Egzemplarna nastava

Branka Ziherl O Starina Novak Beograd,

Struni rad Obrazovna tehnologija 2-3/2006. UDK: 371.3

EGZEMPLARNA NASTAVARezime: Egzemplarna nastava je novijeg datuma. Poeci ove nastave javljaju se tek 1951. godine. Naziv za ovu nastavu dao je nemaki pedagog Marin Vagentajn. Polazni stav za organizaciju ove nastave je da se ogromna masa injenica ne moe savladati u ovkiru nastave. Ova nastava slui uenicima kao primer da sami mogu uiti analogne sadraje. U radu su date mogunosti primene egzemplarne nastave u muzikom vaspitanju. Prikazan je praktini primer obrade nastavne jedinice Al je lep ovaj svet iz muzike kulture za IV razred. Kljune rei: Egzemplarna nastava muzike kulture.

Egzemplarna nastava je novijeg datuma. Njene ideje mogu se nai izme u I i II svetskog rata, u nizu pedagokih pokuaja i pokreta koji su se kritiki odnosili prema tradicionalnoj koli toga doba, predlaui promene u sadraju obrazovanja, organizaciji nastave, nastavnim metodama. Pravi smisao ove nastave javlja se tek 1951. godine. Naziv joj je lansirao nemaki pedagog Martin Vagentajn. Imenica egzemplar (exemplar) dolazi iz latinskog jezika i znai primer, uzorak. Egzemplarna nastava je uzorna nastava, nastava za primer. Za ovu nastavu se, pored odrednice egzemplarna, upotrebljava i odrednica paradigmatska, koja je grkog porekla i ima isto znaenje primerna, uzorna. Osnovno polazite pobornika ove vrste nastave je bilo da se ogromna masa naunih injenica ne moe savladati u okviru nastave. Trailo se reenje za uspeno savladavanje programa. Na eno je u izdvajanju

tipinih sadraja iz nastavnog programa odre enog predmeta koji mogu biti reprezentativni primeri za odgovarajue tematske cikluse. Te sadraje nastavnik obra uje uzorno. Takva obrada egzemplarnih nastavnih sadraja slui uenicima kao primer da samostalno obrade analogne sadraje. To je sutina egzemplarne nastave. Prva faza u pripremi egzemplarne nastave je selekcija sadraja. Temeljno se prouava nastavni program za odgovarajui predmet. Uoavaju se sadraji koji pripadaju istom tematskom krugu i oni koji imaju iste bitne karakteristike. Posle se, iz mase slinog, isdvoji ono to je reprezentativno. Na kraju ove faze nastavnik pred sobom treba da ima dve grupe sadraja egzemplarne koji ine manju grupu i analogne (sline) koji ine veu grupu. Druga faza u realizaciji ove nastave je obrada egzemplarnog sadraja. Ona je sutinski znaajna za ceo koncept. Nastavnik59

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.

Branka Ziherl

uvek mora imati na umu da je njegova obrada model po kojem e kasnije raditi uenici. Ukoliko u modelu ima slabosti, one e se kasnije pokazati u samostalnom radu uenika. Cilj je ostvaren ako su uenici potpuno shvatili gradivo i ako su usvojili nastavnikov model obrade. Trea faza je samostalan rad uenika. Uenicima se moe dati isti zadatak za samostalan rad, a mogue je odeljenje podeliti na nekoliko grupa pa svakoj dati drugi zadatak. U etvrtoj fazi se obnavljaju i sistematizuju svi sadraji. Ova faza, u koju spada i proveravanje, omoguava i nastavniku i uenicima da ocene kvalitet samostalnog rada. Dva su osnovna zadatka egzemplarne nastave: a. da omogui potpunu obradu sadraja predvi enih nastavnim programom b. da osposobljava uenike za samostalno sticanje znanja. Mogunosti egzemplarne nastave su znatne i treba ih koristiti: a. ona omoguava da se opirnije nastavne celine, u kojima ima dosta sadraja sa tipinim slinostima, uspeno i uzorno obrade b. znatno doprinosi osamostaljivanju uenika c. utie na uenike da, u razliitim sadrajima iste tematske celine, uoavaju slinosti i razlike razvijajui svoju mo zapaanja i uoptavanja. Egzemplarna nastava ima i slabosti: a. uenici ue po modelu, po obrascu koji im je dao drugi (nastavnik)60

b. teko je nai objektivne kriterijume za utvr ivanje tipinih sadraja c. postoji opasnost da se poistoveivanjem egzemplarnog i analognih sadraja izjednae raznoliki delovi

ZakljuakZa obradu sadraja iz preopirnih nastavnih programa potrebno je mnogo nastavnog vremena i ono se ne moe poveavati jer su uenici i onako optereeni. Izlaz je na en u izdvajanju tipinih sadraja odre enog predmeta koje nastavnik uzorno obra uje. Takva obrada egzemplarnih sadraja uenicima slui kao uzor da obrade analogne sadraje. U nastavi mnogih predmeta egzemplarna nastava moe doi do punog izraaja ve od treeg razreda. U prvom i drugom razredu uenici su jo mali i neosposobljeni

za zahteve koje namee ova vrsta nastave. Srednja kola je moe koristiti u svim predmetima. Ovu nastavu treba shvatiti kao putokaz za nove mogunosti u stvaralakom nastavnom radu.

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.

Egzemplarna nastava

PRIPREMA ZA ASOPTI PODACI:

TOK ASA UVODNI DEO ASA

Nastavni predmet: Muzika kultura Razred i odeljenje: VI Datum realizacije asa: 01.12.2005. Nastavna jedinica: Obrada F-dura na muzikom primeru: "Al' je lep ovaj svet" S. St. MokranjacTIP ASA:

Obrada

(oko 10 minuta) Emocionalno psiholoka priprema pevanjem pesme: "Follow me" Nepoznati autor (pesma je ranije nauena po sluhu) poetskim tekstom i solmizacijom, ime se uenici raspevavaju i uvode u pevanje iz notnog teksta. Isticanje cilja asa, sluanje i doivljaj pesme "Al' je lep ovaj svet". (oko 25 minuta) Postavljanje F dura u linijskom sistemu, oblanjenje stepena i polustepena (tako dolazimo do potrebe uvo enja snizilice u notni tekst). Obrada pesme: "Al' je lep ovaj svet" (napisati lestvicu na tabli i uoiti snizilicu iza violinskog kljua ili u notnom tekstu). itanje teksta Imenovanje tonova bez pevanja Imenovanje tonova povezujui ih sa trajanjem nota na jednoj tonskoj visini. Solmizaciono pevanje sa ritmom uz taktiranje. Otpevati pesmu poetskim tekstom uz taktiranje. Doterivanje izraajnog pevanja. Sviranje pesme na deijim instrumentima. (oko 10 minuta) Sviranje i pevanje obra ene pesme i pokuaj stvaranja ritmike pratnje za nju. Pevanje i ranije obra enih pesama. Zadaci za uenike (podela slinih sadraja)61

CILJ I ZADACI ASA:

GLAVNI DEO ASA:

Vaspitni: Razvijanje ljubavi prema muzikoj umetnosti pevanjem, sviranjem i sluanjem na asu. Razvijanje saradnje i kolektivizma me u uenicima. Materijalni: Usvajanje lestvice F dura; intonativno postavljanje tona b i njegovo mesto u lestvici (odgovarajui primeri). Osposobljavanje uenika za precizno izvo enje ritma iz notnog teksta. Uenje pesme "Al' je lep ovaj svet" - S. St. Mokranjac. Funkcionalni: razvijanje sposobnosti muzikog izraavanja kroz pevanje i sviranje na dejim muzikim instrumentima. Savlaivanje pevanja pesama iz notnog teksta.ELEMENTI ORGANIZACIJE ASA

a. b. c. d. e. f. g.

1. Nastavne metode: dijaloka, demonstrativna i metoda itanja i rada na tekstu 2. Nastavni oblici: frontalni, individualni i grupni rad 3. Nastavna sredstva: klavir, deiji muziki instrument 4. Objekti: uionica 5. Vrsta nastave: egzemplarna 6. Ure aji i pomagala: 7. Izvori: udbenik, notni materijal 8. Evaluacija: -

ZAVRNI DEO ASA:

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.

Branka Ziherl

ZADACI ZA UENIKE:

nema

PROCENA EVAULACIJA ASA

(napomena za korekciju rada u sledeoj godini) Metodologija rada podrazumeva da su na nekom od prethodnih asova ili u prethodnom razredu pevane i nauene (po

sluhu) pesme koje e posluiti kao priprema za uvo enje novog tonaliteta. Sledeeg asa se prvo planira postavka F dura na melodijskim instrumentima (metalofon, ham frulica, blok flauta) i sviranje pesme "Al' je lep ovaj svet" po seanju poto je prethodno otpevana, pa onda izlaganje uenika o novim tonalitetima.

AL' JE LEP OVAJ SVET

62

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.

Egzemplarna nastava

PRIPREMA ZA AS OPTI PODACI:

Nastavni predmet: Muzika kultura Razred i odeljenje: VI Datum realizacije asa: 08.12.2005. Nastavna jedinica: "Jeleno, devojko" narodna pesma iz SrbijeTIP ASA:

isticanje cilja asa i sluanje brojalice i pesme "Jeleno, devojko" narodna pesma iz Srbije (oko 25 minuta) postavljanje sinkope na jednoj crti i u linijskom sistemu uz ritmiko objanjenje obrada brojalice i pesme itanje teksta imenovanje tonova bez pevanja imenovanje tonova povezujui ih sa trajanjem nota na jednoj tonskoj visini solmizaciono pevanje sa ritmom uz taktiranje otpevati pesmu poetskim tekstom uz taktiranje (oko 10 minuta)

GLAVNI DEO ASA:

Obrada

CILJ I ZADACI ASA:

Vaspitni: formiranje kulture sluanja muzike i usmeravanje na narodnu muziku tradiciju Materijalni: upoznavanje nove ritmike figure (sinkope) Funkcionalni: savla ivanje i pevanje pesme iz notnog teksta sa novom ritmikom figuromELEMENTI ORGANIZACIJE ASA

ZAVRNI DEO ASA:

1. Nastavne metode: demonstracije i metoda rada i itanja na tekstu 2. Nastavni oblici: frontalni i individualni rad 3. Nastavna sredstva: klavir, komplet ritmikih udaraljki 4. Objekti: uionica 5. Vrsta nastave: egzemplarna 6. Ure aji i pomagala: 7. Izvori: udbenik, notni materijal 8. Evaluacija: TOK ASAUVODNI DEO ASA

sviranje i pevanje obra ene pesme sluanje: "Sinkopacija" Skota Doplina zadati za obradu slian materijal za sledei as nema

ZADACI ZA UENIKE:

PROCENA EVAULACIJA ASA

(napomena za korekciju rada u sledeoj godini) Metodologija rada podrazumeva da su na nekom od prethodnih asova nauene po sluhu pesme koje e posluiti kao priprema za uvo enje nove ritmike figure. Sledeeg asa emo izvoditi osmiljene ritmike deonice u kombinaciji sa pevanjem i sviranjem melodije, a zatim obraditi pesmu "Na ranilu" S. St. Mokranjac (problem sinkope).63

(oko 10 minuta) emocionalno psiholoka priprema pevanjem pesme "Pravo prijateljstvo" deija pesma iz Austrije (pesma je ranije nauena po sluhu i iz nota)

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.

Branka Ziherl

EXEMPLAR TEACHING Abstract: Exemplar teaching is of recent date. The beginnings were in 1951. Marin Vagentajn, a German pedagogue, gave it the named it. The starting point of this type of teaching organization is the fact that a huge quantity of information can not be learnt within the teaching process. This type of teaching serves as an example of how analogue topics can be learnt. The paper gives possibilities of exemplar teaching application in music teaching. A practical example of processing of a new music lesson for the fourth grade Al je lep ovaj svet has been shown. Key words: Exemplar teaching in music teaching.

64

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.