina istraivanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjanjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kae da jematematika veza izmedju sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Jo preciznije: matematiki algoritmi (inherentna logikamatematike) su metodi inkarniranja ideja u fizike objekte. Najzad, kako sva stara (a i nova) mistina predanja slono govore:materija je samo zgusnuta svetlost.

Tesla je verovao da je sva vasiona iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima. Takodje je smatrao daljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obino smatra, ve da je memorija samo reakcija ljudskihnerava na ponovljeni spoljanji stimulans. Jo vanije je naravno da neko sa preko hiljadu fundamentalnih naunih pronalazakane pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vri ulogu sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet ljudskeprakse. Verovao je vrsto u reinkarnacije. Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove line sveanosti i vie je liila na svesnopreseljenje due u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog obinog slavnog oveka, zbunjenog i uplaenog predsamooslobodjenjem. Na dva dana predas diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu traei da ga nikone ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad uli, zatekli su ga elegatno odevenog kako lei mrtav ruku prekrtenih nagrudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hriansku i budistiku, tri dana nakon prve sahrane bio je ispaljen.

Lino duboko verujem da matematike i fizike istine, to jest, fenomeni geometrije i aritmetike i fenomeni fizike moraju u sutinida koncidiraju, inei osnovu jedinstevene kosmologije naijem smo pragu. Neki je zovu Nova nauka, ali je, mislim,adekvatniji naziv Jedinstvena nauka, jer temelj naeg Kosmosaini jedinstven fiziki kontinuum, koji jeista esencija, bezgranica, i svi se paralelni svetovi, paralelni realnosti, povinuju njegovim zakonima.

Teslina elektromagnetna teorija bila je poetak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizikog sveta. On je tolikomnogo uinio praktino i lino, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. Mogao je, moda, da nam ostavi religiju, ali tonije hteo, jer je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci.

Prouavanje Tesle nije samo nauno pitanje, u njegovom radu ne treba traiti prevashodno tehnoloka reenja. Tesla jepraktino ono to je Euklid teorijski, spona zapadne i istone civilizacije. Na njegovom radu moe da se zasnuje nova duhovnostoveka koji e shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno i predstavlja samo dejstvo matematikih zakona) i prodreti usavrenije nivoe kosmikog postojanja. To je, prema mojim istraivanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlogzato je tek danas dolo vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.

.

TAJANSTVENI STRANAC MARKA TVENA est posetilac Tesline laboratorije u nonim asovima bio je iuveni pisac Samjuel Klemens,iji je pseudonim po kome je uknjievnosti ostao poznat, bio Mark Tven. Tesla je sa njim bio toliko blizak da je i godinama posle Tvenove smrti redovno onjemu govorio kao o jo ivom prisnom prijatelju.


19/33

Pisac Tven umro je 1910. godine, a est godina posle togaobjavljena je njegovaudna novela Tajanstveni stranac. U njoj se govori o Andjelu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo,gde se susree sa grupom deaka sa kojima se igra i pouava ih tajnama Sveta. Ako se malo austrijsko selo shvati kao Smiljan, alik Andjela zameni Teslom, dobie se sjajno objanjenje veomaudne teorije ljudskih sudbina i kosmologije izraene u tomkratkom delu koje primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. Andjeo govori o oseanju moralnosti koje je izvor svihljudskih nedaa, i nesrei prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski precizne kombinatorike najsitnijih dogadjaja, od kojih

svaki odredjuje dalji niz karika u svojstvenom lancu narednih zbivanja.Ljudska slobodna volja, prema njemu, jeista zabluda ula, sve je predodredjeno i vodi predvidljivom ishodu. Prema tome, dataljudska individualna psihosomatska struktura ima ogranien broj moguih sudbina. Kombinacije sudbine su nizovi dogadjaja, iovek se moe prebacivati zi niza u niz voljom viih bia. Andjeo, na primer, uini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo predodredjeno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno slae saTeslinom idejom o oveku kao automatu kosmikih sila, i vrlo je ubedljivo pokazano jednostavnim dramaturkim sredstvima velikog pisca. Najzad, pre nego to Andjeo naputa svoje prijatelje, seoske deake, uvodi ih u poslednju kosmiku tajnu koja ih jeuasnula, tajnu Nebia: Sve je samo misao kae on, nita ne postoji, i ja sam samo misao, usamljena misao koja lutapraznim prostranstvima Svemira

Kakvu tajnu uva Teslina kula u Vardenklif-u

Posetimo ponovo Teslinu laboratoriju u Kolorado Springsu.Naii emo na elektromagnetska polja vrlo niske frekvencije i Teslu koji eksperimentie sa radom ljudskog mozga, na samomesebi. Prijatelju Johnsonu pie o inteligentnim svojstvima elektromagnetskih polja. Zainje se biofizika osnova neurologije.

Neposredno posle toga, 1901. godine poinje dizanje Svetske emisione stanice na Long Islandu. Radi se o sloenom emiteruelektromagnetskih talasa u ijoj izgradnji Tesla primenjuje celokupno dotadanje znanje: teleautomatsku kontrolu, beiniprenos, nehercijanske talase, originalnu teoriju etra i elektriciteta, dinamiku teoriju gravitacije (po kojoj svaki prirodnielemenat Mendeljejevog sistema ima svoju karakteristinu gravitacionu konstantu, specifino G), kao i sopstvenu tehnikuupravljanja brzinom proticanja vremena. Te 1901. godine nastaje nova fizika.

Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta lei u osnovi izvodjenja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i

elektromagnetnim poljima. Vratimo se naas mistiku Dordu Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govore

i o vibratu on isti

eda ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se nai ljudi koji ive lieni muzike i plesa.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Mark-Tven-i-Nikola-Tesla-u-Teslinoj-labaratoriji.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/07/Teslina-kula-Vardenklif-Wardenclif.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/07/Teslina-kula-Vardenklif-Wardenclif.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/06/Mark-Tven-i-Nikola-Tesla-u-Teslinoj-labaratoriji.jpg


20/33

Pre vie od 2500 godina Pitagora je rekao uenicima da je kamen zaledjena muzika. Poznato svojstvo svakeestice u fizikomsvemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, to znai od njenog pevanja.

Ljudi stvaraju muziku, ali pre toga, ona stvara ljude. Dar sluanja otvara nam mogunost seanja naeg najdubljeg porekla.Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmike osobine svih stvari. Vibrato nam pomae da ujednoistraimo sebe i svetiji smo deo. Ta pulsacija izvirua iz tona moe da nas dovede do neega to je najspontanije i najkreativnijeu ljudskom ivotu.

Vibrato koji pobudjuje unutarnje ljudske tonove moe biti i duboko erotian. Kod laganog stava BahovogetvrtogBrandenburkog koncerta, svi drveni duvaki instrumenti jednog orkestra i ice ponu da podrhtavaju i zajedno pulsiraju.Publika, kao da osea neko udjenje da tako jedan intiman zvuk moe da se izvodi javno. Opasno senzualno svojstvo vibrataobjanjava se injenicom da brzina vibracija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgovra stanju alfa-talasa mozga. A to jestanje izmedju budjenja i spavanja kada je odsutna uobiajena kontrola uma. Sanja, budei se, esto ima oseaj pristupanostisvih izvora memorije i stvaranja. Poznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematiar Poenkare spazio pred samo utonue udubok san: matematike ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudarajui se kao materijalne i kombinujui u rezultat koji je dugotraio. Takodje, snaan i dugotrajan muziki vibrato, hvatajui ritam sa naim mozgom, stvara uslove za neku vrstu svesnogsanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti.

Nain kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i dogadjaja, jer je sve to vibracija. Brzina vibracijasubatomskih estica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju jo bri. Vibracije svih energija

zraenja radio talasa, toplote, svetla, rentgenskih zraka, itd. mogu da se svrstaju u red. Blektromagnetski spektar, takoposmatran, ima vie od osamdeset oktava, a vidljivo svetlo je samo jedan opseg tog reda. Kao i u muzici, elektromagnetski talasiimaju svoje vlastite harmonine gornje tonove, a postoje i izvesne slinosti koje se pojavljuju medju intervalima oktava. Zakonimuzike harmonije primenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla koristioHelmholcove radove o zvuku za svoje elektrine rezonatore.

J ohan Kepler (na slici), astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da jesvaka planeta sunevog sistema iva i da je na svakoj od njih nastanjen njen andjeouvar koji uje njemu muziku. Planete, naputanjama oko Sunca, sviraju: Merkur, koji ima najveu brzinu, peva pitavu ulaznu i silaznu skalu pikolo flaute. Jupiter,najsporiji, proizvodi dubokum snanu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mol est, a Zemlja svira divni drugi mol.

Poseban aranman zvukova, to ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove slinosti i razliitosti, to je i nainkako stari rastu i trule, propadaju, kao i nain kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi sistemi. Duboka strukturamuzike ista je kao i struktura svega ostalog.

Holandski naunik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine da klatna dvaasovnika postavljena na zidu jedan pored drugogzadobijaju istu periodu klaenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalan fenomen. Kada dva ili vie oscilatorapulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano uklope tako da ponu pulsirati tano u isto vreme. Oni seponaaju prema zakonu ekonominosti i naelu minimuma energije jer je svakom klatanu ponaosob kod zajednikog pulsiranjapotrebno manje energije nego kod aritminog ili suprotnog. To usaglaavanje svuda je prisutno ali ga retko primeujemo. Moglo bi se ak rei da su sve ive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmiki. I najjednostavniji jednoelijski organizam oscilirau velikom broju harmonino sloenih frekvencija, na subatomskom, atomskom, molekularnom, subelijskom ielijskom nivou.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/07/Johan-Kepler.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/07/Johan-Kepler.jpg


21/33

U komplikovanom organizmu kao to je ljudski, raun tih frekvencija je veoma sloen. Nai unutranji ritmovi vrsto sumedjusobno povezani, ali nita manje, povezani i sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmomsezonskih kretanja Zemlje i Sunca, sa plimom i osekom, sa dnevno-nonim ciklusom kao i u kosmikim ritmovima koji dananjanauka nije jo odredila i uglavnom ne uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se oseaj nelagodnosti to jepredznak oboljenja.

Dve galaksije mogu da prodju jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji medjusobno udaljene distancama jednakim milionitim umnocima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. Kolizija je malo verovatna.

Naem solarnom sistemu potrebno je 10 biliona sekundi (240 miliona godina) da opie krug oko galaksije mlenog puta. Talasi ucentru toma vibriraju 10 na dvadeserdrugi stepen puta u sekundi. Ceo atom na sobnoj temperaturi vibrira znatno sporije, oko 10na etrnaesti stepen puta u sekundi, dok molekuli pulsiraju na oko 10 na deveti stepen ciklusa u sekundi. iveelije na direktnustimulaciju reaguju sa oko 1000 ciklusa u sekundi a svoje interne cikluse podeavaju prema danu od 24asa (rotaciji Zemlje),lunarnom kalendaru i Sunevoj godini.

Komplikovana grupa elija zvana mozak ima razne oblike ciklusa i varira od oko 40 ciklusa u sekundi (kod aktivnekoncentracije) do manje od 1 ciklusa u sekundi kod dubokog sna. Ritmiki talasi mozga lako se prebacuju iz jednog ciklusa udrugi.

Talasi vidljivog svetla pulsiraju izmedju 390 triliona i 780 triliona u sekundi, toini tano jednu oktavu, jedno dupliranje

frekvencije. Ljudsko oko moe da reaguje i na samo jedan kvant svetla i sa svega tri vrste retinalniihelija razlikuje oko 10miliona boja.

L judsko telo generie svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, napoznate i nepoznate naine, utiu elektromagnetska polja sredine u kojoj se nalazimo.

Nauka tek treba da naini prve vee korake u pravcu ovog izuavanja..

Nae fiziko telo manitestacija je naeg unutranjeg pulsa koji je ujedno i na identitet, naa pozicija u Kosmosu.

Takozvano mistino astralno telo ima u sutini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Ceo ivot neke jedinke ima odredjenuritmiku emu koja preivljava fiziku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo due koja se ponovo reinkarnira.

Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste umanovi talasi (to su talasi koji rezoniraju sa 7,8 treptaja usekundi i ine polje stojeih talasa u kanalu izmedju zemljine jonosfere i njene povrine; oni su takorei na prirodnielektromagnetski omota, najbolje ih oseamo na morskoj obali ili u umi, budui da more i uma apsorbuju druge,esto tetnefrekvencije).

Deava se da mozak koji pulsira na bliskoj frenkvenciji udje u stanje rezonancije i tako biva mogue vidjenje na daljinu. To jekontakt rezonancijom, a ne radijacijom, i kako su talasi veoma velike talasne duine (oko 38000 km) prenos je gotovo trenutan.S obzirom na ekstremno nisku frekvenciju ovi se talasti ne mogu blokirati obinim elektronskim zaklonom, ledom itd. U stvari, vrlo esto mi ulazimo u fazu sa njima, medjutim, problem je to talasi koji tako nisko vibriraju mogu da prenose vrlo maloinformacija u nekom odredjenom vremenu, tako daesto ne moemo dobiti jasnu sliku i dati potpun opis predmeta koje vidimo.Ovo se moe ipak reiti tako da prijemnik bude u rezonanciji na nain nieg harmonika tj. na odgovarajuoj jo nioj frekvenciji,da bi se u referentnom ljudskom vremenu potrebnom za formiranje modanog engrama mogla oitati informacija. U stvari radise o tehnikom skraivanju vremena telepatskog prijema.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/07/Aura-slojevi-i-astralno-telo.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/07/Aura-slojevi-i-astralno-telo.jpg


22/33


23/33

16. januara 1901. godine na prvoj strani New York Times-apojavio se izvetaj profesora Pikeringa (Pickering) sa Harvardske Observatorije pod naslovom: Bljeskovi svetlosti sa Marsa.

Rano u decembru prole godine primili smo telegram sa Lowell observatorije u Arizoni da je primeen jak snop svetlaprojektovan sa Marsa u trajanju od 70 minuta.

Lowell observatorija je specijalzovana za istraivanje Marsa, a posmatra koji je bio na dunosti je paljiv, poverljiv i iskusanovek, tako da nema mesta nikakvoj sumnji u povodu toga to on tvrdi. Ove fakte odmah smo telegrafisali u Evropu i poitavoj Americi.

Svetlost je dolazila sa veoma dobro poznate geografske take na Marsu na kojoj, koliko se u nauci zna, nema nita posebno. tagod da je bilo u pitanju, mi sada nemamo nikakvih sredstava na raspoloenju da to bilo kako sipitujemo. Da li je to znakpostojanja inteligencije tamo, ili ne, niko ne moe rei pouzdano. Za sada, ova je pojava potpuno neobjanjiva.

U vreme kada se ova vest pojavila, Tesla se nalazio u NJu Jorku. Upravo se bio vratio iz Colorado Springs-a gde jeitavuprethodnu godinu vrio epohalne i do danas nerazumljive eksperimente sa elektromagnetnim poljimaudnim rezonantniihsvojstava. (Teslina laboratorija u Koloradu bila je tano na vrhu Pikes Peak. Koincidencija je da taj vrh Hopi Indijanci oboavajukao spiritualni Pol Sveta).

Ohrabren moda onim to je primeeno sa Lovel observatorije u Arizoni, Tesla izjavljuje u novinama da je u toku istraivanja uKoloradu i sam izmenio signale sa Marsom. Tad on nagovetava da je ve konstruisao prototip aparata pogodnog zamedjuplanetarnu komunikaciju i dae ga i dalje usavravati.

() nikad neu zaboraviti prva oseanja koja sam iskusio kada sam shvatio da sam u kontaktu sa neim to e imatineprocenjive i nesagledive posledice zaoveanstvo () to to sam primetio uplailo me je, kao da je bilo na delu netomisteriozno, da ne kaem natprirodno. Postepeno sam postao svestan toga da sam prvi kojiuje pozdrave jedne planete drugoj() (Nikola Tesla, Talking with Planets, Current Literature, March 1901, p. 359).

Reakcija naune javnosti na Teslin kratkilanak bila je neuobiajeno otra i negativna. Prvi ga je demantovao profesor Holden,direktor Lick observatorije u Kaliforniji. Gotovo ljutito, profesor Holden rekao je reporteru sledee:

Gospodin Nikola Tesla objavio je da je uveren da su izvesni poremeaji njegovh aparata nita manje nego elektrini signaliprimljeni iz inteligentnog vanzemaljskog izvora. Naglaavajui da ne dolaze sa Sunca, Tesla misli da su signali planetarnog

porekla, najverovatnije sa Marsa. To je besmisleno.

Pravilo razmiljanja je da se istrae svi mogui uzroci jednog novog fenomenan pre nego to se uvedu oni nemogui. Svakinormalan eksperimentator rekao bi da je gotovo izvesno da je gospodin Tesla uinio greku i da pomenuti poremeaji dolaze odstruja u atmosferi ili zemljinom tlu. Osim toga, kako neko moe sa sigurnou tvrditi da te elektrine promene ne dolaze saSunca? Fizika Sunca je jo uvek nepoznata. U stvari, nije jasno oemu Tesla uopte govori. Zar nema kometa koje su mogle daposlue kao objanjenje za izazvane pravilne elektrine poremeaje? Zar instrumenti nisu mogli biti pobudjeni sazvedjem Velikog Medveda, Mlenim putem ili svetlom Zodijaka? Postoji, naravno, uvek ansa za nova otkria, ali je mogunost da se novifenomeni objasne starim zakonima jo vea. I dok gospodin Tesla ne pokae svoje aparate drugim eksperimentatorima i ubedi ihkao samog sebe, do tada mirno moemo tvrditi da njegovi signali ne dolaze sa Marsa. (Colorado Springs Gazette, Mart 9, 1901,p. 4.col. 2.).

Smatrajui totalno neozbiljnom pretpostavku da je Tesla elektromagnetnim putem razgovarao sa ivim biima vanzemaljskogporekla, uvaeni profesor Holden u svojoj kritici to i ne razmatra.
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/07/Letelica-na-Marsu.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/07/Letelica-na-Marsu.jpg


24/33


25/33

Odluivi da otpone gradnju emisione stanice, Tesla je prvo kupio zemlju na Long Ajlendu, a potom se obratio za pomo uvenom industrijalcu Morganu koji je biolan mnogih mistinih drutava i ovek posebnih svojstava, takorei genije poslovneorganizacije.

Ali treba znati da je Morgan ve tada bolovao od raka i da je potajno gajio nadu dae Teslina nauka uspeti da mu omogui dapreivi. Od Tesle, on je oekivao da ga nekako prikljui na kosmike izvore energije i tako da ga uini zdravim i mladim zauvek.Tako su se spojili Nikola Tesla i J.P. Morgan.

Daleko od toga da je Tesla raunao sa Morganovim slabostima. Naprotiv,injenice ukazuju da je Teslino insistiranje da baMorgan bude taj kojie podrati itav poduhvat bilo u vezi sa Teslinim optim shvatanjem determinisanosti ivotnih postupaka ipredodredjenosti ljudi za pojedina dela.

Pregovori oko Vardenklifa izmedju starih prijatelja Nilole Tesle i JP Morgana bili su tajni i teki. Ne zna se pouzdano ni kada jeTesla konano odluio da pristupi izgradnji Tornja, ni ta je Morgan kao iskusan poslovniovek od toga oekivao.

Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome ta je svrha Tornja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je upitanju svetski telegrafski i telefonski sistem (ovaj drugi takodje beini), a potom je promenio priu i govorio o svetskomsistemu beinog prenosa energije kroz Zemlju. Tehnike karakteristike Vardenklifai ne potvrdjuju ni jedno ni dugo. Trag istinenalazi se moda u jednom od pisama Morganu:

To to sam zamislio, gospodine Morgan, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe ica, nego pretransformacija itavog globusa u oseajno bie, kao to to globus i jeste, koji moe da osea svim svojim delovima i kroz kojimisao bljeska kao kroz mozak (Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, September 13, 1901., Library of Congress)

Mnogi autori, a Teslini biografi posebno, optuivali su Morgana da je uskratio finansijsku pomo Tesli ba onda kada je ovaj biona pragu svoje najvee naune moi, kada je trebalo da zavri i pusti u pogon svoje remek-delo Kulu Vardenklif. elim daistaknem da sam istraio predmet i doao do sledea dva zakljuka: prvo, Teslin projekat transmitera na Long Ajlondu nijezavisio samo od Morganovih subvencija; novac su nudili i drugi industrijalci, a i sam Tesla mogao je sasvim lako da prodajuimedicinske aparate na bazi visokofrekventnih struja zaradi potrebnu svotu. Drugo, Kula Vordenklif je u osnovi zavrena i

isprobana, a dodatni novac je bio namenjen za izgradnju elektrine centrale za napajanje transmitera, a ne za sam transmiter. Uautobiografiji, Tesla o svemu tome veoma jasno kae:
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/08/Nikola-Tesla-labaratorija-u-Koloradu-springsu.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/08/Nikola-Tesla-labaratorija-u-Koloradu-springsu.jpg


26/33

Uprkos onome to svet pria, Morgan je izvrio sve svoje obavezepreuzete prema meni. Moj projekat bio je odloen prirodnim zakonima. Svet za njega jo nije bio spreman. Bio je isuvie ispred vremena u kome je nastao. Ali isti ti prirodni zakoni na krajue preovladati i projekat e biti ponovljen uz trijumfalan uspeh.(My Inventions, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, New York, 1919).

Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. Jula 1903, poevi tano u pono. Gradjani Nju Jorka prisustvovali su te noimanifestaciji daleke naune budunosti. Zaslepljujue bljetavi pramenovi elektrine plazme, dijametra i po stotinu milja spajalisu sfernu kupolu Vardenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini bljeskovi zastrauju i podnaslovom ali on nee da nam kae ta topokuava sa tornjem, The New York Sun izvestio je sledeeg dana:

() susesdi koji ive u blizini Tesline laboratorije na Long Ajlendu vie su nego zainteresovani za prirodu njegovih

eksperimenata sa beinim prenosom. Prole no

i bili smo svedoci neobi

nih fenomena kao to su munje raznih boja koje jeTesla po volji putao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj povrini koje je no povremeno

pretvaralo u dan () deavalo se i daitav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji sekoncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlou () izgledali smo sami sebikao duhovi.

Teslin prvobitni plan bio je da sagradi pet Kula, istih takvih kao to je bio Vordenklif: druga je trebalo da bude u Amsterdamu,trea u Kini, aetvrta i peta na Severnom i Junom polu. Ovaj plan odgodjen je iz razloga koji tek treba da se istrauju. Najzad,da je sve predvidjeno i uradjeno, ta bi se postiglo? Planeta Zemlja postala bi jedan homogeni rezonantni sistem kojim bi semoglo jednostavno upravljati pomou telefonskih komandi ija funkcija bi bila stavljanje u pogon odredjenih oscilatora zaproizvodnju i emitovanje raznih frekvencija elekgromagnetskih zraenja.

Ovaj elektromagnetni oscilatorni sistem bio je dopunjen jo i sistemom za mehaniku rezonanciju sa Zemljom, koji se sastojao iztunela ispod laboratorije ispunjenih vodom i uljem, i hidraulikih pumpi koje su takodje sluile kao oscilatori.

Sinhronim radom oba sistema se prema egzaktnim matematikim zakonima mogla odjednom zavibrirati kako razredjenastratosferska, jonosferska i atmosferska, tako i tena i vrsta struktura itave nae planete.

Pre nego to predjemo na spekulacije o tome kakve bi sve bile posledice jednog takvog dogadjaja, navedimo jo dve bizarneinjenice. U intervjuu koji je 17. jula 1930. godine dao za ve pomenuti New York Sun, Tesla produbljuje enigmu:

Ljudi oko Vardenklifa koji se tolikoude mojim eksperimentima od pre dva dana, da su poslednje dve godine bili budni umestoto su spavali, mogli su da upoznaju zaista neverovatne stvari. jednom, ali ne ovog puta, objaviu podatke o neemu to nijeopisano ni u bajkama.

I posle neobine noi u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad NJu Jorkom ve i nad nepreglednim prostranstvom Atlantskog okeana, Tesla iznenada naputa svoju laboratoriju, 1905. godine, bez jasnog razloga, ostavljajui unutra svenetaknuto. Koliko se zna, nikada vie nije kroio u Verdenklif, nikada ga nije ni obiao, nikada nijeak ni proao tim krajem. Ito je najudnije, nije odatle poneo ba nita, nijedan proraun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Bila je to
http://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/08/jp-morgan.jpghttp://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2011/08/jp-morgan.jpg


27/33

krucijalna taka njegovog javnog naunog rada. iveo je joetrdeset godina, radei neprestano, ali prijavljujui samo patent

dr-velimir-abramović-metafizika-i-kosmologija-nauČnika-nikole-tesle.pdf

Documents