Dr Ilić Nataša, spec stomatološke protetike

Jelena Jevtović, stomatološka sestra

SAVREMENI ASPEKTI ORALNOG ZDRAVLJA TRUDNICA I PORODILJA

LITERATURA ZA REŠAVANJE TESTA

UVOD

Trudnoća je fiziološko stanje organizma koje menja organizam u celini i podstiče odbrambene snage organizma buduće majke. Posebno vitalni organi kao srce, pluća, bubrezi i jetra izloženi su tokom trudnoće povećanom naporu, jer rade za " dvoje"- treba da svojom funkcijom zadovolje potrebe i majke i ploda. Tokom trudnoće dolazi, međutim do i do drugih promena (promena hormonalnog statusa,promena ph vrednosti pljuvačke,promena u navikama u ishrani), što sve predstavlja povećan rizik za stomatološka oboljenja. Takođe, to je vreme u kojem intenzivno rastu i razvijaju se sva tkiva organizma buduceg deteta, pa tako i osnove za sve mlečne i neke stalne zube.

Već u 3.nedelji trudnoće nastaje primarna usna šupljina. Zameci mlečnih zuba pojavljuju se u 4.nedelji, a mineralizacija počinje između u 4. i 5. meseca trudnoće. Razvoj stalnih zuba, prvog stalnog molara započinje u 14.nedelji, sekutića u 5. mesecu,da bi period kalcifikacije započeo oko rođenja i u 1.godini života.

Mnoge trudnice zanemaruju svoje oralno zdravlje i izbegavaju redovne stomatološke preglede i blagovremenu sanaciju oboljenja usta i zuba. Ankete su pokazale da su one uglavnom neinformisane o stomatološkoj zaštiti, ma koliko bile zainteresovane za zdravlje deteta. Dobra informisanost mora postojati i pre trudnoće, da bi se u trudnoći samo nastavila i prenela na potomstvo. Osnovni cilj preventivnih mera tokom trudnoće jeste motivisanost trudnice za očuvanje sopstvenog zdravlja, kao i oralnog zdravlja deteta.

PROMENE U USNOJ DUPLJI U TOKU TRUDNOĆE

1. Promene na desnima

U toku trudnoće je registrovana česća pojava oboljenja parodoncijuma što se objašnjava povećanim uticajem polnih hormona estrogena i progesterona, na šta se nadovezuje negativan uticaj lokalnih faktora-zubne naslage. Desni su u toku trudnoće osetljivije na bakterije i toksine iz zubnog plaka.Najčešće promene se ispoljavaju na gingivi i to kao: • Gingivitis gravidarum -karakteriše se uvećanjem interdentalnih papila koje sa preostalom gingivom imaju boju maline. Pripojna gingiva postaje glatka i sjajna -promene su najuočljivije u predelu donjih frontalnih zuba. Blage provokacije dovode do krvarenja, koje nekad može biti i spontano.

2. Gingivitis hyperplastica gravidarum -u trudnoći se nekada razvija izrazita proliferacija gingive a naročito interdentalnih papila sa slikom hroničnog hiperplastičnog gingivita. Promene nastaju kao posledica proliferacije vezivnog tkiva usled čega gingiva postaje čvrste konzistencije. Predeli izrazite proliferacije perzistiraju i nakon porođaja, uslovljavajući gubitak koštane mase alveola, što predstavlja prelazak u parodontopatiju.3.Tumori trudnoće -su okruglaste solitarne promene na gingivi u predelu prednjih zuba. Crvenkaste su boje i krvare prilikom mastikacije Novija istraživanja pokazuju da obolele desni mogu da imaju ozbiljne posledice po opšte zdravlje majke i bebe. Povezuju se kao rizični faktor za razvoj srčanih i drugih hroničnih obiljenja, a posebno kao mogući uzrok prevremenih porođaja i beba sa manjom težinom. Zato je izuzetno značajno obavljati kontrolu stanja desni više puta u toku trudnoće, ukloniti meke i čvrste naslage ako postoje i pravilno održavati oralnu higijenu: pored zubne četkice i paste, potrebno je koristiti i zubni konac. Izbegavati dugotrajnu upotrebu vodica na bazi hlorheksidina i gde je rastvarač alkohol.

2. Povećana osetljivost zuba

Hormonalne promene uz smanjenu pokretljivost donjeg dela jednjaka, želuca i creva, te pritiska sve veće maternice na želudac izazivaju mučnine, refluks i povraćanje. Izlaganje usne duplje kiselom sadržaju želuca može uzrokovati eroziju i izlaganje dentina spoljnjoj sredini u vratu zuba, njihovu povećanu osetljivost ili ponekad i oštar bol nakon spoljnih nadražaja(toplo, hladno,slatko,četkanje zuba,čišćenje zubnim koncem). Redovna i pravilna higijena uz obavezno korišćenje zubne paste sa fluorom je ključni faktor za prevenciju erozija i osetljivosti zuba.Preporuke kod čestih povraćanja su: Ne treba četkati zuba odmah posle povraćanja, jer je tada površinska gleđ razmekšala i četkica

može da je lakše skine. Najbolje je da se usta odmah dobro isperu sa čistom vodom, pa zatim sa ratvorom sa fluorom. Ukoliko nema vodice sa fluorom dobro je naneti zubnu pastu sa florom na prst i sa njim

istrljati sve površine zuba i posle 2-3 minuta isprati sa vodom. Četkanje zuba se preporučuje najranije 1h posle povraćanja.Kod postojanja osetljivosti i vidljivih erozija preporučuje se korišćenje vodica na bazi fluorida i posebnih remineralizacionih pasta. Unošenje kisele hrane treba svesti na razumnu meru i uz glavne obroke.

3.Češća pojava karijesa

U trudnoći je češća pojava kariijesa.To se dovodi u direktnu vezu sa smanjenom higijenom usta izuba (povećan broj mikroorganizama), učestalim povraćanjem kiselog sadržaja (hyperemesis gravidarum) i gingivitisom (bolja retencija dentalnog plaka). Često se dešava da trudnica u poodmakloj trudnoći ima po nekoliko gangrenoznih zuba ili zaostalih korenova za ektsrakciju, što predstavlja idealan uslov za razvoj dentogenih infekcija, koje nekada mogu da ugroze zdravstveno stanje majke i fetusa.

Profesionalno pranje zuba od početka trudnoće kao i redovne kontrole kod zubara smanjuju rizik od oboljenja zuba i zubnog mesa jer ta oboljenja, kao i karijes se mogu preneti na novorođenče.Karijes je infektivno oboljenje i bakterije koje stvaraju zubni biofilm (plak) se prenose sa majke (ili osobe koja je najčešće sa bebom) u usta deteta. Neophodno je da majka (ali i ostali članovi porodice) tokom tudnoće izleče aktivne karijese i redovno sprovode higijenu usta i zuba kako bi do porođaja, a posebno u prve dve godine života bebe, bio smanjen rizik od infekcije.

TRUDNOĆA I STOMATOLOŠKE INTERVENCIJE

Iako trudnoća ne predstavlja bolesno već fiziološko stanje, stomatološki tretman trudnice zahteva određenu obazrivost u cilju maksimalne zaštite kako trudnice, tako i ploda deteta.

Prilikom uzimanja anamneze trudnicu treba pitati: - koji je mesec trudnoće - da li joj je to prva trudnoća- da li je prethodna trudnoća bila normalna - da li ide na redovne kontrole - da li pije lekove za održavanje trudnoće - da li je imala spontane ili prevremene porođaje- Obratiti pažnju da li postoje komplikacije u sadašnjoj ili prethodnim trudnoćama kao što su: Trudnička hipertenzija – Preporučljivo je svakoj trudnici izmjeriti krvni pritisak pre stomatološkog zahvata, a kod trudnica s hipertenzijom merenje pritiska je obvezno. Nekontrolisana teška hipertenzija povećava rizik krvarenja tokom zahvata - konsultovati ginekologa koji vodi trudnoću. Dijabetes – pacijentkinje s dijabetesom imaju povećan rizik od razvoja bolesti parodoncijuma. Ako se pojave, ove bolesti dodatno otežavaju kontrolu dijabetesa, stoga je važno sanirati sva zapaljenja u usnoj šupljini.Terapija heparinom – postoji povećan rizik od krvarenja. Prije većih zahvata preporučljivo je konsultovati se s ginekologom koji vodi trudnoćuNa sve faktore koji dovode do oboljenja u ustima možemo uticati preventivnim radom sa trudnicama, posebno zdravstveno vaspitnim radom i uputiti ih kako da sačuvaju svoje zube u toku trudnoće, a istovremeno im i ukazati da sve to utiče na zube njihovog budućeg deteta.Najveća pažnja kod obrade trudnica treba da se posveti preventivi-insistiranju na redovnim i čestim (tromesečnim) stomatološkim pregledima. Trudnica se detaljno upoznaje sa značajem pravilnog održavanja oralne higijene i o ulozi fluorida i dr preparata.

Posebni ciljevi preventivnih mera su: postići pravilnu ishranu (redukcija ugljenih hidrata) postići dobru i redovnu oralnu higijenu

postići endogenu i egzogenu profilaksu

postići redovne kontrole stomatologu prestanak pušenja

prestanak konzumiranja alkohola

Sprovedene preventivne mere imaju imaju dvostruki zadatak: Da stvore optimalne uslove za razvoj i formiranje zuba ploda intrauterino i da spreče nastanak karijesa kod majke.Neki stavovi trudnica: 1. Svako dete-jedan zub 2. Trudnoća je štetna po zdravlje i zdravlje zuba (gubitak kalcijuma iz zuba i ugradnja u zube fetusa). 3. Stomatološki tretman treba izbegavati u trudnoći jer ima štetan uticaj na razvoj ploda Stomatološke preventivne mere u toku trudnoće najbolje je sprovesti u saradnji ginekoloških i stomatoloških službi. Prvi trimestar trudnoće je optimalno vreme za početak edukacije.

Ishrana utiče na zube u svim fazama njihovog razvitka, kao i na zube u funkciji. Optimalno snadbevanje novorođenčeta u razvoju sa svim važnim hranljivim materijama stvara optimalnu osnovu za zdrav razvoj. Naročito je važnan unos minerala, vitamina i belančevina. Potreba za energijom se ne povećava u istoj srazmeri kao potreba za važnim hranljivim materijama. Deviza da u trudnoći treba „jesti za dvoje“ je zastarela.Puno je važnije da se kontinuirano uzimaju namirnice koje sadrže puno hranljivih materija, a to su: povrće, voće, mahunasto povrće, krompir, produkti od punog žita, posno mleko kao i riba i posno meso. Ove namirnice sadrže u sebi puno gvožđa, folnih kiselina, joda i kalcijuma za kojima je povećana potreba za vrijeme trudnoće i dojenja.

U toku individualno-zdravstveno vaspitnog rada stomatolog treba savetovati sledeće:

1.Svakodnevno pranje zuba ujutru i uveče sa zubnom pastom sa fluorom Egzogena fluoridacija je efektivna i najsigurnija metoda za razliku od endogene fluoridacije koja se više ne upotrebljava zbog negativnog delovanja na glomerularnu filtraciju i ekskrecijsku sposobnost bubrega trudnice. Redovno koristiti rastvore za ispiranje usta koje u sebi sadrže fluoride. Oni još više potpomažu dejstvo fluora iz zubnih pasta. Ovim će majka očuvati svoje zube, ali i delovati na smanjenje broja bakterija koje izazivaju karijes. Ovakva zaštita zuba je posebno zanačajna kod čestih i obilnih povraćanja. Savremeni protokoli američkih i evropskih udruženja dečjih stomatologa ne preporučuju više unošenje tableta fluora u trudnoći. Smatra se da nema dovoljno dokaza da dopuna fluorida u trudnoći može da poboljša zdravlje mlečnih zuba. Fluoridi koji sprečavaju karijes ne nalaze se samo u pasti za zube, nego i u namirnicama kao što su: so, crni i zeleni čaj, proizvodi od punih žitarica,morska riba kao i crno grožđe.

2. Zdrava ishrana prema piramidi ishrane i preporuci ginekologa. Mleko i mlečni proizvodi kao što su jogurt, razne vrste sireva, a isto tako i brokuli, kelj i orasi nalaze se na vrhu top liste zdravih namirnica- namirnice bogate kalcijumom jačaju zubnu gleđ.Jesti i piti namernice/napitke koji sadrže šećer samo za vreme glavnog jela, a između toga ne uzimati zašećerene napitke i namernice. Pri tome obratiti pažnju na skriveni šećer koji se nalazi u grickalicama kao što su musli produkti, pahuljice za doručak, med, voćni jogurti i sokovi. Unositi hranu u sklopu redovnih obroka i najviše tri užine. Ne žvakati previše često posebno gricklalice, slatkiše i sve što ima u sebi ugljene hidrate. Unos ugljenih hidrata , posebno u formi slatkih napitaka lepljivih slatkiša koji se dugo zadržavaju u ustima (sve što sadrži saharozu),dovodi do povećanja rizika za nastanak karijesa. Ne piti previše često sokove i to

posebno gazirane. Od pića najbolje je savetovati mineralu vodu koja je bogata kalcijumom i fluoridima. Trudnoća ne doprinosi kvarenju zuba zbog gubitka kalcijuma, već zbog zanemarivanja oralne higijene, čestog unošenja hrane i stresa koji deluje na lučenje i sastav pljuvačke. Preproučuje se unošenje hrane bogate vitaminom D, boravak na svežem vazduhu i suncu (ali ne u udarnim letnjim satima od 10-16 kada je UV zračenje najizraženije).3.Ukoliko krvare desni obavezno koristiti neku od vodica za desni najbolje bez alkohola. Ukoliko krvavljenje ne prestane (kod četkanja, korišćenja konca ili čačkalice), treba se javiti stomatologu radi profesionalnog čišćenja. Obolele desni i džepovi, prema novijim saznanjima mogu da imaju uticaja na razvoj ploda.4.Dobro je koristiti žvakaću gumu sa Xylitolom. FDA je svrstala ksilitol u kategoriju B. Ksilitol se smatra sigurnim u trudnoći, a konzumiranje žvakaćih guma s ksilitolom u zadnjem tromesečju trudnoće i nakon porođaja (do 10. meseca detetovog života) smanjuje prenos S. mutansa iz usta majke na dete.Ksilitol je složeni prirodni šećer(spada u grupu tzv. poliakohola), prvi put izolovan još u 19. veku iz stabla breze. Nalazi se i u drugom tvrdom drveću, nekim žitaricama i različitom voću i povrću. Slatkoća je ista kao kod belog šećera (saharoza), sadrži samo 9 cal po kafenoj kašičici, ali ipak može (doduše minimalno) da podiže nivo glukoze u krvi. Javlja se i kao prirodni međuproizvod u ćelijskoj preradi glukoze kod nekih životinja i čoveka.Danas je ksilitol, zvanično odobren u preko 35 zemalja za primenu u ishrani (zamena za šećere), lekovima i dentalnim preparatima.Brojna eksperimentalna istraživanja potvrđuju dejstvo ksilitola na bakterije, pa i streptokokus mutans (S.mutans) najodgovorniji za razvoj karijesa. Onemogućava vezivanje bakterija za površinu zuba i stvaranje energije od šećera, čime je ugrožen njihov opstanak i agresivnost. Nemogućnost prerade rafiniranih šećera sprečava i stvaranje kiselina, glavnog uzroka rastvaranje gleđi. Na sličan način ksilitol deluje i na druge bakterijske vrste u ustima, ždrelu i nosu, kao i na pojedine gljivice. Može da koči razvoj pojedinih bakterijskih vrsta, upletene u zapaljenske procese u desnima, pa samim tim poseduje i mogući preventivni efekat za razvoj parodontalnih oboljenja.Ksilitol je jedan od retkih prirodnih preventivnih preparata koji su, pored fluorida, temeljno provereni u brojnim kliničkim studijama. Velike mogućnosti u prevenciju karijesa su prvi put otkrivene u Finskoj krajem prošloga veka. Kod dece koja su u dužem periodu koristila žvakaće gume sa ksilitolom obolelo je značajno manje zuba (smanjenje karijesa i do 64%). Zatim su dobijene i druge kliničke potvrde:o Trudnice koje su koristile žvakaće gume sa ksilitolom imale su značajno manje kariogenih

bakterija, a njihova deca karijesa.o Deca koja su svakodnevno koristila ksilitol u različitim oblicima od 12 do 40 meseci imala

su smanjeni broj karioznih zuba što se održavalo i duži period posle prestanka korišćenja(čak i do 5 godina). Ovakvi nalazi na primer nisu zabeleženi kod primene i prekida fluorisanja vode.

o Otkriveno je da ksilitol može da pomaže u lečenju cirkularnog karijesa.o Ozbiljne kliničke studije preporučuju ksilitol kao prirodni, neagresivni preparat u lečenju

upornih zapaljenja srednjeg uha kod dece i pojedinih gljivičnih infekcija.Za razliku od fluorida, cena ksilitola je značajno veća, zbog čega nije stekao široku primenu ni kao zamena za šećere(za razliku od sorbitola i veštačkih zaslađivača poput saharina i aspartama), pa ni u masovnim programima prevencije oboljenja zuba. Ipak, primena žvakaćih guma sa ksilitolom se podstiče u nacionalnom programu prevencije karijesa i oboljenja desni

u Finskoj, postoje značajni benefiti za njihovo uvođenje kod zaštite trudnica i prevencije cirkularnog karijesa. Moguća masovna proizvodnja i niže cene mogle bi da se postignu i preko genetski izmenjenih izvora, što u sebi nosi niz nepoznanica i rizika.Ksilitol ne poseduje bilo kakve toksične efekte, osim što ako se unose u velikim količinama može uzrokovati, nadutost, gasove i proliv.Simptomi se gube odmah po prestanku unošenja. Da bi se to izbeglo, posebno kod male dece, preporučuje se postepeno uvođenje i povećanje doze u toku prve nedelje. Potencijalna opasnost postoji, ali to važi za sve zaslađivače, da se kod male dece podstiču receptori i formira veća sklonost za slatko.

5.Virusne infekcije, pojedini medikamenti i druga akutna oboljenja sa visokom temperaturom, dehidratacijom i poremećajem metabolizma, mogu da dovedu do defekta na zubima. Učiniti sve da se podigne i održi imunitet, izbegavati u prvim mesecima trudnoće javne skupove i stresne situacije.6.Pušenje je veoma štetno za razvoj bebe, zdravlje trudnice, a posebno za zdrave desni i potporni aparta zuba koji je zbog prisutnih hormonalnih promena podložniji oštećenjima i infekcijama.7. Kariogene bakterije prenose sa majke i najbližih članova porodice na bebu. Obavezno pregledati zube i izlečiti sve postojeće karijese. Oni su izvor bakterija koje se prenose na bebe.8.Ukoliko je trudnica imala obolele zube ili stavljala plombe u poslednjih 6 meseci dobro je da, u periodu nicanja zuba kod njene bebe, koristi antiseptičnu vodicu za usta. Ali to isto važi i za supruga.9.Posle porođaja savetovati porodilju da se javi dečjem stomatologu da odredi rizik kod njene bebe i da li treba preduzeti dodatne preventivne mere pored brisanja i pranja zuba.

Pravilna i izbalansirana ishrana pozitivno utiče na stanje oralnog zdravlja tokom trudnoće. Smanjenje unosa rafinisanih šećera i hrane koja utiče na povećanje lučenja pljuvačke smanjuje rizik za pojavu karijesa. Veza između ishrane i oralnog zdravlja često se previdi tokom trudnoće samim tim što se akcenat stavlja na zdravlje deteta.Ishrana se ubraja, kako u opšte ,tako i u lokalne predisponirajuće faktore za nastanak karijesa. Ona je jedan od najbitnijih činilaca za razvitak i održavanje života svih živih bića, utiče na proces rasta, održanja i obnove organizma i njegovih pojedinih delova.Ishrana i dijeta utiču na zube na više načina, u svim fazama njihovog razvitka, kao i sve vreme dok su zubi u funkciji.

UTICAJ ISHRANE NA ZUBE U RAZVOJU

-calcijum (dnevna potreba 0,5-1gr,u drugoj polovini trudnoće i kod dojilja-2gr) -fosfor (dnevna potreba 0,5-1gr.Nedovoljno unošenje dovodi do promena na zubnim tkivima) Eksperimenti na životinjama su pokazali da se mineralne soli teško gube iz izgrađenih tkiva zuba, dok je kod kostiju ovaj proces reverzibilan -magnezijum(posledice deficita su retke jer se unosi preko mnogih namirnica-povrće, ceralije i dr.) -fluor je sastavni deo svih zubnih tkiva-gleđi, dentina i cementa.Sadržaj fluora direktno je zavistan od količine unetih fluorida.

-vitamin A - 250 ml kravljeg mleka obezbeđuje dovoljnu količinu jednogodišnjem detetu, kasnije su potrebe veće. Humano mleko sadži 5-10 puta više ovog vitamina, što je važno znati ako se dete prehranjuje veštački-hipervitaminoza.-vitamin C -dnevne potrebe: za decu-30-90 mg, u trudnoći-100-150 mg ,odrasli 75 mg. Nedostatak vitamina C uzrokuje poroznost alveolarne kosti i lošiji kvalitet periodontalnih vlakna-što dovodi do rasklaćenja zuba, a u desnima do pojave edema i hemoragija. -vitamin D-nedostatak se pored promena na zubima odražava i na kostima vilica (suženje gornje vilice u predelu molara i premolara-gotsko nepce,otvoren zagrižaj,četvrtast oblik donje vilice). -vitamin K – nedostatak dovodi do krvarenja u ustima, što smanjuje efikasnost higijene i povećava mogućnost za pojavu karijesa.- ugljeni hidrati : uticaj nije od takvog značaja kao što je na zube u funkciji. Međutim, ako je ishrana deteta bogata ugljenim hidratima u toku razvitka pojedinih zuba oni su posle nicanja pokazivali veću sklonost ka karijesu.LOKALNI UTICAJ ISHRANE

Lokalni uticaj hrane je je mnogo bitniji za pojavu karijesa u poređenju sa endogenim.On može biti fizički i hemijski (hemijski se može odraziti primarno i sekundarno). Lokalno fizičko mehaničko dejstvo hrane je bitno kako za opstanak zuba, tako i za nastanak karijesa. Hipofunkcija organa za žvakanje, kao posledica navika u ishrani savremenog čoveka, je jedan od najvažnijih faktora za propadanje organa za žvakanje-Kod primitivnih plemena-nema karijesa ili ga ima vrlo malo -Meka hrana koja se guta: -slabljenje samočišćenja zuba -nedostatak abrazije -nedostatak masaže parodoncijuma -smanjena salivacija.Lokalno hemijsko dejstvo hrane: -neposredno(primarno)-unošenje velikih količina kisele hrane -posredno(sekundarno)-hrana koja nije kisela, dejstvom bakterijskih enzima, daje kisele produkte-dolazi do demineralizacije gleđiProteini : Proteini nisu kariogeni(zubi mesoždera su mekši od zuba biljojeda, ali su otporni prema karijesu).Osobe kod kojih su zastupljenije belančevine u ishrani u poređenju sa osobama koji se hrane pretežno ugljenim hidratima imaju znatno manje karijesa. Međutim, činjenica je da se kod osoba koje se pretežno hrane belančevinama javlja karijes. Pojedine belančevine-gluten npr. iz brašna osim mehaničkog svojstva, lepljivosti imaju i određeni uticaj u razvoju mikroorganizama, sobzirom da sadrže neke aminokiseline neophodne za opstanak i razmnožavanje bakterija. Ako se pacovima daje zagrevana hrana, pri čemu se razara aminokiselina lizin, češće se javlja zubni kvar.Masti : Mogu imati određeni uticaj na zube ali samo posle njihovog nicanja ispoljavajućI kariostatičan efekat. Eskimi koji žive nomadskim životom,koriste pretežno masnu hranu i nemaju karijesa.Prelaskom na civilizovaniju ishranu u kojoj su masti i ulja manje zastupljeni obolevaju naglo od karijesa. Zubni kvar kod pacova se znatno smanjuje kada se njihovoj dijeti dodaju masti i ulja.Ugljeni hidrati : Igraju najveću ulogu u nastanku karijesa. Najizraženiji uticaj imaju omaju oni koji koji se dugo zadržavaju,tj. oni lepljivi.

Od značaja je i učestalost unošenja. Nemaju svi ugljeni hidrati dekacifikovani potencijal koji predstavlja sposobnost određene hrane koja se zadržava u ustima posle jela, da posle četvoročasovne inkubacije sa pluvačkom stvara odeđenu količinu kiseline.Hleb : Sačinjava glavni i najvećI deo ishrane čoveka, a priprema se na različite načine i od različitih vrsta brašna. Crni hleb ako je dobro pečen a uz to i bajat, osim svog dobrog sastava, doprinosi svojom tvdoćom boljim žvakanjem što dovodi do šišćenja zuba, bolje salivacije,bolje ishrane zuba… Beli hleb sadži uglavnom skrob i lepak gluten, zbog čega se lepi za zube,ostaje relativno dugo u ustima,što ga predstavlja za neprijatelja zuba.Šećer : -šećer i slatkiši ubrajaju se u najodgovornije činioce za nastanak karijesa -uzimanje šećera i slatkiša povećava pojavu karijesa -rastopljen šećer u vodi nije toliko štetan kao oblici koji se lepe za zube -naročito je štetno ako se šećer i drugi oblici uzimaju između obroka u lepljivoj formi i visokoj koncentraciji-povećanje aktiviteta karijesa nestaje čim hrana sa šećerom prestane da unosi -delovanje šećera je direktno zavisno od vremena zadržavanja u ustima i od koncentracije i količine. Od ostalih namirnica, predstavnika ugljenih hidrata,od značaja je uloga krompira. Ranije je važilo mišljenje da krompir može uticati na pojavu karijesa.Ako analiziramo indeks dekalcifikacionog potencijala različitih artikala vidi se sledeći red u pogledu kariogenosti:Sirova šargarepa,sveža jabuka i beli hleb imaju manje, a sladoled,čokoladno mleko,karamele…veće vrednosti nego krompir,dok se kuvani krompir ubraja između sladoleda i čokoladnog mleka.Osobe koje ne podnose fruktozu, zbog čega ne koriste šećer u ishrani i pored obilnog konzumiranja skroba i krompira, često nemaju karijesa, što ukazuje da se krompir ne može svrstati u kariogene namernice .Pravilnom i izbalansiranom ishranom može se uticati na pojavu karijesa, pa s u tom pravcu moramo ići i u prilazu pacijentima i savetovati ih kroz zdravstveno vaspitni rad i uputiti na osnovne principe zdrave ishrane.

TRUDNICA U STOMATOLOŠKOJ ORDINACIJI

Poželjno je da trudnica uzme lagani obrok sat vremena pre zahvata. Planirati da poseta ordinaciji bude što kraća, imajući u vidu da stomatološki preparati mogu izazvati mučninu i nadražaj na povraćanje zbog pojačane osetljivosti na mirise. Trudnicu je potrebno smestiti u poluležeći položaj kako bi smanjili pritisak maternice na šuplju venu i tako izbegli simptome hipotenzivnog sindroma (slabost, znojenje, nemir, zujanje u ušima, niski pritisak, sinkopu, nesvestice i konvulzije). Ako se pak trudnica žali na refluks ili mučninu potrebno je polako uspraviti naslon. Smanjenje pritiska maternice na želudac i pojave refluksa možemo postići postavljanjem pacijentkinje u što uspravniji položaj na stomatološkoj stolici. Poželjno je namestiti jastučić ispod leđa trudnice s desne strane čime se smanjuje pritisak maternice na šuplju venu. Dobro je da pacijentica nakon nekog vremena polagano promeni položaj u stolici pri čemu joj možda treba vaša pomoć. Nakon zahvata, pacijentkinju polako dovesti u uspravan položaj i pomoći joj da ustane. Nastupi li sinkopa ili hipotenzija tokom zahvata, trudnicu treba staviti u položaj s glavom u nivou ili malo ispod nivoa srca i telom okrenutim na levo.

Stomatološka nega trudnica podrazumeva: lečenje svih karioznih zuba koji se mogu spasiti, zamenu loših plombi i krunica ili drugih protetskih radova, neutralisanje faktora koji prouzrokuju oboljenje parodoncijuma, ekstrakciju zuba ili drugih lakših hiruških intervencija. Trudnoća može da bude emocionalno ili fiziološki stresna, pa se preporučuje primena nefamakoloških mera za smanjenje uznemirenosti: verbalni monitoring, rad u tišini ,instrumenti van vidnog polja.

Nužno je strogo razlikovati hitne od elektivnih zahvata (unaprijed dogovorenih zahvata koji nisu terapija hitnih stanja). Terapija bolnih i upalnih stanja radi olakšavanja boli i kontrole infekcije provodi se bilo kad tokom trudnoće i uključuje ekstirpaciju pulpe, inciziju, drenažu i neodložive ekstrakcije zuba. U prvom tromesečju trudnoće formiraju se placenta i organi ploda pa je fetus osetljiviji na teratogene i hipoksiju. Premda ne postoji dokazana direktna veza između oralnih zahvata i spontanog prekida trudnoće u prvom trimestru, preporučuje se pažljivo planiranje stomatoloških zahvata koji se, ako nisu hitni, odgode do 2. trimestra. Elektivne zahvate treba planirati u razdoblju od 14. do 34. nedelje trudnoće.

Ovi zahvati uključuju uklanjanje tvrdih i mekih zubnih naslaga, kiretažu parodontnih džepova, ekstrakcije zuba i endodontsku terapiju kao i lečenje karijesnih lezija (materijali izbora su glas-jonomerni cementi odnosno kompozitni ispuni). Premda ne postoje dokaza koji povezuju upotrebu amalgama i deformacije odnosno smrti ploda, zbog žive u aerosolu, preporučuje se pažljivo uklanjanje amalgamskog ispuna, i to samo ako je to doista neophodno. Veće i komplikovanije oralno-hiruške zahvate najbolje je odložiti za period nakon porođaja.Prilikom obrade trudnica postoje dve oblasti, kod kojih, zbog potencijalne opasnosti od genetskog oštećenja fetusa se mora biti posebno obazriv. To su: dentalna radiografija i primena medikamenata. Sve stomatološke intervencije koje zahtevaju radiografiju zuba kod trudnica treba odložiti. Radiološku dijagnostiku treba ograničiti samo na hitna stomatološka stanja, i ako je takva pretraga doista neophodna.

Stara je doktrina da najviše šteti snimanje koje nema medicinsku indikaciju. Smatra se da je količina zračenja veća od 1 mSv opasna po fetus. Napredna (digitalna) radiološka oprema omogućila je značajno smanjenje količine zračenja: jedan bitewing snimak izlaže trudnicu radijaciji od 0,002 - 0,004 mSv-milisieverta (uz strogu upotrebu sredstava zaštite: zaštitne kecelje i okovratnika). Kod snimanja maksile, nešto je veći rizik od radiološkog zračenja zbog ugla snimanja. 5 mSv je  maksimalna godišnja doza za trudnice koje su profesionalno izložene jonizujućem zračenju u USA (Nuclear Regulatory Commission).

Generalno gledano, svaki stomatolog bi trebao da ima okvirnu predstavu o tome koliko koje snimanje nosi. Milisivert je jedinica koja se obično koristi za procenu bioloških efekata radijacije, dakle:

1 trimestar1-13 nedelja

2 trimestar14-27 nedelja

3 trimestar28-40 nedelja

Smatra se najsigurnijim periodom za stomatološke zahvate

Takozvana “background radiation” – koju čovek primi prosto “hodajući unaokolo” je prosečno 2.4 mSvMamogram daje izloženost od 0.7 mSvRentgenski snimak pluća nosi zračenje od 0.01-0.06 mSvOPT snimak daje izloženost od oko 0.09 mSvMali snimak zuba daje mnogostruko manju izloženost nego snimak pluća

Trebalo bi da čovek snimi 20 puta sve zube da bi dosegao dozu koju prima od tzv. kosmičkog zračenja.

U određenim situacijama u toku trudnoće indikovana je antibiotska terapija i tada se mora voditi računa o postojećim saznanjima i iskustvima.Lekovi su klasifikovani po FDA klasifikaciji

FDA KLASIFIKACIJA LEKOVA

A Strogo kontrolisana istraživanja kod trudnica nisu pokazala rizik za plod u prvomtromesečju, te nema dokaza o rizicima u drugom i trećem tromesečju. Lek sesme ordinirati u trudnoći.

B Lek se ordinira uz oprez. Istraživanja na gravidnim životinjama nisu pokazalaštetan učinak na plod ali nema strogo kontroliranih istraživanja kod trudnica ili suistraživanja pokazala štetan učinak na životinjama koji nije potvrđen kod trudnica.

C Istraživanja na životinjama pokazala su štetan efekat a kontroliranih istraživanjakod trudnica nema ili su nedostupna. Mogu se ordinirati samo ako je potencijalnakorist za majku veće od rizika za plod.

D Istraživanja su dokazala štetan efekat na plod i samo u iznimnim slučajevimakorist za majku veća je od rizika za plod. Može se ordinirati jedino u po životopasnim situacijama za majku kada ne postoji drugi lek izbora ili samabolest ima veću učestalost malformacija od leka.

X Istraživanja na životinjama i kod žena pokazala su štetan efekat ili je dokazštetnosti na plod potvrđen ljudskim iskustvom. Rizik ne opravdava bilo kojumoguću korist, zbog toga su kontraindikovani kod trudnica ili ženagenerativne dobi.

Penicilinski preparati su se pokazali kao najsigurniji za upotrebu u trudnoći zbog najmanje toksičnosti. Nakon njih-cefalosporini, a onda ostali antibiotici. Antibiotici koji sadrže tetracikline su strogo kontraindikovani.Ukoliko se primene od trećeg meseca trudnoće mogu dovesti do strukturnih anomalija gleđi i dentina(tetraciklinska hipoplazija). Tetraciklini se vezuju za kalcijum gleđi i dentina gradeći nerastvorljivi tetraciklin-kalcijum ortofosforni kopleks koji se manifestuje u vidu diskoloracije u različitim nivoima krunice zuba.Primena tetraciklina u drugom trimestru trudnoće može usporiti rast fetusa, a u poslednjim mesecima trudnoće u većim dozama može prouzrokovati toksičnu tetraciklinsku hepatopatiju.

ANTIBIOTICI FDA klasifikacijaPenicilin(Amoksicilin, Amoksicilin Sandoz, Amoksicilin Belupo,Ospamox BID, Almacin...)

B

Penicilin s dodatkom klavulonske kiseline(Klavocin BID, Klavax BID, Klavobel BID, KlavoPhar,Augmentin BD, Amoxiklav DT, Clavius...)

B

Metronidazol (Medazol...)Ne ordinirati tokom trudnoće, osim ako po proceni lekara to nijeneophodno, samo nakon II. tromjesečja i ne duže od 72 sata.

B

Klindamicin (Klimicin, Dalacin C, Clindamycin MIP...) BEritromicin (Eritromicin...) BCefalosporini (Cefalexin Alkaloid, Cefalin...) BTetraciklini - ne ordinirati za vreme trudnoće D

Primena lokalne anestezije u toku trudnoće nije kontraindikovana. Međutim zbog mogućeg negativnog delovanja ne treba upotrebljavati anestetike koji sadrže, kao vazokonstriktor felipresin. FDA klasifikacija lokalnih anestetika napravljena je prema potencijalnim efektima na trudnoću životinja zbog potpunog izostanka istraživanja kod žena. Ispitivanja adrenalina na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost dok potencijalni rizik za ljude nije poznat. Primjenu lokalne anestezije poželjno je izbegavati u prvom trimestru dok ne završi organogeneza te u drugoj polovini trećeg trimestra. Svakako ih treba s oprezom prepisivati trudnicama te koristiti najmanju moguću količinu anestetika za postizanje delotvorne analgezije. Kod dojilja, lokalni anestetici mogu preći u mleko u vrlo malim, zanemarivim količinama ali ipak, poželjno je baciti prvo mleko nakon primanja anestezije.

Lokalni anestetik FDA klasifikacijaLidokain (2%) BMepivakain (3%) CArtikain (Npr. Ubistesin*) CPrilokain BBupivakain CEpinefrin C

Nije indikovao da se stomatološke intervencije vrše u opštoj anesteziji ili sedaciji i treba ih primenjivati samo onda kada je to zaista neophodno i ako je moguće u poslednjim mesecima trudnoće.Od analgetika lek izbora je paracetamol.

Analgetik FDA klasifikacija Posebne napomene A N A L G O A N T I P I R E T I CIParacetamol B Lijek izbora za liječenje blage do

umerene boli i snižavanje temperature.Maksimalna dnevna doza 4g.

Nesteroidni antiinflamatorni analgetici (NSAR)Aspirin C Izbjegavati u III. tromesečju. Ometa

(u I. i II. tromjesečju) završetak razvoja srca ploda, povećava rizik intrakranijalnog krvarenja nedonoščadi i perinatalnimortalitet a smanjuje porođajnu težinu i produžava krvarenje kod trudnica.

D(u III. tromjesečju)

IbuprofenNaproksen

B(u I. i II.tromjesečju)

Upotreba u III. tromesečju povezuje se s niskim nivoom amnionske tečnosti, preranim zatvaranjem fetalnog duktusa arteriosusa teinhibicijom porođaja.

D(u III. tromjesečju)

Voltaren RapidVoltaren Forte

C(u I. i II. tromesečju)

Ne ordinirati tokom trudnoće.

D(u III. tromesečju)

Antimikotike ne bi trebalo ordinirati svi nose oznaku C

ANTIMIKOTICI CMikonazol (Rojazol, Daktarin...) CNistatin CFlukonazol CKetokonazol C

ORALNI ANTISEPTICI FDA klasifikacijaClorheksidin C

ORALNO ZDRAVLJE PORODILJA -oralno zdravlje novorođenčeta

LEKOVI I DOJENJE

Nakon porođaja, u periodu dojenja, žene bi trebalo da izbegavaju upotrebu lekova jer se oni mogu negativno odraziti na razvoj bebe. Ukoliko je primena ipak neophodna, dojenje treba izbegavati u periodu maksimalne koncentracije leka u mleku (jedan do dva sata nakon oralne doze). A lekove koji se koriste u jednoj dozi - treba uzeti pre najdužeg peirioda bebinog spavanja.Ako se lekovi nalaze u mleku u velikoj koncentraciji, ili imaju neželjena dejstva po dete, dojenje se privremeno prekida i nastavlja po završetku terapije. U slučaju da je neophodno prekinuti dojenje, savetuje se održavanje laktacije čestim istiskivanjem mleka iz dojki (to mleko se baca). Ukoliko prekid dojenja može da se isplanira, dobro bi bilo da se unapred prikupi isceđeno mleko i čuva u otkuvanoj posudi u frižideru (do tri dana), ili u zamrzivaču (od tri dana do četiri meseca). Ono se za vreme majčine terapije daje bebi otkuvanom kašičicom, bez prethodnog prokuvavanja - koje bi uništilo neke vredne sastojke.

Na osnovu bezbednosti primene u toku dojenja i uticaja na odojče, lekovi su podeljeni u tri grupe. U ovim tabelama su data generička imena lekova koja su, kao i pripadnost određenoj grupi, napisana u svakom prospektu uz lek.

DENTALNA RADIOGRAFIJA I DOJENJE

Što se tiče dentalne rendgenografije doza prilikom pregleda nije velika. Ako porodilja doji, ukoliko nema preke potrebe, snimanje bi se moglo odložiti do  prestanka dojenja.  Što se tiče panoramskog snimka vilica stvari stoje nešto drugačije,  odnosno doza zračenja je veća.  Preporuka je da se i ovo odloži do prestanka dojenja a zatim obavi na  nekom digitalnom rendgenskom aparatu (digitalni ortopantomograf). Preporuke su čisto preventivne jer je mogućnost da rendgenskim zracima  dodje do promena koje bi se dojenjem prenele na bebu, praktično nikakva.  Odlaganje je više zbog stanja organizma porodilje koje se tokom laktacije ipak  razlikuje od onoga van perioda dojenja. 

LOKALNA ANESTEZIJA I DOJENJE

Primena lokalne anestezije kod porodilja nije kontraindikovana.Kod dojilja, lokalni anestetici mogu preći u mleko u vrlo malim, zanemarivim količinama ali ipak, poželjno je baciti prvo mleko nakon primanja anestezije.

ISHRANA I NOVOROĐENČE

Od bebinog 6. meseca nema noćnih obroka u bilo kome obliku, pa ni noćnog dojenja. Eventualno je dozvoljena samo voda i nezaslađeni čaj. Izbegavati bočicu. Izbegavati noćnu ishranu i dojenje, ako se već dogodi obavezno prebrisati zube gazicom.Najveći neprijatelj zuba deteta je uspavljivanje sa bočicom u kojoj je bilo kakva zaslađena tečnost- sok, mleko, zaslađena voda. Ne umakati cuclu u med.Dete se mora uobročiti bez obzira da li se doji, prehranjuje ili veštački hrani . Više od 6 obroka(zajedno sa sokovima, grickalicama i dojenjem) je ozbiljan rizik za razvoj karijesa, ali i za ugrožavanje opšteg zdravlja i stvaranja nezdravih navika u ishrani koje se u kasnijim godinama teško uklanjanju. Korišćenje zaslađene hrane u prvim mesecima života, ali čak i u trudnoći može da stvori veću potrebu kod dece prema slatkom i da time poveća rizik između ostalog i od šećerne bolesti. Bilo kakvo zaslađivanje hrane i tečnosti(šečer beli, žuti, med i ostalo) je veoma nezdravo i to ne samo za zube. Beba može da se sasvim lepo i zdravo razvija bez dodavanja slatkog, dovoljno je ono što priroda nudi u voću(ali ne i fabričkim sokićima).

ODRŽAVANJE ORALNE HIGIJENE I STOMATOLOŠKI PREGLEDI NOVOROĐENČETA

Pravilno i redovno čišćenje zuba i desni treba započeti i pre njihovog izlaska, a obavezno odmah po nicanju. Dobro je ćišćenje započeti i pre nicanja zuba sa čišćenjem desni na mestu njihove pojave.Zubi se čiste 2 puta dnevno, najbolje u početku gazicom, četkica se postepeno uvodi, a zubna pasta nije neophodna do druge godine života. Obavezno ujutru i uveče očistiti zube vlažnom gazicom ili posebnim naprstkom sa četkicom(skuplja, ali ne i efikasnija varijanta). Prvi stomatološki pregled zuba bi trebao da bude odmah po njihovom nicanju(najkasnije do prve godine) kada bi trebalo da se odredi rizik deteta i na osnovu toga prepiše individualni preventivni rezim koji će, ako je potreban, obuhvatiti i dodatne mere pored redovnog čišćenja zuba. Pojava bilo kakvih promena(bele mrlje, braonkaste mrlje i sl) zahteva hitni odlazak dečjem stomatogu

koji mora da zaštiti i remineralizuje (oporavi) promene da se ne bi razvila veća oštećenja i razaranja zuba. Saveti poput "to nije ništa", da se "tu ništa ne može uraditi", "samo perite zube i dođite za nekoliko nedelja, meseci", "mlečni zubi nisu važni" nisu dobri, predstavljaju stručnu grešku i obavezno potražite drugog dečjeg stomatologa. Ako stomatolog kaže da se zubi ne pregledaju pre treće godine(često se to spominje), pravi stručnu grešku, jer je pravilnikom fondova u većini zemalja u okruženju propisano da to bude u prvoj godini.Posle prve godine, kada su već iznikli prvi mlečni zubi, već je kasno za prvi pregled i mogu da se propuste prvi znaci ranog karijesa i da bolest uznapreduje.Najbolja i najsavremenija varijanta je određivanje rizika i pre nicanja zuba, ili odmah po njihovom pojavljivanju, i da se prema njemu odmah vrši zaštita, kao i uklanjanje bakterija iz usta roditelja. Najvažniji uzročnik karijesa je bakterija Streptoccocus mutans. Ona se iz usta majke prenosi na bebu u periodu nicanja zuba pošto može da se razvija samo na tvrdoj površini zuba. Zbog toga je od izuzetnog značaja da majka poseduje što manje ove kariogene bakterije u svojim ustima. Roditelji, braća i sestre pa i ostala rodbina(bake deke i dr.) koji su svakodnevno sa decom moraju da održavaju odličnu higijenu usta i zuba i to najmanje 2 puta dnevno sa zubnom pastom sa fluorom i da izvrše detaljan stomatološki pregled i izleče postojeće karijese i oboljenja desni. Strogo je zabranjeno probati hranu iz iste kašičice ili stavljati bebinu cuclu u svoja usta (ima ih koji i to rade).U toku prve godine bebe mogu da imaju različite probleme sa usnom dupljom i zubima: Prvu grupu, koja može da se primeti neposredno posle rođenja, predstavljaju gljivična oboljenja u ustima (monilijaza). Ona su izazvana gljivicom Candida Albicans i ispoljavaju se kao bele naslage na jeziku i nepcu. Oboljenje je u narodu poznato kao šor ili mlečac. U tim slučajevima pomaže brisanje usne duplje rastvorom sode bikarbone i naravno konsultovanje sa pedijatrom o daljim postupcima.Druga grupa su perle i zrna: Kod velikog broja beba u središnjem delu tvrdog nepca javljaju se zaostaci iz perioda razvoja u vidu orožalih perli. Stručni naziv je Epsteinove perle i one ne predstavljaju bilo kakav problem jer se spontano gube. Slične tvorevine mogu da se jave i na nepcu i predstavlaju ostatke iz ranog perioda razvoja zuba. Nazivaju se Bohonova zrna. U oba slučaju preporučuje se da dečji stomatolog pregleda bebu kako bi se isključila neka komplikovanija oboljenja (različite ciste). Prvi zubi počinju da niču od četvrtog meseca pa nadalje. Nije zabrinjavajuće ako se zubi ne pojave do godinu dana, a u pojedinim slučajevima može doći i do preranog nicanja. Takvi zubići su rasklaćeni, ali ih treba razlikovati od takozvanih predmlečnih zuba koji su orožale tvorevine sličnog oblika ali različite građe u odnosu na prave mlečne zube. Obe vrste rano izniklih zuba mogu predstavljati problem prilikom dojenja, ali se ne preporučuje njihovo vađenje. Predmlečni zubi sami ispadaju, a rano iznikli mlečni zubi razvijaju koren i učvršćuju se u vilici.Nicanje zuba može da bude praćeno nervozom, ponekad blagom temperaturom i češćim stolicama. Izraženiji simptomi, kao što je visoka temperatura, proliv, povraćanje i slično zahtevaju pregled pedijatra. Mesta nicanja zuba mogu da budu osetljiva, da izazivaju svrab i bolove. Detetu je potrebno dati čvršće predmete da žvaće i podstiče nicanje. U slučajevima izraženih bolova mogu se koristiti specijalne supstance za lokalno premazivanje. Važan momenat za sprečavanje razvoja zubnoga kvara, posebno ranog oblika oštećenja mlečnih zuba nazvanog cirkularni karijes, je održavanje opšteg i lokalnog imuniteta. U tome najvažniju ulogu ima pljuvačka, ali u toku prve godine njeno stvaranje i svojstva nisu na nivou potpuno formirane odbrane. Da bi ovaj proces sazrevanja bio optimalan neophodno je da u ishrani budu prisutne sve hranljve materije poput vitamina, minerala i aminokiselina. Danas sve veći broj istraživanja

ukazuje da svakodnevna ishrana i dodavanje AD kapi nisu dovoljni. Zagađena sredina (vazduh, voda, hrana), različite vrste zračenja, i sve opasnije infekcije sa jedne strane, kao i neprekidno smanjivanje sadržaja hranljivih materija u hrani sa druge, zahteva da se već od najranijih uzrasta uzimaju dopunjivači ishrane.U toku prve godine života, za pravilni razvoj zuba i celog organizma se preporučuju multivitaminski i mineralni kompleksi u vidu kapi. Varalica ili duda Varalica se vratila na scenu prilično pompezno, preispitana u svetlu kritičkog prikaza studija koje pokazuju vezu između korišćenja dude i značajnog smanjenja rizika od sindroma iznenadne smrti odojčeta, poznatog kao SIDS za čak 61 odsto.Ako porodilja doji treba da sačeka dok sisanje ne bude dobro uspostavljeno (a to se obično dešava za oko mesec dana) pre nego što ponuditi varalicu. Budući da je SIDS manje čest u prvom mesecu života, razumno je da se uvođenje dude odloži u periodu nižeg rizika. Ako beba ne sisa, već se hrani formulom, u redu je da se ponudi cucla varalica odmah nakon rođenja. Nikada se ne treba da koristi duda kao zamena za dojenje ili hranjenje formulom, i nikada se ne umače u šećer, med, slatko, ili druge slatke materije.Varalice za bebe dolaze u 3 oblika, više veličina i u dve vrste materijala. Postoje anatomske, simetrične i varalice oblika višnjice. Mogu biti izrađene od silikona ili kaučuka u kombinaciji sa plastičnom ili silikonskom bazom.  Dostupne u mnogo veličina od onih za nedonošče do onih za 2 godine. Dudu treba ponuditi bebi samo u vreme dremanja i spavanja. Za to se, inače, odlučuju mnoge porodice (posebno ako beba sisa). Nakon što beba zaspi, duda ne bi trebalo da joj se ponovo stavlja u usta ako ispadne.

Oblici varalica 

Anatomska – ova varalica se zove još i ortodontska. Danas je najrasprostranjenija, i mnogi stomatolozi je preporučuju jer zahvaljujući anatomskom obliku smanjuju pritisak na desni a samim tim i krivljenje zuba. Ona se prepoznaje tako što je sa donje strane ravna, a gore ispupčena. Mnoge bebe je sa lakoćom prihvataju i teško se odvajaju od njih.

Simetrična – je ovalnog oblika. Istina većina beba prihvata ovaj oblik laže jer najviše podseća na majčinu bradavicu. Takođe je odobrena i pozitivno ocenjena od stane stomatologa jer njen gotovo prirodni oblik stvara vrlo mali pritisak na desni pa samim tim i smanjuju mogućnost krivljenja zuba izazvanog sisanjem laže. Ona se prepoznaje po duguljastom ovalnom obliku.

Višnjica – ili okrugla laža. Njen prepoznatljiv okrugli oblik, poput malog klikera poznat kao višnjica, trešnjica, cherry. Danas sve manje zastupljene i uglavnom izrađene od kaučuka. Ove laže imaju najnepovoljniji uticaj na desni i mogu uticati na krivljenje zuba.

Na svakom pakovanju je naznačeno da lažu treba menjati na svaka 3 meseca. Istina, ali ako se laža pravilno održava, pere i steriliše, ako nema vidljivih oštećenja, nije promenila boju, miris i ne lepi se, onda se može korisiti i do 6 meseci. Nakon 6 meseci bi bilo poželjno zameniti lažu

novom jer osim što se sama laža troši i skuplja razne bakterije, beba raste pa je samim tim potrebno uzeti i veću lažu namenjenu trenutnom bebinom uzrastu.

Veličina varalice

Varalice dolaze najčešće u 3 veličine koje mogu biti označene slovima ili brojevima, a pored toga je naveden i uzrast u mesecima. Pa tako najčešće imamo označene veličine:

• A    1    0-6m

• B    2    6-12m ili 6-18m

• C    3    12- 24m ili 18m+

Materijal izrade varalica

Većina laža se danas prave od medicinskog silikona. Silikon je providan, bez boje, mirisa i ukusa, srednje tvrdoće. Veoma otporan i dugotrajan.

Prvobitne laže su bile izrađene od prirodnog kaučuka (lateks), ali i danas ovaj materijal nalazi svoju primenu u izradi laža jer zahvaljujući svom prirodnom poreklu mnoge bebe ga lako prihvataju. Kaučuk je mekši od silikona, braonkaste ili tamno žute nijanse, veoma rastegljiv. 

ZAKLJUČAKMnoge trudnice i porodilje zanemaruju svoje oralno zdravlje i izbegavaju redovne stomatološke preglede i blagovremenu sanaciju oboljenja usta i zuba. Ankete su pokazale da su one uglavnom neinformisane o stomatološkoj zaštiti, ma koliko bile zainteresovane za zdravlje budućeg deteta. Dobra informisanost mora postojati i pre trudnoće, da bi se u trudnoći samo nastavila i prenela na potomstvo. Osnovni cilj preventivnih mera tokom trudnoće jeste motivisanost trudnice za očuvanje sopstvenog zdravlja, kao i oralnog zdravlja deteta.Na sve faktore koji dovode do oboljenja u ustima možemo uticati preventivnim radom sa trudnicama i porodiljama, posebno zdravstveno vaspitnim radom i uputiti ih kako da sačuvaju svoje zube u toku trudnoće i nakon porođaja, a istovremeno im i ukazati da sve to utiče na zube njihovog deteta.Najveća pažnja kod obrade trudnica i porodilja treba da se posveti preventivi-insistiranju na redovnim i čestim (tromesečnim) stomatološkim pregledima. One se pri poseti detaljno upoznaju sa značajem pravilnog održavanja oralne higijene i o ulozi fluorida i dr preparata.Profesionalno pranje zuba od početka trudnoće kao i redovne kontrole kod zubara smanjuju rizik od oboljenja zuba i zubnog mesa jer ta oboljenja, kao i karijes se mogu preneti na novorođenče.Karijes je infektivno oboljenje i bakterije koje stvaraju zubni biofilm (plak) se prenose sa majke (ili osobe koja je najčešće sa bebom) u usta deteta. Neophodno je da majka (ali i ostali članovi porodice) tokom tudnoće izleče aktivne karijese i redovno sprovode higijenu usta i zuba kako bi do porođaja, a posebno u prvoj godini života bebe, bio smanjen rizik od infekcije i time se postiglo i održalo dobro oralno zdravlje novorođenčeta.

Literatura:

1. Kısa S, Zeyneloğlu S (2013) Inpatient Postpartum Womens Status of Oral Hygiene Habits and Visit to the Dentist During Their Most Recent Pregnancy. TAF Prev Med Bull 12(1): 65-74.

2. Bertness J, Holt K (2017) Oral Health Care During Pregnancy: A Resource Guide 2012. National Maternal and Child Oral Health Resource Center, Georgetown University, USA.

3. Mecdi M, Şahin Hotun N (2015) Gebelikte Ağız ve Diş Sağlığı Oral and Dental Health in Pregnancy. Sted 24(4): 161-166.

4. Bamanikar, S. & Kee, L. K. (2013) Knowledge, attitude and practice of oral and dental healthcare in pregnant women. Oman Med J 28, 288-291.

5. Basha, S., Shivalinga Swamy, H. & Noor Mohamed, R. (2015) Maternal Periodontitis as a Possible Risk Factor for Preterm Birth and Low Birth Weight--A Prospective Study. Oral Health Prev Dent 13, 537- 544.

6. Bieri, R. A., Adriaens, L., Sporri, S., Lang, N. P. & Persson, G. R. (2013) Gingival fluid cytokine expression and subgingival bacterial counts during pregnancy and postpartum: a case series. Clin Oral Investig 17, 19-28.

7. Borgo, P. V., Rodrigues, V. A., Feitosa, A. C., Xavier, K. C. & Avila-Campos, M. J. (2014) Association between periodontal condition and subgingival microbiota in women during pregnancy: a longitudinal study. J Appl Oral Sci 22, 528-533.

8. Chou G, Cantor A, Zakher B, Mitchell JP, Pappas (2013) M. Preventing dental caries in children younger than 5 years old: Systematic review to update the U.S. Preventive Services Task Force Recommendation. Pediatrics, 132(2):332-50.