Fašizam

Osnivači fašističkog pokreta marta 1919. godine u Milanu:

Filipo Tomazo Marineti Benito Musolini

Italija je ušla u Prvi svetski rat 1915. godine

(Londonski ugovor sa silama Antante)

Nacionalizam (Sacro egoismo)

Teritorijalni dobici: Tirol, Trst, Istra, Zadar...

“Crveno dvogodište”

Italija 1919-1920. • Nezadovoljstvo ratnim dobicima (osakaćena

pobeda) - Revizionizam

• Povratak ratnika - nezaposlenost

• Ekonomska kriza (veliki inostrani dug, trgovinski

deficit, visoka stopa inflacije, ogromna

nezaposlenost).

• Pobuna na selu i pokret “bezzemljaša” 1919.

• Štrajkovi radnika i okupacija fabrika (1919-

1920).

• Po uticajem Oktobarske revolucije u Rusiji

izbijaju revolucije u Nemačkoj i Mađarskoj.

Propast liberalne države Političke partije u Italiji

• Vodeća italijanska partija pre Prvog svetskog rata

bili su LIBERALI.

• Lider Libarala bio je Đovani Đoliti.

• SOCIJALISTIČKA PARTIJA bila je pre 1914.

najjača opoziciona stranka.

• Komunistička pratija Italije osnovana je 1921. Na

čelu partije Antonio Gramši.

• NARODNA PARTIJA – 1919 Demohrišćani.

Osnivač partije bio je Don Luiđi Sturco.

- Nijedna stranka nema ni trećinu u parlamentu.

• U periodu između 1918-1922. godine promenjeno

je čak pet vlada.

Desnica maršira:

Gabriele D`Anuncio septembra 1919. godine

osvaja Fiume/Rijeku.

Uspon fašizma:

• Osnivač je bivši socijalista Benito Musolini, uz pomoć “rasova” (Italo Balbo, Roberto Farinači...)

• Na početku nisu bili partija već pokret - nadstranačka organizacija.

• Protiv svake ideologije - za nacionalnu politiku.

• Za veliku i jaku Italiju – uzor Rimsko carstvo

• Socijalne reforme – ograničavanje bogatstva

• PRISTALICE – bivši ratnici, avanturisti, nacionalisti, malograđani uplašeni mogućom revolucijom. Kasnije im prilaze i viši slojevi društva

• POLITIČKO DELOVANJE – akcija, dobra organizacija, sila.

• PREPOZNAVANJE – crne košulje

Skvadristi – Crne košulje

Nasilje na ulicama

Dolazak na vlast • Partito Nazionale Fascista (PNF) formirana

1921.

• Fašisti na izborima 1921. dobijaju 35 poslanika (6%); na izborima 1924 – 64%

• Političke partije smatraju da ih treba podržati da bi se uveo red u Italiju.

• U maju 1922. fašisti preuzimaju Milano, Bolonju i dr.

• Marš na RIM - 22. oktobar 1922 – 40.000 fašista u Napulju. Premijer Fakta predlaže vojnu odbranu, ali kralj odbija i poziva Musolinija da formira vladu. On dolazi spavaćim kolima iz Milana.

Marš na Rim:

Na vlasti • Musolini je dobio mandat od kralja 31. oktobra 1922. i

formirao je koalicionu vladu u kojoj je imao ključne resore.

• Započinje hapšenje političkih protivnika

• 1923 - Izborni zakon (Zakon Ačerbo) po kome pobednička lista ima 2/3 mandata.

• 1924-ubijen socijalistički poslanik Đakomo Mateoti

• 1925 - Zakon po kome je predsednik vlada izvan parlamenta i odgovoran samo Kralju. Kasnije odgovornost poslanika uzima Veliko fašističko veće.

• 1928 - Na izbore izlazi samo jedna partija. Poslanike predlažu sindikati i ostale strukovne organizacije, a Veliko fašističko veće bira poslanike i šalje listu na glasanje.

• Musolini je 1929. godine potpisao Lateranski sporazum sa Vatikanom.

KORPORATIVNA DRŽAVA • 1927 doneta je Povelja Rada • 1934 Zakon o korporacijama • Nema potrebe za posredovanjem partija između

države i naroda • Građani nisu partijski podeljeni i društvo nema

klasnih sukoba. • Država pregovara s poslodavcima i pravi kolektivne

ugovore, nema štajkova. • Nacionalno jedinstvo u oblasti privređivanja. • Prevazilaženje i kapitalizma i socijalizma. • U praksi radnici i seljaci imali su sve manje prava, a

poslodavci sve više. • Na čelu Musolini – IL DUCE.

FAŠIZAM • Fašizam nije imao jasno razrađen

program ili ideologiju- eklekticizam. • Autoritarna nacionalna država; militantni

nacionalizam (država je svetinja: Sve za državu, ništa protiv države, ništa izvan države).

• Potpuna politička homogenost društva • Ukinute slobode • Protiv parlamentarizma i demokratije • Antikomunizam

• Ideologija obavezna za sve, u svim sferama društva - protiv individualizma.

• Organizovana sila, uz korišćenje svih sredstava

• Populizam • Propaganda • Kult vođe-Duče. Musolini je bio predmet

obožavanja (citati, slike...).

Propaganda

Spoljna politika:

PRIORITETI - Jadran, Balkan, Afrika

Dobici na Jadranu:

RIJEKA – Okupira je D’Anuncio septembra 1919. i drži je potpisivanja Rapalskog ugovora 1920.

- Rimskim sporazumom 1924. Rijeka je pripala Italiji.

Prodor u Albaniju:

ALBANIJA- Višegodišnje političko i ekonomsko

prodiranje u Albaniju završeno okupacijom ove

zemlje 1939.

Destabilizacija Balkana putem pomaganja terorizma (ustaše, VMRO)

Kolonijalna politika:

• ETIOPIJA (Abisinija) – pokušaj priključenja italijanskoj Istočnoj Africi (Somalija, Eritreja). - Italija je napala Etiopiju 5.oktobra 1935. Liga

naroda se odlučuje na sankcije, ali niko neće da reskira rat.

- Maja 1936 Italija zauzima etiopsku prestonicu Adis-Abebu i drži je do 1941.

Italija nakon rata sa Etiopijom postaje carevina

(maja 1936. godine).

Plan napada i osvajanja

Etiopije

Etiopski car Hajle Salasije

I (vladao od 1930-1974. U

egzilu u Engleskoj 1936-

1941.

Rat neravnopravnih Italijanska armija napada Vojnici Etiopije

Stvaranje

osovine Rim-

Berlin

-Početna neslaganja oko Austrije

1934.

-Politika prijateljstva od

Musolinijeve posete Nemačkoj

1937.

-Imitiranje nacista: rasni zakoni

1938.

-Musolini je anektirao Albaniju

aprila 1939. godine.

-”Čelični pakt” između Italije i

Nemačke potpisan je maja 1939.