21Septembar 2010.

I S T O R I J A

www.serbianmirror.com

Feljton (5. deo)

Demokratija u Srba, sad i nekad

^

ika Da~a je bio lukaviji.

Kad je video da lepim ne

ide, suo~en sa

mogu}no{}u da `andarmska oku-

pacija koprivni~kih sokaka mo`e

da dovede do krvoproli}a i velik-

ih komplikacija, odlu~io je da se

pravi neve{t.

Na~elnik Jagodinskog

okruga. Stevanovi} uputio je 3.

jula 1875. godine, mesec dana

pred izbore, poverljivo pismo

svom ministru i predsedniku, ^ika

Da~i. U pismu obave{tava

svog pretpostavljenog {ta

je sve preduzeo da

Miloje Milanovi}

(polovina Adam –

Milijine stranke) ne

bude izabran u

Skup{tinu. Policijski

pedantno, ali i

op{irno, obja{njavaju

se sredstva i metodi

kojim se slu`e

jagodinski `andarmi.

” M e | u t i m ,

sada se radi na tome na

fini na~in, da se osujeti Milijin

izbor za poslanika, i nadam se, da

}e to biti i osuje}eno – pi{e.

Stevanovi} D. Stevanovi}u.

Pa dalje ka`e kako je

naredeno da se odmah pohapse

svi ljudi koji su agitovali za

Miliju!

Fini na~in.

Ali, kao ~ovek starog

kova, ^ika Da~a je precenio

autoritet vlasti i Knjazu u narodu

i – izgubio izbore, uprkos “finim

na~inima” svojih pendreka{a.

Pobedili su liberali.

^ika Da~a je jo{

poku{ao neke mahinacije i pri-

tiske na odbor za verifikaciju

mandata (zvani~no se to tada

zvalo Odbor za pregled

punomo}ja), ali nije pomoglo.

Dan posle izbora – tad je i{lo

dosta brzo sa progla{avanjem

rezultata – ^ika Da~ina vlada

podnela je ostavku. A Adam

Bogosavljevi}, odbegli ^ika

Da~in uhap{enik, ne samo {to je

ponovo u{ao u Skup{tinu, nego je

izabran za skup{tinskog sekretara.

Ali, Adam ipak nije

mogao da izmeni sudbinu koju

mu je ^ika Da~a namenio. Pet

godina kasnije, 1880. dopao je

zatvora, u kome je “umro na

pre~ac, u prisustvu vlasti”.

USTAJ SELJO,

USTAJ RODE

Ko je razvio crveni

barjak u Kragujevcu: socijalisti

ili radikali?

Za{to su [e{eljevci za

zastavu uzeli plavu boju, kad je,

istorijski gledano, njihova boja –

crvena!

Koliko je stara srpska

dilema: rat ili demokratija,

nacionalno ili socijalno?

U Srbiji 1875. i 1876.

godine se nije znalo {ta je gore:

zemlji je pretila unutra{nja buna,

a spolja tzv. “ratno okru`enje”.

Bosansko-hercego-

va~ki ustanak s

one strane

Drine bio

je raspalio

s r p s k a

rodoljubiva

ose}anja, a

narod je,

uz podr{ku

l i b e r a l a ,

p r o s t o

gurao kneza

Milana u rat

za oslobo|enje

porobljene bra}e. Knez je uklan-

janjem vlade Stev~e Mihajlovi}a,

u kojoj je presudni uticaj imao

Jovan Risti}, i dovo|enjem ne{to

umerenije vlade Ljubomira

Kaljevi}a poku{ao da makar malo

odgodi ulazak Srbije u rat.

Neophodne unutra{nje

reforme Knez je odlagao ”iz

nacionalnih razloga”, a kada bi

nacionalni razlozi pretegli – omil-

jene parole bile su ”Pucaju okovi

stoletnog ropstva” i ”Srbija se

budi” – pa`nja javnosti bi

br`e-bolje bila usmeravana na

unutra{nju politi~ku scenu.

Ina~e, knez Milan, od

majke Vlahinje, vaspitavan do 14

godine izvan zemlje, po ose}anji-

ma jo{ je bio stranac u Srbiji, nije

razumevao nacionalna ose}anja,

niti je zbog toga podlegao “ratno-

hu{ka~kom”raspolo`enju naroda.

Uostalom, u jednom pro-

glasu ustani~kih bosanskih vo|a

iz februara 1876. ka`e se kako bi

bra}a sa srbijanske strane Drine

odavno pri{la u pomo}, da na srp-

skom prestolu sedi potomak

besmrtnog Karador|a ili

neposredni potomak Milo{a

Obrenovi}a, ~ime se ciljalo na

Milanovo bo~no poreklo, preko

Milo{evog brata Jevrema.

Adam Bogosavljevi} tad

poku{ava da pomiri nacionalna i

demokratska na~ela u politici,

govore}i:

- Srbi u Srbiji ne mogu

u sebi ugu{iti svoja prirodna

ose}anja prema bra}i u Bosni i

Hercegovini, niti mogu ostati

ravnodu{ni prema njihovom

ustanku i patnjama, no im se

mora pomo}i.

A po{to bi to sigurno

gurnulo Tursku i Srbiju u rat, on

predla`e da Skup{tina uzme vlast

u svoje ruke i izvr{i sve reforme

i popravke u zemlji „jer bi

najve}a besmislica bila raditi na

stvari ustanka napolju, a u zemlji

trpeti zulum i samovoljstvo”.

U narodu se pevala

”radikalka”:

Ustaj seljo, ustaj rode,

da se spase{ od gospode!

A omladina u {kolama

poc~ela se pona{ati, po re~ima

jednog savremenika, kao ”da je

do{lo vreme da profesori po~nu

ispite pred |acima polagati”.

Bunila se kragujeva~ka u~iteljska

{kola, po`areva~ki zemljodelski

zavod, pa ~ak i beogradska

Bogoslovija.

U takvoj atmosferi –

izme|u rata spolja i revolucije

iznutra – dogodio se “Crveni bar-

jak”.

Sve do nedavno sma-

tralo se kako su izbori za op{tin-

sku samoupravu odr`ani u

Kragujevcu 1. novembra 1875.

godine, kada su pobedili sled-

benici Svetozara Markovi}a,

najzna~ajniji lokalni izbori u

istoriji Srbije. Danas je to ve}

dovedeno u pitanje, jer se jo{ ne

zna kakvu }e istorijsku te`inu –

kad jednom budu procenjivani s

istorijske distance – imati lokalni

izbori odr`ani s jeseni 1996.

godine i koji su izazvali lavinu

nezadovoljstva u gotovo celoj

Srbiji, koje je demonstrirano na

potpuno ”neprimeren” i ne-

uobi~ajen na~in za Srbe vi-

{emese~nim mirnim protestnim

{etnjama.

PIJANKA

I IGRANKA

OD CRVENOM

ZASTAVOM

Dok Pera Todorovi}

odu{evljeno opisuje trijumf komu-

naca, Slobodan Jovanovi} to

druga~ije vidi:

“Radikali, u velikoj

povorci, krenu kroz varo{. Usput

je bilo sva~ega – i pijanke i

igranke i {enluka iz pu{aka.

Radnici fabrike nasrtali su na

gra|ane i zlostavljali ih. U toj tu~i

do{lo je do upotrebe oru`ja, dva

su gra|anina poginula, trojica ran-

jena.”

Crvena zastava nije

niotkud iskrsla – obja{njava

istori~ar Slobodan Jovanovi}. –

Nju je dao napraviti Pera

Todorovi}. Kako izgleda, on nije

hteo i}i dalje od jedne politi~ke

manifestacije kojom bi malo ras-

tresao svoje istomi{ljenike, i malo

napakostio vlastima. Rodom iz

Jasenice, blizu sela Miloja |aka,

Todorovi} je u politici bio seoski

|ilko{. Voleo je i}i vlastima uz

nos, i nije mogao zamisliti poli-

ti~ku borbu bez vreve i galame.

Ipak, nije on tad mislio na dizan-

je bune. Nije njemu bilo do bitke,

nego do {enluka.

Bez obzira na sve ve}

sad se mogu uo~iti neke upadljive

sli~nosti izme|u izbora koje deli

121 godina. Iako ni jedni ni drugi

izbori, bar na prvi pogled, nisu

imali poseban zna~aj za su{tinu

centralne vlasti u Srbiji, u jednom

i u drugom slu~aju ispalo je obr-

nuto. 1875. u Kragujevcu, 1996. u

Beogradu, Ni{u i nizu drugih

gradova i ponovo u Kragujevcu. I

tad i sad bilo je poku{aja da se

poni{te rezultati izbora. U oba

slu~aja do{lo je do demonstracija

koje su bile po mnogo ~emu

sli~ne. Manifestacija poznata kao

“Crveni barjak” pro{la je u znaku

pesme, igre, veselja. Na ~elu

tada{njih kragujeva~kih kolona

i{le su muzi~ke “bande”, bilo je

zvi`danja, vike i graje, i

{enlu~enja, i – u oba slu~aja –

vlasti su na ulice izvele veliku

oru`anu silu.

Najve}a razlika je u

tome {to je Milan Obrenovi} pos-

tupio mnogo surovije i “Crveni

barjak” oduvao s kragujeva~kih

ulica vojskom i konjicom za

jedno jedino ve~e.

Uprkos otvorenom agi-

tovanju kneza Milana za

naprednjake, i uprkos ~itavog

arsenala pritisaka na bira~e koje

je sprovela vlada starog polici-

jskog na~elnika Danila

Stevanovi}a – ^ika Da~e, izbore

iz 1875. dobili su liberali

Jovana Risti}a.

Desilo se to – uglavnom

zahvaljuju}i o{trije formulisanim

nacionalnim programima, koji su

imali izvanredan odjek u srpskom

javnom mnjenju naelektrisanom

Bosansko-hercegova~kim usta-

nkom.

nastavi}e se

]ORAVE KUTIJE SVE SRPSKE IZBORNE

KRA\E I PODVALE

22

N I J E L A K O

N

ekada se je, u mojoj zemlji Srbiji,

prikazivalo mnogo filmova o kaubo-

jima indijancima. Kao i o partizani-

ma i Nemcima. Ali, mnogima, pa i meni, su

se vi{e dopadali ovi iz Holiwuda. Na na{oj

jedinoj televiziji, na prvom i drugom progra-

mu, filmovi su se prikazivali samo jednom

nedeljno. Po{to sam odrastala u vreme

zabrana ve~ernjih izlazaka u grad i bioskop,

povratak iz grada je morao da bude do osam

sati uve~e, tj. do po~etka TV dnevnika. Zato

su bile veoma pose}ene matine predstave:

vojnici, ku}ne pomo}nice, jo{ neki... i mi

{kolarci ni`ih razreda.

Se}am se da, kada su 60-tih godi-

na, moji roditelji kupili prvi televizor, ceo

kom{iluk je dolazio kod nas na kafu u rane

popodnevne sate da ”zauzmu mesto”.

Dolazili su da bi svi zajedno u`ivali uz tada

popularnu seriju ”Dugo toplo leto”, koju su

svi bez daha gledali tako poredjani na

otomanu, kau~u, svim stolicam i hoklicama,

koje smo imali u ku}i. Bila je tu i ona

kom{inica, koja se nije `alila dok je sedela

na poklopcu daleko poznate ma{ine za {iven-

je ”singerice”. Ja sam posebno u`ivala gleda-

ju}i seriju ”Bonanca”, o ocu kauboju sa tri

sina, od kojih se nije znalo koji je bolji. Moj

omiljeni lik, bio je onaj srednji sin i dugo

posle toga sam zami{ljala i o~ekivala takvog

kaubojskog dasu.

I, po{to nikad ni{ta nije slu~ajno...

Nisam ni slutila koliko }e za moj `ivot biti

presudna ta ”koincidencija slu~ajnosti”, da

toliko volim te likove i kaubojske pri~e, taj

zapad i te hrabre i odva`ne, a emotivne i

zaljubljive kauboje, tako ~arobne likove,

prave prin~eve sa zapada. Da, jedan takav se

meni, stvarno i desio! Mnogo davno, pre

skoro trideset godina sam opet, kao “slu~ajno

u `ivotu” upoznala jednog Amerikanca, tog,

sada mog kauboja iz tada{njih kaubojskih

romana. Tada je susret bio lep i poletan, ali

mladala~ki neosetan. Vreme je prolazilo,

godine su pro{le, `ivot se promenio.... I eto

mene, u Americi, zemlji mojih kauboja, ali i

mog Amerikanca. I pri~a kao na filmu...

Svakog gosta – tri

meseca taman!

Do{av{i ovde nikog posebno nisam

znala. Za “prvu pomo}” imala sam i ja, {kol-

sku drugaricu moje sestre Olje, kroz ~iju

ku}u je pro{lo mnogo “polaznika” ameri~kog

`ivota, znanih i neznanih, zvanih i

neznanih, koji su zaboravili zlatno

pravilo ”Svakog gosta – tri dana

dosta”. Ali kao {to kroz smeh, re~e

njen dragi gost, brat Goran, ovde u

Americi va`i pravilo: ”Svakog gosta –

tri meseca dosta”.

De{avali su se, takodje, i

neki novi, meni nepoznati ljudi koji su

“na blanko” hteli da pomognu, ne

pitaju}i ni{ta drugo, i nemaju}i

nikakav drugi interes, jer se jo{ uvek

se}aju svojih prvih dana u Americi.

Hvala puno svima, s ljubavlju im

{aljem veoma vredan pozdrav ”neka

vas sre}a prati”, koji je ujedno i pravi

blagoslov, ali na `alost, koji se sve redje

koristi i ~uje!

Dok su svi ostali i{li na posao, ja

sam u dokolici, krstarila ulicama, koje su

imale divno uredjene raznobojne aran`mane

veselih cveti}a petonija i mu{katli, a poseb-

no sam se obradovala kad sam videla “lepog

Jovu”. U`ivala sam u {etnji pored jezera i

veoma ~esto pri~ala sa “Mi~igenom”... Ali

iznenadni susret sa kaubojem iz mojih

romana imao je poseban zna~aj.

On Ben Kvik, a ja Klara

Vreme je lagano prolazilo i jednog

dana tra`e}i davno izgubljene rodjake,

okre}u}i bezbroj razli~itih brojeva, gre{kom

okrenuh i sudbonosan broj. Da, sa druge

strane, gle ~uda, ~uh davno poznat glas! Ne

mogu da verujem, ali nemam vremena ni da

se ~udim, jer on pita ”Can I help you...” ~ak

i mene, iako i ne sluti da sam to ja na dru-

goj strani `ice. Bez daha, dr`im telefon u

ruci i slu{am ga kako slatko pri~a, a ja ̀ urim

da se osvestim i od-zapanjim, da bih mogla

da progovorim i da mu ka`em ko sam.

Po~ela ja da ga podse}am, na njegov `ivot u

Srbiji, da pominjem imena nekada{nih zajed-

ni~kih prijatelja, grada i mesta gde smo se

upoznali, kafane gde smo se vidjali...

Naravno, ni{ta od toga nije trebalo, sve je to

pristojno odslu{ao, dodu{e, malo odsutno,

sve to prekinuo i samo radoznalo pitao: “Kad

mo`e{ da se vidimo?” Ja, opet zapanjena,

pri~am kako sam uglavnom slobodna, jer

jedva ~ekam da se vidimo, i da opet u nekoj

kafani, sada ameri~koj, ”Starbacks”, pijemo

kafu i da, ceo `ivot ispri~amo....

I tako je ponovo po~elo...i nastavi-

lo se. A, onda me je, kao pravi kauboj, odveo

svojoj ku}i. Ne na konju i kroz preriju, nego

u ”Fordu” i kroz gu`vu hayway-a. Okr{aji

kod O.K. korala su do{li kasnije, ha...

Nastavi}e se u slede}em broju…

Ponekad `ivot izgleda kao najneobi~nija pri~a, svi se dobro se}aju svojih, naj~e{}e

te{kih po~etaka novog `ivota. Ovog puta }u vam napisati romanti~nu pri~u, koja

nije sa filma, ve} iz realnog `ivota.

Pi{e: An|ela Ru`ica Rako~evi}

Stigla Ru`ica u ^ikago!

Septembar 2010.

DRAGI KAUBOJU, HVALA ZA AMERIKU

S

tigao je jo{ jedan septembar! Vidim

ja, ovih dana mi svuda miri{e celer

i zimnica! Ne, ne ose}am ja to samo

oko pijace, taj takav miris mi se provla~e}i

dolazi i izmedju zgrada i na semaforu i

kad sam na bulevaru... ^ak i u Knez

Mihajlovoj, koja ina~e, miri}e na lepe

`ene, na zavodljive i preplanule mu{karce.

Svi miri{u na svakojaka mleka od kokosa,

avokada, jojobe i badema, ali do mene

ipak dopire miris pe~ene paprike i belog

luka!

A meni, i ove godine se de{ava

isto. [to zbog toga {to vi{e nemam {pajiz,

{to zbog uslova u nov~aniku, ili prisilne

promene u razmi{ljanju, tek, posle mnogo

godina, na de~ji predlog, prestala sam da

spremam zimnicu. Kad, eto ju~e, videh na

pijaci onu `enu od koje sam pro}le godine

kupila ajvar. I setih se te, moje prve

kupovine tegle ajvara. Bilo je to kao da

biram devoja~ku spremu: gledam i

zagledam taj pija~ni ajvar, pa procenjujem

i skeniram neduznu prodava~icu tog

”crvenog zlata”, kao da mi je suparnica!

Mlada je, i vidi se, dobra i vredna `ena,

{to se sada zove “pozitivna”, pa mi ne{to

bliska. Gledam je kako lepo bri{e svoje

tegle kao da ih miluje, pa ih onako zado-

voljna redja svuda po tezgi, te se ja jedva

odlu~ih i kona~no pridjoh da probam – i

njen ajvar. Da nisam toliko iskusna i tako

sumnji~ava, rekla bih da je dobar, ali

ovako, samo procedih: ”Pa, li~i”! I da vam

ka`em u poverenju ~ak su ga i moja deca

slatko pojela, a ja mislila da ni jedan drugi

ajvar, osim moj ili babin, ne dolazi u

obzir. Ali eto, {ta }u, priznajem. I dok mi

prodava~ica-vrednica u~tivo i toplo nudi i

obja{njava sve od po~etka kako ga je spre-

mala, i kako su kod ku}e ostale majka i

kom{inice jo{ da peku, ja se sa blagom

setom setih svojih ”dana ajvara” svih pro-

teklih godina, te kolektivne kupovine

paprike, pa d`ak~i}a po gepecima kola, let-

njim kujnama, opranim teglama, vanglama

i |ev|irima… Setih se i {poreta na drva u

maminoj letnjoj kujni, ili u dvori{tu koji se

iznosi specijalno za sezonu paprike, a to je

znalo da traje sve od avgusta do kraja

novembra, kad se zavr{avalo sa ~varcima i

ostavljanjem pe~enice za Bo`i}. I tako

godinama...

Ali, kad sam ja postala tzv.

samostalna doma}ica, htela sam da to

dirigovano ostavljanje zimnice postane

lak{e i pretvorila sam ga u dru`enja i

“ajvar `urku”, u zabavu, pa sam sa dru-

garicama i koleginicama organizovala

”piknik” pe~enje paprike, sa svom na{om

decom, tonama povr}a i miri{ljavog li{}a i

gomilu recepata iz slu`benih rokovnika i

ceduljica pisanih po kancelarijama, koje su

nam daktilografkinje zadovoljne prekucav-

ale kao da su doktorske teze! Mali karavan

”vikenda{a” je odlazio negde u prirodu, na

ne~iji plac od vikendice, i tu smo pekle

paprike, kuvale d`emove, spremale pite i

pala~inke sve do besvesti, jer nikad dosta

za sve i svu de~urliju.

Setih se i detinjstva i mamine

sezone zimnice koja je po~injala sa slatkim

od prvih {umskih jagodica i miri{ljavih

ru`inih latica, pa preko slatka od bostana i

{ljiva sa orasima, sve do slatka od dunja,

i rendanih i seckanih, i tako do u duboku

jesen, kao da samo gleda sta bi jo{ mogla

da stavi u teglu. Ne znam kakvo je to

vreme bilo, tek ja sam se valjda bila

”navukla” na taj {poret na drva, pa ~im ga

negde vidim, a ja kao u crta}ima, odmah

zamislim kako se redjaju crvene paprike

po njemu, pa se guraju po plotni i same se

prevr}u i pucaju kao da hoce da se bolje

nameste i lep{e stanu, dok na {poretu,

tamo, malo po strani, iznad rerne ”puk}e”

d`em u velikoj {erpi koja se koristi samo

za slatka i d`emove, ili za odlaganje iseck-

anog pe~enja za slave, ro|endane i druga

porodi~na slavlja. Pored njih je obavezno

sme{ten i lonac sa pasuljem, pa se sam

kuva, a tu negde je uglavljena i de`urna

d`ezva za kafu, jer stalno po neko dolazi,

a i kom{inice ”pu{a~ice”, koje dokone,

klepe}u}i papu~ama, dolaze svaki ~as i

onako, usput ka`u: ”Neka, ne}u kafu, sad

sam popila, al, ajde stavi. I taman da

popu{im jednu!” Pa tako, ostanu dva sata,

pri~aju}i… A na {poretu je gu`va, ali

po{to je {teta da rerna ”drdi” prazna kad

{poret ve} gori, na op{te zadovoljstvo

ubacim jo{ neku ”pitu za ~as” ili proju, pa

milina…

A deca, i moja i tudja, tr~e}i sa

veselom vriskom i cikom ule}u vi~u}i:”

Daj jo{ jedno par~e!” i iztr~avaju}i,

sudaraju se na vratima uz smeh do neba. I

dok se tako lagano smiruje sun~an septem-

barski dan, ja sam od posla “pala na nos”,

ku}a sva miri{e na spremljenu hranu sa

ljubavlju, deca se kiko}u, a ja sre}na! I

tako godinama… Sada, deca porasla, pa ili

su oti{la ili su promenila re`im ishrane,

tek, toga vi{e nema. Ali, i dalje, svake

godine, u ovo vreme, mislim da ose}am

miris belog luka za maminu “belolu~enu

papriku”, ili miro|iju iz tegle sa krastavci-

ma po tetka Slavi~inom receptu, koji kao

dim iz Aladinove lampe mi dira ~ula, dok

blistave tegle pune svega i sva~ega

pore|ane po policama mog nekadasnjeg

{pajiza, mi bljesnu kao fatamorgana pred

o~ima. I obavezna ~ipka po ivici polica,

pri~vr{}ena rajsnedlama!

Pri~a za astrolo{ki znak DEVICA (21.Avgust - 23.Septembar)

NOSTALGIJA ZA ZIMNICOM

Pi{e: An|ela Ru`ica Rako~evi} andjelaastro@yahoo.com

23www.serbianmirror.com

Z A K O N

Septembar 2010.

Z

a vreme boravka u inostranstvu,

putna isprava slu`i njenom imaocu

za dokazivanje identiteta i kao

dokaz o dr`avljanstvu Republike Srbije.

Putnu ispravu sme da koristi samo lice na

~ije ime je izdata.

Molimo da putne isprave za

vreme boravka u inostranstvu ~uvate. U

slu~aju gubitka ili o{te}enja obratite se

najbli`em diplomatsko-konzularnom pred-

stavni{tvu Republike Srbije.

Potreban Vam je biometrijski

paso{ Republike Srbije:

Biometrijske paso{e Republike

Srbije izdaju nadle`ni organi unutra{njih

poslova, kao i diplomatsko-konzularna

predstavni{tva R. Srbije. Da biste podneli

zahtev za biomerijski paso{ potrebno je da

budete li~no prisutni, kao i va{a maloletna

deca za koja podnosite zahtev. Uz zahtev

obavezno prilo`iti slede}a dokumenta u

originalu:

uverenje o dr`avljanstvu (da nije

starije od 12 meseci);

doma}i izvod iz MK ro|enih (da

nije stariji od 12 meseci);

dokument koji dokazuje Va{ iden-

titet (na uvid): plavi paso{ ili li~na karta.

Za sada molimo da unapred

zakazujete termine za predaju zahteva u

konzulatu ili ambasadi, gde }ete dobiti i

detaljnije informacije i odgovore na pitanja

u vezi sa podno{enjem zahteva.

Zakonski rok za re{avanje Va{eg

zahteva je 60 dana.

Posedujete plavi paso{ sa

oznakom „SR Jugoslavija”.

Plavi paso{i sa oznakom „SR

Jugoslavija” va`e do 31. 12. 2010.

godine. Do tada bi trebalo da izvr{ite

zamenu za biometrijski paso{ R. Srbije.

Ukoliko niste obezbedili biometrijski

paso{ ili nemate vremena da ga obezbedi-

ti, a isti~e vam stari plavi paso{, postoji

mogu}nost da ga, dok ne obezbedite bio-

metrijski paso{, dobijete po posebnoj pro-

ceduri, o ~emu }e Vas obavestiti Va{

konzulat ili ambasada.

S obzirom da ve}i broj DKP R.

Srbije, na `alost, jo{ ne raspola`e potreb-

nom opremom za prijem zahteva za bio-

metrijske paso{e, preporu~ujemo na{im

gra|anima koji borave u inostranstvu da do

daljeg iskoriste svaku priliku da li~no pod-

nesu zahtev za novi biometrijski paso{ kod

nadle`nog organa unutra{njih poslova po

mestu svog prebivali{ta u Srbiji. Izdavanje

biometrijskog paso{a za gra|ane koji

borave u inostranstvu mogu}e je po poseb-

noj hitnoj proceduri.

Izgubili ste putnu ispravu u inos-

transtvu

Ukoliko ste izgubili putnu

ispravu na proputovanju, prijavite nes-

tanak isprave policijskom organu zemlje u

kojoj boravite i zatra`ite potvrdu o prijavi

gubitka. Sa tom potvrdom obratite se

najbli`em diplomatsko-konzularnom pred-

stavni{tvu R. Srbije, koje }e Vam, po

sprovedenom postupku utvr|ivanja iden-

titeta i dr`avljanstva, na osnovu utvr|enih

~injenica, izdati putni list za povratak u

Srbiju.

CARINA

Carinske potvrde:

Diplomatsko-konzularna pred-

stavni{tva izdaju potvrdu potrebnu radi

uvoza predmeta za doma}instvo bez

pla}anja carine. Na potvrdu imaju pravo

na{i dr`avljani, koji su proveli neprekidno

na radu u inostranstvu najmanje 2 godine.

Oni su oslobo|eni od pla}anja uvoznih

da`bina na predmete doma}instva koje

uvoze iz inostranstva u roku od jedne

godine od dana povratka sa rada u inos-

transtvu, do ukupne vrednosti od 5.000

evra.

Boravak u inostranstvu nije osnov

za sticanje prava na bescarinski uvoz.

Potvrda se odnosi samo na uvoz predmeta

za doma}instvo u R. Srbiju.

[ta treba znati prilikom ulaska

u Srbiju

Va`no je da prijavite novac koji

unosite, kako bi prilikom izlaska iz Srbije

mogli uz potvrdu izdatu od strane carin-

skog slu`benika, nesmetano da ga izne-

sete.

@ivotinje, ku}ni ljubimci, mogu se

uneti uz dokument o zdravstvenoj

ispravnosti izdat iz dolaze}e zemlje odn.

veterinara, i takav dokument je potrebno

posedovati prilikom ulaska u Srbiju.

Strani dr`avljani i doma}i dr`avl-

jani koji `ive u inostranstvu, mogu do}i u

na{u zemlju sa vozilom stranih registarskih

oznaka i koristiti ga za vreme dok traju

razlozi njegovog boravka (poseta, odmor,

poslovne obaveze).

Doma}i i strani dr`avljani koji

dolaze na privremeni boravak u na{u

zemlju mogu privremeno uneti predmete

koji su im potrebni za vreme tog boravka.

Predmeti se upisuju u obzrazac “Spisak

stvari koje putnik privremeno unosi”, sa

podacima o putniku i robi koji }e

omogu}iti identifikaciju. Spisak potpisuje i

overava pe~atom carinski slu`benik, a u

putnu ispravu putnika, na strani zabele{ke,

se upisuje oznaka “PUR” (privremeno uneo

robu) sa datumom i potpisom.

Li~ni prtljag putnika

Li~ni prtljag putnika ~ine svi

predmeti koje putnik nosi sa sobom, a

slu`e mu dok je na putovanju, npr. ode}a,

obu}a, predmeti za odr`avanje li~ne higi-

jene, namirnice i drugi predmeti za li~nu

upotrebu. Koli~ina ovih predmeta zavisi od

svrhe putovanja, pola, zanimanja putnika,

godi{njeg doba i drugih okolnosti u vezi s

putovanjem i zadr`avanjem putnika u na{oj

zemlji ili inostranstvu.

Kao predmeti li~nog prtljaga

smatraju se i litar `estokog alkoholnog

pi}a, 1 parfem, 1 toaletna voda, 200 koma-

da cigareta ili odgovaraju}a koli~ina duvan-

skih prera|evina, kao i lekovi za li~nu

upotrebu u uobi~ajenoj koli~ini. Li~ni prtl-

jag se ne carini.

[ta treba znati prilikom izlaska

iz Srbije

Predmeti koji imaju istorijsku,

umetni~ku ili kulturnu vrednost, kao i

za{ti}ene prirodne retkosti mogu se izneti

iz na{e zemlje samo na osnovu dozvole

Republi~kog ministarstva za ekonomske

veze sa inostranstvom.

Trofeji divlja~i se mogu iznositi

na osnovu odobrenja Republi~kog min-

istarstva za ekonomske veze sa inos-

transtvom – za prepariranu divlja~ i njene

preparirane delove, odnosno na osnovu tro-

fejnog lista za ostale trofeje.

Doma}i i strani dr`avljani mogu

slobodno izneti iz Srbije bez ikakvog doku-

menta sumu do 10.000 evra. Strani i

doma}i dr`avljani na radu i boravku u inos-

transtvu (nerezidenti) mogu izneti i devize

na osnovu potvrde o unosu. Potvrda va`i

do prvog izlaska iz zemlje.

Ukoliko su doma}i gra|ani na

privremenom radu i boravku u inostranstvu

i strani putnici privremeno uneli odre|ene

predmete u Srbiju, za koje im je izdat

overen “Spisak stvari koje putnik privre-

meno unosi”, du`ni su da spisak pri izlasku

predaju carinskom slu`beniku i poka`u

robu koja je bila privremeno uneta. Nakon

utvr|ivanja istovetnosti robe, carinski

slu`benik poni{tava zabele{ku “PUR” u

putnoj ispravi i to overava pe~atom i svo-

jim potpisom.

Vi{e na ovu temu saznajte na

internet prezentaciji carine (www.carina.rs).

PUTNE ISPRAVE

24

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

B

a{ lepo, iako je tu`no, vest istinita

– 600 000 eura za godinu dana,

dobi}e na{ selektor da bi voleo

Srbiju, a ne da je vodi kroz kvalifikacije za

Evropsko prvenstvo u fudbalu. O~ito je da

nema vi{e ljubavi za ljubav, ve} ljubav za

pare. Sad je kristalno ~isto i jasno da

Anti}ev neuspeh sa ekipom Srbije na

Mundijalu u Africi nije bio razlog za

poku{aj njegove smene sa mesta selektora

ve} lova, lova brate, do krova. Nije ovde

ni{ta ~udno kada ~ovek njegovog formata

tra`i 120.000 neto, evra mese~no, ali je

~udno da je predsednik bez re~i pristao na

ovu fantasti~nu cifru. Vidi se odmah da

predsednik nije davao svoje pare, pa je zato

i bio galantan. Njemu se ni{ta ne mo`e

zameriti, pare nisu njegove, pa mu se mo`e

da bude takav.

Svi smo bili ube|eni a po najvi{e

igra~i i selektor da }e Orlovi sti}i najman-

je me|u osam najboljih ekipa, pa }e tako

biti para za rasipanje, ali na na{u `alost ne

bi tako.

Zna~i nema uspeha, nema ni

planiranih para pa se tra`io na~in da se

skupi selektor smeni, a ne oni koji mu

tolike pare da|o{e i to bez pokri}a, tj uspe-

ha.

U na{oj lepoj Srbiji, zemlji

svakojakih ~uda nije te{ko smeniti selek-

tora, jer je to najbezbolnije, ali se nije

mislilo na zakon, koji je bio na strani

Radomira, kako Anti} sebe oslovljava.

Nastali su dublji, te{ki i prljavi razgovori,

duga ubedjivanja, izgovarane su te{ke i

prete{ke re~i, zbog toga se poremetilo sve,

sve {to je dotada bilo lepo i dobro.

Pri~ama o prljavom ve{u nije se nazirao

kraj, tako da se slu~aj pretvorio u cirkus.

Svaka strana `eli da spor okon~a kako

njoj odgovara, veliki novac je u pitanju, a

njega nema. Tako se brukala i jedna i

druga strana svakodnevno. Ipak se, izne-

nada, desio preokret u pregov-

orima izme|u Fudbalskog

saveza i Radomira. Na

vi{e~asovnoj sednici

izvr{nog odbora srpske

ku}e fudbala je odlu~eno –

Anti} ostaje selektor pa

}e on i dalje za samo

50.000 evra da voli

Srbiju.

Fantasti~no,

ponovo za njega,

porazno i

nedoma}inski za

predsednika i nje-

gove saradnike.

Posle svega,

nave{}emo jedan primer

zemlje koja je bila prvak

sveta, [panije. Njihov selektor

koji je sa Crvenom furijom osvo-

jio titulu prvaka bio je pla}en

mnogo manje od na{eg selekto-

ra. Zbog ovakvog primera, mi smo jo{

jednom zauvek ostali mi. Posle ovog

maratonskog nadmudrivanja odahnuli su

~elnici saveza, a bogami i sam Radomir.

Odahnuo je i vrh dr`ave, jer je izgleda po

njihovom nevidljivom, ali providnom dik-

tatu ovaj spor re{en. Ovo je bio zavr{etak

cirkusa Kolorado, samo dokle. Bojimo se

da ponovo ne krene po na{em starom

obi~aju. Predsedniku saveza, Karad`i}u,

koji je sve ovo po svom starom obi~aju

zakuvao, je jasno kao dan, da se prepuca-

vanjem preko medija stvorila lo{a slika o

Savezu, a i o njemu. Anti}u je ipak

zamereno zbog neuspeha, a naro~ito {to je

pojedine ~lanove fudbalskog saveza, koji

su ga najvi{e s pravom kritikovali nazvao

izdajnicima i kvislinzima. Na kraju vuk

pojede magarca i nikome ni{ta. Svi su

ostali na svojim mestima, pa se sada

postavlja pitanje kakva }e to saradnja biti

posle svega {to se izde{avalo. Neka je i

njima, a i nama Bog u pomo}i. Nakon

ovih ru`nih stvari predsednik Karad`i}

izre~e mudrost: “Perje je prosuto, ~a{e su

polomljene i sada to moramo sve da

sakupimo, (mudro nema {ta), vidi se da ja

nare|enje stiglo iz vrha.

“Ne}emo vi{e koristiti ru`ne ter-

mine. Ponovo }emo trezveno da razgo-

varamo jer postoji raspolo`enje da se

odnosi na svim relacijama promene, da

o~istimo {to je zaprljano, i od danas

u|emo u kulturni period re~i. Tole ostade

`iv, ali i Anti}ev

Radomir. Blago

nama, kakav lep

kraj nam priredi{e

samo, dokle?

Dakle na obostra-

no zado-

voljstvo, opran je prljav ve{ i vrelom

peglom je ispeglan. Dobro je, niko nije

izgoreo, svi su na broju sem ~asnog i

po{tenog Du{ana Savi}a, koji je zbog

neslaganja sa takvom odlukom dao

ostavku, {to je i normalno za jednog

moralnog, karakternog ~oveka, kao {to je

Dule Savi}. Ipak Dule, pre nego {to je

napustio sednicu, upita odse~no

one koji i dalje ostaju, da li

`ele i dalje naopako da

rade. Sada imate

selektora, a ko }e da

vodi Orlove na

~etiri kvalifika-

cione utakmice

(Anti} je ba{ toliko

i ka`njen). Svi su

}utali, jer o toj

najva`nijoj ta~ki nisu ni

razmi{ljali, iako je ceo spor

nastao zbog pitanja ko }e

Orlove da vodi dok ka`njenik

Anti} sedi na tribinama. Oni na ovo

pitanje nisu znali odgovor, ali nije znala

ni ~uvena vra~ara Kleopatra.

I dok se u srpskoj ku}i fudbala

rasipni~ki pona{aju, jedan drugi savez,

ko{arka{ki, muku mu~i da prona|e 25.000

evra kako bi ekipa najtrofejnijeg srpskog

sporta mogla ~arter letom da ode na prven-

stvo sveta u Tursku. Za ovakav slu~aj,

svaki komentar je suvi{an, sem {to mo`e

da se ka`e da je tu`an. Tu`an za sve one

koji vole ovaj sport, a vole ga svi, jer smo

zahvalni i sre}ni zbog onih mnogih medal-

ja koje su ko{arka{ki divovi darivali svo-

joj zemlji.

Iako za njih nema para za one

najosnovnije potrebe, ovi se momci

vredno spremaju za svetsku smotru

ko{arke, `ele uspeh zbog sebe, a i zbog

Srbije. Ako se po jutru dan poznaje, onda

se nadamo najboljem. Osvojena su dva

jaka turnira i igrali su veoma dobro, `ele

medalju, samo se pitamo da li je to

mogu}e i normalno o~ekivati u jakoj

konkurenciji ekipa Amerike, [panije,

Argentine, Gr~ke i drugih. Sve je mogu}e,

ali jedno je sigurno, oni }e se ~asno i

sportski boriti kao i uvek, a to je

najva`nije.

Jo{ jedan sport, vaterpolo, ima

velike finansijske probleme i to ba{ pred

odlazak na Evropsko prvenstvo, koje }e se

odr`ati u Hrvatskoj. O ovim banalnim

slu~ajevima svi }ute, ~ak i dr`ava,

Ministarstvo za sport i kulturu, ba{ svi.

Tako je to kod nas u Srbiji, dok

se neki rasipni~ki pona{aju, oni koji

donose uspeh i medalje nemaju para da

pre`ive. Tu`no. Zato se svi molimo da

ko{arka{ima i vaterpolistima Bog

pomogne, a i nadamo se da }e to tako

biti.

Septembar 2010.

PARTIZAN U LIGI SVETSKIH VELIKANA

Posle sedam godina fudbalskog posta Beograd i Srbija su slavili

veliki uspeh Partizana. Ponovo }e ljubitelji fudbala širom Srbije gledati

svoje ljubimce u nad-

metanju sa svetskim i

Evropskim d`inovima.

Beograd je ponovo do-

ma}in fudbalerima Barse-

lone, Real Madrida, Ma-

n~estera, ^elzija, Intera,

Bajerna i ostalih.

U ime ~itaoca Srpskog

lista Ogledalo iz ^ikaga i

širom Amerike ~estitamo fudbalerima Partizana na uspehu, uz `elju

da nas i dalje novim pobedama ~ine sre}nim.

B R A V O C R N O – B E L I

Tomislav Karad`i}

25Septembar 2010. www.serbianmirror.com

Z E M L J A ^ U D A

OTAC PO SILI ZAKONA

D

evojka koja je vanbra~no rodila dete,

dosetila se kako da ga zbrine. Ko zna

iz kojih razloga, procenila je da je bilo{ki

otac deteta nepodoban, pa je izabrala

biv{eg momka za tu funkciju. Time je

sprala ljagu sa svog imena, a dete je dobi-

lo redovnu alimentaciju i verovatno

nasledstvo, ~oveka sa kojim nema nikakve

veze.

Borba Aleksandra Miti}a

iz Vrnja~ke banje, koji ve}i deo

`ivota poku{ava da ospori o~instvo

je uzaludna. Iako je analizom DNK

potvr|eno da nije otac vanbra~nog

deteta biv{e devojke, zakon tvrdi

druga~ije. Ovaj 55-to godi{njak je

37 godina pravosna`ni otac.

Onda{nje sudije nisu prihvatile ni

~injenicu da je sa detetovom

majkom imao kratku ljubavnu

romansu 13 meseci pre njegovog

ro|enja. Nije uva`ena ni medicinska doku-

mentacija da je Aleksandar zbog izvesnih

de~ijih bolesti sterilan od svoje 12 godine

`ivota. Neophodne su promene Zakona o

gra|anskim parnicama, jer je presuda

Miti}u doneta pet godina pre otkri}a DNK

analize. Bez promene zakona ne postoji

na~in da se ispravi nepravda, koja ne

poga|a samo Miti}a, ta~ka je stavljena i na

njegovo nasledstvo.

NE RADO SRBIN IDE

KOD ZUBARA

U

poslednje tri godine, od kada je uve-

den novi sistem pla}anja

stomatolo{kih usluga u Srbiji, broj poseta

zubarima smanjio se za dva puta. Svaki

sedmi odrasli stanovnik Srbije nema

nijedan svoj zub, a najsiroma{niji gra|ani

naj~e{}e su bezubi. Samo jedna tre}ina

gra|ana Srbije godi{nje poseti stomatolo-

ga, dok u EU to ~ini ~ak 80% stanovnika.

Iako deca ~e{}e pose}uju zubare, i tu je

statistika pora`avaju}a. Dok, na primer

Norve{ka, na svako peto dete ima po

jedan pokvaren ili izva|en zub, kod nas

svako dete u proseku ima pet pokvarenih

zuba.

Stomatolozi tvrde da su standar-

di previsoko postaljeni i da jedan zubar

treba da obezbedi zdravstveno hiljadu i po

dece. S druge strane, u Fondu za

zdravstveno osiguranje smatraju da je

problem to, {to stomatolozi nedovoljno

rade, ali i ~injenica da su u Srbiji izdva-

ja samo 270 evra po stanovniku za

zdravstvenu za{titu.

AGENCIJI PLATILI, A

NISU DOBILI POSAO U

AMERICI

U

mesto na radu u inostranstvu, pedesetak

mladi}a i devojaka stiglo je do suda

tu`e}i direktorku aupair agencije “Duga”

Du{icu Ga}e{u zbog prevare. Obe}avaju}i

im posao u Evropi i SAD, Du{ica je od kli-

jenata uzimala od 500 do 4.100 dolara,

posle ~ega ih je po nekoliko meseci

“zavla~ila” odla`u}i odlazak. Iako su

prve prevare prijavljene policiji jo{

2006. godine, njena agencija, tvrde

o{te}eni, i dalje radi. O{te}eni su se

zahvaljuju}i raznim forumima i

“Fejsbuku” povezali i zajedno pod-

neli prijavu u OUP Novi Beograd.

Policiji se do sada javilo 48 pre-

varenih klijenata, ali se pretpostavlja

da ih ima jo{. Direktorka agencije

Du{ica ka`e da je problem postojao samo u

sprovo|enju H2B programa, odnosno

obezbe|ivanja radne vize, jer je i sama pre-

varena.

SLIKARSKA KOLONIJA

IZA RE[ETAKA

P

re mnogo godina, u zatvoru su

osu|enike maltretirali i mu~ili, kako

im ne bi palo na pamet da krivi~no delo

po~ine jo{ jedom. U dana{njim zatvorima

je obrnuto, ustanove su sve vi{e poravne,

a manje kaznene. Tako je u Somborskom

zatvoru organizovana likovna kolonija

Elan, u toku koje zatvorenici rade sa

akademskim slikarima. U kolonijama je do

sada u~estvovalo 80 osu|enika iz 15 kaz-

neno-popravnih ustanova. Ove kolonije

organizuju su ve} tradicionalno 15 godina,

a osu|enici ka`u da im slikanje poma`e

da ne misle na lo{e stvari i da ih slikarst-

vo oplemenju-

je. Ka`u da

sazrevaju i

dolaze do

novih iskustva

i saznanja i da

im veoma prija

d r u { t v o

a k a d e m i k a .

Toliko im je

lepo da se sti~e

utisak, da jedva

~ekaju da se posle odslu`ene kazne vrate

ponovo u zatvor na dru`enje. Ipak,

nadamo se, da }e slikarstvom nastaviti da

se bave daleko od zatvorskih re{etki.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

26

B I Z N I S

Septembar 2010.

Septembar 2010.

SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

27

K O L U M N A

1. avgust

Ja sam jo{ kod ku}e

i gledam kako se ~udne igre

igraju oko Kosmeta. Prvo je

potpredsdnik SAD, mister

Bajden zvao Tadi}a i rekao

mu kako }e sud da presudi u

korist [iptara i da potom treba

da pregovaraju o podeli

Kosmeta. Nama do Ibra, a

[iptarima ispod Ibra.

Jedan teoreti~ar zavere ka`e, da

su na{i namerno sudu pravde postavili

pogre{no pitanje. Pitanje je trebalo da

glasi: “Da li je secesija dela teritorije i

menjanje granica ~in po medjunarodnom

pravu?” Umesto toga oni postavljaju pitan-

je: ”Da li je Deklaracija o nezavisnosti po

medjunarodnom pravu?” Posle presude ide

pri~a da Srbija mora da ima dobre odnose

sa supersilama...

– Oni su sve pripremili da izgube

Kosmet, samo se tra`i ko }e to od Srba

da glasno ka`e. Mo`da neverni Toma!?

Tek poslali smo Rezoluciju o

KiM u UN. Mali od Tadi}a, drug Vuk

Jeremi} se ve} rukovao sa generalnim

sekretarom UN. Ostalo samo treba da se

desi.

A mi kod ku}e koji sedimo,

gledamo kako se na{i gr~e u Gr~koj, jer

nema benzina, pumpe ne rade. Gr~ka

propada kao Gr~ka. Ovde inflacija cepa,

evro je 106 dinara…A mi i dalje u`ivamo

u glasinama…A mi i dalje uzivamo u

glasinama…

Te Mi{ko je iz svojih marketa

Tempo i Maxi povukao sve ~okolade

Milka (Forcan). Gradona~elnik Dragan

Djilas je potomak ubice vampira… Filip

Zepter ima najve}u jahtu na jugu

Evrope… Ceca }e biti optuzena za fud-

balerske mu}ke…

14. avgust

Gde se vi kupate?

Ja na more jo{ nisam

oti{ao, ali razmi{ljam. Ovde je

stra{na vru}ina, ali ne kao {to je

bila u Moskvi. Dima ima samo

u Gu~i, gde tre{ti muzika i peku

se janjci. Cena pe~enja je takva

da se vrti u glavi. Kilo mokrog

nedope~enog mesa 18 evra!? To

je srpski biznis, bogat si za tri dana…

Trener fudbalera Srbije nije

smenjen. Za sada. Na{ao je Radomir Anti}

za{titu kod politi~ara, pa FSS okleva. Mi

smo takvi, Anti} je imao 25 me~eva i

samo 2 poraza, i nekima ne valja. A svi

pre njega su bili gori…

20. avgust

I {ta mislite da }e biti sa

Sand`akom?

Muftija M. Zukorli} javno tra`i

secesiju Ra{ke oblasti. Ona ve} po~inje po

kosmeta{kom receptu. Prvo deca kamenu-

ju srpske autobuse i pale srpsku zastavu, a

posle politi~ari govore da su to samo deca

i incidenti.

Meni se ~ini da iza muftije stoje,

opet, Amerikanci i Saudijska Arabija, koji

`ele da uz koloniju Kosovo dobiju i

Sand`ak i tako se SAD ustoli~e u Evropi

i razbiju EU. Mi Srbi smo u toj pri~i samo

bure baruta koje treba da eksplodira i

dr`ava da nam nestane.

Zabrinut sam jer sve to gledam

svojim o~ima. Ne mo`e ni 50. Sabor

truba~a u Gu~i da me razveseli, iako je

tamo ve} bilo milion gostiju za 10 dana.

Uz vesele ljude ima i pijanih, koje polici-

ja hapsi da se trezne ili lekari krpe posle

udesa. Posle sabora truba~a imamo miting

rokera na Pivskom festivalu u Beogradu,

Udri Srbijo brigu na veselje, ko da brine

o Ra{koj oblasti…

MARKOVI KONACI

SPECIJALNE ^ESTITKE ZA SRBIJU

Za Ni{ku Banju

Bojanu @ivkovi}u i Stefanu @ivkovi}u

Iskrene i srda~ne ~estitke uputili su im njihovi iz

^ikaga: Slavica, Sa{a, Aleksandar jr, Petar i Lejla.

Iskrene ~estitke sti`u i iz Montreala

od Jelene i Milana…

Za Novi Sad

Svojoj dragoj supruzi

Dragani Marinkovi}

sre}an rodjendan `eli njen Zo}a.

^estitkama se pridru`uje

redakcija

www.serbianmirror.com

Z A ^ I K A G O

Slavici Petrovi}, Mili Filipovi}

Ma{i Leki}, Sanji Popov,

Adrianu i Sofiji Ciscato,

Dejanu Vu~i}u,

Rajku Isakovi}u,

Martini i Sa{i Krsti}

U prodaji je knjiga

Srbi u Americi,

cena za SAD sa

po{tarinom je

50 dolara.

Mo`e da se naru~i

preko sajta:

www.lopusina.com

Novac mo`ete

poslati poreko

Western uniona.

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA

PRODUCT

DO[LO JE VREME DA VRATITE

SVOJU IMOVINU

ODUZETU U HRVATSKOJ,

BOSNI I HERCEGOVINI

I NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA

ZA KONSULTACIJE,

PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE

28

A S T R O L O G I J A

Autor: astrolog Jelena Studen Vojvodi}, web site: http://www.astro-house.com

HOROSKOP ZA SEPTEMBAR 2010.

^ESTITAMO RO\ENDAN

DEVICAMA

OVOG MESECA O^EKUJTE:

RAZUMNU ODLUKU!

Vi ste orijentisani na prakti~ne stvari,

fizi~ki i materijalni svet, ali ne preterujte

u tome, jer onda potiskujete emotivni `ivot

i te{ko vam je da se prepustite

romanti~nim i ne`nim trenutcima.

[ta poklonisti Devicama za ro|endan:

Njoj: parfem, kompjuter, knjige, pribor za

{ivenje, sat, planer.

Njemu: knjige, enciklopedije, upalja~e,

tabakere, kvalitetna i `estoka pi}a.

On: U svom traganju za boljim, koje se

~esto grani~i sa krajno{}u, on ponekad

izgubi iz vida neposredan rezultat

stvari, {to ga spre~ava da se afirimi{e

prema svojim zaslugama. Zbog toga

ve~ito ostaje u i{~ekivanju potpunog

uspeha.

Tradicionalan je u prihvatanju braka i

porodice, {to za njega predstavlja

dru{tvenu i eti~ku normu. Njemu nije stalo

do strasti, romantike i previ{e ljubavi, jer

mu je racio uvek prisutan.

Ona: Po prirodi je stidljiva, skromna i

izdr`ljiva, a poga|a je Amorova strela,

samo ako je u pitanju ~ovek sa dobrom

perspektivom. Tada se ona slobodno

zaljubljuje, ali tu analizira svoja ose}anja,

ispravlja ih, me|utim ona je veoma vred-

na, mudra, snala`ljiva, originalna, ume da

organizuje `ivot, da ga unapredi, trpi, pa

se njen brak odra`ava ose}anjem du`nosti

i prefinjenog ukusa.

On: Radi kao crv, instiktivno ose}a posao

ekonomi{u}i svojom snagom i vremenom.

Mnogi od njih postaju odli~ni pisci, ora-

tori, istori~ari umetnosti, izdava~i, {tam-

pari, korektori, bibliotekari, medicinari,

matemati~ari, a odgovara im posao koji

tra`i detalje i organizaciju.

Ona: Savr{ena je saradnica svuda gde je

potrebna organizacija, a njenoj budnoj

pa`nji ni{ta ne izmi~e, jer ona ima

izuzetnu memoriju. Ne dozvoljava gre{ke i

rasejanost i uz najbolje rezultate maksi-

malno iskori{}ava svoje vreme.

Poznati ro|eni u Device: [on Konori,

Greta Garbo, Gete, Tolstoj, Agata Kristi,

Hegel, Onazis, Sofija Loren, Rakel Vel~,

Andrea Bo~eli.

Ovan

Posao: Pravi je trenutak da zapo~nete

proces rekonstrukcije na poslu i

prikupite raspolo`ivo strpljenje, jer je

ispred vas faza koja zahteva veliku

sposobnost prilago|avanja na poslovnom

planu.

Ljubav: Ne znate kako da inspiri{ete part-

nera da promeni svoje pona{anje, {to vas

~ini uznemirenim. Razgovarajte sa njim

strpljivo i uporno.

Savet: Ne ulazite u dublji odnos sa nekim

ko nije slobodnog statusa.

Bik

Posao: Bi}ete veoma poslovno

anga`ovani, tako da solucija sa odmorom

koji ste planirali, najverovatnije otpada.

O~ekujte promene narednih dana u

poslovnim aktivnostima.

Ljubav: Osoba koja vam se dopada nije

sasvim otvorena prema vama, ali to nikako

i ne zna~i da nije iskrena. Mo`da nema

poverenja da bi mogla da vam saop{ti

neke stvari.

Savet: Dopustite sebi slobodu pona{anja,

ali isto tako i drugima.

Blizanci

Posao: Obaveze i zadaci se i dalje mno`e

i uve}avaju, tako da nove aktivnosti zahte-

vaju ve}u mobilnosti i vi{e vremena.

Poslovna saradnja je perspektivnija nego u

prethodnom periodu.

Ljubav: Shvatanja o va{em odnosu

po~inju da se menjaju, tako {to prvo nes-

taje va{a povr{nost, `elja za avanturom se

gubi i vi{e }ete `eleti mir i stabilnost u

ljubavi.

Savet: Imate malo slobodnog vremena –

iskoristite ga za odmaranje.

Rak

Posao: Ako odbijete neke poslovne

ponude, onda trebate znati i da vam se

sli~ne prilike ne}e ponoviti. Zbog toga je

momenat da dobro razmislite i pretresete

odluku nekoliko puta.

Ljubav: Neke okolnosti koje prate va{u

vezu nisu najpovoljnije, ali najva`nije je

da se dr`ite zajedno sa partnerom i da ne

dozvolite spoljnim faktorima da destabi-

lizuju va{u vezu.

Savet: Odluku koju donosite, treba

prvenstveno da {titi va{e sopstvene

interese.

Lav

Posao: Odnosi sa saradnicima treba da

pretrpe konstruktivne promene, pri ~emu

va{ stav ne bi trebalo da varira.

Situacije koje su nejasne sada treba raz-

jasniti.

Ljubav: Pravi je ~as za u`ivanje, tako da

ne treba otvarati te{ke teme sa partnerom,

posebno ako ste i ranije to bezuspe{no

radili. Ne preterujte u kritikovanju part-

nera, jer }e se povu}i.

Savet: Proverite sve okolnosti, pre nego

{to donesete zaklju~ak o jednom prijatelju.

Devica

Posao: Pred vama je nadogradnja znanja,

{to }e vam kasnije mnogo pomo}i, kada

je posao u pitanju i napredovanje u kari-

jeri. Ulazite u najaktivniji period ove

godine.

Ljubav: Razloga za nemire nema i va{

sentimentalni `ivot je sasvim zadovoljava-

ju}i. Sada je vreme da donesete neke

ozbiljne odluke za budu}nost zajedno sa

va{im partnerom.

Savet: Godi{nji odmor trebalo bi da ima i

radnu atmosferu.

Vaga

Posao: Ne trebate se kajati za

propu{tenom prilikom, ve} uzmite stvari

u svoje ruke i popraviti ono {to se mo`e

jo{ popraviti. Finansije se kre}u oko poz-

itivne nule. Razgovarajte sa va{im

nadre|enim.

Ljubav: Prona|ite na~in da sve ka`ete

partneru {to planirate ve} du`e vreme, jer

strah i strepnja koje ose}ate ne}e doneti

harmoni~nu i skladnu situaciju u ljubavi

kojoj te`ite.

Savet: Idite nekoliko dana van mesta

boravka u cilju postavljanja prioriteta.

[korpija

Posao: Niste dovoljno otvoreni za tu|a

mi{ljenja, tako da bi bilo dobro, da za

kontakte koje planirate imate posrednika.

U pregovorima ne treba da budete

isklju~ivi, ali ne idite ni u suprotnu kra-

jnost.

Ljubav: Ne nalazite se emocionalno u

najmo}nijoj fazi i poku{ajte da otkrijete

pravi uzrok nemira, kako se nerasplo`enje

ne bi odrazilo na va{u vezu.

Savet: Nemojte ignorisati pad energije i

snage.

Strelac

Posao: Pravi je trenutak da salu{ate savet,

prihvatite predlog, odustanete od potpune

nezavisnosti i individulanosti, a sve to sa

ciljem mogu}nosti ve}e zarade ili ve}e

poslovne satisfakcije.

Ljubav: Dolaze dani koji donose prilike

za neke zanimljive avanture, ali ne i za

po~etak trajne veze. Privla~e vas intelek-

tualni tipovi, odnosno osobe sa kojima

}ete pored ose}anja mo}i deliti i svoje

misli.

Savet: Dani ispred vas su izazovni, ali

vodite se sopstvenim prioritetima.

Jarac

Posao: Ako planirate da ula`ete kapital

u neki poslovni projekat, dani koji slede

mogu vas iznenaditi. Pojavljuje se

vanredna prilika za zaradu, koja mo`e

da obezbedi onoliko koliko vam

nedostaje.

Ljubav: Prepustite inicijativu partneru,

bar kada se radi o planovima za odmor

ili opu{tanje. Niste dovoljno opu{teni i to

mo`e naru{iti raspolozenje va{eg part-

nera.

Savet: Ne budite inat u situacijama, gde je

to apsolutno nepotrebno.

Vodolija

Posao: Lako se mo`e dogoditi da naplatite

neka zaostala potra`ivanja. Mo`e se

dogoditi da dobijete sjajne ideje za neke

nove poslovne poduhvate, koji }e vam

doneti dinami~an period.

Ljubav: Opu{tenost i prilagodljivost, tol-

erancija i otvorenost u va{oj vezi dovoljni

su preduslovi da naredni period provedete

u ljubavnom zadovoljstvu.

Savet: Pravi je trenutak da se vratite nekoj

vrsti rekreacije.

Ribe

Posao: Pregovori koji su se nedvno prek-

inuli, treba da se obnove. Zauzmite stav i

krenite u akciju sa konkretno nazna~nim

obavezama i pravima, kao i predlozima za

profit.

Ljubav: Dobar je trenutak za po{tene,

otvorene i iskrene razgovore i zbog toga

ve} sada razmi{ljajte o temama o kojima

`elite da razgovarate sa partnerom.

Savet: Nesanicu, napetost i iscrpljenost

otkloni}ete u`ivanjem.

Septembar 2010.

29Septembar 2010. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

30 Septembar 2010.

Po{tovani ~itaoci, u ovoj rubrici bi}e obra|ene sve

aktuelne teme, koje bude pa`nju, kao i mali saveti u

vezi sa preventivnim zdravljem, ali i kako se

pona{ati u datoj situaciji.

Stru~ne savete za na{ list pi{e

Dr. Milan Najdanovi}

SAVETI

LEKARA

M

ucanje je jedan od najve}ih

problema u fonijatrijskoj reha-

bilitaciji. Obi~no nastaje posle

3. godine, pri polasku u {kolu ili re|e u

pubertetu. Mnogo se ~e{}e javlja u mu{ke

dece.

Uzrok nastanka

Etiologija je nepoznata. Postoji

skoro stotine raznih teorija o nastanku

mucanja. Najverovatniji uzroci su nasled-

na dispozicija, rano o{te}enje mozga,

posebni psiholo{ki uslovi u toku razvoja

govora i uticaj sredine u kojoj dete raste.

Klini~ka slika

Mucanje predstavlja poreme}aj

normalnog toka govora. Pri izgovoru se

javljaju kloni~ni gr~evi govorne muskula-

ture. Ponekada postoje i tzv. nuspokreti

(grimase na licu, pokreti nogu i ruku i

sl). Kod osoba koje mucaju uvek postoji

strah od govora (logofobija). Za vreme

pevanja se mucanje ne javlja.

Le~enje

Le~enje se sastoji u fonijatrijskoj

rehabilitaciji, psihoterapiji i medikament-

noj terapiji (sedativi, trankvilizanti i dr).

Saradnja roditelja, a ponekad i okoline

deteta je od neprocenjive pomo}i u reha-

bilitaciji poreme}aja govora. Morate prih-

vatiti dete takvim kakvo jeste, i ne vr{iti

velike pritiske na njega, ne ismejavati ga

kada pogre{i, i objasniti njegovim pri-

jateljima, da mu daju {to ve}u slobodu

tokom izgovora, kako bi se dete oslobod-

ilo, i lak{e savladalo psihi~ke barijere…

MUCANJE

P O R O D I C A

^ITUQA

Posledwi pozdrav

Maca-Sajma Stojkovi} ro|. Meduwanin

25. februar 1962. - 1. avgust 2010.

Nakon te{ke i duge bolesti svoju plemenitu du{u ispustila je u 48. godini

`ivota. Sahrawena je 5. avgusta na Linden Cemetary Hill, u Wujorku.

Wen vedar duh, qubav i plemenitost zauvek }e ostati u na{im srcima.

Sve je nesebi~no obasipala pa`wom i nadahwivala iskrenim optimizmom.

Za wom su ostali da ve~ito tuguju suprug Aleksa, sin Stevan i

mnogobrojna familija u Wujorku i zavi~aju.

PRVI DAN U [KOLI

V

a`an trenutak u `ivotu svakog

mali{ana i cele porodice ne mora

da bude stresan ukoliko se na

pravi na~in pripreme za polazak u {kolu.

Deca su upla{ena, jer moraju da

se prilagode novim pravilima

pona{anja, kao {to je sedenje du`e

vremena na jednom mestu,

redovno u~enje i re{avanje

doma}ih zadataka. Roditelji treba

da podr`e dete u samostalnim

aktivnostima, koje }e mu pomo}i da

stekne radne navike. Po povratku iz {kole,

pored vremena za u~enje, treba predvide-

ti i vreme za igru.

Prvih dana u~enje ne bi trebalo

da traje du`e od 20 do 30 minuta, dok

dete ne stekne naviku, a doma}i zadaci

ionako nisu obimni na po~etku {kolske

godine. Ako dete ne uspe da zavr{i

zadatak u predvi|enom roku ili

mu ne ide savladavanje gradiva,

treba napraviti pauzu. Nikako ne

treba insistirati da mora da u~i, jer

to kod deteta stvara odbojnost. U

takvim situacijama treba na}i

drugu aktivnost, ali to ne bi tre-

balo da bude sedenje za kompjuterom ili

gledanje TV, a kada se dete odmori, onda

treba ponovo da se vrati na u~enje.

31

B I Z N I S

Septembar 2010. www.serbianmirror.com