drvotehnika · centralna rasprava na temu: [umarstvo, prerada drveta i proizvodnja name{taja u...

U susret Sajmu name{taja

Za veliki broj firmi i privrednika koji se bave preradom drveta i proizvod-njom name{taja centralni doga|aj ove jeseni }e, bez sumnje, biti 46. sajamname{taja koji }e se odràti u Beogradu od 10. do 16. novembra 2008. god-ne. Bi}e to prilika da se sretnu stari poznanici i poslovni partneri, ali i da sesklope nova poznanstva i dogovore poslovi. Ne sumnjamo u va{e iskustvo isposobnosti, ali vas podse}amo da prema nekom psiholo{kim istraìvanjimaprvi utisak o nekoj osobi sti~emo u prvih nekoliko minuta razgovora. U formi-ranju mi{ljenja o nekoj osobi, re~i, dakle, sadràj ili ono {to osoba govori,u~estvuju sa svega 7%. Zanimljivo je da tempo govora, ton i nagla{avanje po-jedinih re~i u~estvuje sa 38%, dok pokreti, drànje, boja koè i disanje u~e-stvuje sa ~ak 55 procenata.

U toku svoje ìvotne prolaznosti, ~ovek shvati da ga ne ~ini zna~ajno pa-metnijim ono {to je ~uo, ve} ono {to je iskusio. To iskustvo mu, sigurno, moèposluìti kao orijentir za rad, gde se, uz definicije, da je iskustvo zbir na{ihrazo~arenja i da nije ono {to nam se doga|a, ve} je ono {to ~inimo sa onim{to nam se doga|a, potvr|uje da su svest i ljudska delatnost primarno odre-|eni dru{tvenim bi}em ~oveka.

Ako je, dakle, svest ljudi primarno odre|ena njihovim dru{tvenim bi}emili mestom u dru{tvenoj podeli rada i ako nam je u na{oj prolaznosti iskustvoorijentir za rad, onda je, bez sumnje, za uspeh neophodno imati jasan cilj. Sa-mo sa jasnim ciljem i upornim radom ~ovek se moè izdvojiti iz mase i potvr-diti svoje stvarala~ke mogu}nosti. Sama namera ili èlja, bez rada, nisu do-voljne za uspeh. Ponekad to moè biti splet okolnosti ili ~ak neki oblik prisile.Ali, uvek je va`no po}i na vreme, ne ~ekati i nikad ne odustati.

I dok beleìmo ova razmi{ljanja mislimo o ~etiri do sada odràna SABORADRVOPRERA\IVAÂ Srbije i na{em cilju da SABOR postane tradicionalna ma-nifestacija. Ve} smo preduzeli niz aktivnosti s namerom da program rada 5.SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije bude aktuelan, da bude sadràjan, infor-mativan, instruktivan i edukativan. Pokrovitelj ovog skupa }e biti Kabinetpotpredsednika Vlade Republike Srbije za evropske integracije.

O 5. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ koji }e biti odràn u maju 2009. godi-ne, vi{e informacija }e biti u narednom broju ~asopisa DRVO-tehnika, a ovogputa na stranicama na{ih novina nudimo pregr{t informacija iz oblasti tehno-logije, ma{ina, opreme, alata, repromaterijala i trì{ta vezanog za preradu dr-veta i proizvodnju name{taja. Sa jasnim ciljem da profesionalno, uz informa-tivno-edukativnu meru, budemo aktuelni i interesantni i ovaj broj smo inte-grisali u skladan, kvalitetan i, verujemo, koristan sadràj. �

D. Blagojevi}

DRVO-tehnikaRevijalni ~asopis za poslovnu saradnju, marketing, trì{te, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji name{taja,{umarstvu i graditeljstvuâsopis izlazi tromese~no

Osniva~ i izdava~

EKO press Blagojevi}NOVI BEOGRADProleterske solidarnosti 24 / ITel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: ekopress@@eunet.rs; drvotehnika@@eunet.rs

Suizdava~:

Agencija za drvo - Klaster drvoprera|iva~a Srbije

Izdava~ki savet

�� Dragan Bojovi}, UNIDAS, Beograd�� Lajo{ \antar, AKE Djantar, Ba~ka Topola�� Sadik Faki}, ELAN mms, Tutin�� Predrag Filipovi}, SAVA, Htrkovci�� Boò Jankovi}, ENTERIJER Jankovi}, Novi Sad�� Vladislav Joki}, XILIA, Beograd�� Stevan Ki{, EuroTehno, Sremska Kamenica�� Dr Vojislav Kujundì}, LKV CENTAR, Beograd�� Rado{ Mari}, MARI], â~ak�� Rajko Mari}, MICROTRI, Beograd�� Dr @ivka Meloska, [umarski fakultet Skoplje�� Vesna Milenkovi}, WEINIG, MW Group, Kru{evac�� Mr Goran Mili}, [umaski fakultet Beograd�� Golub Nikoli}, NIGOS elektronik, Ni{�� Zvonko Petkovi}, doc. FPU Beograd�� Dr Zdravko Popovi}, [umarski fakultet, Beograd�� Tomislav Rabrenovi}, DRVOPROMET, Ivanjica�� Gradimir Simijonovi}, TOPLICA DRVO, Beograd�� Boìdar Spalevi}, BEOICLA, Beograd�� Mr Borisav Todorovi}, BMSK, Beograd�� Ranko Trifunovi}, TRIFUNOVI], Pranjani�� Dragan Vandi}, KUBIK, Ra{ka�� Milorad @arkovi}, TERMO DRVO, Hrtkovci

Direktor, glavni i odgovorni urednik

�� Mr Dragojlo Blagojevi}

Stru~ni konsultant

�� Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi}

Redakcioni odbor

�� Dragan Bosni}, Beograd�� Marina Jovanovi}, Leskovac�� Sneàna Marjanovi}, AMBIENTE, â~ak�� Jelena Mandi}, tehni~ki urednik�� Ivana Dav~evska, novinar – producent�� Svetlana Preradovi}, Beograd�� Aleksandar Radosavljevi}, Beograd�� Tatjana Vu~kovi}, MAKS-KOMERC, Kraljevo�� Sandra Zec, INTERLIGNUM NS, Novi Sad

Uplate za pretplatu, marketin{ke i druge usluge na teku}i ra~un broj 160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd

Devizni ra~un - IBAN: RS35160005010001291720

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju

Redakcija se ne mora slagati sa mi{ljenjem autora i izjavama sagovornika

Redakcija ne preuzima odgovornost za sadràj reklamnih poruka

Priprema, {tampa i distribucija EKO press Blagojevi}

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

ISSN 1451-5121

COBISS.SR-ID 112598028

[to obe}a{ uradi,{to ti obe}aju zaboravi.

Traìmo re{enja zaprobleme koji nas prate

Pokrovitelj 5. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije je Kabinet potpredsednika Vlade Republike Srbije za evropske integracije.

Centralna rasprava na temu: [umarstvo, prerada drveta i proizvodnja name{taja u svetlu evropskih standarda i integracija.

PROIZVODNI PROGRAM WEINIG GRUPE…… da biste znali kad zatrebaPraksa je pokazala da sticajem okolnosti u posao sa drvetom sve vi{e ulaze firme koje se bave ili su sebavile nekom sasvim drugom delatno{}u. Koliko je prerada drveta kompleksna materija znaju oni kojimaje ona ve} godinama @IVOT.Kako bi se u neku ruku olak{alo i onima koji su ve} u tom poslu, a i onima koji tek praveprve korake, jedan skra}eni pregled proizvodnog progama Weinig grupe moè biti samo od koristi.

Variomat: najmanja ~etvorostrana

blanjalica, 4 ili 5 glava, opcija ~eona

obrada radnih komada na multifunkcio-

nalnom stolu s prednje strane ma{ine.

PROGRAM MICHAEL WEINIG AG

Unimat serija: ~etvorostrane blanjalice sa

klasi~nim osovinama sa 5-8 glava, opcije po

zahtevu. Tip: Unimat 500/Super 4/23EL/

Unimat 30EL/23 SP.

Powermat serija: ~etvorostrane blanjalice sa

Powerlock prihvatima alata, broj obrtaja

8000-12000/min. Tip: 400/500/1000/2000…

PPOOSSEETTIITTEE NNAASS NNAA SSAAJJMMUU NNAAMMEE[[TTAAJJAA UU BBEEOOGGRRAADDUU OODD 1100.. DDOO 1166.. NNOOVVEEMMBBRRAA 22000088.. GGOODDIINNEE

UU HHAALLII IIII,, NNIIVVOO BB,, [[TTAANNDD BBRROOJJ 22111155

Hidromat serija: ~etvorostrane blanjalice

sa hidro-glavama, velikih brzina

Tip: Hidromat 1000/2000/3000…

[arèri za kontinuirano punjenje ispred

~etvorostranih blanjalica tipa: M11/13/15/20,

ulazna i izlazna mehanizacija,

tipa E1-E9 i A1-A10.

Obradni centri za stolariju, zavisno od kapaciteta i

komfora rukovanja. Tip: Unicontrol 6/11,

Linija Unitec 15, Unirex.

Opticontrol: elektronski ure|aj za opti~ko

merenje alata.

Rondomati: O{trilice za alate, ravne,

profilne noève, frezere.

Tip: 168, 960, 980.

Conturex: Univerzalni CNC obradni

centar za izradu elemenata name{taja, za

prozore…

PROGRAM FIRME DIMTER

Optimizeri po principu {ibera. Tip: Opticut

S 50/60 ECO S 90/S 90 XL/Exact/Speed.

Tople prese za {irinsko leplenje lamela.

Tip: ProfiPress L/T i C.

Optimizeri sa trakom. Tip: OptiCut Pro/150/200

Elite/Exact/Extrem/450/450 Super/Quantum…

PROGRAM FIRME RAIMANN

FlexiCut: Podstona pneumatska

kratilica C500/700.

Flexirip:podu`ni raskraja~ od 3,2-9,2 m,

visina rezanja do 190 mm.

Vi{elisni cirkulari ProfiRip

serije. Tip: KM310, KR310,

KR390/450/610.

Dvoosovinski cirkular ProfiRip

KDR 310, maksimalna visina

reza 180 mm.

PROGRAM FIRME GRECON PROGRAM LUXSCAN:

Linija za du`insko nastavljanje kratkog ili dugog

drveta. Za izradu masivnih plo~a, za krovne

konstrukcije… Tip: ProfiJoint, PJ kombinacija, Ultra,

Combipact, Turbo S, HS 120/180/180 Spinfeed.

Linija tipa HS 120. Skeneri za prepoznavanje gre{aka na

drvetu, u liniji ispred optimizera, za

maksimalno iskori{}enje drveta.

PROGRAM FIRME WACO

ZZaassttuuppnniikk zzaa SSrrbbiijjuu ii zzaa CCrrnnuu GGoorruu,, MMWW––GGRROOUUPP ■ VVeessnnaa SSppaahhnn ■ ^̂uuppii}}eevvaa 11//11,, 3377000000 KKrruu{{eevvaacc

tteell.. 003377 444455 007777 ■ faaxx:: 003377 444455 007700 ■ mmoobb:: 006633 662222 990066 ■ ee--mmaaiill:: mmwwggrroouupp@@nnaaddllaannuu..ccoomm

WEINIG CONCEPT:

Banseci sa jednim ili dva lista, sa

opcijama po zahtevu.

Tip: BKS/BKL/BKL Twin/BKW/BKW Twin.

Visokokapacitetne ~etvorostrane blanjalice.

Brzina i do 600m/min. Tip: Hidromat 2000/3000/4000…

Weinig Concept za izradu kompletnih

projekata po `elji klijenata.

TRE}I kvartal 2008. godine u Agenciji za drvo protekao je uobavljanju poslova vezanih za Konkurs koji je MERR RS i ovegodine raspisalo za podsticaj razvoja klastera. Agencija za

drvo se tre}u godinu za redom prijavila na ovaj Konkurs i to, ovegodine, ispred grupe od 48 preduze}a i institucija iz drvoprera|i-va~kog sektora Srbije. Predlog Projekta pod nazivom: Agencija zadrvo-klaster drvoprera|iva~a, koji je podnet na Konkurs, sadràoje 7 podprojekata i to:

1) Razvoj mreè i komunikacije u klasteru. Jedan od najva-`nijih preduslova za uspe{no funkcionisanje klastera je dobra ibrza komunikacija unutar njega samog kao i komunikacija saokruènjem. U tom smislu se ove godine izra|uje informacioni si-stem Klaster DP koji se trenutno nalazi u fazi testiranja i punje-nja postoje}im podacima. Njegovim pu{tanjem u rad }e velikekoristi imati svi ~lanovi klastera. Do kraja godine }e se uraditi idetaljan Registar ~lanova klastera. To ne}e biti obi~an adresar,nego Registar koji }e sadràti sve relevantne podatke o ~lanica-ma klastera po~ev od proizvodnog programa, tehnolo{ke opre-mljenosti, stanja i strukture zaposlenih do trì{nih pozicija i na-mera. To }e dati jasnu sliku o klasteru kao celini, o njegovim mo-gu}nostima, slabostima, {ansama i sl. U naredne tri godine se istoto namerava uraditi za najve}i deo drvoprera|iva~a Srbije.

2) Formiranje Mreè drvnoindustrijskih klastera Srednje i JI Evrope. Agencija za drvo je od samog osnivanja uspostavilavrlo dobru saradnju sa drvoprera|iva~ima i klasterima iz regiona.U prole}e ove godine je u Beogradu organizovana Regionalnakonferencija o drvnoindustrijskim klasterima sa koje je poteklainicijativa o formiranju regionalne mreè klastera. To je i u~injenokrajem maja kada je u Kranjskoj Gori potpisan sporazum o formi-ranju Mreè drvnoindustrijskih klastera Srednje i JI Evrope (SCE-Net FB Clusters). Punopravni ~lanovi Mreè su Holzcluster Steier-mark iz Austrije, Lesarski grozd iz Slovenije, Drvni klaster severo-zapadne Hrvatske, klaster Drvo-PD iz Republike Srpske, Drvnoin-dustrijski klaster Makedonije, Drvni klaster iz Federacije BiH iAgencija za drvo iz Srbije. Pridruèni ~lan je ICE Institut iz Italije.Do kraja 2008. godine Mreòm predsedava Agencija za drvo. For-miranjem ove mreè se otvorilo mno{tvo mogu}nosti za ostvare-nje bilateralne i multilateralne saradnje doma}ih drvoprera|iva~asa partnerima iz regiona u svim segmentima na{e struke.

3) Dopunsko obrazovanje kadrova za potrebe drvne industrije Srbije. Uzev{i u obzir stanje i potrebe drvne industrijeSrbije za stru~nim kadrovima, jedna od najva`nijih i trajnih ori-jentacija Agencije za drvo }e biti njihova dopunska edukacija.Klaster je idealno mesto za obavljanje te aktivnosti jer on objedi-njuje i obrazovne institucije, kao naj~e{}e pruàoce takvih uslu-ga, i preduze}a, kao korisnike takvih usluga, ali i eksperte, ka-drove iz prakse koji uzimaju u~e{}e u ovakvom transferu znanja.Uz to, kroz klaster je lak{e ostvariti i me|unarodnu saradnju naovom polju, tako da je Agencija za drvo u saradnji sa npr. WIFIInstitutom iz Be~a, prete`no za menad`ment preduze}a, do sadave} odràla 6 vrlo kvalitetnih seminara. Uspe{ni polaznici ovih se-minara imaju besplatni petodnevni boravak u Austriji gde im jeobezbe|eno direktno upoznavanje sa potencijalnim poslovnimpartnerima. U decembru ove godine je planirano odràvanje

oktobar 2008.

Agencija za drvo –

stru~nih kurseva iz su{enja drveta, za{tite drveta, obuka drvolaki-rera, seminar o evropskom trì{tu briketa i peleta i sli~no.

4) Pove}anje produktivnosti i inovativnosti. Premda se odklastera u ovako ranoj fazi rada ne o~ekuje realizacija razvojnih iinovativnih projekata od pro{le godine je u Agenciji za drvo po-krenut pilot projekat Inovativno drvnoindustrijsko preduze}e utri preduze}a iz klastera koji se trenutno privodi kraju. Do krajagodine se planira uklju~ivanje jo{ tri preduze}a u ovaj projekat,kada }e se koncept mnogo brè uvoditi zahvaljuju}i iskustvima izpilot projekta i uz pomo} aplikativnog softvera RSInovaD koji jenamenski razvijen u prethodnom periodu za operativno pra}enjei upravljanje proizvodnom funkcijom preduze}a. Ovim projektomse preduze}ima garantuje skra}ivanje proizvodno-poslovnog ci-klusa za minimalno 20%; sniàvanje cene ko{tanja za minimalno10%; smanjenje reklamacija kupaca pobolj{anjem kvaliteta, zaminimalno 15%; pobolj{anje servisa i produàvanje garantnogroka. U sklopu ovog pravca aktivnosti je i Konkurs za dizajn na-me{taja u kategoriji studenata i |aka koji Agencija za drvo ve}tre}u godinu za redom raspisuje i sprovodi sa ciljem stimulisanja ipospe{ivanja kreativnosti mladih i talentovanih |aka. Na ovogo-di{njem sajmu name{taja }e se pobednicima Konkursa dodelitiprigodne nov~ane i druge nagrade. Krajnji cilj je da se originalniradovi sa ovih konkursa na|u u redovnoj proizvodnji preduze}aiz klastera i da se po~nu plasirati prete`no na strana trì{ta.

5) Osvajanje novih trì{ta i promocija klastera. Osvajanjenovih trì{ta se obavlja prete`no preko zajedni~kih nastupa nasajmovima u zemlji i inostranstvu. Ove godine su planirani zajed-ni~ki nastupi na sajmovima gra|evinarstva u Milanu i Beogradu, inastup na beogradskom sajmu name{taja. Promocija samog kla-stera i njegovih ~lanica se, osim na sajmovima, planirala i prekodirektnih poseta inostranstvu, kao {to je ove godine ve} bilaposeta Italiji u nekoliko navrata, zatim Sloveniji, Austriji, CrnojGori itd. Uz ovo se permanentno aùrira i web stranica Agencijekoja ima sve ve}u i ve}u pose}enost.

6) CoC sertifikacija. Od ove godine Agencija za drvo se pla-nira aktivno uklju~iti u proces sertifikacije preduze}a za preradu

drveta. Trenutno se obu~ava grupa stru~njaka iz na{eg klastera

za obavljanje poslova QMS i CoC internih proveriva~a, koja }e

najpre, u pilot fazi, pripremiti 6 preduze}a za sertifikovanje, a od

slede}e godine i zna~ajno ve}i broj.

7) Konkurentsko profilisanje i strategija marketinga ibrendiranja klastera. Grupa eksperata sa Ekonomskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu je po~ela istraìvanje klastera sa ciljem

njegovog konkurentnskog profilisanja i, u skladu sa rezultatima,

formulisa}e odgovaraju}u marketing i brend strategiju klastera.

O~ekivani rezultat ovog procesa je identifikovanje kriti~nih pod-

ru~ja poslovanja u~esnika u klasteru i klastera, kao i definisanje

mera za njihovo prevazilaènje kroz formulisanje izvozne marke-

ting strategije i brendiranje klastera, {to }e omogu}iti uspe{no

pozicioniranje na inostranim trì{tima.

Komisija MERR RS, koja je ocenjivala pristigle projekte na ob-

javljeni Konkurs, nas je tokom jula obavestila da ovaj projekat ni-

je dobio dovoljan broj bodova da bi se kvalifikovao za sufinansi-

ranje. Nakon izvr{enih dopuna, korekcije budèta i uloène àl-

be, Komisija je donela pozitivnu ocenu, tako da je tokom sep-

tembra Agencija za drvo potpisala Ugovor sa MERR RS o sufinan-

siranju i realizaciji projektom predvi|enih aktivnosti. Ovakav raz-

voj situacije je vratio nadu, jer smo vi{e puta napominjali da je

bez pomo}i dràve u po~etnoj fazi razvoja klastera skoro nemo-

gu}e realizovati ve}inu, pogotovu nekomercijalnih, aktivnosti.

Pored navedenog, u proteklom kvartalu obavljene su i dve

posete Italiji od strane ~lanova UO, raspisan je 3. Konkurs za di-

zajn name{taja za studente i |ake, i u~e{}e na zavr{noj Konferen-

ciji po projektu GIFIP u Novom Sadu. Tako|e, pripremljeno je tro-

dnevno stru~no Savetovanje koje }e se odràti tokom 46. Sajma

name{taja u Beogradu.

O ovim i svim drugim detaljima vezanim za rad klastera drvo-

prera|iva~a moète se informisati telefonom ili e-mail_om u sedi-

{te Agencije za drvo. Ukoliko èlite da postanete novi ~lan, pose-

tite web stranicu www.agencijazadrvo.rs preko koje se moète

u~laniti on-line. �

oktobar 2008. DRVOtehnika 20/2008 99

Agencija za drvoViline vode 6

11000 Beogradtel: +381 11 3392 473fax: +381 11 3217 494

[email protected]

PI[E: prof. dr Zdravko Popovi}

Klaster je grupa srodnih preduze}a ili udruènja proizvo|a~a iz jedne grane, uklju~uju}i i

proizvo|a~e sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i nau~nih i obrazovnih

institucija koje udruène re{avaju zajedni~ke probleme, unapre|uju

poslovanje, postiù uspeh u odre|enom segmentu delatnosti

i natprose~nu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.

AAkkttiivvnnoossttii uu ttrree}}eemm kkvvaarrttaalluu 22000088..

– DRVNOINDUSTRIJSKI KLASTER



1100 oktobar 2008.DRVOtehnika 20/2008

Kragujevac je od 22. do 28. septembra

bio centar okupljanja industrije name-

{taja Srbije i Balkana. Grupa BIESSE, je-

za na{u kompaniju je od izuzetnog zna-~aja - rekao je gospodin @eljko Studen.

Ujedno, Studen je podsetio da je grupaBIESSE prisutna u Srbiji ve} 30 godina, ada je firma TOP TECH WOODWORKINGd.o.o, ovla{}eni distributer ma{ina iopreme BIESSE za Srbiju, progla{ena zanajboljeg svetskog dilera u 2007. godi-ni.

- Ta ~injenica jasno pokazuje da je srp-ska industrija name{taja u sna`noj eks-panziji. Ma{ine na{e kompanije koristipreko 100 proizvo|a~a name{taja iz ~i-tave Srbije, a obezbedili smo da se pro-izvo|a~ima name{taja na trì{tu Srbijepruì sva mogu}a podr{ka, po~ev odrazvoja tehnologije, preko projektova-

dan od globalnih lidera u proizvodnjima{ina za obradu drveta, stakla i kame-na, i ove godine je na kragujeva~komgradskom Sajmi{tu organizovala pre-zentaciju svojih proizvoda, usluga i ino-vacija pod nazivom OPEN HOUSE KRA-GUJEVAC – 30 GODINA BIESSE U SRBIJI.Izloène su ma{ine iz programa BIESSE,BIESSE ARTECH, SELCO i INTERMAC.

@eljko Studen, komercijalni direktor BI-ESSE za Isto~nu Evropu, naglasio je daova grupa nastavlja da bude prisutnana podru~ju Srbije, ali i da pro{iruje svo-je poslovne operacije u regionu.

- Mogu}nost da na jednom mestu pred-stavimo na{e tehnologije, inovacije iproizvode kroz ovakav vid prezentacije

OOPPEENN HHOOUUSSEE KKRRAAGGUUJJEEVVAACC

3300 GGOODDIINNAA

nja, do inènjeringa i konsaltinga. Gru-pa BIESSE, koja je u prvih {est meseciostvarila obrt od gotovo 238 milionaevra, doìvljava ovo trì{te kao jednood klju~nih u jugoisto~noj Evropi ispremna je da mu se u potpunosti po-sveti, naglasio je Studen.

Bratislav ^krki}, komercijalni direktorTOP TECH WOODWORKING d.o.o. ista-kao je da integracija servisa i konsaltin-ga pruà optimalnu kombinaciju za da-lji razvoj industrije name{taja u Srbiji.

- TOP TECH WOODWORKING d.o.o. tre-nutno upo{ljava 16 tehni~ara u potpu-nosti osposobljenih da odgovore nazahteve klijenata. Dakle, vi{e od 60%na{e firme ~ine ljudi koji su spremni da

klijentu pruè asistenciju u roku od 24

sata. Takav pristup stvara mogu}nost da

se proces proizvodnje kod na{ih klijena-

ta odvija na optimalan na~in i uz maksi-

malnu iskori{}enost ma{ina i opreme -

rekao je gospodin ^krki}.

Ovaj inovativni ku}ni sajam, na kojem

je drugu godinu zaredom kompletna

infrastruktura u funkciji jednog klijen-

ta, otvorio je gospodin dr Branislav Sto-

jakovi}, predsednik preduze}a EURO-

SALON.

Sponzor sajamske manifestacije OPEN

HOUSE KRAGUJEVAC – 30 GODINA BI-

ESSE U SRBIJI bila je kompanija INTESA

LEASING d.o.o. �


Za sve informacije molimo obratite se:

BBIIEESSSSEE SS..pp..AA.. ·· VViiaa ddeellllaa MMeeccccaanniiccaa,, 1166 6611110000 PPeessaarroo ((PPUU)) IIttaallyy ·· tteell.. ++3399 00772211 443399338844 ·· ffaaxx.. ++3399 00772211 443399442244

TTOOPP TTEECCHH WWOOOODDWWOORRKKIINNGG dd..oo..oo.. ·· KKnneezzaa MMiilloo{{aa 2255,, 1111000000 BBeeooggrraadd,, RReeppuubblliikkaa SSrrbbiijjaatteell.. ++338811 1111 33006655 661144,, 33662299 008866 ·· ffaaxx.. ++338811 1111 33006655 661166 ·· wwwwww..ttoopptteecchh..rrss ·· ee--mmaaiill:: ooffffiiccee@@ttoopptteecchh..rrss

BBIIEESSSSEE UU SSRRBBIIJJII

INOVATIVNI KONCEPT SAJAMSKIH MANIFESTACIJA

Utorak, 11. 11. 2008.

“No Quality. No Business.”

09:00-09:30 Registracija

09:30-10:00 Otvaranje i uvodna re~

Evropski trendovi

Viktor Seitschek, President European

Organization for Quality

Igor Panin, QA Center

DI Axel Dick, MSc, Business Development Quality

Austria

10:00-10:30 Menad`ment kvalitetom i

obezbe|enje kvaliteta

Viktor Seitschek, President European

Organization for Quality

10:30-11:00 Mala razlika izme|u uspeha i

neuspeha, Exellence Barometer Austria –

Studija o najva`nijim faktorima uspeha u aus-

trijskim oranizacijama

DI Axel Dick, Quality Austria

11:00 -11:15 Pauza

11:15-12:15 ISO 9001 i novosti ISO 9001:2008

Thomas Szabo, Quality Austria

12:15-12:45 Integrisani sistemi menad`menta –

sinergizam, ciljne grupe i koristi

DI Dr. Atanas Stojmenov i Nenad Injac, Quality

Austria

12:45-13:00 Diskusija

13:00-14:00 Radni koktel

Sreda, 12.11.2008.“Klasterizacija”

09:30-10:30 Dràvni podsticaji drvnoj industrijiSrbije, Slobodan Milosavljevi}, ministar trgovine RS

Dejan Jovanovi}, dràvni sekretar MERR RS

Zorica Mari}, na~elnik Odelenja MERR RS,

Milena Radovi}, Marko Zelenovi}, SIEPA

10:30-10:45 Diskusija

10:45-11:00 Pauza

11:00-11:30 Odrìvi razvoj drvne industrije,Kako i za{to implementirati standard ForestStewardship Council Chain of Custody (FSCCoC)DI Axel Dick, Product Manager FSC CoC

11:30-12:10 Dodela ISO 9001 Sertifikata pre-duze}u PINOLES Beograd i dodela nagrada stu-dentima i |acima po Konkursu Agencije za dr-vo za dizajn name{taja 2008.

12:10-13:00 Agencija za drvo-klaster drvopre-ra|iva~a SrbijeDr Zdravko Popovi} - Pravci razvoja klastera

Dr Branko Rakita - Konkurentsko profilisanje

klastera

Milo{ Tica – Informacioni sistem klastera

Rajko Sredanovi}, Branislav Il~i} - FSC CoC

Sertifikacija ~lanica klastera

Petar Baji}, Gradimir Simijonovi} – Koncept inov-

ativnog drvnoindustrijskog preduze}a


êtvrtak, 13.11.2008.

“Kooperacija”

10:00-12:00 Direktni B2B susreti privrednika iz

Srbije i privrednika iz drugih zemalja zain-

teresovanih za kooperaciju i poslovnu saradnju

Susreti su organizovani po tematskim jedinicama

za okruglim stolovima gde }e se uz direktno pred-

stavljanje pojedinaca i preduze}a iznositi potrebe

za kooperacijom i poslovnom saradnjom.

Tematske jedinice:

1) Male stolarske radionice

2) Plo~asti name{taj

3) Tapacirani name{taj

4) Name{taj od masivnog drveta

5) Opremanje enterijera

6) Snabdevanje sirovinama i repromaterijalima

7) Gra|evinska stolarija i drvo u gra|evinarstvu

8) Tehnolo{ka oprema

9) Mreà drvnoindustrijskih klastera srednje i JI

Evrope – SCENet FB Clusters

10) Sporazum CEFTA

11) Ispitivanje kvaliteta, edukacija

12:00-13:00 Predstavljanje investicije kompani-

je KRONOSPAN u Lapovu


17:00-18:00 3. Godi{nja Skup{tina Agencije za

drvo - klastera drvoprera|iva~a Srbije

PROGRAM

TRODNEVNO SAVETOVANJE

Beograd, 11. do 13. novembar 2008. godine - Hala 14 beogradskog sajma, I sprat, velika sala

Dodatne informacije i prijava: tel. +381 11 3392 473, fax. +381 11 3217 494, e-mail: office@@agencijazadrvo.rs

Naziv preduze}a/Institucije: ________________________________ Dràva/Grad/Adresa: __________________________________________

Tel/Fax/e-Mail/web adresa: ________________________________ Ime, prezime i telefon u~esnika: ________________________________

aa)) PPrriijjaavvaa zzaa uu~~ee{{}}ee uu pprrooggrraammuu::

11.11.2008. 12.11.2008. 13.11.2008. 11.-13.11.2008.

bb)) PPrriijjaavvaa zzaa uu~~ee{{}}ee uu rraadduu ookkrruugglliihh ssttoolloovvaa 1133..1111..22000088.. Tematske jedinice:1) Male stolarske radionice2) Plo~asti name{taj3) Tapacirani name{taj4) Name{taj od masivnog drveta5) Opremanje enterijera6) Snabdevanje sirovinama i repromaterijalima7) Gra|evinska stolarija i drvo u gra|evinarstvu8) Tehnolo{ka oprema9) Mreà drvnoindustrijskih klastera srednje i JI Evrope – SCENet FB Clusters10) Sporazum CEFTA11) Ispitivanje kvaliteta, edukacija12) Ostalo (navedite {ta) ____________________________________________

cc)) PPrriijjaavvaa zzaa uu~~ee{{}}ee nnaa 33.. GGooddii{{nnjjoojj SSkkuupp{{ttiinnii AAggeenncciijjee zzaa ddrrvvoo 1133..1111..22000088..::

U ______________, dana ___________ 2008. Potpis u~esnika: ______________________

Napomena: Svi u~esnici koji prijave u~e{}e do 6.11.2008. dobi}e besplatne ulaznice za Sajam name{taja tokom trajanja Savetovanja.

PPrriijjaavvee vvrr{{iittii rraaddnniimm ddaanniimmaa oodd 0099--1155hh nnaa tteelleeffoonn:: ++338811 1111 33339922 447733;; ffaaxx.. ++338811 1111 33221177 449944;; ee--mmaaiill:: ooffffiiccee@@aaggeenncciijjaazzaaddrrvvoo..rrss

PPRRIIJJAAVVAA zzaa uu~~eessttvvoovvaannjjee nnaa SSTTRRUU^̂NNOOMM SSAAVVEETTOOVVAANNJJUU

U OKVIRU 46. BEOGRADSKOG SAJMA NAME[TAJA O R G A N I Z U J U

manifestaciju gde }e biti u mogu}no-sti da pokaù veliku ve}inu svojih pro-izvoda i usluga, kao i da se posetioci-ma koji su isklju~ivo iz bran{e omogu-}i nesmetano pra}enje prezentacijanoviteta i me|usobnu razmena isku-stava, bez sumnje je bila uspe{na. Na-ravno kako je ovo bio prvi Ku}ni sa-jam Centra drvne industrije, verujemoda }e svaki naredni doneti novi kvali-tet u pogledu organizacije i raznoli-kosti sadràja. Ovom prilikom kao do-datni motiv za dolazak klijentima zavreme trajanja sajma izlaga~i su odo-bravali i specijalne popuste, dok }e ubudu}nosti ova manifestacija svakakobiti prilika da se i ugovore zna~ajniposlovi.

Sajam je otvorio predsednik op{ti-ne Stara Pazova, gospodin Goran Jo-vi} koji je tom prilikom istakao da ovozaista jeste pravi centar drvne indu-strije jer ovakva koncentracija firmi ~i-je su delatnosti namenjene drvnoj in-dustriji ne postoji nigde u Srbiji i dazahvaljuju}i ovoj i sli~nim inicijativa-ma smatra da je Stara Pazova na do-brom putu da povrati stari sjaj, odno-sno postane jedna od tri najrazvijenijeop{tine u Srbiji.

Jedan od zna~ajnih preduslova zato jeste i geo-strate{ki poloàj Indu-strijske zone Nova Pazova u kojoj seovaj Centar nalazi, i to ne samo u pri-vrednoj perspektivi na{e zemlje, ve} imnogo {ire. Centar drvne industrije,

odnosno Industrijska zona Nova Pazo-va leì izme|u dva vrlo va`na putnapravca, Beograd-Zagreb i Beograd-No-vi Sad, odnosno na 30 kilometara odBeograda i manje od 50 od Novog Sa-da. Osim toga, u neposrednoj blizinije Dunav, na{a najve}a plovna reka,zatim civilni i vojni aerodrom, a krozsamu zonu prolazi i èlezni~ka pruga.

O zna~aju doga|aja svedo~i i pri-sustvo lokalnih, regionalnih ali i naci-onalnih novina i televizijskih stanicakoje su izve{tavali o de{avanjima sasajma. A njih je bilo na pretek.

Tokom oba sajamska dana organi-zovane su prezentacije i mini obuke~iji je cilj bio da se posetioci {to bolje ineposrednije upoznaju sa ponudomCentra drvne industrije. U daljoj prak-si posetioci }e biti na pozivnicama kaoi zvani~nom sajtu Centra unapred in-formisani o satnici prezentacija. Proiz-vode i usluge iz svog programa radaizlagalo je ukupno 11 firmi, te je i te-ma za prezentaciju bilo na pretek.

Pored doma}ih, bili su prisutni igosti iz inostranstva, iz Italije, Nema~-ke, Austrije i Gr~ke. Me|u njima su ipredstavnici stranih dobavlja~a firmi~lanica Centra koji su ovu priliku isko-ristili da ostvare bliè konatkte sa svo-jim klijentima i prezentuju poslednjenovitete u ponudama njihovih firmi.Mimo zvani~nog programa prezenta-cija i obuka, oni su tokom oba sajam-ska dana bili na raspolaganju svim za-


CENTAR drvne industrije, ~ije smootvaranje predstavili u julskombroju ~asopisa DRVO-tehnika,

odrào je svoj Prvi ku}ni sajam tokom9. i 10. oktobra u Industrijskoj zoniNova Pazova. Tom prilikom u Centardrvne industrije se slilo vi{e od 350posetilaca, predstavnika firmi iz drvneindustrije, ali i raznih zvani~nika kojisu prepoznali zna~aj ove jedinstveneideje na na{im prostorima. Ku}ni sa-jam je odràn u zgradi Centra drvneindustrije koja se prostire na 5000kvadratnih metara, a ceo taj prostorje upravo u funkciji drvne industrije.Generalni sponzor ove manifestacijebio je Hypo alpe - adria leasing.

Ideja firmi koje su formirale Cen-tar drvne industrije jeste da omogu}ejednostavniju, brù i kompletniju na-bavku repromaterijala i alata, kao i ~i-tav spektar usluga od o{trenja dostru~ne podr{ke za proizvo|a~e stola-rije i name{taja. Klijenti i posetioci }esamim tim, biti u prilici da obave vi{eposlova ujedno i u{tede vreme. Orga-nizaciono i same firme u okviru Cen-tra bi}e u prilici da efikasnije i povolj-nije nude i transportuju svoju robu iusluge i u~ine ih konkurentnijim.

Upravo ovo je bila i logika kojomsu se organizatori vodili kada su seodlu~ili da naprave ku}ni sajam iotvore svoja vrata klijentima navede-nog vikenda. Te`nja da svojim klijenti-ma prirede visoko efikasnu sajamsku

Odràn Prvi

interesovanima za dodatna pitanja iobja{njenja.

Posebno isti~emo da je broj izlaga-~a odnosno ~lanica Centra drvne indu-strije uve}an od poslednjeg izve{tajaslede}i te`nju osniva~a da njihov asor-timan ~ini objedinjenu paletu roba iusluga za drvnu industriju. Broj je do-stigao ve} 11 firmi koje se sada uvelikopripremaju za zajedni~ki nastup na tr-

ì{tu. Podsetimo da su Centar drvne in-dustrije osnovale tri kompanije, a presvih kao pokreta~ ideje Evropa-okovi,firma koja se bavi veleprodajom okovaza name{taj i stolariju i zastupnik je vi-{e svetski poznatih brendova u ovomdomenu. Orijentisanost na kvalitetusluge i zadovoljstvo klijenta osnovnoje na~elo ove komapnije. Me|u osniva-~ima Centra drvne industrije je i jedinainostrana, austrijska firma Frischeis,koja se bavi distribucijom drveta i svihmaterijala na bazi drveta. Frischeis nu-di furnire, rezanu gra|u, ivericu i plo-~aste materijale. Tre}a firma je Uni linekoja se bavi prodajom i servisiranjemreznog alata za drvnu industriju. Osim

toga, Uni line je jedina firma na ovimprostorima koja pruà uslugu o{trenjadijamantskog reznog alata. U po~etkuove tri firme su bile nosioci Centra, nokako je ideja u potpunosti otvorena tosu se Centru drvne industrije priklju~ilei druge firme. Prvi je ideju prepoznao ipridruìo se Centru Interlignum-ns, fir-ma koji se bavi prodajom ma{ina zadrvnu industriju i moè ponuditi po-trebnu tehnologiju od primarne prera-de drveta do ma{ina za izvo|enje naj-finijih obrada. Pored toga Interlignum-ns se bavi distribucijom lepkova i abra-ziva. Nakon toga je nekoliko lokalnihfirmi u{lo u asocijaciju poja~avaju}i ti-me osnovnu ideju Centra drvne indu-


ku}ni sajamCentra drvne industrije

Ideja firmi koje su formirale Centar drvne industrije jeste da omogu}e jednostavniju, brù i kompletniju nabavku repromaterijala, ma{ina i alata, kao i ~itav spektar usluga od o{trenja do stru~ne podr{ke za proizvo|a~e stolarije i name{taja.

Zami{ljeno je da se ku}ni sajam Centra drvne industrije odràva dva puta godi{nje, u martu i oktobru, neposredno pred sajam name{taja i sajam gra|evinarstva u Beogradu, kao neka vrsta uvoda u ove dve velike manifestacije.

SKUP U CENTRU ZANIMLJIVIH DOGA\ANJA

strije, a me|u njima i Eurokancom re-nomirani proizvo|a~ name{taja kojikroz Centar zajedni~kim klijentima nu-di visoko kvalitetne italijanske boje ipoliuretanske i vodene lakove koji sekoriste u drvnoj industriji. Pored njihtu je i firma Metal flex kao trenutnojedan od najzna~ajnijih proizvo|a~avij~ane robe u zemlji u ~ijem proizvod-no prodajnom programu je kopmletanasortiman vijaka za drvo i lim. Na veli-ko zadovoljstvo, Centru su se priklju~ilii neki doma}i proizvo|a~i. To je recimo

SIK iz Vranja kao proizvo|a~ industrij-skih klamerica, {arìranih eksera i di-stributer pneumatskih alata. Njihoviproizvodi su ve} odavno iza{li van gra-nica Srbije, izlagani su i prodavani {i-rom Evrope, jer tehnologija poslednjegeneracije garantuje visoki kvalitetproizvoda. Od doma}ih proizvo|a~a tuje i Blaèks iz Kragujevca sa svojimkomponentama i poluproizvodima zakancelarijski name{taj budu}i da je nji-hova osnovna delatnost proizvodnjakancelariskog name{taja. Centar drvne

industrije podrào je i pozvao me|u iz-laga~e i kragujeva~ki [umadija sajam,instituciju u rastu ~ijih uspe{nih 12 saj-mova u pro{loj godini garantuje oprav-danost izlaganja u najja~oj srpskoj na-me{tajskoj regiji. Predstavnici [umadijasajma u svom obra}anju najavili su pla-nove razvoja i dali svakako dovoljnomotiva svim prisutnima za posetu od-nosno izlaganje tokom naredne mani-festacije. Listu ~lanica Centra drvne in-dustrije za sada zatvara Fermico {ped,me|unarodna {pedicija koja je sve svo-je dugogodi{nje iskustvo u izvozu, uvo-zu i reexportu robe ponudila na raspo-laganje pre svega svim ~lanicama, aonda i posetiocima sajma.

Pored stalnih ~lanica bili su kao iz-laga~i prisutne i firme ~ije je teì{tedelovanja u drugim bran{ama ali ima-ju {ta da ponude i drvoprera|iva~ima.Spomenu}emo firmu Gleter max kojase bavi distribucijom mernog i ru~nogalata i molerskog pribora. Distributersu poznatih svetskih brendova kao {tosu Dewalt, Black&Decker, Klingspor,Sola… Ovi artikli kao i proizvodi firmeAlbo koje ~ini kompletan asortimanza{titne ode}e, obu}e i HTZ opreme}e svim zainteresovanim biti dostupnina raspolaganje preko kompanijeEvropa-okovi.

Dogovor firmi ~lanica Centra drv-ne industrije je da ovakvi sajmovi za-ìve i postanu tradicionalni. Zami{lje-no je da se ku}ni sajam Centra drvneindustrije odràva dva puta godi{nje,u martu i oktobru, neposredno predsajam name{taja i sajam gra|evinar-stva u Beogradu, kao neka vrsta uvo-da u ove dve velike manifestacije.Upravo aktuelni Sajam name{taja jeprvi zajedni~ki izlazak Centra drvneindustrije pred {iru javnost i odli~naprilika da se sa idejom detaljnije upo-znaju oni koji to do sada nisu imaliprilike. To }e biti i prilika da se zakaèslede}e okupljanje u Centru u Indu-strijskoj zoni Nova Pazova za mart2009. godine.

U me|uvremenu Centar drvne in-dustrije je dobio i svog prvog zaposle-nog ~iji }e zadatak izme|u ostalog bi-ti da pribliì ideju, asortiman i kon-takte Centra svim zainteresovanimaradi kojih je oformljen besplatni CallCentar sa brojem 0800 200 555. U na-rednom periodu o~ekuje se formira-nje kancelarije u prostorijama Centra,uspostavljanje saradnje sa odgovara-ju}im institucijama kao i novi zaposle-ni koji }e podràti interesovanje kojeje ideja pobudila. �


KUHINJSKE INSPIRACIJE PYRAMISKao i u ostalim oblastima svoga {irokog asortimana kompanijaEvropa-okovi ponovo nudi svojim klijentima novitete i u elemen-tima neophodnim za opremanje modernih, ergonomskih i tehno-lo{ki naprednih kuhinja. Osim sada ve} obimnog asortimana sudo-pera od ner|aju}eg ~elika ~uvenog proizvo|a~a iz Soluna, na stal-nim zalihama moète na}i i vi{e modela granitnih sudopera super-iornih osobina, dostupnih u tri boje, potom kuhinjske slavine i po-uzdane i do te mere povoljne aspiratore da su ih i lanci prodavni-ca tehnike uvrstili u svoj asortiman. Ono {to je novitet za ovu se-zonu jeste da su trì{tu sada stalno dostupna i dva modela Pyramisugradnih plo~a i isto toliko ugradnih rerni a trenutno su na atesti-ranju i ugradne ma{ine za sudove, {to }e omogu}iti projektantimakuhinja da prave “brendirane” projekte re{avaju}i sve potrebe zaugradnom tehnikom iz asortimana ovog gr~kog brenda. Kompa-nija Pyramis je jedna od ~etiri vode}e svetske kompanije u proiz-vodnji sudopera, a u poslednjoj deceniji znatno ulaè u razvoj i

proizvodnju ugradne tehnike poku{avaju}i da postigne pribliànrejting. Kompanije Pyramis i Evropa-okovi }e svojim klijentima ucilju promocije u slede}em periodu ponuditi posebne popuste naporud`bine “kompleta” navedenih ure|aja neophodnih za opre-manje kuhinje.

Planovi se naravno tu ne zaustaljaju, ve} }e i naredne sezone akce-nat biti na uve}anju broja modela svakog tipa ugradnih ure|ajakako bi na{a ponuda projektantima i proizvo|a~ima bila u skladusa sloganom na{eg dobavlja~a - kuhinjska inspiracija. Radi togaustanovi}emo i praksu redovnih prezentacija projektantimaPyramis artikala, ali i artikala drugih dobavlja~a za opremanje ku-hinje u na{em showroom-u u Novoj Pazovi.

U susret aktuelnom Sajmu name{taja u Beogradu kompanija Evro-pa-okovi ne zaboravlja ni krajnje korisnike pa je tako odobrila i po-seban popust u svom maloprodajnom objektu na odre|eni broj ar-tikala od kojih je nekoliko upravo Pyramis proizvoda.


U okviru Procesa stabilizacije i pridru-ìvanja Evropska unija je 2000. godineodobrila zemljama Zapadnog Balkana tr-govinske olak{ice – preferencijalni pri-stup trì{tu u vidu izuzetnih trgovinskihmera.

Ova mera sadràna je u uredbama Sa-veta EU br. 2007/2000 od 18.11.2000. go-dine i 2563/2000 od 20.11. 2000. godine.

Izuzetne trgovinske mere odnosnopreferencijalni pristup na trì{te EU pod-razumeva izvoz u EU bez carina i koli~in-skih ograni~enja za proizvode iz Srbije,sa izuzetkom odre|enih proizvoda ribar-stva (pastrmka), vina i june}eg mesa(babybeef – za ovaj proizvod se utvr|ujuindividualne kvote za svaku zemlju).

Ove mere su inicijalno vaìle do 2005.i nakon toga su novom Uredbom EU br.1946/2005 od 14.11. 2005. godine produ-ène do 2010. godine.

U kontekstu razdvajanja Srbije od Cr-ne Gore, od januara 2006. godine ovemere se primenjuju posebno na Republi-ku Srbiju, odnosno Republiku Crnu Goru.

Vode}i izvozni proizvodi Srbije na tr-ì{te 25 zemalja ~lanica EU su iz sektora~elika-valjane trake, {e}er, kukuruz, pne-umatske gume, ravnovaljani proizvodi odgvo`|a, sli~ni proizvodi od bakra, deloviza obu}u i neki hemijski proizvodi. Nastrani na{eg uvoza iz EU 25, vode}i proiz-vodi su nova putni~ka vozila, lekovi, ba-kar, polugotovi proizvodi od gvo`|a i ~e-lika, motorna transportna vozila, sredstvaza pranje i ~i{}enje, dizel gorivo i dr. EUkao jedinstveno trì{te 25 zemalja je i vo-de}i poslovni partner srpskih preduze}asa u~e{}em od 49% u ukupnim trgovin-skim odnosima Srbije sa svetom. Naà-lost, niska konkurentnost srpske privredepredstavlja vode}i faktor na{eg visokog irastu}eg deficita u trgovini sa EU.

Ure|enje jedinstvenog trì{ta EU

Da bi trì{te EU pravilno funkcionisa-lo, uspostavljena su odgovaraju}a pravila– na prvom mestu harmonizacija (usagla-{avanje) propisa na nivou EU. To zna~i dasu sve dràve – ~lanice usaglasile me|u-sobno svoje propise, prenose}i u svojanacionalna zakonodavstva Evropsku prav-nu tekovinu (Community Acquis), odno-sno zajedni~ke evropske direktive u koji-ma su dati obavezni zahtevi za proizvo-

de. Za slu~ajeve koji nisu regulisani usa-gla{enim zakonskim propisima, ostao jeprincip “uzajamnog priznavanja” kojipodrazumeva da, ukoliko se proizvod le-galno proizvodi i prodaje u jednoj zemljiEU, i preostale zemlje moraju omogu}itinjegovo slobodno kretanje na svojim trì-{tima (zemlja ~lanica ima pravo da obu-stavi prodaju proizvoda ukoliko ima indi-cija da on predstavlja opasnost po op{tubezbednost, ili moè ugroziti zdravlje po-tro{a~a).

Svaka zemlja koja je kandidat za pri-stupanje EU mora tako|e da usaglasi svo-je zakonodavstvo sa zakonodavstvom EUu okviru Procesa stabilizacije i pridruìva-nja, a na osnovu odgovaraju}eg nacional-nog programa.

Slobodno kretanje roba na trì{tu EUje ure|eno tzv. “Novim” pristupom u teh-ni~koj regulativi i standardizaciji i “Op-{tim” pristupom u ocenjivanju usagla{e-nosti sa obavezuju}im zahtevima za pro-izvode.

Novi pristup u tehni~koj regulativi istandardizaciji nastao je sa ciljem spre~a-vanja prepreka koje bi mogle nastati kaoposledica neusagla{enosti raznovrsnih na-cionalnih propisa i on je zasnovan na sle-de}im principima:

– Propisani su{tinski zahtevi za proiz-vode – direktivama EU precizno je defini-sano koje su{tinske zahteve proizvod mo-ra da ispuni da bi mogao da se stavi natrì{te EU

– Harmonizovani standardi – tehni~kespecifikacije za proizvode koji su u pred-metu evropskih direktiva date u evrop-skim harmonizovanim standardima

– Pretpostavka usagla{enosti – smatrase da proizvod ispunjava su{tinske zahte-ve date u direktivama ukoliko je izra|enu skladu sa evropskim harmonizovanimstandardima

Novi i Op{ti pristup vaè za sve proiz-vode koji se stavljaju u promet na jedin-stvenom trì{tu EU, bilo da su proizvede-ni u zemljama – ~lanicama ili u “tre}imzemljama”, odnosno izvan EU, osim zaproizvode proizvedene u slede}im indu-strijskim sektorima: prehrambeni, farma-ceutski, hemijski i proizvodnja motornihvozila i traktora.

Me|utim, i za proizvode tih sektora,postoje evropske sektorske direktive ukojima su propisani obavezuju}i zahteviza proizvode, tehni~ke specifikacije proiz-

Uslovi za


voda, kao i postupci za dokazivanje usa-gla{enosti sa zahtevima.

Direktive novog pristupa imaju za ciljza{titu op{tih interesa: zdravlje i bezbed-nost gra|ana, bezbednost poslovanja,za{titu potro{a~a i za{titu ìvotne sredi-ne i primenjuju se na proizvode koji seprvi put stavljaju na trì{te EU – noveproizvode, na polovne proizvode uveze-ne iz tre}ih zemalja i na proizvode kojise nalaze na trì{tu EU, ali su pretrpelivelike izmene u odnosu na svoju prvobit-nu funkciju, tako da se mogu smatratinovim proizvodima.

Direktive novog pristupa sadrè op{tezahteve za bezbednost, a ti zahtevi seprevode u konkretna tehni~ka re{enja uevropskim harmonizovanim standardima.Evropski harmonizovani standardi suevropski standardi koje je usvojila Evrop-ska organizacija za standardizaciju (CE-NELEC za sektor elektro-industrije i CENza ostale industrijske sektore).

U Srbiji je, prema Zakonu o standar-dizaciji (Sl. list SCG br. 44/2005), koji seprimenjuje od 1. 1. 2006. predvi|ena mo-gu}nost objavljivanja standarda na stra-nom jeziku, pa tako i evropskih harmoni-zovanih standarda.

Primena evropskog harmonizovanogstandarda je dobrovoljna, proizvo|a~ mo-è birati izme|u primene tog standarda idrugog postupka kojim bi dokazao da jenjegov proizvod usagla{en sa su{tinskimzahtevima datim u relevantnoj direktiviNovog postupka.

Direktiva o op{toj bezbednosti proiz-voda (2001/95/EC) ima za cilj da osigurastavljanje na jedinstveno trì{te EU samobezbedne proizvode. Bezbedan proizvodje, u smislu ove direktive, svaki proizvod,koji u normalnim ili razumno predvidivimuslovima kori{}enja, uklju~uju}i i vek tra-janja i, po potrebi, pu{tanje u rad i zah-teve za ugradnju i odràvanje, ne pred-stavlja nikakav rizik ili predstavlja samonajmanji rizik spojiv sa kori{}enjem pro-izvoda, a koji se smatra prihvatljivim iusagla{enim sa visokim nivoom za{titebezbednosti zdravlja ljudi.

Odgovornost za usagla{enost proiz-voda sa propisanim zahtevima ima proiz-vo|a~. Pod proizvo|a~em se podrazume-va fizi~ko ili pravno lice pod ~ijim ime-nom se proizvod stavlja na trì{te. Proiz-vo|a~ projektuje i izra|uje proizvod, od-nosno dora|uje, ozna~ava, sklapa, pakujegotov proizvod, ili vr{i izmenu na ve} po-stoje}em proizvodu tako da se on moèsmatrati novim proizvodom, a sve to radistavljanja na trì{te EU.

Proizvo|a~ moè imati svog ovla{}e-nog predstavnika u EU, koji u njegovoime i za njegov ra~un moè preuzeti iz-vesne obaveze – davanje izjave o usagla-{enosti proizvoda sa traènim propisima,stavljanje CE znaka na proizvod, davanjeizjave o usagla{enosti. Ovla{}eni pred-stavnik ne odgovara za usagla{enostproizvoda u procesu proizvodnje, ~ak ikada je u svojstvu podugovara~a u~e-stvovao u njegovoj proizvodnji.

Ukoliko je proizvo|a~ iz tre}e zemlje inema ovla{}enog predstavnika u EU, uvo-znik je duàn da dostavi tehni~ku doku-mentaciju nadzornom trì{nom organu(obaveza ~uvanja dokumentacije postoji10 godina od datuma izrade poslednjegproizvoda na koji se ista odnosi).

Distributer je odgovoran za stavljanjeproizvoda na trì{te za koji je znao ili jena osnovu stru~nog znanja i adekvatnedokumentacije mogao znati da je opasan.

Po direktivi, obavezna je identifikaci-ja proizvo|a~a na proizvodu (u vidu lo-goa, itd.). Ukoliko nije mogu}e identifi-kovati proizvo|a~a, odgovorno je lice ko-je je stavilo proizvod na trì{te EU.

Ukoliko neispravan proizvod prouzro-kuje {tetu, prema direktivi o odgovorno-sti (85/374/EEC), proizvo|a~ mora da na-doknadi {tetu, ukoliko je ve}a od 500EUR. Obaveza proizvo|a~a postoji 10 go-dina od stavljanja proizvoda na trì{teEU, a o{te}ena strana moè zahtevati na-knadu {tete u roku od 3 godine.

Proizvo|a~ nije duàn da plati od{te-tu u slu~ajevima kada: nije plasirao proiz-vod na trì{te, ukoliko je {teta nastalanakon pu{tanja proizvoda u prodaju, ka-

da je neispravnost posledica manjkavosti

propisa, ako u vreme stavljanja proizvoda

na trì{te nau~no-tehni~ko znanje nije bi-

lo na odgovaraju}em nivou da bi se mo-

glo uo~iti postojanje neispravnosti. U cilju

pra}enja bezbednosti proizvoda koji se

stavljaju na trì{te, predvi|ena je obave-

za dràva ~lanica da imenuju organe koji

vr{e trì{ni nadzor i sprovode odgovara-

ju}e mere.

CE oznaka

Stavljanjem CE oznake proizvo|a~ po-

tvr|uje da proizvod ispunjava sve zahte-

ve predvi|ene relevantnim direktivama i

da je obavljen postupak ocenjivanja usa-

gla{enosti.

Proizvo|a~ tako|e mora dati izjavu o

usagla{enosti (EC deklaracija).

Proizvo|a~i ispunjavaju zahteve nave-

dene u direktivama ukoliko primene

evropske harmonizovane standarde na

koje postoji povezivanje u datoj direktivi

Novog pristupa.

Ukoliko se na proizvod ne odnosi

bar jedna od direktiva novog pristupa,

na njega nije potrebno da se stavi CE

oznaka.

Prednost CE oznake je u tome {to on

predstavlja neku vrstu “trgovinskog paso-

{a za proizvod” za EU trì{te, tj. omogu-

}eno mu je slobodno kretanje po ovom

trì{tu, na koje zemlje ~lanice ne mogu

uticati zabranom, osim ukoliko neke od

odredbi direktiva nisu primenjene isprav-

no ili ukoliko postoji rizik koji nije bio

predvi|en pomenutim direktivama.

Stavljanje CE oznake je obavezno:

– za sve nove proizvode za koje vaè di-

rektive Novog pristupa, gde god da su

proizvedeni, a stavljaju se na trì{te EU

– za polovne proizvode koji se stavljaju na

trì{te EU iz tre}ih zemalja

– za proizvode koji su ve} bili na trì{tu

EU, ali su u toj meri pretrpeli izmene da

se mogu smatrati novim proizvodima.

Ovla{}enje za stavljanje CE oznake

imaju proizvo|a~ ili njegov ovla{}eni

predstavnik. Oblik oznake je propisan. �

izvoz na trì{te EUPI[E: dr Dragan [kobalj

Niska konkurentnost srpske privrede predstavlja vode}i faktor na{eg visokog i rastu}eg deficita u trgovini sa EU.

Autor ovog teksta je zaposlen u preduze}u VUJI] Valjevo


RUSKA industrija papira iceluloze ve} se nalazi usredi{tu vrlo dinami~nog

procesa evolucije u kojem po-staje sve va`nija na proizvod-noj karti sveta. Njezin izvoz}e se zna~ajno pove}avatiprate}i proizvodnju u kojudanas ve} ulaù sve va`nijesvetske multinacionalne kom-panije iz bran{e, a prerada dr-veta }e u svim segmentimanaglo porasti.

Se~a tri puta manja od etata

Politi~ka stabilnost koju jeu proteklih desetak godina uovoj zemlji instalirao Putin,reflektuje se i na privrednetokove, pa se svi drvoprera|i-va~ki kapaciteti znatno pove-}avaju. Uz prisuatvo stranihulaganja veliki motor prome-na ~ini nagli porast standarda

ve}ine stanovni{tva, posebnosrednje klase koja kupuje no-ve ku}e, novi name{taj i svevi{e pove}ava potro{nju. Jo{uvek se veli~ina ruskog trì{tane moè meriti sa trì{tem Ki-ne ili Severne Amerike, ali jeneosporno da se radi o rastu-}im trendovima. Preko 20%svih {umskih rezervi nalazi seu ovoj najve}oj zemlji sveta, apomenuta firma iz Finskesmatra da bi realni godi{njietat u Rusiji mogao biti oko500 miliona metara kubnih, ada se ne ugroze principi odr-ìvog gazdovanja {umama.Sada se u Rusiji prose~no go-di{nje se~e oko 170 milionametara kubnih drveta, od ~e-ga se oko 50 miliona kubikaizvozi u susednu Kinu, ali }enova poreska politika kojastupa na snagu naredne godi-ne, ograni~iti ili skoro potpu-no eliminisati izvoz trupaca.

Visoka taksa na izvoz trupaca

Kako su u martu 2008. go-dine takse na izvoz trupacamekog drveta iznosile oko 15eura po kubnom metru, iste }eslede}e godine iznositi skoro50 eura po kubiku {to }e dove-sti do raskidanja mnogih izvo-znih poslova i sru{iti sve kalku-lacije, pogotovo one na ve}ojudaljenosti. Brezovo drvo jeoslobo|eno izvoznih carina do2011. godine. To je vrlo sna`naporuka ruske vlade koja je ja-sno dala do znanja da èli pro-izvode visoke dodatne vredno-sti unutar ruskih granica. Tone}e pro}i bez posledica nasvetskom trì{tu. Mogu}a suznatna pove}anja cene trupa-ca, kao i nestabilnost na trì-{tu rada jer }e pilanarima tre-bati izvesno vreme da proiz-vodnju usmere u ve}i nivo fi-

nalizacije. Finci tako|e razma-traju prilike oko isporuke tru-paca u Kinu i mogu}e pojaveilegalnog prekograni~nogtransporta, a kao najve}a `rtvaspominje se upravo Finska ko-ja je svoju dana{nju snagu upreradi drveta i proizvodnjipapira poslednjih godina bazi-rala upravo na ruskoj sirovini.

Razvoj uz primenunovih tehnologija i standarda

Ve} sada je u Rusiji pet od{est velikih polana i drvoprera-|iva~kih firmi u stranim ruka-ma, a Rusi su vlasnici manjihpilana i postrojenja. Najve}aulaganja ostvarili su ameri~kaINTERNATIONAL PAPER i ruskaILM GRUPA. Oni ~ine najsna-`niju drvnu grupaciju u Rusijikoja }e uloìti 1,5 milijardi do-lara u tri velike fabrike uevropskom delu Rusije, ali i uSibirskij oblasti. Pro{le godineje donet novi Zakon o {uma-ma koji je otklonio mnoge ne-poznanice i trasirao razvoj koji}e u {umarstvu, ali i u preradidrveta pratiti nove tehnologijei primena novih standarda.Prelazni period za primenunovih zakonskih normi iznosidve godine. [uma }e ostati uvlasni{tvu dràve, ali su predvi-|ene koncesije na period od49 godina. �

Finska firma Poyry u Rusiji zapo{ljava 260 inènjeraKoliko je va`no na trì{tu biti prvi, govori upravo slu~aj ove kosultantske finske firme ko-ja je ve} desetlje}ima prisutna na ruskom trì{tu. Pro{le godine je preuzela vode}u ruskuinènjersku i projektantsku ku}u specijalizovanu za projekte u drvnoj i papirnoj industri-ji. Dalje delovanje u Rusiji podrazumeva uvaàvanje novog stanja, sada{njih standarda inormi.

Jedan od izvr{nih direktora finske firme koji je u protekle dve decenije u~estvovao u vi{eod sto projekata u Rusiji, smatra da ova zemlja stvara sve bolje uslove za ulaganja i da }ese oni sve vi{e pobolj{avati, a upiti za ulaga~kim projektima su ve} sada tri do ~etiri putave}i nego u ostatku sveta.

Rusija }e ubrzo dominiratina svetskoj sceni prerade drveta

Iz sveta

PI[E: Marijan Kavran

Prema prognozama finske consalting firme Poyry Forest Industry RUSIJA }e ubrzo postati glavno sredi{te ulaganja u preradu drveta jer se od mogu}eg etata od 500 miliona kubika, danas se~e samo jedna tre}ina.

Upiti za ulaganja u drvnu industriju Rusije su tri do ~etiri puta ve}i nego u ostatku sveta.

Preu

zeto

iz ~

asopis

a D

rvo-n

amje

{taj




Rast izvoza oblovine

evropske

Uzajedni~kom saop{tenjuevropskih udruènja pi-lanara (EOS) industrije

{per-plo~a (FEIC) i proizvo|a-~a parketa (FEP) polazi se uprvom redu od zna~aja drvneindustrije za evropski region.Tako se navodi da je 2005.godine ukupna vrednost pro-izvodnje iznosila zna~ajnih229 milijardi eura. U obzir suuzete ~lanice EU. Sa aspektaprivrednog razvoja pojedinihregiona va`na uloga se ogle-da u broju radnih mesta kojeova industrija obezbe|uje uevropskoj zajednici. Drvna in-dustrija ukupno upo{ljava 2,3miliona ljudi.

U saop{tenju se konstatu-je da je prerada drveta bila umogu}nosti da pro{iri svoj na-stup i u~e{}e na trì{tu, ali dasu se istovremeno javili velikiproblemi u snabdevanju drv-nom sirovinom. Pove}ana po-tro{nja usled pojave novihu~esnika na trì{tu zao{trila jesituaciju, {to je dovelo do po-skupljenja oblovine. Istovre-meno na evropskom trì{tu jezabeleèn rast uvoza finalnih

izvoza se odvija pri tome pre-

ko pove}ane tra`nje pre sve-

ga li{}ara dok se situacija sa

~etinarima moè oceniti kao

stabilna. Tako se za 2006. go-

dinu navodi izvoz od milion t

li{}arskih trupaca, {to u odno-

su na 2004. predstavlja rast

od 50%. Udruènja za kraj

2007. godine iznose procenu

rasta od 80%. U nastavku kao

najva`nije vrste za evropski

i polufinalnih proizvoda oddrveta i sve intenzivniji na-stup, uglavnom, azijskih ze-malja koje konkuri{u pre sve-ga jeftinom radnom snagom.

Izvoz trupaca odnosnooblovine (li{}ara i ~etinara) iz25 ~lanica unije prema anali-zama navedenih udruènja jeod 2004. godine u porastu i2006. godine koli~inski izvozje dostigao 2,9 miliona t. Rast

izvoz li{}ara se navode hrast,bukva i topola. Isporukeuglavnom idu u Kinu i drugeazijske zemlje. Posebno pritome zabrinjava izvoz hrasta injegov rast je poguban presvega za male i srednje prera-|iva~e i za njih }e nabavkaove prioritetne vrste postatijako oteàna.

Pored odliva drvne sirovi-ne istovremeno se beleì i

PRIREDILA: dipl.ing. Magdalena Franc

Evropska drvna industrija pogo|ena odlivom i visokim cenama drvne sirovinepreko svojih udruènja organizovano nastupila u odbrani svojih interesa pred

pojavom novih u~esnika na trì{tu.

Prema preliminarnim podacima ulaz porud`binskih naloga HOMAG group AG Schopfloch u

vrednosti od 747 miliona eura se pove}ao za 19%. Promet je sa ostvarenih 837 miliona eura

zabeleìo rast od 13%, a proizvodnja je sa ukupnom vredno{}u od 860 miliona eura ostvarila rast

od 16%. To su podaci sa kojima je poznati proizvo|a~ ma{ina i postrojenja za preradu drveta

iza{ao u javnost pre pola godine.

Vrednost porud`binskih naloga iznosila je 31. decembra 2007. godine 255 miliona eura {to, u

odnosu na kraj 2006. godine, predstavlja plus od 32%. Prema re~ima predstavnika grupacije, 2007.

pokrenuta profitabilna dinamika u potpunosti je omogu}ila o~ekivani rast. Stoga posmatraju}i

2007. godinu, gledamo na najbolju godinu u istorijatu firme. U odnosu na ostvareni rast prometa

iznadproporcionalni plus u finansijskom rezultatu se moè, prema dr Brenku objasniti preko kon-

sekventnog menad`menta tro{kova i nastavljenog rasta produktivnosti.

Trgovanje akcijama firme HOMAG na berzi tako|e je dobro obavljeno. Prema berzanskim

tro{kovima i anga`manu saradnika odre|eni menad`ment je doveo do rasta za to karakteristi~nih

pokazatelja (Ebitda +21% ili na 103,3 miliona eura i Ebt + 38% ili na 71,3 miliona eura).

Teku}a 2008. poslovna godina prema dosada{njim rezultatima }e opravdati optimizam u pred-

vi|anjima. Tako je ve} u prva ~etiri meseca 2008. godina ulaz porud`binskih naloga bio iznad

plana. Stoga se za 2008. godinu o~ekuje ukupan rast prometa od najmanje 6% sa najmanje pro-

porcionalnim rastom Ebitda. Kod godi{nje dobiti od u~e{}a investitora, predstavnik firme ra~una

sa jasnim iznadproporcionalnim plusom od 30%, jer }e se pobolj{ati rezultat kad su u pitanju ka-

mate i neutralisati berzanski tro{kovi, a posebni efekti se o~ekuju od reforme poreske politike.

HOMAG group AG

Izvanredni rezultati poslovanja

oktobar 2008.

stalni rast cena. Pri tome glav-ni igra~i na trì{tu Kina i njeniproizvo|a~i bez ve}ih pote-{ko}a mogu platiti i skupu si-rovinu zahvaljuju}i upravokonkurentnosti po pitanjutro{kova proizvodnje.

Isporu~ena oblovina izEvrope se u Kini i drugim azij-skim zemljama prera|uje u fi-nalne i polufinalne proizvodeizme|u ostalog u parket, {peri name{taj. Ovi proizvodi seprema iskazu udruènja reek-sportuju na evropsko trì{te.Rast uvoza name{taja, parke-ta, {perplo~a iz Kine pokazujezavidnu i opasnu dinamiku. Uzadnjih pet godina se uvoz{perplo~a uve}ao ~ak desetputa dok se za uvoz parketanavodi rast od 164%. Uvozname{taja je zadnjih godinabeleìo kontinuirani rast poprose~noj stopi od 30%. Koli-~ina i cena ovih proizvoda di-rektno uti~u na konkurentskusposobnost evropske drvneindustrije.

Potra`nja finalnih i polufi-nalnih proizvoda vi{e nije ori-jentisana na doma}e trì{te ievropske proizvo|a~e, ve} najeftine proizvode iz uvoza.Sve vi{e se konstatuje nelojal-na konkurencija uzrokovanadamping cenama. Ovakavrazvoj }e dovesti u pitanje op-stanak pre svega prera|iva~asa manjim kapacitetom locira-nih u unutra{njosti i izme{te-nih u odnosu na trgovinske itransportne centre.

Orijentisanost kineskihuvoznika na Evropu leì u ~i-njenici da je ruska vlada viso-kim izvoznim carinama znat-no oteàla izvoz drvne sirovi-ne, a neke zemlje poput Ka-nade su sasvim zabranile njenizvoz. S druge strane kineskicarinski sistem prati naglorazvijenu drvnu industriju i

njene iznadprose~ne potrebekoje ne moè zadovoljiti nadoma}em trì{tu, mnogim po-godnostima za uvoz drvne si-rovine i reeksport finalnihproizvoda.

Stoga udruènja EOS, FEPi FEIC smatraju da se zaevropsku drvnoindustrijskugranu negativni uticaj u ovommomentu ispoljava u prvomredu kroz visoke cene drvneoblovine kao i oteànu na-bavku usled nedovoljne po-nude.

Upozorava se i na ~injeni-cu da su propisi koji odre|ujuekolo{ke norme i uslove zaza{titu na radu u Evropi samnogo stroìjim kriterijumi-ma nego {to je to slu~aj reci-mo u Kini gde se ~esto de{avada su plasirani proizvodi znat-no ispod svakog minimalnogkriterijuma kad su u pitanjuzdravstveni uticaji i za{titakrajnjeg korisnika. Isto takoslaba je za{tita radnika u pro-izvodnji te je tako izme{tanjeevropske proizvodnje vanokvira zajednice nespojivo saciljevima Kjoto protokola.

Za evropsku drvnoindu-strijsku granu negativni uticajusled pojave novih u~ensnikana trì{tu ispoljava se u pr-vom redu kroz visoke cenedrvne sirovine kao i oteànunabavku usled pove}ane po-tra`nje odnosno odliva na no-va trì{ta. Stoga EOS, FEP, FE-IC, apeluju na izvr{ne organeevropskih institucija da reagu-ju na novu vrlo nepovoljnu si-tuaciju na evropskom trì{tupreduzimanjem odre|enihprotivmera. U tom cilju sepredlaù dugoro~ni ugovoriizme|u drvne industrije i {u-marstva, odnosno vlasnika {u-ma. U krajnje nepovoljnim si-tuacijama predlaù se tako|ei antidamping mere. �

ozbiljno poga|a

drvoprera|iva~e


JJeelleennaa MMaattii}} -- ~~iivviilluukk TT((HH))RREEEE

Insistiranje na pojednostavljenju

re{enja proizvoda u svim njego-

vim segmentima, a ujedno i na

kvalitetu ukupno postignutog

rezultata. Primenjen je materijal

koji se pojavljuje kao ostatak u

proizvodnji drugih proizvoda.

(Izrada prototipa na bazi restlo-

va drveta finansirana je od stra-

ne Ministarstva za nauku, a izra-

du prototipa od restlova krista-

lana nastala je u saradnji sa fir-

mom Zoomont). Stabilna kon-

strukcija se postiè standard-

nom tehnologijom i sa malim brojem operacija. Funkcija slobodnostoje-

}eg ~iviluka je unapre|ena tako {to se tokom perioda kada se na koristi

odlaè na zid i predstavlja interesantno grafi~ko - skulpturalno re{enje.

Kako pomiriti potrebu za stvaranjem i konstantno nestajanje pri-rodnih resursa? Kako u procesu dizajna uspostavljaju}i red dovo-dimo u pitanje opstanak prirodnog reda? Da li su dizajneri zaistapostali opasna vrsta, kako je govorio Viktor Papanek, analiziraju-}i aspekte industrijskog dizajna i njegove masovne proizvodnje.

Iako je ekonomija u upotrebi materijala i energije bila osnovafunkcionalizma i modernizma sa po~etka pro{log veka, danas napo~etku ovog, nakon decenija masovne proizvodnje i konzumeri-zma, posledice su nesagledive. Dizajn i arhitektura, u svom pro-cesu stvaranja, proizvodnje i kori{}enja, su odgovorni za 40-50%zaga|enja i utro{ka energije na planeti.

U razvijenim zemljama sveta prisutan je stav da je promena u pri-stupu dizajnu i prizvodnji neophodnost, a mnogobrojni primeri

ve} dokazuju da je mogu}e stvarati upotrebni predmet, ali ne nau{trb ograni~enih resursa planete. Iako jo{ uvek u najve}oj merikao ideja, napor i potreba da budu}i proizvod mora biti ekolo{kiodgovoran, sve je vi{e realnih primera u dizajnu i arhitekturi kojiza svoj osnov imaju odrìvi pristup - dizajn koji ima u vidu pro-blem ìvotne sredine; dizajn i arhitektura koji koriste ekolo{ke ilirecikliraju}e materijale i alternativne izvore energije; dizajn kojipronalazi novi estetski senzibilitet nude}i odrìva re{enja.

Srbija je danas ponovo na po~etku ozbiljnijeg industrijskog razvo-ja i jo{ uvek na po~etku uspostavljanja ozbiljne saradnje izme|uproizvodja~a i dizajnera. Iako ovo nisu pozitivni aspekti situacije,sa jedne strane oni mogu biti povoljni za postavljanje novih stan-darda koji uklju~uju odrìv pristup u dizajnu, u trenutku kada sestvaraju temelji nove proizvodnje. Obzirom da je svest i znanje oodrìvom pristupu u dizajnu jo{ uvek na niskom nivou, neophod-no je raditi na stalnoj afirmaciji ove teme, kroz razli~ite formepromovisanja: izlo`be, radionice, web-prezentacije, publikacije;pri ~emu je potrebno obra}ati se i povezivati sve glavne aktereva`ne za ovu oblast, od dizajnera i arhitekata, preko proizvo|a~a,adekvatnih institucija, medija, studenata…

U galeriji O3one, u Beogradu, polovinom septembra, odràna jeizlo`ba Redesign your mind 2 posve}ena afirmisanju teme odrì-vog pristupa u dizajnu. Ova izlo`ba je nastavak istoimene izlo`beodràne u vreme Belgrade Design Week, u maju 2007. godine.

Izlo`ba je predstavila gotove proizvode i idejne koncepte dizajnakoji u svom pristupu uklju~uju aspekte odrìvog dizajna - efika-snost funkcije i materijala, redizajniranje starog predmeta, upo-treba otpada, u{teda energije, veza sa prirodom, dizajn za kori-snika, dizajn koji ima pri~u, koji uklju~uje razli~ite socijalne grupe,dizajn koji u eksperimentalnom smislu istraùje temu i mogu}no-sti odrìvog pristupa ili na duhovit na~in daje odgovor na aktuel-nu ekolo{ku krizu…

U~esnici ovogodi{nje izlo`be Redesign your mind 2 bili su: Miho(Beograd), Tanja Todorovi} ([abac - New York), Senja (Beograd),Poligon grupa + Jelena Prekajski (Beograd), Tarle (Beograd),M:ome (California), Jelena Mati} (Beograd), od-do arhitekti (Beo-grad), Sestres (Beograd), Kako Ko (Beograd), Jovana Bogdanovi}(London – Beograd) i Mr|a I Dimitriou (London).

Autori projekta Redesign your mind su od-do arhitekti/www.od-do.com/.

Izloèni prototipi na Redesign your mind 2, bilo da su instalacije imakete, ili predmeti spremni za upotrebu, imali su za cilj da po-krenu pitanje ekolo{ke i socijalne odgovornosti dizajnera, kao ida podstaknu proces aktivnog mi{ljenja u smeru stvaranja kreativ-nih odrìvih re{enja.

Ideja autora projekta Redesign your mind, je da afirmi{e projektedizajnera zasnovanih na odrìvim principima, kao i saradnju dizaj-nera i proizvo|a~a zasnovanu na novom vrednosnom sistemu ukome se postavlja pitanje ìvotnog ciklusa jednog proizvoda: odnjegovog porekla u resursima energije i materijala, kao i nakonproizvodnje i prodaje. Promi{ljen pristup dizajnera, znanje inìnje-ra i zdrava tehnologija proizvo|a~a, zajedno moraju pronalazitiput do odrìve proizvodnje.

Informacije o projektu Redesign your mind na web-straniciwww.redesignyourmind.org.

Zanmljivosti iz sveta dizajna - REDESIGN YOUR MIND

PI[E: Nata{a Ilin~i}

MM::oommee -- ddoouubblleewwoooodd -- ppoolliiccaa

Za na{u doublewood policu iskoristili smo preostale i odba-

~ene komade sa gradili{ta koji se naj~e{}e bacaju i pretvo-

rili ih u lep i prakti~an proizvod, smanjuju}i uticaj na pove-

}anje otpada na deponijama u Americi. Ponovo smo upo-

trebili drvo sa gradili{ta i reciklraju}e metalne plo~e od opla-

te. Policu nismo poslali na izlo`bu jer èlimo da ukaèmo

da je va`no koristiti lokalne materijale i izbegavati negati-

van uticaj transporta, kaù autori.

INFO: Gra|evinski otpad sa gradili{ta je veliki problem u

Americi. Vi{e od 130 miliona tona otpada sa lokacija gradi-

li{ta odlaè se na deponije sveke godine.

Projekat posve}en odrìvom pristupu

oktobar 2008.

PPoolliiggoonn ggrruuppaa ssaa JJeelleennoomm PPrreekkaajjsskkii

-- wwuunnddeerr bbaauumm

Ukrasi za jelku su napravljeni od otpada-

ka furnira iz fabrike za proizvodnju na-

me{taja. Dimenzije ukrasa su approx. 70

x 70 mm i 110 x 110 mm. Vrste furnira

poti~u od razli~itog drveta: hrasta, bu-

kve, jele, vengea, indijskog oraha…

INFO: Ukupna vrednost {ume, uklju~uju-

}i njenu ekolo{ku i za{titnu funkciju, i do

deset puta je ve}a u odnosu na trì{nu

cenu drveta.

TASA je monta`no-demonta-

`na. Sastoji se iz 6 elemenata -

6 OBS plo~a (plo~e koje se pro-

izvode od drvnog otpada).

Osmi{ljena je tako da se ukla-

panjem lako sastavlja. Veza iz-

me|u plo~astih elemenata ~ine

rajberi koji onemogu}avaju da

se TASA rasklopi prilikom upo-

trebe. Kada je rasklopljena,

plo~e se lako odlaù i pogodne

su za transport.

oodd--ddoo aarrhhiitteekkttii -- ssttoolliiccaa 7755%% -- 2255%%

Napravile smo stolicu koja treba da ima funkciju manje caffe stolice, poput

hoklice sa niskim izvrnutim naslonom, na kojoj se moè neformalno sedeti u

caffeima… Stolica je spoj drveta (u proizvodnji najprisutnijeg prirodnog mate-

rijala koji nestaje) i reciklirane plastike (najprisutnijeg ve{ta~kog materijala ~iji

se otpad uve}ava), kaù autori.

Obloga na naslonu stolice od restlova plastike simulira fabri~ki izliven naslon od

reciklirane plastike!

INFO: Sa jedne strane imamo ekolo{ki zahtev da ne bude plasti~nih predmeta

ve} da su napravljeni od drveta, a sa druge strane je zahtev da se {uma {to je

manje mogu}e se~e. Tu je konflikt zahteva… I jedan i drugi su opravdani, ali

balans mora da postoji - Uprava za {ume.

Projektovana {umovitost teritorije Srbije je 42%. Sada{nji stepen {uma iznosi

manje od 30%.

u dizajnu

Foto

:JJee

lleennaa

KKoosstt

ii}}

JJoovvaannaa BBooggddaannoovvii}} -- kkuu}}iiccaa zzaa mmaallee ppssee -- TTAASSAA


Ve} sam naziv razli~itih vrsta name{taja, upu}uje na odre|enu sli-ku ili predstavu koju imamo o tom komadu. Tako se od policeo~ekuje da je pravougaona, stabilna, dobro iznivelisana i podelje-na na horizonatale i vertikale. Upravo ovaj klasi~an oblik ~iniobjekat prepoznatljivim za svakoga iako neki elementi mogu bitiizmenjeni. [ta se de{ava kada se javljaju ve}a odstupanja od nor-mi oblikovanja ustanovljenih navikom i konvencijama?

Rad na izradi projekta i nacrta je po pravilu metodi~an i racional-ni razvojni proces, ali se nekada javljaju slu~ajni aspekti i nekon-trolisane okolnosti. Tako|e, konstruktivne, dekorativne i oblikov-ne asocijacije koje se name}u pri konvencionalnom pristupu pro-jektovanja uvek iznova provociraju dizajnere i dovode do neplani-ranih, neobi~nih rezultata. Naj~e{}e takvi projekti nailaze na nera-zumevanje {ire javnosti i zavr{avaju se konceptualnim re{enjima, a re|e izradom prototipova, javnim izlaganjima i proizvodnjom.

Ali kada dizajnerima, proizvo|a~ima ili marketin{kim stratezimazaista po|e za rukom da na trì{te uspe{no plasiraju dizajn supro-tan o~ekivanjima, tada dolazi do zamene paradigmi i uspe{no di-zajnirani komadi postaju glavni promoteri proizvo|a~a i autora.

Ovako izrazito individualizovan dizajn, podràn je od tzv. kultur-nih industrija, manjih proizvo|a~a name{taja, ~iji rad primarno ni-je okrenut profitu. Njihov na~in da se suprostave prezasi}enom tr-

ì{tu je proizvodnja svesno polarisanih proizvoda koji propagirajukulturu razli~itosti i izraziti individualizam.

Ako sagledamo sve uzorke za raskidanje sa uobi~ajenim re{enjimau dizajnu name{taja, glavni pokreta~ u osnovi je razvoj tehnologi-je i materijala. Me|utim nezanemarljiv uticaj su i duboke socio-kulturne promene, koje danas susre}emo u svim segmentima na-{eg ìvota. Pomislimo samo na sve ve}u mobilnost, promene u sfe-ri profesionalnog ìvota, migracije u okviru ekonomskih klasa...

Odstupanjem od normi, od uobi~ajenog, dolazi se do re{enja kojelako upadaju u o~i i potro{a~i ih povezuju sa pojmom uvrnuto. Ia-ko ovakvi radovi naj~e{}e provociraju ~u|enje kod ljudi, oni bi tre-balo i da ih podsti~u na razmi{ljanje o o~ekivanjima, obrascimapona{anja i kontekstu uobi~ajenih predstava o svakodnevnom ì-votu. U tom slu~aju ova nastojanja imaju smisla, jer preispituju na-{e tradicionalne tvrdnje i tako otvaraju nove perspektive i podsti-~u bolje tendencije u dizajnu. �

PI[E: mr Jelena Mati}

Poigravanje sa normama oblikovanja u savremenom dizajnu

Stolica Panton (1967),Verner Panton.

Stolica sa potpuno inova-tivnim oblikom izvedenimu plastici, koji nije bilo mo-gu}e ni izvesti u drvenojvarijanti.„Ne radim i nikada nisamradio kao drugi“, rekao jedanski dizajner, koji jeu{ao u istoriju dizajna na-me{taja zahvaljuju}i svomposebnom, umetni~ki in-dividualnom rukopisu, ali ieksperimantisanju sa no-

vim materijalima i tehnologijama u oblasti ve{ta~kih materijala. On jeve} tokom pedesetih godina dvadesetog veka napravio objekte za sedenje na naduvavanje, ali oni tada nisu nai{li na veliku pa`nju ujavnosti jer su bili ispred svog vremena.

Sklopiva stolica Start (1993),Konstantin Gr~i}, proizvo|a~Kapelini

Mali model stolice koji je pro-izvo|a~u poslat po{tom, o{te-}enje u transportu i bez kon-sulatacija sa dizajnerom, izra-|en je prototip u razmeri 1:1.Rezultat koji je proistekao izslu~ajnosti, toliko se dopao au-toru da je odlu~io da ne menjanjen oblik.

Klimavi regal Wackelregal, (1999),Konstantin Gr~i}, proizvo|a~ NilsHolger Morman

Konstrukcija regala, koja je sasta-vljena iz devet vertikalnih okru-glih nosa~a i polica, nije stabilna.Labilnost konstrukcije se smanjujetek optere}ivanjem polica. Upra-vo njen iskrivljeni karakter, kojipredstavlja njenu privla~nost ineobi~nost je nastao neplanirano.Tek kada je do{lo do problema saukru}ivanjem konstrukcije nastalaje ideja da se labilnost prihvati iod mane je nastala vrlina.

Stolica Segala (2007), Franco Poli

Klasi~nom materijalu ({per) jezahvaljuju}i savremenoj tehno-logiji (CNC), data nova uloga ukonstrukciji, a samim tim jedobijen karakteristi~ni dizajnstolice.


UZ prisustvo velikog broja {umar-skih stru~njaka i li~nosti iz pri-vrednog i politi~kog ìvota u Pri-

vrednoj komori Novog Sada,poslednjeg dana septembra, na izuzet-no sve~an na~in, uru~ena je zvani~napotvrda JP Vojvodina{ume, kojom sepotvr|uje da se {umama Vojvodine ga-zduje, uz primenu me|unarodnih stan-darda, na ekonomski isplativ, ekolo{kiprihvatljiv i socijalno pravedan na~in.Sertifikaciju vojvo|snskih {uma, po in-dividualnom metodu i prema progra-mu FSC, izvr{ila je kompanija SGS Beo-grad ~iji je direktor Marinko Ukropinauru~io dokument o sertifikovanim {u-mama Marti Taka~, generalnom direk-toru JP Vojvodina{uma.

Pozdravljaju}i prisutne ispred Jav-nog preduze}a Vojvodina{ume i u svo-je ime, generalni direktor, gospo|aMarta Taka~ je rekla:

- Ovo priznanje shvatamo kao po-tvrdu zna~ajnog doprinosa na{eg pred-uze}a unapre|enju gazdovanja {uma-ma na principima odrìvog razvoja,kao i priznanje svim onim institucijamai pojedincima koji su nas u procesu ser-tifikacije podràvali i na taj na~in zna-~ajno uticali da u na{em opredeljenjuistrajemo do ostvarenja postavljenogcilja. U projektu sertifikacije aktivno suu~estvovali Institut za nizijsko {umar-stvo i ìvotnu sredinu, Uprava za {ume,Zavod za za{titu prirode Srbije, Mini-starstvo poljoprivrede {umarstva i vo-doprivrede, Ministarstvo za za{titu ì-votne sredine, Sekretarijat za poljopri-vredu, vodoprivredu i {umarstvo, Se-kretarijat za za{titu ìvotne sredine iPrivredna komora Vojvodine. Posebnobi èlela da naglasim zna~aj i ulogugospodina Jana Grnje, vlasnika predu-ze}a za preradu drveta Jela iz Gajdo-bre, koji se prvi susreo na evropskom

SSeerrttiiffiikkaacciijjaa {{uummaa jjee jjeeddaann oodd nnaajjbbrr`̀ee rraazzvviijjeenniihh fflleekkssiibbiillnniihh aallaattaa kkoojjii ssee mmoo`̀ee

kkoorriissttiittii zzaa pprriillaaggoo||aavvaannjjee {{uummaarrssttvvaa ssaavvrreemmeenniimm sshhvvaattaannjjiimmaa ooddrr`̀iivvoogg

uupprraavvlljjaannjjaa.. JJaavvnnoo pprreedduuzzee}}ee VVoojjvvooddiinnaa{{uummee oopprreeddeelljjeennoo jjee ddaa ggaazzdduujjee

{{uummsskkiimm rreessuurrssiimmaa nnaa ooddrr`̀iivv nnaa~~iinn,, {{ttoo pprreettppoossttaavvlljjaa eekkoonnoommsskkii iissppllaattiivv,,

eekkoolloo{{kkii pprriihhvvaattlljjiivv ii ssoocciijjaallnnoo pprraavveeddaann nnaa~~iinn ggaazzddoovvaannjjaa,, kkrroozz uussaavvrr{{aavvaannjjee

mmeettooddaa rraaddaa ii rraazzvviijjaannjjee ooddggoovvoorrnnoossttii zzaa ssttaannjjee ii uunnaapprree||eennjjee {{uummsskkiihh rreessuurrssaa..

OOvvoo jjee nnaarroo~~iittoo zznnaa~~aajjnnoo zzaa pprriimmaarrnnuu ii ffiinnaallnnuu ddrrvvnnuu iinndduussttrriijjuu,, kkoojjaa nnaa oovvaajj

nnaa~~iinn iimmaa oobbeezzbbee||eennuu sseerrttiiffiikkoovvaannuu ssiirroovviinnuu zzaa iizzrraadduu pprrooiizzvvooddaa oodd ddrrvveettaa

zzaa kkoojjee nnee ppoossttoojjee ooggrraannii~~eennjjaa ppllaassmmaannaa nnaa ttrr`̀ii{{ttiimmaa rraazzvviijjeenniihh zzeemmaalljjaa..

MMee||uuttiimm,, oovvoo ppooddrraazzuummeevvaa ddaa ppoorreedd sseerrttiiffiikkaacciijjee {{uummaa ii {{uummsskkiihh pprrooiizzvvooddaa,,

ttrreebbaa pprriissttuuppiittii ii sseerrttiiffiikkaacciijjii llaannaaccaa nnaaddzzoorraa uu cciilljjuu ssttiiccaannjjaa CCooCC sseerrttiiffiikkaattaa

((CChhaaiinn ooff CCuussttooddyy)) kkoojjii ssee iizzddaajjee zzaa kkoonnttrroolliissaannii pprreevvoozz ii pprreerraadduu ddrrvveettaa

ii pprrooiizzvvooddaa oodd ddrrvveettaa,, oodd {{uummee pprreekkoo pprroocceessaa oobbrraaddee ddoo ffiinnaallnnoogg pprrooiizzvvooddaa

–– iissttaakkllaa jjee ddiipp..iinngg.. MMaarrttaa TTaakkaa~~,, ggeenneerraallnnii ddiirreekkttoorr JJPP VVoojjvvooddiinnaa{{uummee,,

pprriimmaajjuu}}ii ddookkuummeenntt oo sseerrttiiffiikkaacciijjii {{uummaa VVoojjvvooddiinnee..

IIssttiinnsskkaa vveerriiffiikkaacciijjaa sseerrttiiffiikkaacciijjee {{uummaa ssee,, ddaakkllee,, mmoo`̀ee oossttvvaarriittii uukkoolliikkoo

ddrrvvoopprreerraa||iivvaa~~ii pprriissttuuppee pprroocceessuu sseerrttiiffiikkaacciijjee tteehhnnoolloo{{kkoogg pprroocceessaa pprreerraaddee

ddrrvveettaa {{ttoo }}ee ssttvvoorriittii uusslloovvee zzaa nneessmmeettaann pprriissttuupp mmee||uunnaarrooddnnoomm ttrr`̀ii{{ttuu..

Od trajnog do


Dipl. ing. Marta Taka~, generalni direktor JP Vojvodina{ume

trì{tu sa problemom plasmana neser-tifikovanih proizvoda i koji je jedan odinicijatora cele pri~e o sertifikaciji {umau Vojvodini.

- Poslednjih decenija su sve izraè-niji zahtevi stru~ne i {ire javnosti name|unarodnom i nacionalnom nivouza racionalnim kori{~enjem prirodnihpotencijala {umskih ekosistema, a {toiziskuje posebno definisanje ciljeva ina~ina upravljanja {umama. Sertifikaci-ja {uma je jedan od najbrè razvijenihfleksibilnih alata koji se moè koristitiza prilago|avanje {umarstva savreme-nim shvatanjima ”odrìvog upravlja-nja“. Javno preduze}e “Vojvodina{u-me” opredeljeno je da gazduje {um-skim resursima na odrìv na~in, {topretpostavlja ekonomski isplativ, eko-lo{ki prihvatljiv i socijalno pravedanna~in gazdovanja, kroz usavr{avanjemetoda rada i razvijanje odgovornostiza stanje i unapre|enje {umskih resur-sa – istakla mje dipl.ing.{umarstvaMarta Taka~.

Garancija za odrìvo gazdovanje{umama se obezbe|uje pristupanjemprocesu sertifikacije {uma po jednomod vi{e postoje}ih modela. Mi smo se unedostatku nacionalnih standardaopredelili za FSC model sertifikacije {u-ma (Forest Stewardship Council) u ko-

me tre}a strana, kao nezavisno sertifi-kaciono telo, u na{em slu~aju kompa-nija SGS Group preko svoje kancelarijeu Beogradu, u okviru svog SGSQualifor Programme-a, daje pisanu ga-ranciju (sertifikat) da je neki proizvod,metod ili usluga u skladu sa odre|enimzahtevima generi~kih FSC standarda. Una{em slu~aju sertifikat predstavlja po-tvrdu da Javno preduze}e Vojvodina{u-me odrìvo gazduje poverenim {uma-ma uz po{tovanje pomenutih me|una-rodnih standarda, odnosno principa ikriterijuma.

- Sertifikacija {uma je izvr{ena poindividualnom modelu, {to zna~i da susertifikatom obuhva}ene sve {ume ko-je su poverene JP Vojvodina{uma.Ovim se nedvosmisleno potvr|uje dadrvo kao sirovina za mehani~ku i he-mijsku preradu, kao i proizvodnjuenergije, poti~e iz {uma kojima se od-govorno i kontrolisano gazduje. Ovo jenaro~ito zna~ajno za primarnu i final-nu drvnu industriju, koja na ovaj na~inima obezbe|enu sertifikovanu sirovinuza izradu proizvoda od drveta za kojene postoje ograni~enja plasmana na tr-ì{tima razvijenih zemalja. Me|utim,ovo podrazumeva da pored sertifikaci-je {uma i {umskih proizvoda treba pri-stupiti i sertifikaciji lanaca nadzora u

cilju sticanja CoC sertifikata (Chain ofCustody). CoC sertifikat je sertifikat ko-ji se izdaje za kontrolisani prevoz i pre-radu drveta i proizvoda od drveta, od{ume preko procesa obrade do final-nog proizvoda za kupca – istakla je ge-neralni direktor JP Vojvodina{umeMarta Taka~.

- Nakon sticanja sertifikata, isprednas se postavlja dugoro~na obavezaprimene FSC standarda u gazdovanju{umama, kao efikasnog mehanizmaunapre|enja rada i gazdovanja {uma-ma, uz dosledno po{tovanje zakonskihpropisa, dugoro~nih i godi{njih plano-va gazdovanja. Na ovaj na~in se stvara-ju uslovi za trajno unapre|enje stanja{uma, kao i proizvodnju drvnih i nedr-vih proizvoda, uz istovremeno obezbe-|ivanje brojnih op{tekorisnih funkcija{uma (proizvodnja kiseonika, depono-vanje ugljenika, ublaàvanje klimatskihpromena, za{tita od erozije, spre~ava-nje zasipanja hidroakumulacija i dru-gih). Pored toga, doprinosi se sprovo-|enju me|unarodnih obaveza iz broj-nih prihva}enih konvencija i deklaraci-ja (Ministarska konferencija za za{titu{uma Evrope, Rio konferencija - Agen-da 21, Konvencija o za{titi biodiverzi-teta, CITES konvencija, Okvirna kon-vencija o klimatskim promenama - Kjo-to protokol...), koje se odnose na o~u-vanje ìvotne sredine i za{titu prirode.

- Dozvolite da naglasim, da od pre ~etri godine VIZIJA poslovne politike menad`menta koji vodi JPVojvodina{ume je sinteza tradicional-nog vojvo|anskog {umarstva i prime-na najsavremenijih metoda gazdova-nja {umama u Evropi i svetu, {to pod-razumeva, da je klju~ uspe{nog poslo-vanja u strukturno–sistemskim i psi-holo{kim promenema, koja menjaju~itavu poslovnu filozofiju, {to je direk-tan rezultat kvalitetnog, pa`ljivog iposve}enog upravljanja – naglasila jeMatra Taka~. - Javno preduze}e Vojvo-dina{ume karakteri{e odrìvo i inte-gralno gazdovanje {umama. Da to ni-je samo na papiru, pravi primer je da2008. godinu zavr{avamo, sa jednestrane, dobijanjem Plaketa od Zavoda

Javnom preduze}u Vojvodina{ume sve~ano uru~en sertifikat o odrìvom gazdovanju {umama prema programu FSC

odrìvog gazdovanja {umama


za za{titu prirode Srbije, za uspe{nusaradnju i doprinos unapre|enju za{ti-te prirode Srbije. IUCN, Svetska unijaza za{titu prirode, uru~ila je povelju JPVojvodina{ume kao partnerskoj orga-nizaciji za razvoj evropskog zelenogpojasa u Srbiji – European Green Belt.SRP Gornje podunavlje krajem pro{legodine, odlukom Sekretarijata ramsar-ske konvencije, stavljeno na zvani~nulistu me|unarodno zna~ajnih vla`nihpodru~ja prema Ramsarskoj Konvenci-ji. SRP Gornje podunavlje tako postajetre}e ramsarsko podru~je kojim upra-vlja JP Vojvodina{ume, pored SRPObedska bara i Labudovog okna usklopu SRP Deliblatska pe{~ara. A sadruge strane izuzetnim uspehom sma-tramo {to smo od nezavisnog ~asopisaEkonomist Biznis Top progla{eni naju-spe{nijim preduze}em u sektoru {u-marstva i drvo-prera|iva~ke industrije,po parametrima uspe{nog trì{nog po-slovanja.

- Kvalitet upravljanja za{ti}enimprirodnim dobrima, uspe{no gazdova-

nje ekonomskim {umama, primena na-uke u {umarstvu, podizanje novih {u-ma i unapre|enje stanja postoje}ih, nebi bilo mogu}e ostvariti bez tesne sa-radnje sa osniva~em, Skup{tinom Auto-nomne pokrajine Vojvodine, nadle-`nim ministarstvima i pokrajinskim se-kretarijatima, Institutom za nizijsko {u-marstvo i ìvotnu sredinu i Zavodomza za{titu prirode Srbije.

Imala sam potrebu da jo{ jednomspomenem navedene institucije, jer jeovaj sertifikat rezultat zajedni~kog de-lovanja, ali i zajedni~ka dugoro~napreuzeta obaveza.

I na kraju, posebno bih htela da sezahvalim, svim zaposlenima u JP Voj-vodina{ume, {to su uloìli svo svojeznanje i mogu}nosti da dobijemo FSCsertifikat i {to su shvatili da je jedinipravi put, put razvoja i prilago|ava-nja svetskim standardima, jer su topravila koja svima nama garantujukvalitetniji i lep{i ìvot – rekla je nakraju Marta Taka~, generalni direktorJP Vojvodina{ume. �

Foto

: J.

Rad

iji~i

}

Javno preduze}e Vojvodina{umePetrovaradin je osnovano 2002. go-dine od strane Skup{tine autonom-ne pokrajine Vojvodine. Preduze}eu svom sastavu ima pet delova, odkojih ~etiri {umska gazdinstva, [GNovi Sad Novi Sad, [G Sremska Mi-trovica Sremska Mitrovica, [G Som-bor Sombor i [G Banat Pan~evo ijedan specijalizovani deo preduze-}a za lov i lovni turizam Vojvodina-{ume - Lovoturs Petrovaradin.

Osnovna delatnost preduze}a jeodrìvo gazdovanje {umama, lovi{ti-ma i ribolovnim vodama, kao i upra-vljanje za{ti}enim prirodnim dobri-ma.

Preduze}e gazduje sa 115 hiljadahektara {uma i {umskog zemlji{ta,14 otvorenih i ogra|enih lovi{ta,upravlja sa 16 za{ti}enih prirodnihdobara, a korisnik je {uma i {um-skog zemlji{ta u okviru jo{ 7 za{ti}e-nih prirodnih dobara, uz primenunajnovijih nau~nih dostignu}a, pro-verenih prakti~nih iskustava, savre-menih tehnologija i podr{ku nau~-nih i obrazovnih institucija.

I pored ~injenice da Vojvodinapredstavlja podru~je sa najniòm {u-movito{}u u Evropi sa oko 7,1%, {u-me kojima gazduje Javno preduze}eVojvodina{ume predstavljaju najpro-duktivnije {ume u Srbiji, a u okvirukojih posebno treba ista}i {ume hra-sta lu`njaka u posavini i plantaè vi-sokoproduktivnih sorti topola i vrba.

Pored navedenih {uma visokogkvaliteta i produktivnosti, JP Vojvo-dina{ume gazduje i zna~ajnom povr-{inom za{titnih {uma na podru~juDeliblatske i Suboti~ko - horgo{kepe{~are.

Lovi{ta, pored lovno - turisti~-kog zna~aja, imaju izuzetno va`nuulogu u za{titi i o~uvanju vrednoggenofonda krupne divlja~i, kao {tosu: evropski jelen, srna i divlja svinja.

Preduze}e raspolaè i zna~ajnimkapacitetima u semenskoj i rasad-ni~koj proizvodnji, ~ijem se razvojupoklanja posebna pa`nja, kaoosnovnom preduslovu za podizanjenovih {uma i pove}anje stepena {u-movitosti Vojvodine.

Javno preduze}e

Vojvodina{ume

Petrovaradin


SGS Grupa (Société Générale de Surveillance), @eneva, je po bro-ju zaposlenih i globalnoj mreì najve}a svetska kompanija za ve-rifikaciju, kontrolisanje i sertifikaciju kvaliteta. Osnovana 1878.godine, SGS Grupa sada zapo{ljava preko 53.000 eksperata u vi-{e od 150 zemalja, u 800 filijala i 350 laboratorija na svih {est kon-tinenata.

Glavna podru~ja SGS delatnosti su:· ispitivanje i kontrolisanje kvaliteta i kvantiteta svih vrsta roba,· sertifikacija sistema menad`menta kvalitetom (ISO 9000, ISO

14000, HACCP, ISO 22000, GLOBALGAP, OHSAS 18000, SA 8000, TS16949, FSC, CoC...),

· sertifikacija proizvoda i usluga (CE evropske direktive, GOST Rsertifikati…),

· monitoring nad robom i investicijama,· procena vrednosti objekata i opreme.

U me|unarodnoj trgovini SGS je postao nezaobilazan partner ~i-ji sertifikat je u mnogim slu~ajevima uslov za naplatu akreditiva,a u slu~aju eventualnih reklamacija i arbitraà, koje se odnose nakvalitet ili kvantitet robe, omogu}uje potpunu za{titu klijentimapred svim me|unarodnim arbitra`nim sudovima.

SGS Beograd d.o.o. osnovan je od strane SGS Grupe septembra2001. godine kao njen punopravni ~lan, sa zadatkom razvojakompanije na teritoriji Srbije i Crne Gore. SGS Beograd trenutnozapo{ljava 65 stalno zaposlenih eksperata razli~itih profila. SGSBeograd je akreditovan po standardu ISO 17020 kao ovla{}enakontrolna organizacija. Glavna kancelarija se nalazi u Beogradu,dok se ostale poslovnice nalaze u Baru i Novom Sadu. U sastavu

kompanije je i najsavremenije opremljena i akreditovana premastandardu ISO 17025 laboratorija, locirana u Novom Sadu sa mo-gu}no{}u {irokog opsega ispitivanja velikog broja poljoprivred-nih i prehrambenih proizvoda.

Agri sektor sara|uje sa svim najve}im proizvo|a~ima i prera|i-va~ima poljoprivrednih proizvoda (Delta, MK Group, Sojapro-tein, Dunavka, Dijamant, Sunce Sombor i td.) kao nezaobilaznipartner u nadzoru, kontroli kvaliteta i kvantiteta, programimaprovere genetske modifikovanosti (GMO), kontrolisanju i serti-fikacija proizvoda organskog porekla u unutra{njoj i me|una-rodnoj trgovini.

Sektor za Sertifikaciju sistema menad`menta kvalitetom je ostva-rio izuzetno zna~ajne reference i izvr{io sertifikaciju preko 400kompanija me|u kojima su JP Termoelektrane Nikola Tesla, He-mofarm Koncern, Srbija{uma, Vojvodina{ume, DUNAV Osigura-nje, Privredna Komora Srbije, Sojaprotein, Privredna Komora Cr-ne Gore, US Steel Serbia, JP \erdap, MK Commerce, HOLCIM, NE-STLE i drugi. Sertifikacija je vr{ena po standardima ISO 9001, ISO14001, HACCP, ISO 22000, OHSAS 18001, TS 16949, FSC za sertifi-kaciju {uma i CoC za sertifikaciju lanca proizvodnje u drvnoprera-|iva~koj industriji i drugo.

U sektoru ispitivanja robe {iroke potro{nje CTS (Consumer te-sting Services) vr{i se kontrola i ispitivanje, ve} u zemlji izvoznikarobe koja se isporu~uje u na{u zemlju, ~ime se na vreme {titi in-teres uvoznika i krajnjeg potro{a~a sa aspekta kvaliteta, zdrav-stvene ispravnosti i bezbednosti. Tako|e se u na{oj savremenojlaboratoriji po nalogu Poljoprivredne inspekcije obavlja ispitiva-

POSLEDNJEG dana septembraove godine u Privrednojkomori Novi Sad, u no-

vom Master centru, na izuzet-no sve~an na~in, dodeljena jezvani~na potvrda JP Vojvodi-na{ume, kojom se potvr|ujeda se {umama Vojvodine ga-zduje na ekonomski isplativ,ekolo{ki prihvatljiv i socijalnopravedan na~in. Skoro dve go-dine, od strane nezavisnogme|unarodnog sertifikacio-nog tela, trajala je procedurapredocenjivanja odrìvog ga-zdovanja {umama. Sertifikaci-ju vojvo|anskih {uma po indi-vidualnom modelu izvr{ila jekompanija SGS Beograd ~iji jedirektor Marinko Ukropinauru~io dokument o sertifiko-vanim {umama Marti Taka~,generalnom direktoru JP Voj-vodina{ume. Ovom sve~anom~inu prisustvovao je ve}i broj{umarskih inènjera kao i viso-ki predstavnici vlasti.

[ta podrazumeva sertifika-cija i koji su to poslovi kompa-nije SGS Beograd, pitali smodirektora ove firme.

- Dodela sertifikata podra-zumeva dobijanje zvani~nepotvrde koja podrazumevauvo|enje i primenu me|una-rodnih standarda u proces ra-da, odnosno u konkretnoj si-tuaciji gazdovanje {umama naekonomski isplativ, ekolo{kiprihvatljiv i socijalno pravedanna~in - kaè generalni direktorSGS Beograd, Marinko Ukropi-na. - Ina~e SGS Beograd je deovelike kompanije SGS GROUP~ije je sedi{te u @enevi, a tagrupacija je najve}a svetskakompanija za poslove ispitiva-nja i kontrole kvaliteta i kvan-titeta svih vrsta roba, zatimpodru~je sertifikacije sistemamenad`menta kvalitetom, kaoi sertifikacije proizvoda i uslu-ga. SGS GROUP je prisutna u

150 zemalja sveta i ima preko53 hiljade zaposlenih ekspera-ta. SGS Beograd je jedna odtih filijala, a osnovani smo presedam godina i bavimo se is-tim poslom kojim se bavi na{agrupacija, a to je ispitivanje ikontrola kvaliteta i poslovisertifikacije.

Sertifikacija je, o~igledno,vrlo va`na ne samo za na{u pri-vredu, nego i za svetsku privre-du uop{te. Treba, me|utim, re-}i da je sertifikacija za na{u pri-vredu relativna novost, ne{to{to nam se name}e kao obave-za i neminovnost, isto kao {totreba ista}i da je najve}i brojfirmi u razvijenom svetu tezahteve implementirao i firmeposeduju sertifikate.

[to se ti~e samih sertfikataizdatih za sertifikaciju {umatreba re}i da od ukupno 933izdata sertifikata u celom sve-tu, pod FSC akreditacijom koja

je ina~e najrasprostranjenijaakreditacija, a koja pokriva vi-{e od pola svetskog trì{ta,odnosno povr{ine {uma, gru-pacija SGS je izdala vi{e od450 {to potvr|uje da je SGSGROUP u svetu apsulutni lideru poslovima sertifikacije {uma.

- Poslednji doga|aj je ser-tifikacija {uma kojima gazdujeJP Vojvodina{ume gde smouspeli da kompletiramo jedaninternacionalni tim koji je izvr-{io sertifikaciju {uma na pod-ru~ju Vojvodine, a taj tim }edalje raditi na sertifikaciju {u-ma kojima gazduje JP Srbija{u-me, gde je do sada serifikovansamo jedan dao, konkretnosertifikovane su {ume [G BO-RANJA iz Loznice - obja{njavana{ sagovornik. - Zvani~nompotvrdom o sticanju sertifikataza odrìvo gazdovanje {uma-ma po individualnom metodui sticanjem SFC sertifikata o

Sertifikacija uslov

SGS Grupa


nje sirovina i gotovih poljoprivrednih i prehrambenih proizvodapre pu{tanja robe u promet. Ovaj sektor je zaduèn za uzorkova-nje i ispitivanje izvorskih mineralnih voda u saradnji sa vode}omevropskom laboratorijom, SGS Frezenius Institutom.

U oblasti INDUSTRIJE, (gde spadaju usluge Projekt Monitoringa,nadzora i Inènjera po ugovoru) SGS ima zna~ajne internacional-ne reference. SGS Beograd je akreditovan za poslove ispitivanjaelektri~nih i gromobranskih instalacija, elektri~ne i ma{inskeopreme kao i sudova pod pritiskom u skladu sa doma}im propisi-ma i evropskim direktivama i standardima.

Na{a kompanija je jedina u Srbiji koja je sposobna da pruì uslugeKolateral menad`menta, odnosno Monitoringa nad zaloènom ro-bom u okviru kreditnih aran`mana. Banke sa kojima sara|ujemo uovoj oblasti su Raiffesenbank, Banca Intesa, UNICREDIT, Findome-stic banka, Erste Bank, Piraeus Bank, Hypo-Alpe-Adria Bank, Ko-mercijalna banka, SGYB. Ove banke su nas odabrale i uvrstile na li-stu pouzdanih partnera za pruànja usluga Tehni~ke ekspertize iprocene trì{ne vrednosti opreme i nekretnina.

U uslugama kontrolisanja i ispitivanja robe u oblastima Nafta iGas (Oil and Gas) i Minerali (Minerals) SGS Beograd, tako|e imazna~ajne reference i klijente kao {to su US STEEL, HOLCIM, TITAN,NIS Naftagas, Lukoil, OMV, DAXIN, Rafinerija Pan~evo, AZOTARAPan~evo, FERTIL itd.

SGS Beograd u pruànju svojih usluga koristi resurse mati~nekompanije SGS, putem stalne intranet poslovne mreè, kao i di-rektnim angaòvanjem iskusnih eksperata iz traènih oblasti.

odrìvom gazdovanju {uma-ma, JP Vojvodina{ume su umogu}nosti da kupcima ponu-

de asortiman {umskih drvnih inedrvnih proizvoda iz sertifi-kovanih {uma, uz istovremeno

obezbe|ivanje brojnih op{te-korisnih funkcija {uma, a to je,prakti~no, prvi korak za izla-zak na svetsko trì{te. Me|u-tim, verifikacija procesa sertifi-kacije {uma moè se ostvaritipod uslovom da industrija zapreradu drveta pristupi proce-su sertifikacije tehnolo{kogprocesa prerade drveta, a timese, prakti~no, stvaraju usloviza nesmetam pristup me|una-rodnom trì{tu - kaè gospo-din Ukropina.

- S obzirom na na{e puno-pravno ~lanstvo u SGS GROUP,sve akreditacije koje posedujena{a grupacija, SGS Beogradmoè kao punopravan ~lan dakoristi. Zna~i, akreditacija pod-razumeva ovla{}enje od FSC-a,u konkretnom sli~aju ovla{}e-nje za sertifikaciju {ume, iovla{}enja od najpoznatijihakreditacionih ku}a za drugeoblasti sertifikacije. Konkretno,to zna~i, da bi se bavili poslomsertifikacije, potrebno je daimamo ovla{}enje za te poslo-ve, jer postoje standardi pokome su ku}e akreditovane istandardizovane. Za nas vaìstandard ISO 17020, to je stan-dard za akreditaciju kontrolnihku}a i sertifikacionih tela, aimamo i standard 17025 koji seodnosi na labaratorije - kaèdirektor Ukropina.

SGS Beograd je u mogu}-nosti da izda bilo koji sertifi-kat za bilo koje trì{te sveta ito je prednost za doma}u pri-vredu koja moè da se obratina jedno mesto i da na osnovuna{ih ispitivanja i uputstava, usvoj proces reda ili u svoj pro-izvod implementira odgovara-ju}e norme iza kojih sledi iz-

davanje sertifikata. I da pono-vim jo{ jednom: sertifikat kojise izdaje za sistem upravljenjai gazdovanja {umama je doku-ment kojim se potvr|uje da se{umama gazduje na ekonom-ski ispravan, ekolo{ki prihva-tljiv i socijalno pravedan na~in.Ali, to je prvi korak, jer efektiprocesa sertifikacije {uma mo-gu se ostvariti samo pod uslo-vom da drvoprera|iva~ke fir-me pristupe procesu sertifika-cije tehnolo{kog procesa pre-rade drveta, a to }e omogu}itinesmetan izlazak na svetskotrì{te.

Prakti~no, firme koje sebave preradom drveta moralebi da usvoje sertifikaciju svojeorganizacije, svoje proizvod-nje, {to podrazumeva da }eefikasno upravljati kvalitetomi to je standard ISO 9001, za-tim da }e upravljati meramaza{tite ~ovekove okoline naekolo{ki prihvatljiv na~in, a toje standard ISO 14001, i da }euvesti sve mere bezbednostiza{tite radnika na radu, to jestandard OHSAS 18001. To sustandardi koje bi firme izoblasti prerade drveta trebaloda usvoje kako bi imale stabi-lan sistem koji bi kasnija mo-gao da omogu}i da se sertifi-kat CoC - Chain of Custodystalno odràva. Naravno da jenemogu}e sve to uraditi od-jednom. Treba i}i korak po ko-rak, ali je logi~an put da sekrene od standarda ISI 9001.To je op{ti, generi~ki standardupravljanja procesima u firmikoji garantuje konstantan ni-vo kvaliteta proizvoda uz mi-nimum tro{kova, zavr{ava na{sagovornik. �

Na{ sagovornik Marinko Ukropina, direktor firme SGS Beograd

za izlazak na svetsko trì{teVerifikacija procesa sertifikacije {uma moè se ostvariti pod uslovom da industrija za preradu drvetapristupi procesu sertifikacije tehnolo{kog procesa prerade drveta, a time se, prakti~no, stvaraju uslovi za nesmetan pristup me|unarodnom trì{tu.

SGS Beograd Ltd, Boè Jankovi}a 39, 11000 Beogradtel. +381 11 39 79 833, 39 79 844, 39 78 773, 39 78 774

www.sgs.com

Sertifikat odrìvog gazdovanja {umama, generalnom direktoru

JP Vojvodina{ume, gospo|i Marti Taka~ uru~io je

generalni direktor kompanije SGS Beograd Marinko Ukropina


KAO {to je i najavljivanoiz Ivanjice stiè potvrdada je postrojenje za

preradu drvnog ostatka pu-{teno u rad i pre roka koji jepreduze}e sebi postavilokao zadatak.

Pou~eni iskustvom iz svo-jih fabrika u Italiji i Sloveniji,da je investicija u opremu zapreradu drvnog ostatka in-vesticija u budu}nost drvneindustrije, prvo zbog svemanje ponude na trìstu dr-veta, a drugo zbog iskori{}e-nja materijala koji se malokoristi i predstavlja ekolo{kiproblem, novi vlasnici fabri-ke iverice u Ivanjici, grupaFantoni primenili su oproba-ni recept i u ovoj situaciji. Zamanje od dve godine kolikoje pro{lo od privatizacije, fa-brika [PIK Iverica je prepo-ro|ena, a najva`niju novinu~ini tehnologija za preradusvih vrsta drvnog ostatka.

Danas je u Ivanjici insta-lirana potpuno nova linijaza kori{}enje piljevine i sit-nog rastresitog drvnog ma-terijala vredna preko500.000 eura koja je spo-sobna da svojim kapacite-tom prihvati i preradi svekoli~ine drvne piljevine kojese mogu prikupiti u regio-nu. Pored linije za preradupiljevine instalirana je pot-puno nova linija za preradusvih vrsta drvnog ostatkabez obzira na poreklo, vrstudrveta i dimenzije. Nova li-nija je prilago|ena strukturidrvnog ostatka koji se moèna}i kao nus produkt u pri-marnoj preradi drveta napilanama, a tako|e i u fi-nalnoj preradi u vidu krup-nog otpatka koji se dobijanakon krojenja elemenataod drveta.

Najve}i izazov u uvo|e-nju nove tehnologije bio jezadràvanje kvaliteta plo~a

[PIK IvericaPUNOM SNAGOM SA

Autor ovog teksta je direktor firme [PIK Iverica Fantoni u Ivanjici

Nekoliko detalja iz preduze}a [PIK Iverica u Ivanjici


koje su oduvek imale epitetnajboljih upravo zbog struk-ture sirovine, odnosno bilesu prepoznatljive po viso-kom sadràju najkvalitetni-jeg ivera.

Nova tehnologija upravoje uspela da iz drvnog ostat-ka dobije iver visokog kvali-teta koji po svojim svojstvi-ma potpuno zamenjuje iverdobijen klasi~nim na~inomiveranja standardnog drve-ta. Dodatak predstavlja pot-puno nov sistem za separaci-ju ivera nakon su{enja gdese najfinije ~estice odvajajuza spoljni sloj ~ime se posti-è najvi{i kvalitet zavr{nogsloja kakav plo~e ranije nisuimale, jedan deo ivera sapotrebnim dimenzijama ideu srednji sloj ~ime se pove-}avaju fizi~ko mehani~kasvojstva plo~e, a deo iverakoji ne zadovoljava potreb-ne strandarde vra}a se po-novo na mlevenje nakon ~e-ga ponovo ide na separaciju.

Zahvaljuju}i ukupnim in-vesticijama koje su doneletehnolo{ku inovaciju, a kojesu vredne skoro 5 milionaeura, a ostvarene su tri go-dine pre predvi|enog roka,[PIK Iverica se kandidovalaza regionalni sabirni centarza prikupljanje drvnogostatka i proizvodnju kvali-tetne iverice.

Rezultati delovanja novetehnologije ve} su vidljivi uregionu zapadne Srbije gdese retko moè sresti drvniotpad koji je ranije predsta-vljao problem zaga|enja vo-dotokova i drugih sredinagde se nekontrolisano odla-gao i spaljivao.

Investicija je omogu}ilaproizvodnju oko deset hilja-da metara kubnih sirove plo-~e iverice na mese~nom ni-vou, u debljinama od 10 do28 mm. U pogonu za ople-menjivanje u toku jednogdana proizvede se oko 7.000m² oplemenjenih plo~a iveri-ce, {to je oko 4.000 m³ namese~nom nivou. Opleme-

njena iverica se proizvodi upreko 50 razli~itih dezena sapapirnom folijom koju proiz-vodi jedna fabrika u Italiji izsastava grupe Fantoni.

[PIK Iverica je uspela zadve godine, od ulaska u sa-stav grupe Fantoni, da po-vrati stari sjaj, donese jednunovu nijansu italijanskog sti-la i u~vrsti svoje pozicije natrì{tu Balkana sa tendenci-

jom pove}anja obima proiz-vodnje.

Period sajmova name{ta-ja je period u kojem [PIK Ive-rica èli da se potpuno pred-stavi svojim starim, a i novimkupcima u jednom novomsjaju sa kvaltetom koji je do-bijen kao rezultat spoja srp-skog iskustva i tradicije i no-vih tehnologija i znanja kojeje donela italijanska kompa-nija Fantoni. �

Zahvaljuju}i ukupnim investicijama koje su donele tehnolo{ku inovaciju, a koje su vredne skoro 5 miliona eura, a ostvarene su tri godine pre predvi|enog roka, [PIK Iverica se kandidovala za regionalni sabirni centar za prikupljanje drvnog ostatka i proizvodnju kvalitetnih plo~a iverice.

i Fantoni GROUPNOVOM TEHNOLOGIJOM

PI[E: Mili} Spasojevi}

TEORIJA je jedno i to je u re-du, ali praksa je ne{to sa-svim drugo. Zvu~i pozna-

to? Ko vam ovo kaè zasu{enje drveta, taj ne poznajeni teoriju ni praksu. Zbog sa-svim jednostavnog razloga: te-oretska znanja moraju se pri-menjivati u procesu su{enjadrveta. Zna~ajno olak{anje je{to je najve}i deo tih znanjave} sadràn u opremi su{are,kao i na~inu i programimaupravljanja. Ne sme se, me|u-tim, ni sve prepustiti automati-ci. înjenica da je vrednostgra|e ~esto ve}a od vrednostisame su{are to ne dozvoljava.Retko se doga|a da ~itava {ar-à bude upropa{tena (ne za-boravite ipak da je dovoljnoda se to desi samo jednom!),ali se po pravilu javlja duètrajanje su{enja i ve}a potro-{nja energije. Svi proizvo|a~i usvojim uputstvima traè od ko-risnika da se ljudski faktoruklju~i u sam proces su{enja,jer automatika nije svemogu-}a, upravo zato {to postojeodre|ene razlike u teoretskomi prakti~nom pristupu ili preci-znije re~eno zbog nemogu}-

nosti da se teoretska znanjapreto~e u savr{enu opremu.Naredni primeri to ilustruju.

Naravno da je potrebnopo}i od vla`nosti drveta. Zane-marimo ovde, kao op{te po-znat, problem nepreciznostielektrovlagomera u visokimpodru~jima vla`nosti, ve} }ebiti istaknuto ne{to drugo.Vla`nost drveta, jer je ono“ìv” materijal, varira izme|udasaka u su{ari, varira po de-bljini i duìni gra|e. Varijacijavla`nosti po debljini gra|e jedovela do dva pristupa proiz-vo|a~a opreme: jedni propisu-ju da se sonde ubadaju na 1/2debljine, a drugi na 1/3. U pr-vom slu~aju sonde }e meritimaksimalnu vla`nost {to prak-ti~no daje opreznije, ali duèsu{enje, a u drugom tzv. sred-nju vla`nost {to je ne{to rizi~-nije, ali brè. Dalje, ve}ina pro-izvo|a~a grupi{e sve vrste dr-veta u ~etiri klase {to je svaka-ko uop{tavanje, i neke vrstejednostavno odstupaju odpredvi|enih krivih. Varijacijesvojstava u okviru iste vrste dr-veta su dodatni razlog odstu-

panja, ali i npr. prisustvo reak-cionog drveta na mestu gde jesonda ubodena moè bitiuzrok lo{eg merenja.

Uzorkovanje materijala(odre|ivanje koje }e daske bitikontrolne) je od izuzetne va-`nosti. Naravno da je bolje ko-ristiti {to ve}i broj sondi, ali jeprimarna stvar gde se oneubadaju, a ne koliko ih ima.Potpuno slu~ajan odabir dasa-ka }e dati najpribli`niju vred-nost srednjoj vla`nosti gra|e.Ne sme se, me|utim, zaboravi-ti cilj su{enja. Naj~e{}e je po-trebno imati srednju vla`nost,ali ukoliko je zbog dalje proiz-vodnje potrebno da npr. nijed-na daska ne bude na kraju su-{enja vla`nija od 12%, onda jemnogo bolje za kontrolne iza-brati najvla`nije daske u {arì.

Mesto i na~in ubadanjasondi u izabranu dasku su ta-ko|e bitni. Neka novija istraì-vanja pokazuju da je svejednoda li se sonde ubadaju uprav-no ili paralelno sa vlakancima,u ~elo daske, na 10 cm ili 1 mod ~ela... Ipak, preporuka jedràti se uputstva proizvo|a-~a. Potrebno je pri tom imati uvidu da, ukoliko daska sadrì iradijalne i tangencijalne delo-ve, ubadanje u tangencijalnideo moè dati nerealne rezul-tate, jer se tangencijalni delovibrè su{e.

Postoji i problem preci-znog merenja vla`nosti vazdu-ha. Gre{ke merenja vla`nostivazduha mogu dovesti i dogre{aka su{enja. U su{aramase naj~e{}e meri ravnote`navla`nost (EMC, Ugl). Osnovna

Teorija i praksa

prednost ovog metoda je jed-nostavnost. Plo~ice (karton~i}i)koje se koriste za merenje rav-note`ne vla`nosti su od celu-loznih vlakana. Ova se vlaknapona{aju potpuno isto kao idrvo (primaju ili otpu{taju vla-gu u zavisnosti od klime va-zduha) {to nosi sa sobom dvemane ovog postupka: inercijui histerezis sorpcije. Ovo zna~ida plo~icama treba odre|enovreme (15-20 minuta) da rea-guju na vazduh koji cirkuli{e,kao i da se razli~ito pona{ajupri primanju odnosno otpu-{tanju vlage. Ukoliko se va-zduhu u su{ari snizi relativnavla`nost sa jedne na drugu,niù vrednost, a potom vratina isto, ravnote`na vla`nostkoju mere plo~ice }e biti niànego na po~etku iako su po-novo uspostavljeni isti para-

metri klime. Pored ovih nedo-stataka, sva istraìvanja poka-zuju da vrednosti ravnote`nevla`nosti odgovaraju relativ-noj vla`nosti vazduha samo uopsegu 20-85%. Van ovog op-sega (u fazi zagrevanja, kon-

dicioniranja) podatke koje daju plo~ice treba uzeti sa rezervom.

Slede}i bitan parametar jetemperatura vazduha, jedanod glavnih parametara za vo-|enje procesa. Osim {to sluìkao parametar reìma su{e-nja, izmerena temperatura va-zduha sluì i za kompenzacijumerenih vrednosti vla`nostidrveta i ravnote`ne vla`nosti.Razlog je {to elektri~ni otpor(preko koga se posredno od-re|uje vla`nost drveta) zavisi iod temperature. Uglavnom suu su{ari temperatura vazduhai temperature plo~ica i gra|edovoljno bliske da je gre{kakoja se pravi kori{}enjem tem-perature vazduha za kompen-zaciju zanemarljiva. Ipak, to-kom faze zagrevanja tempe-ratura drveta je nià (ponekadi zna~ajno nià) od tempera-ture vazduha {to dovodi dotoga da automatika pokazujeniè vrednosti vla`nosti drvetaod realnih. Po{to se ovo doga-|a kada je drvo jo{ uvek siro-vo, elektrovlagomeri su sve-jedno neprecizni tako da ovagre{ka merenja ne dolazi doizraàja. Tokom hla|enja sedoga|a obrnuto, pa elektro-vlagomeri pokazuju vi{e vred-nosti od realnih. Zbog toga jeuvek potrebno te podatkeuzeti sa rezervom ili sa~ekatinekoliko ~asova pre kona~nogmerenja vla`nosti.

Uticaj izbora reìma su{e-

nja, bez obzira da li se koristi

proizvo|a~ki ili modifikovani

reìm, na brzinu i kvalitet su-

{enja je ogroman. Posle izbora

reìma, tokom su{enja neop-

hodno je pratiti i po potrebi

menjati parametre su{enja, ali

i pa`ljivo posmatrati vrednosti

koje pokazuje svaka sonda.

U tabeli je pokazano na

primeru koliko se razlikuju pa-

rametri u su{ari u zavisnosti da

li se su{enje vodi po najvla`ni-

joj dasci ili po prose~noj vred-

nosti. U slu~aju vo|enja po

maksimalnoj vrednosti para-

metri bi u su{ari bili daleko

blaì (temperatura 42ºC, rav-

note`na vla`nost 13%) nego

ukoliko se su{enje vodi po

prose~noj vla`nosti (tempera-

tura 50ºC, ravnote`na vla`nost

8%). Dakle, odabir koje }e

sonde biti aktivne u pojedinim

fazama su{enja moè presud-

no uticati na brzinu, odnosno

kvalitet su{enja. Proizvo|a~i

opreme su odavno shvatili da

je korisnik jednako bitan kao i

automatika i kreiraju softvere

koji su sve pregledniji i lak{i za

kori{}enje. îni se da je sada

glavni problem {to, paralelno

sa svim unapre|enjima mo-

gu}nosti opreme, teoretska i

prakti~na znanja korisnika idu

u suprotnom smeru. �

u su{enju drveta

Tabela – Primer uticaja izbora aktivnih sondi na parametre su{enja

PI[E: mr Goran Mili}

Autor ovog teksta je asistent na [umarskom fakultetu u Beogradu

Nova EGGER fabrika Radauti,priprema se za ozbiljan ula-zak i prisustvo na tržište ze-malja centralne i istočne Evro-pe. Jedinstven logistički kon-cept dve fabrike: Unter-radlberg/Austrija i Radau-ti/Rumunija, podrazumeva jošbolju podršku poslovnim part-nerima u Srbiji.

Referentni proizvod – Euro-

dekor 18 mm (melaminskioplemenjene ploče) uskla-dišten je u 90 dekora, s pra-tećim proizvodima u odgo-varajućoj boji. Laminati,ABS trake u dve izvedbe: 2 i0,4 mm. Ovaj koncept izba-lansiranih dekora prematržišnim potrebama i najno-vijim evropskim trendovima,ima zadatak da distributeri-ma omogući brze isporuke irasterećenje sopstvenih skla-dišta, a proizvođačima većiizbor i brzu reakciju.

9900 ddeekkoorraa nnaa sskkllaaddiiššttuu zzaa bbrrzzee iissppoorruukkee

U globalnom svetu, razvojni ciklusi mnogih

proizvoda su sve brži i kraći. Industrija na-

meštaja i enterijera takođe reaguje na ova-

kav trend, što se može primetiti po sajmovi-

ma u protekle dve godine. Egger takođe nu-

di svake godine nova konkretna rešenja za

one koji se bave proizvodnjom nameštaja i

opremanjem enterijera, čime diktira trendo-

ve u svojoj oblasti. DIRECTIONS koncept sa

izborom od 9 dekora je mala kolekcija

sačinjena od najnovijih svetskih trendova za

dekore i strukture, predviđena za partnere

srednje i istočne Evrope. Novi dekori daju

mogućnost proizvođačima, ne samo da

prate trenutne promene, nego da aktivno

postanu deo njih, kao i da se pozicioniraju

u sam vrh dizajnerskih kretanja na tržištu.

Referentniji proizvođači u Srbiji već beleže

prve uspehe s novim dekorima.

Svi DIRECTIONS dekori su takođe uskla-

dišteni u dimenziji od 18 mm, popraćeni la-

minatima i ABS trakama u 2 i 0,4 mm.

Dodatne in formac i je može te po t raž i t i na

www.egger .com , kod vašeg d i s t r ibu tera

EGGER pro izvoda i l i u preds tavn i š t vu

EGGER SRB I JA, te l . 062 283 841

DDIIRREECCTTIIOONNSS 22000088

KKoolleekkcciijjaa

nnaajjnnoovviijjiihh ttrreennddoovvaa

nnaa sskkllaaddiiššttuu

HH33007700

HH33003300

HH33003311

HH11226677

HH33884488

HH33665577

HH33337755

HH33339922

HH33337700

Preduzeće DDAARREEXX dd..oo..oo.. sa svojom distribucijom i preradom pločastih materijala,dokazalo se kao lider na našem tržištu, i sa pravom se može reći da je postalo jedanod konkurenata evropskim proizvođačima i distributerima u ovom području drvne industrije. Da bi ispunio zahteve i ideje svojih kupaca u okviru poslovnog centra nalazi se i prodavnica okova, a od nedavno Darex je počeo i saveleprodajom okova. UU aassoorrttiimmaannuu pprrooddaavvnniiccee ookkoovvaa nnaallaazzee ssee ššrraaffoovvii,, nnooggiiccee,,ssookkllee,, lleettvvee,, rruuččiiccee,, ssuuddooppeerree ii oossttaallii rreepprroommaatteerriijjaall.. TTaakkoo jjee DDaarreexx oommoogguuććiioo ssvvoojjiimm kklliijjeennttiimmaa ddaa ssvvee ššttoo iimm jjee ppoottrreebbnnoo zzaa oopprreemmaannjjee eenntteerriijjeerraa mmoogguu nnaaććii nnaa jjeeddnnoomm mmeessttuu..

ma da proizvodi su{are. Tako je stvo-ren Baschild iz Treviola.

Filozofija

Tajna ovog uspeha leì u osnovnom ci-lju kompanije, a to je pruìti trì{tu pr-oizvod najboljih karakteristika, pouz-dan i vremenski postojan, opravdavaju-}i time investiciju svojih klijenata. Ovafilozofija je veoma cenjena od stranefirmi koje brinu o svojoj konkurentno-sti. Su{iti bolje, brè i sa niìm tro{kovi-ma zna~i {tedeti vreme i novac, samimtim garantovati budu}nost na trì{tu.Baschild je u stanju da ponudi najboljiproizvod zahvaljuju}i ste~enom isku-stvu know-how, visoko automatizova-noj proizvodnji kao i velikim ulaganji-ma u istraìvanje i razvoj proizvoda.

Proizvod

Baschild proizvodi i instalira u ~itavomsvetu razli~ite vrste postrojenja za su-{enje i tretiranje drveta. To su modeliTDK (klasi~ne su{are sa toplim vazdu-hom), koji predstavljaju srce biznisafirme, DVK (komore za parenje drve-ta) i PDK (postrojenja za pred-su{enje).Svaki projekat se razvija i realizuje uzavisnosti od specifi~nih zahteva kli-jenta, po{tuju}i posebnost drveta ionog ko ga obra|uje. Na taj na~in sva-ko postrojenje je personalizovano imoè biti upotpunjeno tehnolo{ki ino-vativnim re{enjima. Kao na primer:

HPHS – Sistem za vlaènje vodom viso-kog pritiska, za pove}anje kvaliteta su-{enja redukovanjem vremena ciklusa;

HRS - Sistem za rekuperaciju toplote ucilju u{tede energije;

OXIV – Sistem za eliminisanje ne zasi-}enog vazduha u parionicama i mnogidrugi.

ATK komora sa visokom temperaturom - budu}nost u o~ima firme Baschild

Skra}enica od Advanced TechnologyKiln, ili postrojenje u koje je Baschildutkao svo svoje iskustvo, a sve u ciljudobijanja proizvoda jedinstvenih ka-rakteristika.

U ovom postrojenju moè se tretiratidrvo na visokim temperaturama (do230°) i time ostvariti nove estetske ifunkcionalne karakteristike materijalatakve da privuku pa`nju industrije na-me{taja (enterijeri i eksterijeri), pod-nih obloga, nautike i generalno arhi-tekture. Termo drvo otvara nove mo-gu}nosti na trì{tu i revolucionarnomenja kompletnu fazu post-su{enja.

Baschild u Srbiji

Od januara 2008. godine otvoreno jepredstavni{tvo firme Baschild u Srbiji,koje predstavlja novog partnera zasve firme, male ili velike, na teritorijiSrbije. Predstavni{tvo je ve} osposo-bljeno za sve komercjalne aktivnosti isnabdevanje rezervnim delovima. Eki-pa tehni~ara, koja treba da vr{i post-prodajni servis Baschild-ovih postroje-nja ve} je po~ela obuku u tehni~komservisu firme Baschild i brzo }e bitioperativna.


BASCHILD je italijanska firma osnovana1988. godine. Posluje u sektoru tehno-logija za su{enje i termi~ku obradu dr-veta. Jedna relativno mala firma, alispecijalizovana tako da je u stanju dare{i probleme velikih multinacionalnihkompanija. Dvadeset godina uspe{nogposlovanja proslavljeno je po~etkom2008. godine objavljivanjem postignu-tih rezultata: 10,8 miliona eura fakturi-sano u 2006. godini, potvr|eno u 2007.godini i nastavljeno sa konstantnimusponom u 2008. godini. U ovom tre-nutku Baschild je prisutan u 26 zemaljana 4 kontinenta i u stanju je da proiz-vede 500 komora godi{nje. Predstavljalidera u proizvodnji su{ara u Italiji i jed-nog od vode}ih svetskih proizvo|a~a.

Prvi koraci u stolarskoj radionici

Ceo ìvot proveden u znaku drveta, toje ìvotna pri~a osniva~a firmeBaschild. Gian Pietro Baschenis, pore-klom iz Valle Brembana, sin stolara, od1957. sve do 1978. godine radio je uo~evoj firmi zajedno sa bratom. Zatimje u 36-oj godini po~eo rad, kao sarad-nik za italijansko trì{te, nema~ke fir-me Hildebrant koja je proizvodila su{a-re za drvo, bave}i se prodajom i mon-taòm. Sa ovom firmom Bashenis jedo{ao u kontakt prvi put 1969. godinekada je me|u prvima u Italiji, kupio su-{are za malu stolarsku radionicu svogoca, nasle|enu od dede. Saradnja sanema~kom firmom je trajala otrpilikepet godina, sve dok Hildebrant, koji jebio svojevremeno prvi proizvo|a~ su{a-ra za drvo u svetu, nije morao da za-tvori firmu zbog finansijskih problema.Nakon izlaska sa scene firme Hilde-brant, Gian Pietro Baschenis se na{ao usituaciji da mora da pruà tehni~ku po-mo} svim italijanskim firmama koje suranije postale klijenti nema~kog pred-uze}a. I tako je na kraju 1988. godineosnovao svoju firmu, koja osim {to jepruàla tehni~ku pomo}, po~inje i sa-

Generalni zastupnik za Srbiju i za Crnu Goru - AAggeenncciijjaa BBAASSCCHHIILLDD--SSDragice Kon~ar 23/11, 11000 Beograd

tel/fax. +381 (0)11 2492104, GSM: +381 (0)63 7696134E-mail: [email protected]

Baschild u SrbijiSu{iti bolje, brè i sa niìm tro{kovima zna~i {tedeti vreme i novac,

a samim tim garantovati budu}nost na trì{tu.

Svaki projekat se razvija i realizuje u zavisnosti od specifi~nih zahteva klijenta, po{tuju}i posebnost drveta i onog ko ga obra|uje.

Na taj na~in svako postrojenje je personalizovano i moè biti upotpunjeno tehnolo{ki inovativnim re{enjima.


Za 25 godina, koliko postoji kompani-ja Wood-Mizer, proizvedeno je 40.000brenti. Ali jo{ vi{e su ovu firmu proslavileuske trakaste testere. Wood-Mizer je pro-izvo|a~ drvoprera|iva~ke opreme i in-strumenata. Kompanija je investirala mili-one dolara u ispitivanja i kreiranje uni-katne uske trakaste testere za prorez dr-veta koja je postala standard u drvopre-ra|iva~koj industriji.

Podse}amo da je firma Wood-MizerBalkan d.o.o. iz Kikinde pro{le godinezabeleìla veliki porast prodaje iz svogprograma, posebno horizontalnih brenti.Prete`na delatnost ovog preduze}a, uzhorizontalne brente je prodaja ma{ina zaizradu paletnih elemenata, automatskihlinija za preradu tankih i kratkih trupaca,trakastih i kru`nih testera, automatskiho{trilica i razmeta~a kao i dodatneopreme za primarnu obradu drveta.

U ponudi firme Wood-Mizer Balkan jepreko 150 modela brenti sa elektro, ben-zinskim, dizel ili turbo dizel motorom ra-zli~ite snage. Njihove brente mogu bitimobilne ili stabilne sa razli~itom hidra-uli~nom opremom koja podrazumeva:podizanje trupca, njegovo obrtanje,nivelisanje prednjim ili zadnjim valjkom ifiksiranje trupca.

Firma Wood-Mizer Balkan d.o.o. iz Ki-kinde, zastupa kompaniju Wood-Mizer od1995. godine i do sada je prodala oko 620raznih modela brenti.

Wood-Mizer testere su proizvedeneod specijalne vrste ekspanzivnog ~elikanajboljeg kvaliteta sa indukcijski oja~a-nim zubima testere. Proizvodni proces jecertifikovan ISO standardom 9001:2000.Svaka gotova testera ima izgraviran iden-

tifikacioni broj koji dozvoljava kompanijida pomno prati kvalitet testere i kupce,{to je jedan od vidova sigurnosti i garan-cije da su kupcu na raspolaganju original-ni proizvodi.

Sada u ponudi Wood-Mizer ima teste-re {irine 32 mm, 35 mm, 38 mm, 45 mm i50 mm u ~etiri verzije sa slede}im profili-ma zuba:

· 10/30 – predvi|eno za prorez mekih itvrdih vrsta drveta· 13/29 – za prorez mekih vrsta drveta,dozvoljava ve}u brzinu proreza· 9/29 – za tvrde vrste i smrznuto drvo· 4/32 – za ekstremno tvrde, smrznute isuve vrste drveta.

Kompanija je objavila da }e u Srbijikrajem oktobra 2008. godine biti otvoren

proizvodni pogon za proizvodnju traka-

stih testera. Objekat je izgra|en u sklopu

firme Wood-Mizer Balkan d.o.o. u Kikindi,

stotinak kilometara od Beograda.

Predstavnik firme Wood-Mizer za Srbi-

ju, Dragan Markov, rezimira:

- Ova linija za proizvodnju trakastih

testera treba da skrati rokove isporuka te-

stera svim kupcima na tesritoriji cele biv{e

Jugoslavije. Sad moèmo da proizvodimo

testere specifi~nih duìna, sve po zahtevi-

ma kupaca. To zna~i da }e ove izvanredne

testere mo}i da koriste i drvoprera|iva~i

koji nemaju brente firme Wood-Mizer, a

svakako }e biti u prilici da se uvere u nji-

hov kvalitet. Wood-Mizer trakaste testre

karakteri{e izdr`ljivost, visoke performan-

se proreza i mali tro{kovi odràvanja po

metru kubnom - kaè Markov.

Oprema koja je instalirana u Kikindi

podrazumeva sve zahteve koje Wood-

Mizer obuhvata. Wood-Mizer Balkan

d.o.o. je jedini proizvo|a~ i distributer

Wood-Mizer terstera na teritoriji biv{e

Jugoslavije. �

Nova linija za proizvodnju

trakastih testera

Wood-Mizer Balkan d.o.o.

Svetosavska GA 3/3, 23300 Kikinda

tel. +381 (0)230 40 20 50, 25 754, 23 567

e-mail: [email protected]

www.woodmizer.co.yu

Kompanija Wood-Mizer, lider u proizvodnji brenti i opreme za obradu drveta otvara novu liniju za proizvodnju trakastih testera u Srbiji

Na izlazu iz Subotice u pravcu Ke-lebije, u Platonovoj ulici, u izuzetnoure|enom, prostranom dvori{tu, ve}nekoliko godina je sedi{te preduze}aMAKO. Ovu firmu su pre jedanaestgodina osnovali bra~ni par Ana i Milo-rad \udi}, a od skora je tu zaposlena injihova k}erka Renata. U ovoj, tipi~noporodi~noj firmi zaposleno je jo{ ne-koliko ljudi, me|u kojima su RadivojeSavi} i Gojko Sredi} koji imaju dugo-godi{nje iskustvo iz oblasti proizvod-nje i trgovine alatom za drvnu indu-striju, a alati su upravo jedan od seg-menata rada firme MAKO.

– Mi na trì{tu Srbije zastupamonekoliko firmi koje se bave proizvod-njom alata za drvnu industriju. Tu suprvenstveno PILANA iz ê{ke i C.L.M.iz Italije, zatim WILKE iz Nema~ke, asara|ujemo sa jo{ nekim proizvo|a~i-ma alata, {to zavisi od zahteva na{ihkupaca i trì{ta. Treba re}i da je ~e{ki~elik poznat i da PILANA ima kvalitet-nu proizvodnju isto kao {to su kvali-tetni proizvodi kompanije C.L.M. Zatosmo u prilici da na{im drvoprera|iva~-

kim firmama nudimo kvalitetan alatza obradu drveta: kru`ne, gater i tra~-ne testere, abrihter noève, noève zalju{tenje furnira i drobilice, glodala,burgije i drugi alat neophodan drvnojindustriji – obja{njava gospodin Milo-rad \udi}. – Alat od nas uzimaju fir-me iz Hrvatske i Bosne, a iz Srbije daspomenemo SIMPO, FORMA IDEALE,SAVU iz Hrtkovacaci, KOPAONIK, SA-GA, TRA DUGA i drugi…

– Trenutno je na{ osnovni inostra-ni partner vinkova~ka SPA^VA, firmakoja je u ovoj bran{i svima poznata ikoja je, verovatno, u ovom delu Evro-pe lider u oblasti prerade drveta. IzSPA^VE uvozimo vrata, parket, furniri selja~ki pod, a oni od nas uzimajualate. Treba naglasiti da sa firmom ~ijiposlovni tim predvodi gospodin DarioPuljiz imamo izuzetno korektnu iuspe{nu saradnju, da su oni izuzetniljudi i stru~njaci i da je sa njima milinasara|ivati. To je firma koja po{tuje sve{to je dogovoreno, a kvalitet njenihproizvoda prevazilazi standarde. Pro-izvodi vinkova~ke SPA^VE se na na-

{em trì{tu prodaju izuzetno dobro, ato zna~i da na{i kupci znaju {ta valja i{ta je kvalitet – kaè Ana \udi}.

O~igledno, bra~ni par \udi} imadugo iskustvo i veliki broj poslovnihpartnera sa kojima korektno sara|uje.De{ava se, istina retko, a \udi}i imajui takvo iskustvo, da poneko u poslov-nom lancu ne po{tuje red, ustaljenupraksu i pravila; da se, nakon uobi~a-jenog posredovanja odlu~i za samo-stalan, direktan odnos, {to nije samonekorektno, nego je naj~e{}e nedovr-{eno, {turo i {tetno poslovanje, kojeobi~no zavr{ava nekim problemom.Podse}amo na jednu mudru misao ko-ja veli da ni{ta nije opasnije od nezna-nja koje postane aktivno i koja odli~-no pristaje pojedincima koji misle dasve znaju i sve mogu… Drè}i do svo-jih moralnih na~ela i poslovnosti,bra~ni par \udi} dostojanstveno, aliopravdano sa dozom prezira, ignori{eovakve pojave koje njima i ve}ini po-{tenih ljudi {tete, a nekorektnim poje-dincima donose kratku i ~esto nesi-gurnu korist.

U poslovnom svetu se obi~no znakako ko radi, {ta ~ini i {ta namerava, anarod kaè da se dobro uvek dobrimvra}a i da je dobit uvek posledica do-bro obavljenog posla.

Ana i Milorad \udi} se drè svogpravca, svojih normi i svojih ciljeva,rade po{teno, korektno i sigurno, po-{tuju i neguju svoje poslovne partne-re, a obim posla firme MAKO se per-manentno uve}ava. Za jedanaest go-dina poslovanja ova firma ni jednogdana nije bila u blokadi, ponosno isti-~u na{i sagovornici, kojima smo poè-leli uspeh i dalji razvoj o kome }emorado pisati u nekom od narednih bro-jeva na{eg ~asopisa. �


Uporan rad i uspeh idu zajedno

MAKO24000 Subotica, Platonova 18

tel/fax. 024/548 055e-mail: [email protected]

MAKO Subotica

Uz alate za obradu drveta suboti~ki MAKO svojim kupcima na veliko i malo nudi vrata, parket, furnir, selja~ki pod i druge proizvode SPA^VE iz Vinkovaca.

Sva su vrata otvorena za vrata i parket iz vinkova~ke SPA^VE

Preduze}e Lesnina LGM sa sedi{tem u Zrenjaninu, a koje je ~lan holdiga Slovenijales iz Lju-bljane, u toku jula i avgusta zavr{ilo je proces implementacije sistema menad`menta kva-litetom, i od renomirane ocenjiva~ke ku}e SGS iz [vajcarske dobilo certifikat ISO9001:2000. Uporedo sa implementacijom ISO standarda izvr{ena je provera i sertifikacijaFSC CoC standarda ~ijom primenom Lesnina LGM, za sada, postaje jedino privatno pred-uze}e u Srbiji (ne ra~unaju}i javna preduze}a Srbija {ume i Vojvodina {ume) koje je uklju-~eno u FSC lanac odgovornosti.

Naime, FSC (Forest Stewardship Council) je standard za kompanije koje proizvode materijali proizvode uklju~uju}i i rezanu gra|u, table iverice, vlaknaste proizvode i gotove proizvo-de. Razvijen je da bi se obezbedilo kompanijama koje isporu~uju i proizvode FSC sertifiko-vani materijal i proizvode da:

· kontroli{u poreklo njihovog FSC-sertifikovanog i obra|enog materijala;

· pokaù svojim kupcima, bilo poslovnim, dràvnim ili krajnjim potro{a~ima, da oni spro-vode odgovornu politiku i da su upoznati sa zahtevima FSC-a za kontrolom ne-FSC serti-fikovanim drvetom/vlaknastim proizvodima;

· kori{}enju FSC logotipa na proizvodima radi promocije istih.

FSC Chain of Custody (FSC Lanac odgovornosti) je informacioni trag o putu proizvoda od {u-me ili u slu~aju recikliranih proizvoda od mesta nastanka (reclamation site) pa do krajnjegkorisnika uklju~uju}i svaki sukcesivni korak obrade, transformacije, proizvodnje i distribuci-je gde god naredni korak u lancu nabavke uklju~uje promenu vlasni{tva.

FSC sertifikacija je tako koncipirana da pruì ~vrstu garanciju kupcima, vladinim organima ikrajnjim korisnicima da proizvodi koji se prodaju (tj. fakturisani i eventualno etiketirani) saFSC sertifikacionim kodom (brojem) vode poreklo od {uma kojima se upravlja na pravilanna~in, kontrolisanih izvora, prera|enih materiala (reclaimed materials) ili njihovih me{avina.FSC Lanac odgovornosti sertifikacija na ovaj na~in olak{ava transparentan tok robe napra-vljene od ovih materijala kroz lanac nabavke.

Primenom ovih standarda Lesnina LGM }e svojim poslovnim partnerima garantovati visokkvalitet usluge i obezbe|ivati plasman proizvoda sertifikovanih FSC standardom ~ija se pri-mena sve vi{e zahteva, kako u zemljama Evropske unije tako i u zemljama u neposrednomokruènju.

Lesnina LGM postala prvo privatno preduze}e u Srbiji

uklju~eno u FSC lanac odgovornosti

- dobijen i sertifikat ISO 9001:2000


Ve} dve godine je pro{lokako su firme WOOD-tehniksa Kipra i MIGENT iz Mili}aosnovale preduze}e SAMA-TINI. Po~etkom septembraposetili smo Mili}e i firmuSAMATINI gde je privo|enakraju montaà nove opremei kompletnih ma{ina za pro-izvodnju troslojnog parketa,~ija proizvodnja je po~elapolovinom septembra. Na{sagovornik u Mili}ima bio jeMilenko Lalovi}, direktorfirme SAMATINI, ~ovek kojiu preradi drveta ima dugo-godi{nje iskustvo.

Zanimljivo je da SAMATI-NI radi troslojni parket, ~iji je

gornji sloj iz jednog dela, izjednog jedinstvenog sloja.

- U proizvodnji trosloj-nog parketa, Tarket napri-mer, radi gornji sloj iz koma-di}a, iz frize koja se spaja itako nastaje gornja plo~a.SAMATINI proizvodi trosloj-ni parket ~ija je gornja plo-~a, gornji sloj iz jednog ko-mada. Dimenzije na{eg par-keta su od 90 do 200 mm {i-rina, a od 600 do 1200 mmduìna - obja{njava gospo-din Milenko Lalovi}. - Onadruga dva sloja, zna~i donji isrednji sloj, se rade kao {toto radi i Tarket po istoj teh-nologiji i sistemu. Treba re}i

da smo mi nekoliko godinaproizvodili znatne koli~ineelemenata troslojnog parke-ta za Tarket. Mese~no smoza njih proizvodili oko 800kubika srednjeg sloja trosloj-nog parketa.

Dakle, parket firmeSAMATINI se sastoji iz tri slo-ja. Donji sloj je ~amov furnir(jela ili smr~a) debljine dvamilimetra, srednji sloj su jelo-ve letvice pore|ane popreko,debljine osam milimetara igornji sloj debljine oko ~etirimilimetra je od tvrdih li{}ara,zna~i bukva, hrast, jasen,kru{ka, tre{nja, orah, maslinaili neke afri~ke egzote.

- Tehnolo{ki se to slepijedno za drugo, sva tri slojase slepe i onda obrade zamontaù. Mi ne}emo raditilakiranje jer na{i kupci, a po-gotovo skandinavske zemljetraè nelakiran parket… Ina-~e na{ parket ide u Austriju idruge zemlje EU, zatim uRusiju, a ne{to }e i}i i na trì-{te Srbije, Crne Gore i Bosne- kaè Lalovi}.

SAMATINI je firma teh-nolo{ki potpuno opremljenaza kompletnu proizvodnjutroslojnog parketa. Kapaci-tet kompjutetski vo|enih su-{ara ove firme iznosi 650 ku-bika {to je sasvim dovoljno

Na{ sagovornik

Milenko Lalovi},

generalni direktor

firme SAMATINI, Mili}i

Za toplinu


za planirani obim proizvod-nje. Prakti~no, u svom pro-gramu SAMATINI ima tri pro-izvoda: prvi proizvod je donjisloj i srednji sloj - slepljeni,koji }e i}i za jednog kupca uAustriji; drugi proizvod je sa-mo srednji sloj opet za nekedruge kupce i na kraju tre}i,finalni proizvod je troslojniparket ~ije }e dimenzije i vr-sta drveta za gornji sloj zavi-siti od zahteva trì{ta.

Kompletna proizvodnja,od trupaca do troslojnogparketa, obavlja se u predu-ze}u SAMATINI. Treba ista}ida je ovo jedina fabrika ovevrste u BiH, a nije nam po-znato da u Srbiji neko, izu-zev ba~kopalana~kog Tarke-ta, proizvodi troslojni parket.

Treba naglasiti da proiz-vodnja troslojnog parketazahteva veliku ta~nost i pre-ciznost. Kod izrade srednjegsloja dozvoljena tolerancija,po debljini, iznosi samo jed-nu desetu milimetra. Vla-`nost drveta, razume se, nesmije biti ve}a od osam pro-cenata, tako da se taj parket,prakti~no, ne moè rasu{iti.

Troslojni parket je posto-jan i topao. Njegova monta-à je laka i brza, a o kvalite-tu, ekolo{kim karakteristika-ma i zdravlju, nije potrebnoposebno govoriti.

Troslojni parket, ~iji jegornji sloj izra|en iz jednogdela, kao {to to radi SAMATI-NI, je izuzetno traèn na trì-{tu. Bitno je napomenuti dau Evropskoj uniji od svih po-dova koji su postavljeni uprotekle dve godine 68% sutroslojni parketi, a preostalih32% otpada na sve drugepodne obloge. Dokazano jeda troslojni parketi {tedeenergiju. Stru~njaci su izra~u-nali, kaè na{ sagovornik, da}e u dve iste prostorije, gdeje u prvoj na podu troslojniparket, a u drugoj klasi~ni,uz isto zagrevanje, tempera-tura u prvoj biti ve}a za ~etiristepena. Ako ra~unica daljeide u pravcu u{tede potro-{nje energije za grejanje, on-da nije ~udo {to potra`nja zatroslojnim parketom perma-nentno beleì rast.

- Prema na{em planu SA-MATINI }e mese~no proizvo-diti izme|u deset i dvanaest

SAMATINI75440 MILI]I, Podgora bbRepublika Srpska – BiHtel/fax + 387 (0) 56 741 101, 387 (0) 56 745 500e-mail: [email protected]

TROSLOJNI PARKET

SAMATINI Mili}i

Od svih podova koji su u protekle dvegodine postavljeni u Evropskoj uniji,

68% su troslojni parketi, dok preostalih 32% otpada na

sve druge podne obloge. Dokazano je da troslojni parketi

{tede energiju. Stru~njaci su izra~unali da }e u dve iste prostorije, gde je u prvoj

na podu troslojni parket, a u drugoj klasi~ni, uz isto zagrevanje, temperatura

u prvoj biti ve}a za ~etiri stepena.

doma i du{e

hiljada kvadratnih metaratroslojnog parketa kao final-nog proizvoda. Tako|e }emoraditi srednji sloj zalepljenna donji, na furnir, oko 400kubika mese~no i oko 200kubika srednjeg sloja... Mi sesve manje bavimo primar-nom preradom drveta, miustvari od drugih pilana na-bavljamo dasku potrebnu zaizradu srednjeg sloja, ali }e-mo na na{oj pilani i dalje is-klju~ivo rezati drvo za gor-nji, zavr{ni sloj troslojnogparketa - obja{njava Milen-ko Lalovi}.

Izloèn uticajima trì{tadrveta uop{te SAMATINI, sanovim programom i tehnolo-gijom, bez sumnje ima solid-nu osnovu za dalji napredaki razvoj. Ovde odavno znajuda pobe|uje ko se usu|uje ida se na trì{tu moè opstatijedino uz jasne ciljeva, fleksi-bilan program, kvalitetanproizvod, korektan i uporanrad. Vo|en dugogodi{njimiskustvom Lalovi}a SAMATINIima perspektivu, pa }e nambiti drago da pratimo daljirazvoj ovog preduze}a. �


Za firmu SAVOX iz Mili}a,~iji je osniva~ i vlasnik Savo[arac, sa sigurno{}u se moère}e da je svoj razvoj, dugskoro dve decenije, obeleìlaupornim radom i kvalitetomsvoje proizvodnje. Narednogleta firma SAVOX }e, naime,napuniti dvadeset godina ra-da i razvoja, a proteklog jula,na obeleàvanju godi{njicepreduze}a, okupilo se oko250 prijatelja i poslovnihpartnera prediue}a SAVOX…

Primarnom preradom dr-veta SAVOX se po~eo baviti1993. godine, dakle skoro ~e-tiri godine nakon svog osni-vanja, a iskustvo u privatnombiznisu Savo [arac je sticaonekoliko prethodnih godi-na… Treba re}i da je Savo [a-rac radio na fakultetu u Tuzlii bio najmla|i asistent u biv-{oj Jugoslaviji, ali je pri kraju

postdiplomskog studija napu-stio univerzitetsku karijeru ikao ma{inski inènjer, jednovreme se bavio svojom stru-kom. Onda je uplovio u neiz-vesne vode privatnog biznisagde su retki uspevali da iska-ù svoju kreativnost i predu-zimljivost.

– Jedno vreme sam se ~akbavio sakupljanjem, otkupomi distribucijom vrganja. Bio jeto zanimljiv i unosan posao.Ali, bilo je i nepotrebnih, de-stimulativnih problema – se}ase gospodin Savo [arac.

Kao i ve}ina privatnih fir-mi kod nas, i SAVOX se upo~etku bavio klasi~nom tr-govinom. A onda je na reddo{lo drvo kao logi~na posle-dica ~injenice da je ovo {u-movito podru~je, pa se s pra-vom moè re}i da posebno

mesto u razvoju ovog krajaima drvna industrija naslonje-na na {umarstvo i doma}i,obnovljiv resurs. U proteklihpetnaestak godina u Mili}imaja nastalo i razvilo se nekoli-ko ozbiljnih firmi iz oblastiprerade drveta, a posebnomesto me|u drvoprera|iva~i-ma pripada preduze}uSAVOX. Istina, ova firma jeodavno prerasla lokalne okvi-re i na daleko {irem prostoru,u ovoj bran{i, postala sigurani pouzdan partner. SAVOXima predstavni{tvo u Ni{u iskoro tri ~etvrtine poslovaove firme vezano je za pod-ru~je jugoisto~ne Srbije.

Sistematskim i upornimradom firma SAVOX se razvi-jala i tehnolo{ki opremala, paje pre skoro tri godine procesprimarne prerade drveta fi-nalizovan. Danas ovo predu-

ze}e ima kompletnu, savre-menu opremu i zaokruènuproizvodnju gra|evinske sto-larije. Firma proizvodi leplje-ne elemente, drvo se duìnskii debljinski spaja, pri ~emu jeuz kvalitet proizvoda bitnosmanjen otpad, jer se, prak-ti~no, koristi svako par~e dr-veta. Proizvodnja gra|evinskestolarije permanentno beleìporast, a lepljeni elementiimaju pro|u i na stranom tr-ì{tu. Zanimljivo je da SAVOXproizvodi prozore ~iji zaptiva-~i imaju tri gume…

U proizvodnom progra-mu firme SAVOX su: un-utra{nja i vanjska gra|evins-ka stolarija, troslojni lameli-rani elementi, brodski pod ilamperija, te komercijalnaroba (daske, grede i letve).Godi{nje SAVOX preradi oko10.000 m3 trupaca, proizvede

SAVOX pro{irio

Detalji iz proizvodnih pogona preduze}a SAVOX iz Mili}a


Od lepljeneih elemente drveta, spajanog duìnski i debljinski, firma SAVOX iz Mili}a proizvodi kvalitetnu gra|evinsku stolariju.

Vi{ak lijepljenih elemenata se plasira na inostrano trì{te, a zna~ajan deo proizvodnje firma SAVOX plasira i na trì{te Srbije.

Zanimljivo je da SAVOX proizvodi prozore sa tri gume, ali je jo{ zanimljivije da ova firma gradi mini hidrocentralu iz koje }e ubrzo pote}i prvi kilovati elektri~ne energije.

Uz permanentno pove}anje obima proizvodnje, pro{iren je i proizvodni program. Od ovog leta SAVOX proizvodi EKO-KU]E… ku}e za du{u i odmor.

oko 2.500 m3 lameliranih ele-menata i oko 10.000 otvoragra|evinske stolarije. Uz sveto, firma se bavi i trgovinomgra|evinskim materijalom.

Ali, to nije sve. Ovoga le-ta SAVOX je ponovo pro{irioproizvodni program i u final-noj preradi drveta oti{ao ko-rak dalje. O ~emu se radi, pi-tali smo na{eg sagovornika.

– Po~eli smo sa proizvod-njom eko–ku}a i verujem da}e ovaj program, primarnozbog kvaliteta i povoljnih ce-

na biti izuzetno prihva}en natrì{tu. Ove ku}e su za du{u iodmor, dakle, naj~e{}e vi-kend-ku}e, mada njihova na-mena moè biti razli~ita. Tre-ba re}i da to nisu tipske ku}e,ve} drvene ku}e razli~ite veli-~ine i rasporeda, ku}e koje serade prema narud`bi i zahte-vu kupca. Kompletna proiz-vodnja i montaà, na podlo-gu koju priprema naru~ilac,je na{a – kaè gospodin Savo[arac. Logi~no, takav objekatmoè imati razli~ite kombina-cije gra|evinskih materijala, a

to zavisi od zahteva kupca ikreativnosti iskazane na pro-jektu. Jedan uzorak eko-ku}ekoju gradi firma SAVOX po-stavljen je u dvori{tu ove fir-me u Mili}ima.

Va`no je zabeleìti jo{jednu zanimljivost iz delatno-sti preduze}a SAVOX: ova fir-ma na reci Zelenijada, 12 kilo-metara daleko od Mili}a, pri-vodi kraju izgradnju male hi-drocentrale. Od sedamdese-tak preduze}a koja su preskoro dve godine u~estvovalena konkursu, koncesiju odVlade Republike Srpske dobi-lo je sedam firmi me|u koji-ma je i SAVOX. S obzirom daje administrativni proces zagradnju ovog objekta kompli-kovan i dug, ve}i deo posla je,

prakti~no, time zavr{en. Ra-dovi su ve} uveliko u toku, ana{ sagovornik o~ekuje da }eovih dana iz Rusije biti dopre-mljene turbine i ostala opre-ma, pa }e ubrzo, nakon mon-taè, iz male hidrocentralepote}i prvi kilovati struje.

Ako je suditi na osnovudosada{nje prakse i preduzi-mljivosti vlasnika firmeSAVOX, ni ovo ne}e biti kraj.Razvojna orijentacija, pro{ire-nje obima i programa rada,uz permanentno usavr{avanjekvaliteta proizvoda i zadovo-ljenje interesa kupca su odav-no trasirani pravci koje Savo[arac i njegov SAVOX ne}enapustiti. O tome }emo, veru-jem, jo{ imati priliku da infor-mi{emo na{e ~itaoce. �

SAVOX75440 Mili}i, Republika Srpska+387 56 741 500, 741 505, 741 066, 740 468

proizvodni program

Nedavno su sredstva informisanja unekoliko navrata prenela kako pred-stavnici kompanije IKEA nisu moglida saop{te detaljnije informacije oplanovima vezanim za ulaganja ovefirme u Srbiju, nakon navodne izjevepremijera Cvetkovi} da {vedska kom-panija, poznata po specifi~nom diza-jnu i kvalitetnom name{taju pristu-pa~nih cena, pregovara o investicijiod 1,1 milijardu eura u na{u zemlju.Premijer je, navodno, izjavio da bizvani~nici firme IKEA trebalo daposete Srbiju kako bi razgovarali odetaljima vezanim za budu}u investi-ciju. Detalji, me|utim, nisu otkriveni,ali ukoliko do|e do najavljene sarad-nje, ovo bi bila najve}a investicija una{oj zemlji, koja bi nadma{ila i ne-davno potpisani ugovor sa firmom FI-JAT vredan milijardu eura.

Ipak, potvr|eno je navodno intereso-

vanje firme IKEA za ulaganja na srp-

sko tr`i{te koje je ocenjeno kao in-

teresantno za ovu kompaniju, ali je

re~eno da njihova praksa nije da

preko medija polemi{u o svojim in-

vesticionim planovima. Ve} par godi-

na se ovde najavljuje dolazak ove

{vedske kompanije, koja je prema

nekim navodina u potrazi za lokaci-

jom na kojoj bi izgradila svoj objekat.

Oni su, navodno, jo{ pre 15 godina

otkupili oko 20 hektara oranice kod

Novih Banovaca, ali do izgradnje jo{

nije do{lo. Podse}amo, Srbija je

otvorena za sva poslovna ulaganja, a

IKEA je, navodno, izme|u ostalog na-

javljivala otvaranje pet prodajnih ob-

jekata, a nedavno je otvoren poslovni

prostor na Novom Beogradu.

Da li }e IKEA

investirati u Srbiji?




JEDNA mudrost veli da namnikada nije data èlja, ada nam istovremeno nije

data i snaga da je ostvarimo.Ako ostaje u okvirima realnogìvota, ova misao se, sigurno,jednako moè odnositi na na-{e sagovornike. Cvijetin Osto-ji} i Milan Smiljani} imaju sli~-no iskustvo i ìvotnu pri~u,skoro isti odnos prema dru-{tvenom ìvotu i radu, sli~nepoglede i stavove, interesova-nja i orijentaciju, snagu volje iupornost. Zato nije ~udo {tosu se oni i njihove dve firmezbliìle u poslu, {to se dopu-njuju i sara|uju, a korektnaposlovna saradnja je preraslau istinsko prijateljstvo i poro-di~no druènje.

Cvijetin Ostoji} je osnovaoQUERCUS ROBUR pre {esnaestgodina, ta~nije 1992. godine.Prakti~no, startovao je na iz-najmljenoj ledini, na obodusremskog sela Vi{nji}evo. I da-nas je zahvalan me{tanima,mesnoj zajednici i {idskoj op-{tini {to su mu pruìli prilikuda nastavi porodi~nu tradici-ju. Uz korektan i uporan rad,napredak preduze}a QUER-CUS ROBUR o~igledno ima~vrste temelje u porodi~nojtradiciji i ~injenici da se poro-dica Ostoji} preradom drvetabavi skoro pola veka. Njihovapilana u Br~kom je izgorela uratu devedesetih, ali su bra}aOstoji}i nastavili porodi~nutradiciju. Cvijerinov mla|i brat

Jovan ve} deceniju u Lon~ari-ma, sistematski i uporno, pouzoru na brata, gradi svojukompaniju. Dve bratske firmeme|usobno dobro sara|uju isvoju perspektivu grade upor-nim radom, kvalitetom proiz-voda i korektnim poslovnimodnosima sa svojim kolega-ma, kupcima i dobavlja~ima.

U firmi QERCUS ROBURgodi{nje se reè oko 8000 me-tara kubnih hrasta i jasena.Sve se to preradi u kvalitetanfinalni proizvod: parket, lajs-ne, cokle, brikete. Reklamacijena ovu robu nema…

– Mi smo tehnolo{ki do-bro opremljeni i osposobljeni.Danas je u mom preduze}uuglavnom zaposlena kvalitet-na radna snaga, oko tridese-tak ljudi, naj~e{}e me{tanakoji su nekada radili u Drv-nom kombinatu – obja{njavagospodin Cvijetin Ostoji}. –Imamo korektne odnose i me-|usobno poverenje, kaè, aod radnika smo saznali da jenjihov poslodavac izuzetan~ovek i da imaju redovne pla-te. – Mi na{e obaveze redov-no servisiramo i nikome ni{tane dugujemo. Za sada plani-ram da odrìm ovaj nivo ikvalitet proizvodnje, a o pro-{irenju neka razmi{ljaju sino-vi, kaè Ostoji}, uz {irok os-meh, pun optimizma.

Stabilnoj proizvodnji i po-slovanju firme QUERCUS RO-

BUR, ~ija roba je najve}im de-lom namenjena inostranomtrì{tu, ne ide u prilog trenut-ni kurs eura prvenstvenozbog ~injenice da {umarstvocenu sirovine obra~unava ponajve}em kursu koji je dosti-gla ova valuta. Takvo stanjene odgovara drvoprera|iva~i-ma, posebno izvoznicima, pani jedan njihov sastanak sa{umarima ne pro|e bez ras-prave o ceni i distribuciji siro-vine. Uz sve pote{ko}e i pro-tivre~nosti koje prate poslova-nje, vlasnik firme QUERCUSROBUR Cvijetin Ostoji} isti~eda ima izuzetno dobru sarad-nju sa JP Vojvodina{ume i Voj-nom ustanovom koji su nje-govi osnovni dobavlja~i.

– Ja ustvari sara|ujem sasvima dobro i korektno, alibih istakao saradnju sa fir-mom BA-KO ~iji je vlasnik Mi-lo{ Eji}, a posebno isti~empreduze}e NESTA i gospodinaMilana Smiljani}a sa kojim ve}nekoliko godina sara|ujem iz-uzetno korektno. Na{a sarad-nja i me|usobno poverenje suprerasli poslovno druènje iverujem da }e tako ostati –kaè gospodin Ostoji}.

Sli~no o svom poslovnompartneru i prijatelju CvijetinuOstoji}u govori Milan Smilja-ni}, osniva~ i vlasnik firmeNESTA iz Beograda. Srednjudrvoprera|iva~ku {kolu Smi-ljani} je zavr{io u Beogradu,

studije u Zagrebu, a u Krajinije stekao veliko iskustvo i dr-voprera|iva~ku firmu. Ondaje do{ao rat i izbegli{tvo...Mnogo je, kaè, zahvalan ê-di Nikoli}u, vlasniku firmeAGRANA koji mu je, nakonizbegli{tva pomogao. Sedamgodina je radio u preduze}uSAVA u Hrtkovcima, a vlasnikove firme je Nikoli}evaAGRANA.

Preduze}e za unutra{nju ispoljnu trgovinu, proizvodnjui usluge NESTA d.o.o. dipl.ing. Milan Smiljani} je osno-vao 1998. godine, a po~etniposlovi ove firme bili su izvozrezane gra|e i elemenatahrasta, jasena i bukve naevropsko trì{te.

– To je bila osnovna delat-nost firme do 2004. godine.Sada se bavimo uvozom frize ielemenata iz Republike Srpskei iz Hrvatske. Mese~no uveze-mo 100 do 150 metera kubnihfrize koju {aljemo na uslu`nosu{enje i obradu u preduze}eQUERCUS ROBUR u Vi{nji}evu– pri~a gospodin Smiljani}.

U programu firme NESTAje klasi~ni parker hrasta, jase-na i bukve u duìnama 250 do1.200 mm i {irinama 42 do 90milimetara.

Prodajni prostor firme NE-STA u svakom momentu na la-geru ima oko 7.000 metarakvadratnih parketa svih vrsta

Uspeh je


drveta i dimenzija. Mese~naprodaja ima stalnu tendencijurasta, a ove godine je za 30%ve}a nego pro{le.

– Ve}inski kupci na{egparketa su gra|evinske firme,a ostalo je maloprodaja. Usvojoj ponudi NESTA ima sverepromaterijale potrebne zaugradnju parketa: lepak, lak,lajsne. Istovremeno NESTAstalno sara|uje sa tridesetakparketara i svojim kupcimamoè pruìti kompletnu uslu-gu i dati garanciju na rad ikvalitet robe. NESTA, dakle na

beogradsko trì{te i {ire plasi-ra i deo proizvodnje firmeQUERCUS ROBUR, a zajedni~-kim radom ove dve firme mo-gu da se zadovolje i zahtevive}ih kupaca – kaè gospodinSmiljani}.

Ni{ta, dakle, nije slu~ajno,niti dolazi samo po sebi. Izasvakog uspeha i dobrih rezul-tata stoji osmi{ljen dugogodi-{nji rad i upornost, a CvijetinOstoji} i Milan Smiljani} su uzsli~no iskustvo i obostran in-teres prona{li i neke druge,prisnije oblike druènja. Ta-

kav odnos treba negovati irazvijati, pa je to razlog vi{eza promociju ovih firmi kojemogu posluìti kao uzor i ko-je svoju perspektivu gradeupornim i korektnim radom,kvalitetom proizvoda i uslu-

ga, korektnim poslovnim od-nosom sa svojim kupcima idobavlja~ima, a prvenstvenome|usobnim po{tovanjem irazumevanjem. Na na{ezadovoljstvo, bi}emo hroni~a-ri uspeha ovih preduze}a. �

Na{i sagovornici Cvijetin Ostoji}, vlasnik firme QUERCUS ROBUR i Milan Smiljani}, vlasnik firme NESTA

trijumf upornosti

Poslovna saradnja prerasla u prijateljstvo,

Milan Smiljani} i Cvijetin Ostoji}

QUERCUS ROBURSremska Mitrovica, Vi{nji}evo, Bosutski sokak bb

tel. 022 745 716, mob. 064 64 323 57

NESTABeograd, Beli potok, Kru`ni put 20

tel/fax. 011 3943 255, 3943 256, mob. 063 334 735 e-mail: [email protected], www.nestalika.co.yu

Milesi spa je jedna od vode}ih svetskih firmi specijalizo-

vanih za proizvodnju boja za drvo sa proizvodnim

pogonima i trgovinama u ve}ini evropskih zemalja i

distributerima u Ju`noj Americi, Aziji i Severnoj Africi.

Milesi spa nudi svojim kupcima najbolja re{enja za za{ti-

tu svih vrsta drveta {irokom paletom proizvoda pogod-

nih za nano{enje svim na~inima.

Podatak da Milesi u~estvuje sa pribli`no 30% ukupne

prodaje na svim zna~ajnijim trì{tima koje pokriva

(Italija, [panija, Ma|arska…), govori sam za sebe.

Maksimalna podr{ka, re{avanje postavljenih zahteva

i otklanjanje eventualnih problema u lakirnicama su na{

prioritet.

Asortiman Milesijevih proizvoda uklju~uje dve komplet-

ne linije, na bazi vode i na bazi rastvara~a, koje su

odli~ne za {iroki opseg ciklusa bojenja i metoda prime-

ne, ru~no ili industrijskim tehnikama.

Ceo asortiman proizvoda se isporu~uje u razli~itim

pakovanjima kako bi zadovoljili kako male tako i velike

profesionalne korisnike.

Idealni za za{titu drveta i restauraciju starih prozora

i vrata, ovi proizvodi su tako|e perfektni za sve vrste dr-

veta, ~etinarskog i listopadnog koje se uobi~ajeno

koriste za spolja{nju upotrebu.

Bukom-prom je pro{irio proizvodni program i uzprimarnu preradu po~eo da radi finalnu obradubukovog masiva.

Za po~etak je razvijen novi program proizvodnjekreveta. Otvoreno je 15 novih radnih mesta, a zadva meseca rada dostignuta je proizvodnja od 600komada mese~no. U planu je otvaranje jo{ pet rad-nih mesta i pro{irenje proizvodnog prostora za 600 m2 kao i pove}anje proizvodnje na 1000kreveta mese~no.

Osim tog intezivno se radi na ispitivanju trì{ta i raz-vijanju novih proizvoda od bukovog masiva koji bibili traèni i konkurentni na trì{tu. Deo sredstavaulaè se i u obuku radne snage da bi se podigao jo{ve}i kvalitet i zadovoljili zahtevi evropskog trì{tagde Bukom-prom plasira kompletnu proizvodnju.


PRE deset godina na Veliku Gospoi-nu, Goran \uri} je u Loznici osno-vao preduze}e za preradu drveta

KOVILJAÂ. Desetogodi{njica postoja-nja, rada i razvoja ovog preduze}a obe-leèna je sve~ano, po~etkom septembra,a ovom ~inu je prisustvovalo preko dvestotine zvanica, poslovnih partnera i pri-jatelja ove firme i njenog vlasnika.

Osnovna delatnost ovog preduze}ajo{ od starta je proizvodnja drvene am-balaè. Danas firma KOVILJAÂ, uz zao-kruènu proizvodnju ima i sopstveni vo-zni park za prevoz trupaca i gotove ro-be, a izvozi preko 90% svoje proizvod-nje gde su prvenstveno elementi za gaj-bice koji se izvoze u Italiju, Francusku,[paniju i Gr~ku.

– Firma radi u dve smene, a tehnolo-{ki je solidno opremljena za planiraniobim proizvodnje. Od pre ~etiri godinesmo na novoj lokaciji, a na{a proizvod-nja je stabilna i proizvod kvalitetan. Isti-na, u preradi drveta trenutno te{ko mo-èmo govoriti o razvoju upravo zato {tokurs eura pri nabavci sirovine ima prece-njenu vradnost, a to izvoznicima ne ideu prolog – isti~e na{ sagovornik, gospo-din Goran \uri}. – Ina~e, firma KOVILJA-Â sirovinu nabavlja od [G Boranja izLoznice i od [G Sremska Mitrovica, a go-di{nje se preradi izme|u dvanaest i pet-naest hiljada metara kubnih topole, gdeje iskori{}enost drveta maksimalna. Na{kapacitet je 1000 gajbica za sat i 3000patosa za gajbice, a kao {to je re~enopreko 90% na{e proizvodnje ide u izvoz.

– Izvoz je svake godine beleìo rast,a firma KOVILJAÂ je probirljivo ino-strano trì{te uistinu osvajala kvalitetomproizvoda. Ocenu da je na{ proizvodnajkvaltetniji sa ovog prostora, dao jenajve}i ambalaèr iz Italije, firma Lodi,sa kojom radimo deset godina – kaèStoja Mijatovi}, vlasnik knjigovodstveneagencije ZA[TITA 2000, koja sve ove go-

dine vodi i prati finansijsko poslovanjefirme KOVILJAÂ. Stoja se hvali korekt-nom saradnjom sa Goranovom firmomuz koju je, kaè, stasavala i nau~ila daradi devizno poslovanje, dobila jednu {i-rinu u radu i afirmisala svoju knjigovod-stvenu agenciju.

– Ho}u posebno da naglasim da ce-lokupno devizno poslovanje firme KOVI-LJAÂ ide preko banke HIPO ALPEADRIJA, filijala [abac, koja nas prati ipovremeno kreditira, sa kojom smo izu-zetno zadovoljni i korektno sara|ujemo– kaè gospo|a Mijatovi}.

Izvoz je sigurno merilo uspe{nosti,pogotovo kada je u proizvod ugra|eno{to vi{e dodatnog rada, odnosno kada

je nivo finalizacije ve}i. Ako je, dakle,izvoz merilo uspe{nosti, onda sigurnonije sporno da je preduze}e KOVILJAÂiz Loznice, ~iji je osniva~ i vlasnik Goran\uri}, uspe{na firma koje u preradi dr-veta ~vrsto drì svoju poziciju. Veruje-mo da }e ova firma zadràti osvojenstatus i iskazane tendencije o ~emu }e-mo jo{ pisati u nekom narednom brojuna{eg ~asopisa. �

KOVILJAÂ d.o.o.Loznica, Klani~ki pur bb

tel/fax. + 381 (0)15 898 280, 875 335

Obeleèno deset godina rada i razvoja

Na{ sagovornik Goran \uri}, osniva~ i vlasnikpreduze}a KOVILJAÂ d.o.o iz Loznice

Uoblasti proizvodnje ku-hinjskog name{taja kao iname{taja za kupatila i

predsoblja postoji potra`njaza jeftinim, ali dekorativnimvratima, sa izdr`ljivom i traj-nom zavr{nom obradom. Go-dinama je postojalo zna~ajnotrì{te za vrata od punog dr-veta i MDF-a, profilisana naCNC ma{inama prakti~no u tridimenzije i povr{inski obra|e-na prskanjem raznim lakovi-ma. Konvencionalan na~in po-vr{inske obrade je spor i skup.To je dovelo do razvoja proce-sa koji omogu}ava lameliranjeprofilisanih panela raznim vr-stama dekorativnih folija iliprirodnim furnirom.

Presa za lameliranje je pokonstrukciji sli~na obi~noj presiza furniranje, osnovna razlikaje u dovo|enju vrelog radnogfluida u prostor izme|u ela-sti~ne membrane i etaè pre-se, da bi se omogu}ila trodi-menzionalna deformacija foli-je ili furnira. Fluid se zagreva uposebnom bojleru da bi seobezbedila temeratura po-trebna za otvrdnjavanje lepkau svim delovima obratka.

Membrana je izra|ena odsilikonske gume ili obi~ne gu-me otporne na visoke tempe-rature, debljine oko 4mm kojamoè da izdrì pribli`no30.000 ciklusa lepljenja akonema o{trih ivica i ako se po-{tuju preporuke o minimalnimradijusima na obratku na kojise lepi folija ili furnir. Prilikomfurniranja 3D ispuna za vratamogu se furnirati odjednomobe strane prethodno nama-zane MF ili PVA lepkom. Akose koristi furnir, veoma je va-`na kontrola vla`nosti.

Proces lameliranja pomo-}u membranske prese po~injetako {to se folija kontrolisanozagreva tako da se lako moèoblikovati a zatim se pomo}usna`nog vakuuma utiskuje usupstrat (puno drvo, furnirskaplo~a, MDF ili iverica) koji je

prethodno prekriven termore-aktivnim lepkom. Vakuum kojise formira u ciklusu presova-nja sluì da se folija ili furnirsavije preko zaobljenih ivica ilidrugih sloènih oblika, naj~e-{}e kanelura. Membranskopresovanje dodaje pozitivanpritisak na povr{inu plo~e {topomaè utiskivanje folije uprofil i na bo~ne ivice i omo-gu}ava grejanje neophodnoza otvrdnjavanje lepka.

Ciklus presovanja

Plo~a koja se lamelira ob-ra|uje se na glodalici, prilikom~ega se naj~e{}e zaobljavajuivice i formira se neki 3D profilna povr{ini plo~e. Na obra|e-nu plo~u se nanosi prskanjemtermoreaktivni lepak. Tako pri-premljeni delovi se postavljajuna klizni vakuum sto i prekonjih se postavlja folija, zatvarase ram koji daje hermeti~kuvezu i omogu}ava primenu va-kuma. Sto sa obracima ulazi upresu gde se zagreva dok foli-ja ne postane savitljiva i ujed-no po~inje aktivacija lepka. Za-tim vakuum odozdo i pritisakmembrane odozgo utiskujufoliju u sloènu formu obratkai oko njegovih ivica. Zatim seodvija kratki ciklus hla|enjakoji traje oko jedan minut. Stosa obracima izlazi sa drugestrane prese i spreman je zase~enje folije.

Ve}ina membranskih presaima tri faze a to su: faza pred-grevanja, faza pritisak/vakuumi faza hla|enja. Optimalne ka-rakteristike i pode{avanje ma-{ine zavise od proizvo|a~a, akao orijentacija prikazan je re-ìm presovanja za razli~ite de-bljine vinil folije u tabeli.

Temperatura gornjih gre-ja~a je od 130oC do 150oC, dokje temperatura donjih greja~a

77oC do 88oC. Sama ma{ina

moè da radi pod ve}im speci-

fi~nim pritiscima od onih na-

zna~enih u tabeli.

Izbor podloge i folije

I kod izbora podloge nakoju }e se lepiti furnir ili lami-nat i kod izbora samog lami-

Membransko PI[E: prof. dr Vladislav Zdravkovi}

Autor ovog teksta je vanredni profesor na [umarskom fakultetu u Beogradu

DDeebblljjiinnaa ffoolliijjee

00,,5566 mmmm

00,,7766 mmmm

11,,0022 mmmm

VVrreemmee pprreeddggrreevvaannjjaa

4455--5555 sseecc

7700--8800 sseecc

112200--114400 sseecc

VVrreemmee pprreessoovvaannjjaa

4455--5555 sseecc

6655--7755 sseecc

8855--9955 sseecc

VVrreemmee hhllaa||eennjjaa

4455--5555 sseecc

8800--9900 sseecc

111100 sseecc

PPrriittiissaakk

00,,22 MMppaa

00,,22 MMppaa

00,,22 MMppaa


nata, presudna su dva faktoraa to je namena (da li su u pita-nju horizontalne ili vertikalnepovr{ine) i klima odnosnouslovi u kojoj }e se proizvodkoristiti. Kod izbora podlogeva`ni su: zapreminska masa,otpornost na vlagu, povr{inskaobrada, sklonost da se drvnavlakanca podiù.

Kod izbora laminata trebaobratiti pa`nju na: veli~inuutezanja prilikom zagrevanja,otpornost na promenu bojetokom vremena, otpornost nagrebanje, pogodnost za preso-vanje, vrsta osnovnog sloja,tekstura boja. Danas proizvo-|a~i folija nude preko 1700boja, mnogo tipova teksturedrveta, metalizirane folije, fo-lije koje imitiraju razne vrstemermera i granita, folije saposebnim povr{inskim za{tit-nim slojem protiv abrazije.

Izbor lepka

Izbor lepka kod membran-skog presovanja je mo`da va-`niji od izbora same podlogeili folije. U osnovi su u pitanjudva kriterijuma: specifikacijagotovog proizvoda u pogleduvodootpornosti i otpornosti natoplotu, i tehni~ke mogu}nostima{ine. Dobar izbor je na pri-mer vodena disperzija poliure-tanskog (PUR) lepka pogod-nog ako se nanosi prskanjem.

Poliuretanski lepkovi to-kom otvrdnjavanja reaguju savlagom tako da je kod mem-branskog presovanja od veli-kog zna~aja koli~ina i ravno-mernost nanosa, naro~ito kod

zakrivljenih formi. Maksimalnadozvoljena vla`nost supstrataje 16%. Pogodnost ovog lepkaza nano{enje prskanjem je utome {to se stvara ravnomernaatomizacija lepka te je potreb-no manje vode. Manje vode ulepku zna~i manju mogu}nostpodizanja vlakanaca u podlozii manju opasnost da ta vlakan-ca postanu vidljiva kroz foliju.

Nekada su minimalne tem-perature potrebne za otvrd-njavanje lepka bile oko 80oCdo 90oC, danas postoje lepkovikod kojih je ova temperatura60oC. Sniàvanje minimalnetemperature otvrdnjavanjapove}ava toleranciju na tem-peraturu i donosi koristi jer sena taj na~in osigurava da, kodsloènih formi, takozvanehladne ta~ke imaju jo{ uvekdovoljnu temperturu da se iz-vr{i polimerizacija lepka. Niètemperature otvrdnjavanjaumanjuju i mogu}nost pojaveefekta “narandìne kore”, {toje od naro~itog zna~aja kodfolija sa visokim sjajem.

Vodootpornost lepka jeva`na karakteristika lepka ta-ko da PUR lepkovi obi~no za-dovoljavaju kriterijum D4, {tozna~i da se mogu koristiti zaizradu kuhiljskih vrata, vrataormari}a za kupatila, i svudagde su izloèni vodenoj pari igde su u kratkotrajnom kon-taktu sa vodom. Za furniranjemogu se koristiti oja~ani PVAlepkovi.

Kod folija postoje i nekepojave kojih nema kod furni-ra, a to je na primer “migraci-

ja plastifikatora”. Naime, pla-stifikatori koji se koriste kodve}ine folija: vinil/ PVC, ABS,PET ili PP folija mogu vreme-nom da migriraju u sloj lepka ida razru{e lepljeni spoj, pa pri-likom izbora lepka treba i otome voditi ra~una.

Krivljenje podloge

Kada se rade dugi koma-di, tokom hla|enja folija seuteè, tako da moè da povu-~e ivice supstrata (na primerMDF plo~e) tako da do|e dokrivljenja i to se ~esto de{avakod raznih folija. Ova pojavase moè ublaìti izborom ja-~ih i debljih podloga, podlogase moè prednapregnuti u su-protnoj ravni, tako da se po-sle nano{enja folije ona ispra-vi. Kod nekih proizvoda ispra-vljanje je mogu}e mehani~-kim pri~vr{}ivanjem. Danaspostoje prese sa dvostrukom

membranom, tako da je mo-gu}e obostrano presovanje3D formi u jednom ciklusu, ~i-me se ujedno zna~ajno uma-njuje mogu}nost krivljenjapodloge.

Zaklju~ak

Primena membranskogpresovanja u izradi raznih vr-sta 3D proizvoda, naj~e{}evrata za korpusni name{taj,otvara nove mogu}nosti u di-zajnu s obzirom na veliki iz-bor boja i tekstura. Mogu}eje 3D furniranje, lepljenje me-talnih folija ili imitacija razli~i-tih vrsta granita. Ako se pra-vilno odabere podloga, lepaki reìm presovanja, mogu}e jelepiti i folije visokog sjaja.Membransko presovanje nemoè uvek da zameni klasi~-nu povr{insku obradu, ali imasvoje prednosti u pogledu ce-ne i osobina proizvoda. �

presovanje furnira i folija

Presovanje folije

Presovanje furnira

oktobar 2008.

PRIMENA kompozita na bazipoliolefina i poli (vinil-hlorida) sa prirodnim

vlaknima beleì brzi rast u po-slednjoj deceniji, zahvaljuju}imnogim prednostima kojeovaj materijal ima u odnosuna drvo (nepotrebno odràva-nje i za{tita od vremenskihuticaja, insekata i mikroorga-nizama, ve}a postojanost pre-ma pucanju, uvijanju i cepa-nju). U ovom radu je prikazanproces proizvodnje kompozi-ta, specifi~nosti opreme, kao imnogobrojne oblasti primeneovih materijala.

Najve}i broj prera|iva~a pla-sti~nih masa je odbijao kori-{}enje drvenih vlakana uslednekih svojstava kao {to su ma-la nasipna masa, niska termi~-ka stabilnost i tendencije kaapsorbovanju vlage.

Najve}i broj termoplasta stièkod prera|iva~a u formi pele-ta ili granula sa nasipnom ma-som od pribli`no 500 kg/m3.Prera|iva~i plasti~nih masa susuo~eni sa problemom konzi-stentnog odmeravanja i mani-pulacije sa drvenim vlaknimaniske nasipne mase (50–150kg/m3) i doziranjem u maleotvore za hranjenje kakvi suobi~no kod opreme za prera-du plastike. Dodatno, proce-sne temperature, ~ak i kodplasti~nih masa sa niskim ta~-kama topljenja, obi~no su pre-visoke za inkorporiranje drve-nih vlakana uz izbegavanjetermi~ke degradacije.

Visok sadràj vlage u drvetu iostalim prirodnim vlaknima jetako|e problem za industrijuplastike u kojoj se razmi{lja-nja o vla`nosti kre}u na nivou1 do 2%, {to se smatra rela-tivno visokom vla`no{}u. âki prera|iva~i plasti~nih masakoji poseduju opremu za eks-trudiranje sa mogu}no{}uventovanja su bili sumnji~aviprema uklanjanju vla`nostinivoa 5–7% koliko se kre}ekod drvenih vlakana. Opremaza su{enje polimera nije od-govaraju}a za su{enje drvenih

vlakana uz mogu}nost izazi-vanja poàra usled neade-kvatnog su{enja. Isto tako,prera|iva~i plastike koji su seusudili da koriste drvena ilidruga prirodna vlakna nisuimali dovoljno znanja o drve-tu kao materijalu, pa su u~e-stali neuspeli industrijski po-ku{aji doveli do op{teg skep-ti~nog stava kod prera|iva~ao mogu}nosti kombinovanjaplastike i drveta.

Sa druge strane, za drvnu in-dustriju su termoplasti bilidrugi svet i nepoznanica kao isuo~avanje sa konkurencijomna tradicionalnim trì{tima(gra|evinska stolarija). Konku-renti na razli~itim trì{tima,drvena i industrija plasti~nihmasa su imale malo zajedni~-kih snabdeva~a materijala iopreme, uz sasvim razli~itemetode prerade.

Perspektive nekih segmenataindustrije plastike su se zna-~ajno izmenile u poslednjimgodinama. Interesovanje jeznatno poraslo sa uspehomnekih proizvoda iz oblastikompozita drvo–plastika, kaoi sa boljim upoznavanjem irazumevanjem drveta kao ma-terijala i razvojem na poljuopreme i aditiva.

Tako|e, javljaju se mogu}nostiulaska na nova trì{ta, poseb-no u ogromnom sektoru pri-mena u gra|evinarstvu. Pro-menile su se i perspektive drv-ne industrije koja sada vidikompozite drvo–plastika kaona~in da se pove}a trajnost dr-veta uz mnogo manju potrebuza odràvanjem od strane ko-risnika. Tako i neke kompanijeiz oblasti drvne industrije ula-ze u poslovanje sa kompoziti-ma i distribuciju ovih proizvo-da, a sve na osnovu pove}anetra`nje od strane kupaca i mo-gu}nostima baziranim na isku-stvu industrijske grane u obla-sti gra|evinarstva.

Primena kompozita poliolefi-na i PVC-a sa prirodnim vlak-nima beleì brzi rast u posled-

Kompoziti


njoj deceniji, posebno u gra-|evinarstvu i automobilskojindustriji.

Predvi|anja pokazuju da }eproizvodnja kompozita rastido 10% godi{nje u narednihpet godina. Ovaj rast je ~ak za2–3% ve}i od planiranog rastaproizvodnje poliolefina punje-nih talkom i staklenim vlakni-ma. Pored ~itavog niza pred-nosti koje imaju kompozitnimaterijali na bazi polimera saprirodnim vlaknima, jedan odveoma va`nih razloga za po-ve}ano interesovanje je za{ti-ta okoline. Drvena i ostala pri-rodna vlakna su lako dostup-na za reciklaù, kao otpadnimaterijal u procesima preradedrveta i u poljoprivredi. Istotako, na raspolaganju je i reci-klirani polimerni otpad iz in-dustrije, poljoprivrede kao isortirani komunalni otpad.

Ne samo {to se koriste otpad-ni materijali kao sirovina, ve} igotov proizvod od kompozitapolimer–drvo moè u potpu-nosti da se reciklira ili odstrani(spali) uz odavanje daleko ma-nje toksi~nih i {tetnih produ-kata u pore|enju sa “~istim”polimerima ili polimerima pu-njenim mineralnim punilima.

Pored ovih, postoji jo{ jedan“ekolo{ki” razlog. Profili odkompozita polimer–drvo po-stavljeni na otvorenom, nezahtevaju primenu za{titnihpremaza na bazi organskihrastvara~a, tako da se na ovajna~in {titi prirodno okruènje.

RAZVOJ TR@I[TA KOMPOZITA

Drvo–polimer

Trì{te kompozita polimer–pri-rodna vlakna u Severnoj Ame-rici, Zapadnoj Evropi i Japanuu 2007. godini je prema{ilo1.100.000 tona, a po vrednostivi{e od 1200 milijardi dolara.Od toga na trì{te SeverneAmerike otpada ~ak 85% ili

blizu 950.000 tona. Najve}ideo odlazi na kompozite pu-njene drvetom (87%), a osta-tak na druga prirodna vlakna,kao {to su juta, lan, kudelja.Evropsko trì{te ovih proizvo-da je daleko manje, sa ukup-nom proizvodnjom od 55.000tona u 2007. godini, ali sepredvi|a njegov rast od 18%godi{nje.

KOMPONENTE KOMPOZITA

Drvo

Komponente koje ulaze u sa-stav kompozita su: drvo sa te-ìnskim udelom u kompozituu opsegu 30–80%, polimer sa25–75% i aditivi. U njemu susjedinjena dva veoma razli~itapolimera: drvo–hidrofilni, tem-peraturno osetljivi prirodni po-limer, sjedinjen sa nepolarnimhidrofobnim poliolefinom, kojisu me|usobno nekompatibilnii sa potpuno razli~itim fizi~kimi hemijskim svojstvima.

Polimeri

Naj~e{}e kori{}eni polimeri zaovu namenu su polipropilen,polietilen i poli(vinil–hlorid). Umnogo manjoj meri registrujese primena polistirena i poliu-retana.

Polimer ulazi u proces kaogranulat ili kao reciklirani ma-terijal (najzastupljeniji reciklatje dobijen od balirane folijekoja je u pogonima za recikla-ù oslobo|ena primesa i dove-dena u oblik najpogodniji zadalju preradu).

PROCES PROIZVODNJEKOMPOZITA

Drvo–polimer

Proces proizvodnje kompozitadrvo–polimer sastoji se od sle-de}ih faza koje su {ematskiprikazane na slici 1.

I Priprema drvenog otpadamaterijala

Priprema drvenog otpada ma-terijala se sastoji od usitnjava-nja, sejanja i su{enja, kako bipostao pogodan za sjedinjava-nje sa rastopom polimera. Naj-~e{}e kori{}eni materijal dolaziiz industrije name{taja, struga-ra i sli~no i predstavlja strugo-tinu koja se usitnjava u mlino-vima sa ~eki}ima. Veli~ina ~e-stice usitnjenog materijala na-lazi se u opsegu 250–400 μm.

U zavisnosti od tehnolo{kogpostupka koji je primenjen,nekad su{enje prethodi usit-njavanju. Usitnjeni materijal seponovo su{i da dostigne sadr-àj vlage u opsegu 0,5–8%, sobzirom da je sadràj od veli-kog zna~aja kako za kvalitet,

tako i za namenu gotovogproizvoda (videti tabelu 2).

II Me{anje sa polimerom i neo-phodnim aditivima.

Ova faza procesa nije zastu-pljena u svim literaturno opi-sanim postupcima. Kod nekihpostupaka vr{i se direktno do-ziranje komponenata u eks-truder, bez prethodne homo-genizacije.

Polimer se doprema kao gra-nulat ili kao reciklirani materi-jal. Najzastupljeniji su PE, PP,PVC, a u znatno manjoj meriPS, PU i ABS. Od recikliranogpolimernog materijala, trenut-no je najzastupljeniji materijaldobijen od otpadne balirane iusitnjene PE-folije koja je, pro-{av{i kroz postrojenja za reci-klaù, oslobo|ena ne~isto}a,usitnjena i osu{ena dovedenau oblik koji je najpogodniji zadalju preradu.

III Ekstrudiranje

Za konstruktore dvopu`nihekstrdera prerada ovih kom-pozita bila je svojevrstan iza-zov, tako da je usavr{avanjeopreme za ovu namenu rezul-tiralo velikim brojem patena-ta. Jedan od prvih problemakoji je trebalo re{iti bilo je do-ziranje (hranjenje ekstrudera),s obzirom na nisku nasipnumasu prera|ene “strugotine”ili drvenog bra{na, kao i reci-klirane PE-folije.

Slika 1. [ematski prikaz proizvodnje kompozitnog materijala drvo–polimer

Autor ovog teksta je zaposlen u preduze}u VUJI] Valjevo

mogu}nosti kombinovanja

plastike i devetadrvo-plastikaPI[E: doc. dr Dragan [kobalj

AKTUELNO


U zavisnosti od na~ina pri-preme kompozita, tehni~kare{enja hranjenja ekstruderase razlikuju. Kompozit seunosi u ekstruder na razli~itena~ine: kao pojedina~ne pra-{kaste/granulisane kompo-nente, kao pra{kasta me{avi-na polimera, drvnog bra{na iaditiva i kao gotove granulekompozita.

UNAPRE\ENJA OPREMEZA PROIZVODNJU KOMPOZITA

DRVO–POLIMER

Za ekstruziju kompozita sa dr-venim vlaknima (kao i ostalimprirodnim vlaknima), kod veli-

kog broja prera|iva~a superi-ornim se pokazao dvopu`nikonusno kontrarotiraju}i eks-truder (slika 3), iz slede}ih raz-loga:

1. Velika zapremina u zonihranjenja je posebno pogodnaza materijale niske nasipnemase, kao {to su kompoziti nabazi prirodnih vlakana;

2. Relativno dug boravak u zo-ni plastifikacije i homogeniza-cije, pod uslovima niè tempe-rature i pritiska, a znatno kra}iboravak u zonama sa vi{omtemperaturom i pritiskom,prevencija je promene bojeekstrudata usled degradacijeosetljivih vlakana celuloze;

– veliki izbor puèva

Ekstruderi imaju kapacitet od50 do 1250 kg/h i prave se sa{est razli~itih kapaciteta kakoje prikazano u tabeli 1.

PRIMENA KOMPOZITA DRVO–POLIMER

Zahvaljuju}i velikom brojuprednosti koje proizvodi odkompozita poseduju u odnosuna proizvode od drveta, kao iproizvode od nepunjenih i pu-njenih polimera (mineralnapunila i staklena vlakna) njiho-va primena se pro{irila do temere, da je zahvatila mnogeindustrijske grane. Osnovneprednosti su slede}e:

PREDNOSTI U ODNOSU NAPROIZVODE OD DRVETA

– Nije potrebna za{tita odvlage, mikroorganizama i in-sekata

– Odli~na trajnost i postoja-nost pri izlaganju vremenskimuticajima (procenjeni vek tra-janja profila je najmanje 25godina)

– Ekolo{ka podobnost proizvo-da iz vi{e razloga (ne koristese premazi sa organskim ras-tvara~ima, mogu}nost reciklo-vanja je 100%, u{teda drvetakao resursa)

– Ne dolazi do cepanja po-pre~no na pravac vlakana

– Otpornost prema {irenju pla-mena (mogu}nost dodavanjausporiva~a gorenja)

PREDNOSTI U ODNOSU NAPROIZVODE OD POLIMERAI POLIMER PUNJENOG MINERALNIM PUNILIMA

– Bolje mehani~ke osobine

– Manja teìna u odnosu napolimer punjen mineralnimpunilima

3. Masivni leàjevi ~ine ovaj tipekstrudera pogodnim za uslo-ve visokog pritiska;

4. Konusni ekstruderi su ela-sti~niji u pogledu varijacija ka-rakteristika ulaznog materijala

5. Konusni ekstruderi su po-godniji za niè brzine i nasmicanje osetljive me{avine(npr. PVC punjen drvenimvlaknima);

Pored konusnih dvopu`nihekstrudera zapaèna su i dru-ga re{enja, i to: kompoziti oddrveta su osetljivi na smicanje~ine}i zadatak ekstrudiranjaizazovnijim. Samo pravi kon-cept ekstrudera kombinovansa odgovaraju}im dizajnompuà i svojstvima ekstruderavodi ka dobrom rezultatu. Eks-truderske linije karakteri{e:

– kontrolisana temperatura

– stabilan povratni pritisak to-kom ekstruzije

– visoka fleksibilnost

– {irok know-how dizajna pu-èva, èljenih re{enjaSlika 2. Izgled konusnih puèva

Tabela 1. Modeli i kapacitet ekstrudera

Slika 3. Dvopu`ni ekstruder

za preradu kompozitnih materijala

drvo–polimer

Tabela 2. Osnovne karakteristike standardnih WPC-proizvoda i high-tech WPC proizvoda

EEkkssttrruuddeerr

ffiibbeerreexx TT 3355





ffiibbeerreexx AA 113355

MMoottoorr

kkWW

1111

2200

3399

6600

7777

116600

MMaakkssiimmaallnnii kkaappaacciitteett kkgg//hh

55 -- 88 %% 11 -- 44 %%

OOdd

2200

4400

7755

112255

220000

550000

ddoo

4400

7755

115500

220000

335500

770000

oodd

3300

5500

110000

115500

330000

770000

ddoo

5500

110000

220000

225500

550000

11225500

Polimerna matrica PP, PVC PP, PVC, HDPE, LDPE

SSttaannddaarrddii WWPPCC pprrooiizzvvooddaa WWPPCC pprrooiizzvvooddii vviissookkee tteehhnnoollooggiijjee

Procenat vlage u drvenim vlaknima max. 8% max. 1%

jednostavna sa max. 3 komponente ve}i broj komponenti

Teìnski udeo drvenih vlakana

Receptura

3 - 5 m/min ve}a od 5 m/minBrzina ekstruzije

ve}a od 2 mm manja od 2 mmDebljina zida profila

profili jednostavnijeg dizajna

za primene u enterijeru

univerzalna primena:

u enterijeru i eksterijeruPrimena proizvoda

relativno niska visokaInvesticiona ulaganja

relativno niska visokaCena proizvoda u pore|enju

sa cenom drvenog profila

30 - 50% do 80%

AKTUELNO mogu}nosti kombinovanja plastike i deveta

oktobar 2008.

– Bolja dimenziona stabilnost,mogu}nost izostavljanja me-talnih uloàka kod profila

– Mogu}nost obrade tradicio-nalnim alatima za obradu dr-veta

– Smanjenje industrijskog poli-mernog otpada

Proizvodi od kompozitnih ma-terijala mogu se u tehnolo-{kom smislu svrstati u tzv.“standardne” i popularno na-zvane “high-tech” proizvode,odnosno proizvode visoke teh-nologije. Osnovne karakteristi-ke ovih grupa proizvoda prika-zane su u tabeli 2.

TR@I[TA KOMPOZITNIHMATERIJALA DRVO–POLIMER

Najve}e i najraznovrsnije trì-{te ovih kompozita je gra|e-vinarstvo (66% od ukupnesvetske proizvodnje), infra-struktura (18%) i industrijatransportnih sredstava (10%).

Nave{}emo naj~e{}e primeneekstrudiranih i brizganih pro-izvoda od kompozita dr-vo–polimer.

UPOTREBA NA OTVORE-NOM PROSTORU

– podni profili– zidne obloge– profili za vrata i prozore– ograde– oprema za de~ja igrali{ta(penjalice, zamkovi, de~iji vo-zovi)– klupe za parkove i ostalaoprema– za{titne ograde– stepeni{ta– pe{a~ki mostovi

UPOTREBA U ENTERIJERU

– profili za podove– pregradni zidovi– okviri vrata– name{taj– oprema za skladi{ta– harmonika vrata– stepeni{ta

UPOTREBA U AUTO-MOBILSKOJ INDUSTRIJI

– unutra{nje obloge vrata ihauba– oslonci sedi{ta– zadnje police– podovi za kamione i prikolice

JAVNI OBJEKTI

– dokovi i pristani{ta– ogra|eni prolazi– za{titne ograde– zvu~ne barijere na auto pu-tevima– èlezni~ki pragovi– znaci za obeleàvanje i ra-zne table

ZAKLJUÂK

Tehnologiji proizvodnje kom-pozitnih materijala drvo–po-limer trebalo je mnogo vre-mena da do~eka potpunoprihvatanje i u Evropi. Danassa usavr{enim procesima pre-rade, prilago|enim ma{ina-ma i razvijenim specifi~nimaditivima za proizvode kojispajaju sve prednosti prirod-nih i sinteti~kih materijala,kona~no je do{lo vreme zapokretanje inicijative za pro-izvodnju kompozitnih mate-rijala drvo–polimer i na na-{im prostorima. �

Slika 4. Izgled profila na bazi PP sa do 80% drvenih vlakana

Slika 5. Primena profila od kompozitnih materijala u eksterijeru


POJAM restauracija je sigur-no svima poznat u svomnajjednostavnijem zna~e-

nju - obnova, obnavljanje, po-pravka, ponovno uspostavlja-nje (od lat. re~i restauratio).Me|utim, iza ovog jednostav-nog pojma, krije se znatnoop{irnije i kompleksnije obja-{njenje. ûveni teoreti~ar re-stauracije, êzare Brandi usvom delu „Teorija restauraci-je“ iz 1963. godine, isti~e izu-zetnu va`nost ovog pojma. Ponjegovim re~ima, restauracijaje neodvojiva od o~uvanja na-cionalnog kulturnog nasle|a,i iznosi jednu od definicija naslede}i na~in: „Restauracija jemetodolo{ki trenutak prepo-znavanja dela u njegovomistorijsko-estetskom polarite-tu“. U okviru teorije restaura-cije poku{ao je da identifikujedva pravca, jedan je biousmeren na vra}anje funkcijeproizvodima ljudske aktivno-sti, drugi se odnosio na pravui odgovraju}u restauraciju po-sebnih proizvoda tj. umetni~-kih dela. Zar vam se ne ~inida bi restauracija name{tajamogla da uzme u~e{}e u obapravca?

U nastavku pozabavi}emo sekonkretno restauracijom na-me{taja. Zbog ~ega pribega-vamo restauraciji name{taja,koje kriterijume vrednujemo,kako odre|ujemo stil datogkomada name{taja? Na ova, idruga pitanja poku{a}emo daodgovorimo u daljem tekstu.

U ve}ini slu~ajeva restaurirase name{taj koji se smatra an-tikvitetom. Pod antikvitetompodrazumevamo svaki komadname{taja stariji od 50 godi-na, dok vrsni antikvari tu gra-nicu pomeraju na 150 godina.Vrste drveta kori{}ene za izra-du starog name{taja su izu-zetnog kvaliteta i visoko vred-ne (mahagoni, orah, ruìnodrvo, hrast). Pri tom, name{tajje bio visokodekorativnoukra{en intarzijom, pozlatom,slonovom kosti, plemenitimmetalima. Ovim argumenti-ma, zasigurno, opravdavamoproces restauracije.

Pored primene odgovaraju}evrste drveta i tehnike ukra{a-vanja name{taja, kao i samna~in izrade moè posluìti zadatiranje name{taja. Kao pa-rametre u ovom slu~aju navo-dimo: vrstu veze (naj~e{}e ko-

ri{}ena ru~no izra|ena veza jelastin rep), asimetri~nost poje-dina~nih elemenata (iz razlo-ga njihove ru~ne izrade), za-vr{na obrada (ulja, voskovi,{elak, koji su jedino bili do-stupni u to vreme) i naravnovrsta drveta. Name{taj izra-|en na ovaj na~in, generalno,datira pre 1860. godine. Nijeli to dovoljan razlog za pristu-panje procesu restauracije?

Name{taj koji se restaurirapripada odre|enim epoha-ma/stilovima koje moramopoznavati radi njegove preci-zne determinacije. Stilove, ge-neralno, moèmo podeliti naosnovne engleske i osnovneameri~ke stilove. U daljemtekstu nave{}emo osnovnekarakteristike pojedina~nihstilova.

Osnovnim engleskim pripada-ju slede}i stilovi:

Queen Anne (Kraljica Ana)

· period: rani XVIII vek

· kori{}eno drvo: orah, tre{nja,mahagoni, javor, hrast

· odlike: graciozne krivine, vi-jugave noge, minimalna deko-racija, veoma jednostavan.

Adam (Adam)

· period: kasni XVIII vek

· kori{}eno drvo: mahagoni

· odlike: ~istota forme, skladboja, fino}a detalja, ujedna-~enost ~itave koncepcije dizaj-na enterijera (slika desno).

Hepplewhite (Hepelvajt)


· kori{}eno drvo: mahagoni,umeci furnira

· odlike: jednostavnost, vit-kost, slaba konstrukcija, ~estidekorativni elementi.

Sheraton ([eraton)



· odlike: struktura rokokoa sa klasi~nim motivima, ~iste forme name-{taja sa elegantnim i vitkimoblicima, ~esti dekorativnimotivi.

Regency (Reàns)

· period: rani XIX vek


· odlike: robustan name{taj inspirisan isto~nja~kom kulturom i got-skim formama, linije su jedno-stavne, dekorativni elementisu svedeni na minimum.

Restauracija

Chippendale (îpendel)



· odlike: od ekstremnog roko-koa do klasi~ne strogosti, odgotskog stila do kineskih mo-tiva.

Victorian (Viktorijanski)

· period: kasni XIX vek

· kori{}eno drvo: mahagoni,

orah, ruìno drvo

· odlike: robustan,

udoban, nepreten-

ciozan name{taj,

haoti~na primena

detalja.


Osnovnim ameri~kim

pripadaju slede}i stilovi:

Early Colonial (Rani kolonijalni)

· period: XVII vek

· kori{}eno drvo: bor, breza,

javor, orah

· odlike: hibrid engleskog di-

zajna, neugla|enost dizajna,

masivne konstrukcije, te{ka

dekoracija, kori{}enje lokalnih

materijala.

Late Colonial (Kasni kolonijalni)

· period: XVIII vek

· kori{}eno drvo: bor, maha-goni

· odlike: interpretacija stilaQueen Anne, formalan, kori-{}enje uvezenih materijala, anajbolji predstavnik jeWindsor stolica.

Pennsylvania Dutch (holandski)

· period: kasni XVIII do sredi-ne XIX veka

· kori{}eno drvo: bor, javor,orah

· odlike: nema~kog stil, ìvopisno obojena nema~kadekoracija.

Shaker ([ejkerski)

· period: kasni XVIII do sredine XIX veka

· kori{}eno drvo: bor, javor

· odlike: jednostavnost, funkcionalnost, strogost, odli~an dizajn.

Determinacija konkretnog sti-la moè nam pomo}i kod da-ljeg odre|ivanja: na~ina izra-de pojedina~nih elemenata,kori{}enih tehnika izrade itehnika ukra{avanja/dekoraci-je, vrste zavr{ne obrade, pa isame vrste drveta.

PI[U: dipl. ing. Marija Manojlovi} i prof. dr Milan Jai}

name{tajastilovi name{taja

Federal (Federal)

· period: rani XIX vek

· kori{}eno drvo: mahagoni,tre{nja

· odlike: klasi~ne forme preu-zete iz gr~ke i pompejskeumetnosti, posredstvom fran-cuskog Ampir i engleskogAdam stila, a uz prikazanuvitrinu (desno), najbolji pred-stavnik je Hitchcock stolica.

Napominjemo da se tipzavr{ne obrade i vrstedrveta precizno odre|u-ju posebnim ispitiva-njem.

Svi napred napomenuti para-metri su neophodni iz razloga{to verodostojnije restauraci-je. Jer, kao {to smo na samompo~etku objasnili, pojam re-stauracija podrazumeva ob-novu, obnavljanje, ponovnouspostavljanje i vra}anjefunkcije odre|enom komaduname{taja ne naru{avaju}injegovo izvorno stanje.

Danas, generalno, na trì{tupostoji problem nedostatkamaterijala (retke vrste drvetai furnira, tkanina, materijalaza ispunu tapaciranog name-{taja) i tipova zavr{nih obrada({elak, francuska politura) kojisu se nekada koristili, i pro-blem izuzetno visoke cene ta-kvih materijala. Ovim se, ta-ko|e, moè opravdati visokacena samog procesa restaura-cije i samog restauriranog na-me{taja.

Nakon utvr|ivanja napred na-pomenutih parametara, mo-èmo pristupiti daljem proce-su restauracije u cilju pronala-ènja i utvr|ivanja o{te}enjana datom komadu name{taja.Ovo se moè smatrati poseb-nom disciplinom unutar sa-mog procesa restauracije zakoju nam treba isto tolikoprostora koliko i za upozna-vanje sa stilovima name{taja,pa to ostavljamo za neku dru-gu priliku. �

POSTOJE indicije da je jo{ uXIII veku u Srbiji postoja-la posebna majstorska

radionica tj. jedinstvena gru-pa majstora slikara, Grka i Sr-ba, vaspitavanih na principi-ma vizantijskog slikarstva XIIveka u Solunu. U pitanju suumetnici najverovatnije dvejugeneracija, koji su ukrasilifreskama zidove BogorodiceLjevi{ke, crkve Sv. Nikole uStudenici i manastir Mora~u.Iz zapisa u Bogorodici Ljevi-{koj znamo za imena glavnogarhitekte i vode}eg slikara injihove privilegije. Arhitektase zvao Nikola, a slikar proto-majstor Astrapa. Po zavr{etkuizrade fresaka u Ljevi{koj onidobijaju nagradu u naturi i tasvoja ste~ena prava, kao pri-vilegiju ispisuju na zidu. Ovoje jedini sa~uvani slikani zapisu vizantijskoj i srpskoj umet-nosti koji od re~i do re~i re-produkuje dobijene privilegi-je od strane kralja Milutina -tzv. “PRIZRENSKA PRIVILEGI-JA”. Iz ovoga se ta~no vidi dasu srpski majstori po~etkomXIV veka bili povla{}eni sta-le`, kao i slikari - umetniciMihailo i Evtihije koji su isli-kali Sv. Klimenta na Ohridu.Posle osvajanja Makedonijeod strane kralja Milutina, usvoju novoosnovanu dvorskuslikarsku radionicu, poreddrugih kralj uzima i ove slika-re. Dvorskoj grupi Milutino-vih umetnika najbliì je maj-stor Jovan, autor crteà nafreskama u crkvi Sv. Dimitrijeu Pe}koj patrijar{iji.

Glavni majstori kraljeveradionice Mihailo i Evtihijeislikali su 1317. godine StaroNagori~ino, jo{ jednu zadu`bi-nu Milutinovu. Kao i kod sli-kanja Sv. Nikite kod Banjana(1307.) slikari su podelili ceoprostor na dva dela, tako dase moè stilski pratiti {ta jekoji od njih radio. Zna se da jescenu u Sv. Nikiti “Svadba iKani” radio Mihailo pa upore-|uju}i tamo naslikani name-{taj sa ovim u Nagori~inu mo-è se ta~no utvrditi ko je au-tor pojedinih tipova name{ta-ja. Carski presto je naslikan uNagori~inu (sl.1), gde na bo~-noj strani ima vi{e ~etvrtastihotvora. Novost je”sigma” pod-no`nik koji nije vi{e ~etvrtast

kao u dosada{njim pretstava-ma, ve} je polukruàn sa rav-nom stranicom okrenutomprema posmatra~u.

Vizuelno sli~an, ali kon-struktivno razli~it je presto,opet iz Nagori~ina (sl.2), gdesu bo~ne stranice ravne, sa ro-manskim otvorima, sa visokimle|nim naslonom koji je ugla-vljen u nose}e le|ne stubovesa ukrasom na vrhu, blago iz-vijenim naslonom za ruke iprednjim nose}im stubom.

Delimi~no sli~an presto sanapred spomenutim (iz St.Na-gori~ina) je na sceni “Blagove-sti” (sl.3), gde bo~ne stranice ile|ni naslon sa~injavaju jedin-stven oval, sa punijim nogamai ~etvrtastim bo~nim otvorima.Sem ukrasa na prednjem stu-bu u obliku tokarenog stubi}a,nikakvih drugih ukrasa nema.

Kao {to se moglo zaklju~i-ti do sada, prestoli koje je ra-dio Mihailo nisu koncipiranikao negda{nje {krinje – san-duci, nego kao specijalno ra-|ene celine za odre|enu na-menu - da budu prestoli za vi-soke li~nosti.

U manastiru De~ani, u sce-ni “Osuda Sv. \or|a” iz 1340.godine nepoznati fresko maj-

Srpski

Tekst preuzet iz monografije Srpski srednjevekovni name{taj~iji je autor ddrr SSrr||aann @@iikkii}}. Knjigu je izdala Zadu`bina Andrejevi}, a sponzor je preduze}e TOPLICA DRVO.

Slika 1. Carski presto,

Nagori~ino, 1317. godine


stor je nacrtao jedan vrlo inte-resantan presto na kome sedicar Irod (sl.4). Pre svega, pre-sto je nizak, izgleda visine da-na{nje stolice i bez podno`ni-ka {to je potpuno neuobi~eje-no za srednji vek. Nema nogeniti bilo kakav postament. Na-slon za le|a mu je polukruàni veoma nizak - do polovine le-|a onoga koji sedi. Bo~na stra-nica je iz jednog konstruktiv-nog dela, ra|ena kao ram saispunom u kojoj je ~etvrtastiukras. Prednji i zadnji nose}iugaoni stub je okruglog prese-ka sa ukrasnom loptom na vr-hu. Na gornjoj povr{ini bo~nestranice i na naslonu za le|analaze se kao ukras tokarenebobice.

Stefan De~anski, vrativ{i seiz Carigrada, posle emigracije,podiè De~ansku crkvu u sta-rom primorskom stilu, drè}ise o~evog uzora - Studenice.To zapadno krilo stare srpskeumetnosti o~evidno je odnelopobedu ve} polovinom XIV ve-ka, kada su odabrani majstoriza gra|enje i slikanje De~ana.De~anska arhitektura i skulp-tura isticane su kao primeriprivremenog potpadanja srp-ske umetnosti pod zapadniuticaj, dok se za ìvopis obi~notvrdi da je sav u tradicijama vi-zantijskog pravoslavlja. Proto-majstor fra Vita Mali iz Kotoraje graditelj hrama, dok freskeizvode primorski majstori Srbi,tako|e iz, kako se tada govori-lo, “kraljevog grada” Kotora.To neobi~no slikarstvo iz pri-morja imalo je u XIV veku svo-je glavne centre: Skadar, Ko-tor, Dubrovnik i Zadar. Slikariiz Kotora nastavljali su tradici-je starih primorskih radionica,radili su na “gr~ki na~in” ali~esto u pojedinostima odajusvoje romansko - primorskoobrazovanje. Jedini po imenupoznati de~anski slikar Sr| jeSrbin iz primorja. On nije au-tor freske na sl.4, jer se njegov

potpis nalazi na severnoj stra-ni crkve, dok je pomenuta fre-ska na zapadnom.

Nalaze}i se po crkvama,na{e freske su prirodno, pr-venstveno religioznog karak-tera. Ni{ta nam nije ostalo odsvetovnog slikarstva, kojeg jemoralo biti po nemanji~kimdvorovima u Rasu, Zve~anu,Debrecu, Skoplju, Prizrenu,Nerodimlji, u dvoru kraljaMarka u Prilepu, kneza Lazarau Kru{evcu, despota Stefana uBeogradu i despota \ur|a uSmederevu. Poslednje freskete vrste, u dvorcu cara Du{anana Drimcu pod Skadrom, pro-pale su oko 1881. godine preno {to ih je iko prou~io. Vero-vatno je da su freske po dvor-cima najvi{e ilustrovale vladar-ske pobede, po primeru koji jedavala Vizantija; u prilog tomegovori i odluka Velikog ve}aDubrova~ke republike da senaslikaju pobede cara Du{anapovodom njegove posete Du-brovniku. U naknadu za te ne-stale slike, ostalo nam je po cr-kvama nekoliko stotina fresa-ka istorijskog karaktera. Onenam ne mogu zameniti propa-le profane kompozicije, ali suzato jo{ vi{e dragocene jer

nam prikazuju enterijere iopremu koja je sigurno bila sli-kana i na profanim freskama.

Realisti~ke tendencije usrpskom slikarstvu fresaka iikona XIV i XV veka iznele suna ikonografsku scenu mno-{tvo predmeta, obra|enih bri-`ljivim likovnim tretmanom.Od fresko-slikarstva Milutino-vog doba do Moravske {koleprikazi name{taja posu|a, tka-nina, ode}e, nakita i crkvenihpredmeta ~ine bogatu izlo`budela na{e srednjevekovneumetnosti. To su primerci kojisu se verovatno nekad nalaziliu inventarima srpskog dvora,u vlastelinskim rezidencijma,manastirima i crkvama. U vre-me utvr|ivanja Turaka na Bal-kanu, kad se nestankom srp-skog dvora i velike vlasteleugasio sjaj materijalne rasko{i,broj upotrebnih predmeta nazidnom slikarstvu znatno jeskromniji, ali nije manje doku-mentaran, {to na svoj na~inpotvr|uje noviji folklorni ma-terijal. Ta je dokumentarnost uzavisnosti od smena relativno~estih uspona i padova kvalite-ta srpske umetnosti i slikarstvaod XVI do kraja XVII veka.Osim manjeg broja izuzetakaslikari fresaka turskog periodanisu posebno zainteresovaniza prikazivanje pojedinosti.Me|utim, predmeti koje su za-beleìli, verno odraàvaju to-kove zanatsko - umetni~kogstvaranja toga doba kod Srba.

Moravska {kola

Posle smrti cara Du{ana, uzemlji se brzo menjaju politi~-ki odnosi i sistem upravljanja.Carska vlast slabi, velmoè vre-menom postaju samostalni go-spodari u svojim pokrajinama.Mladi car Uro{ upravlja iz Ma-kedonije najpre uz pomo}majke, a posle zajedno samo}nim savladarom kraljemVuka{inom Mrnjav~evi}em.Srpska crkva sve vi{e gubi mo}.

Slom carstva je nastupioiznenada. U bitci na Marici po-ginuli su bra}a Mrnjav~evi}i,uskoro je umro i car Uro{.Oblasti u Povardarju priznalesu vrhovnu tursku vlast i opa-snost se nadvila i nad ostalesrpske zemlje. U mutnim vre-menima izme|u mari~ke i ko-sovske bitke po~elo je polaga-no kristalizovanje novog, po-slednjeg politi~kog i umetni~-

Materijalna kultura ju`nih Slovena

srednjevekovni name{tajPI[E: dr Sr|an @iki}

IV deo

Slika 2. Carski presto,

Nagori~ino, XIV vek

Slika 3. Blagovesti,

St. Nagori~ino, XIV vek Slika 4. “Osuda Sv. \or|a”, De~ani, 1340. godine

kog centra srednjevekovneSrbije. U Pomoravlju knez La-zar po~inje da se isti~e kaonajja~i predstavnik centralisti~-kih te`nji srpskog naroda.

U poslednjim trenucimapoliti~ke slobode srpsko de-spotstvo dobija zrele oblike fe-udalizma, gra|anski stale`,razvijeno rudarstvo (Novo Br-do, Rudnik) i ìvu trgovinu.Nagla boga}enja pojedinih fe-udalaca omogu}uju im podiza-nje rasko{nih manastira.

Sa {irokog podru~ja prime-njene umetnosti ovoga perio-da mi imamo sasvim nedovolj-ne predstave. Srednjovekovnidvorci u Srbiji od drveta lakosu stradali od ru{enja i poàra.U njima je stradao i raznet savonaj skupoceni name{taj ukra-{en intarzijom ili ukrasima odkosti; stradali su zastira~i, za-vese, posu|e, ikone, knjige,nakit i sav onaj skupoceni in-ventar u kome je ono dru{tvovolelo da uìva. Jedini podaciostali su na sa~uvanim freska-ma i ikonama; iz njih izvla~imosliku materijalne kulture togadoba. Skupocena no{nja de-spota, njegove vlastele i obo-

}im usponom despotovine.Razdoblje vladavine despotaStefana je period stabilizacije inaglog prosperiteta srpske ze-mlje. Intenzivno kori{}enje bo-gatih rudnika Novo Brdo, Ja-njevo, Rudnik, Trep~a, Kopao-nik i kasnije Srebrenica,ogromno je uve}alo bogatstvodespota Stefana, despota \ur-|a kao i dubrova~kih trgovacakoji su u suvozemnoj balkan-skoj trgovini obavljali najve}ideo trgova~kih poslova. Oni suse nastanjivali u rudarsko - tr-gova~kim centrima despotovi-ne, kupovali imanja, gradilisvoje crkve i sticali ogromnobogatstvo. S druge strane, de-spot je èleo da oja~a samo-stalnost doma}e trgovine i za-nata, pa ih je osloba|ao cari-ne. Slao ih je tako|e, i na usa-vr{avanje u raznim zanatimapotrebnih u to vreme. Dvorskasredina Lazarevi}a i Brankovi-}a, posebno dvor despota Ste-fana, predstavljali su kulturnuìù u koju su se sticali, kao nazapadnim dvorovima, najve{ti-ji majstori i naju~eniji ljudionog doba. Na dvor je stizalanajskupocenija i najluksuznijaroba koja se mogla nabaviti u

Vizantiji ili na Zapadu. J.Kova-~evi} je utvrdio na osnovu pi-sanih dokumenata da je u XVveku na trì{tu apsolutno do-minirao italijanski tekstil kojisu uvozili Dubrov~ani. Srpskivladari su uvek bili dobri kupciskupocenih tkanina, oru`ja,poku}stva i nakita i to najpre-finjenijih i najsavremenijih mo-dela toga doba. Haljina knezaLazara, utvr|eno je, poti}e izitalijanskog grada Luke, kao iode}a koju nosi knjeginja Mili-ca na freskama u Ljubostinji. Izdubrova~kih arhiva saznajemonpr. da su se iste srebrne ~a{e,~inije i zavese koje je knez La-zar poklonio manastiru Rava-nici nalazile i u dvoru u Kru-{evcu. Po istim zapisima, posu-de od zlata ukra{ene biserimakoje je Stefan poklonio mana-stiru Resavi, nalazile su se i unjegovom dvoru u Beogradu.

Moravsko slikarstvo, gle-dano u okviru dru{tvene hije-rarhije, naro~ito iz vremenadespota Stefana, dovoljno sejasno izdvaja u tri grupe: veli-ku vladarsku, dvorsku, umet-nost reprezentuju Ravanica,Ljubostinja i Resava (Manasi-

ga}enog sloja trgovaca i zana-tlija u gradskim i rudarskimcentrima, sem haljine knezaLazara, sa~uvala se tako|e jo{jedino na freskama ili u poda-cima koje crpimo iz odre|enihtrgovinsko - pravnih akata ilipovelja.

Ako bi se ìvot MoravskeSrbije mogao podeliti na nekakarakteri{ti~na razdoblja, on-da bi se mogla navesti ~etiri.Prvi obuhvata vreme do bitkena Kosovu, drugi do 1402. go-dine, tre}i do smrti despotaStefana 1427. godine, a ~etvrtise zavr{ava padom Smederevai propa{}u Srbije 1459. godine.Prvi period karakteri{e oku-pljanje i osvajanje novih teri-torija, u~vr{}ivanje mo}i i ugle-da kneza Lazara ~emu znatnodoprinosi posedovanje rudnikaNovo Brdo i kasnije Rudnika iKu~aja. Knez Lazar kuje novacsa italijanskim natpisima, vero-vatno u èlji da se obezbedipomo} italijanskih banaka ko-je su u to vreme davale zajmo-ve dràvama. Dok drugi i ~e-tvrti period karakteri{e periodpoliti~ke i vojne nesigurnosti,tre}i period je obeleèn najve-


ja); dvorsku umetnost “vi{ih ~i-nova” iz despotove okolinepokazuje u punom sjaju - Ka-leni}; sve ostale crkve morav-ske Srbije ne imponuju nekimvi{im kvalitetom.

Spomenici moravske {kole

Prvi u nizu velikih spome-nika Moravske {kole, manastirRavanica, podignut je krajemXIV veka. Podigao ga je knezLazar kao svoju katedralnu cr-kvu i zadu`binu. Majstorskeradionice klesara i slikara, kaoi ostalih umetnika, pre Ravani-ce, gradio je, reprezentativneobjekte u Novom Brdu, glav-nom gradu Lazarevog feudal-nog poseda. Mogu}no je da jeLazar koristio iste majstore ipri podizanju Ravanice. Me|unjima konstatovano je samojedno ime koje se nalazi nafresci - Konstantin, ali ono nijeispisano u potpunosti.

Manastiri Resava (Manasi-ja) i Kaleni} podignuti su po-~etkom XV veka, kao zadu`bi-ne despota Stefana Lazarevi}ai njegovog visokog vlastelinaBogdana.

Detaljnije o umetni~kom irealnom prikazivanju name-{taja na freskama u napredpomenutim manastirima bi}ere~i kasnije, u poglavljima oostalim vrstama sedi{ta. Sada}emo spomenuti manastirskucrkvu Ljubostinju, zadu`binuCarice Milice, koja je podig-

nuta na prelasku izme|u XIV iXV veka. Oslikana je 1402.godine od strane jedne grupeslikara na ~ijem je ~elu stajaozograf Makarije. Monah Ma-karije je pripadao slikarskoj{koli koju je osnovao njegovstariji brat mitropolit Jovan ugradu Zrze kod Prilepa; grupije pripadao jo{ i monah Gri-gorije. Povla~e}i se pred turci-ma, stupili su u slu`bu kod ca-rice Milice. Zograf Jovan sepo svoj prilici {kolovao u Cari-gradu, jer njegov crte` i kom-pozicija ukazuje da je imao is-kusne i tradicionalne nastav-nike. Na slici 5. nalazi se fre-ska sa scenom V vaseljenskogsabora, ra|ena 1402. godineod strane zografa Makarija,jer je brat Jovan u me|uvre-menu umro. Presto na frescije sli~nog zavr{nog ukrasakao na slici gde je predsta-vljen presto u crkvi u Arilju.

Presto sa visokim le|nimnaslonom polukru`nog oblika,napravljen je tako {to su bo~-ne stranice sa otvorima (polu-kru`nim i ~etvrtastim), sa jed-ne strane upasovane u prednjinosa~ - stub sa tokarenimukrasom na vrhu, a sa drugestrane vezane su za lu~no iz-veden le|ni naslon. Stranice inaslon su konstruisani u hori-zontalnim pojasevima sa ve}pomenutim otvorima. Gornjizavr{etak konstrukcije presto-la je ura|en kao posebna rub-na lajsna ve}eg profila, s timda se vegetabilni zavr{etak

ri, istih godina zidaju se crkve imanastiri po Hercegovini, Cr-noj Gori i Dalmaciji. Organi-zam umetnosti kao celine nijese mogao uni{titi na pre~ac ipored progona. Stare tradicijebile su i suvi{e bogate. Broj cr-kava i predmeta umetni~kevrednosti bio je jo{ u XV vekuogroman; znatan broj majsto-ra, i pored toga {to su se mno-gi izgubili, ostao je u zemlja-ma srpskog etni~kog podru~ja,koje se seobama naglo {irilo

pan, {to }emo poku{ati u ka-snijim poglavljima i dokazatina uporednim primerima.

Padom Smedereva 1459.godine zavr{ava se prvo velikopoglavlje istorije stare srpskeumetnosti. Drugo poglavlje,koje traje od po~etka XVI vekado kraja XVIII veka, ima svojposebni karakter i ne moè seni uporediti sa prvim perio-dom cvetanja.

Istih godina, kad su po~elida propadaju prvi veliki spo-menici u centralnim podru~ji-ma nekada{nje srednjevekov-ne dràve, u perifernim obla-stima po~ela su da se formira-ju nova, skromnija àri{taumetnosti koja su se brzo pri-lagodila novim prilikama. Po-~etkom XVI veka osnovani sunajstariji fru{kogorski manasti-

Slika 5. V vaseljenski sabor, Ljubostinja, 1402. godine

prema severu. Stare veze srp-ske umetnosti sa primorjemuspostavljene tokom XIII, XIV iXV veka nastavljene su i u XVIveku. Primorski majstori kojisu stole}ima radili za pravosla-vlje odràvali su u svojim radi-onicama tradicije pravoslav-nog slikarstva i umetnosti dopo~etka XVII veka. Pravoslavnimonasi odlazili su kod dubro-va~kih majstora da u~e slikar-stvo. Kalu|er Marko Stefanoviz Trebinja nprimer, prvi je na{slikar XVI veka za koga znamoda je u~io u Dubrovniku. Du-brova~ki slikari nisu u~ili samozografe iz unutra{njosti, ve} sui sami odlazili u pravoslavnecrkve da ih ìvopi{u. Karakteri-sti~no je to da su u tzv. “gr~-kom maniru” slikane freske i ukatoli~kim crkvama. �

nalazi na kraju lu~no izvedenebo~ne stranice. Stope nogu suu obliku kugli dok je cela po-vr{ina prestola plitko rezbare-na. Postoji mogu}nost da jeslikar prilikom dolaska u Lju-bostinju video ve} naslikanpresto u Arilju (freska staravek i po), ali ga nije, semukrasa, preslikao, jer se kon-strukcije veoma razlikuju. Ovaposlednja je o~evidno savre-mena i verovatno je presto ra-|en iz delova pa posle skla-

drvotehnika · centralna rasprava na temu: [umarstvo, prerada drveta i proizvodnja name{taja u...

Documents