1

Dr. Ilir Muharremi

EGZISTENCIJALNO I POZORITE APSURDA

Jo u staroj Grkoj se smatralo da je pozorite mesto gde se neto vidi, susree ili spektakl meu glumcima, horom i publikom.U to vreme su se igrale tragedije, koje su bile karakteristine za antiku Atinu, ali nije mogue nikako utvrditi taan datum, kada je nastala tragedija. Eshilova tragedija Persej se moe smatrati prvom tragedijom.Teatar slui za predstavljanje tragedija i vekovima je bila inspiracija mnogim autorima koji i danas ljubomorno uvaju osnovni deo, subjektivnost linosti koja je zaista jedinstvena i ostaje u dui italaca. Linosti u tragedijama se poznaju po fatalnom zapletu beznadenih situacija, za opis krivca. Filozofija, religija, egzistencija individue karakterie tragino stvaranje. Ali, u modernoj tragediji hor nije prisutan kao to je bio u antikoj, gde pesmom komentarie opti nain onoga to se deava na sceni. Meutim, danas, hor je udruen sa muzikom konkretno u operi. Ali, postavlja se pitanje, kako funkcionise egzistencijalno pozorite? ta je ono u stvari? Ljudi koji najee upotrebljavaju naziv egzistencijalizam ne znaju ta da kau kada treba da objasne sutinu naziva, iako se danas vratilo u modu i kada se kae bez ikakvih loih namera ovaj muzicar, slikar ili dramaturg je egzistencijalist. Ono to zbunjuje je ustvari to to postoje dve vrste egzistencijalizma: prvo hriani, a meu njima navodim Jaspersa i Gabriel Marsela katolici, i na drugoj strani egzistencijalisti, ateisti gde navodim Haidegera, egzistencijalisti Francuzi, itd. Razvoj te filozofije nalazimo 1928 .

2

objavljivanjem dela Martina Haidegera Bitisanje i vreme, ali do potpunog irenja dolazi posle Drugog svetskog rata, a naroito posle objavljivanja Sartrovog dela Bitisanje i nistavilo. Egzistencijalizam se bavi vie idealizmom ako se posmatra sa knjievne strane, ali cilj ima ljudskih oblik na nivou individue koji nije ogranien realnim istorijskim uslovima, koje se smatraju totalnom absurdnou. U nekim filozofskim delima, mnogi mislioci ovu filozofiju egzistencijalizma su nazivali iracionalizmom, koja je suprotnost nitavilu racionalizmu.

Iz ovoga proizilazi da ovek nije neto to je postojalo na poetku, ve je jedno nista, koje ne moe da potvrdi realnost. Kod egzistencijalista ljudsko bie se ne smatra da je neto, ali bie koje se bori da postane to. ovek stvara iz niega i tako rei u potpunoj slobodi. Oni oveka osuuju na potpunu slobodu, prosto on je slobodan da sam odluuje dalje i da odreuje svoju budunost, da sam odluuje o svom ivotu, i da sam bude kova svoje sree. Praksa dokazuje da izbor nije proizvoljan, nego je ogranien. an P. Sartr i Albert Kami su dvojica glavnih predstavnika koji egzistencijalizam proiruju na oblast knjievnosti i pozorita. Delovanje te dvojice velikih pisaca se oslanja na apsurdnost ivota. Njihov filozofski nacin miljenja poinje od miljenja da je u naem svetu ovek izgubio sve iluzije za mogunost razumevanja i na osnovu razloga da objasni svet koji nas okruuje i oveka, iako je on primoran da ivi u svetu koji nema nikakvog smisla i koji je za njega stran. Njihovo filozofsko shvatanje se bazira na milenju da je ovek u naem svetu izgubio sve iluzije. Sutina u delu Kamija Sizifov Mit je: Nema ozbiljnijeg filozofskog problema nego to je samoubistvo. Da sudi ako vredi da ivi to znai da ti odgovara na osnovno filozofsko pitanje. To miljenje se potvrduje i u egzistencijalnom pozoritu. Egzistencijalisticko shvatanje ima veliki uticaj na roenje i razvoj apsurdnog pozorita. Veza izmeu egzistencijalizma i apsurdnog pozorita se vidi jasno iz jedne izjave Joneskua, gde je on rekao sledee: Apsurd je sve ono to se desi bez ikakvog cilja, prekidajui svaku religioznu sponu, metafiziku i transcendent, ovek se gubi, svaki njegov gest je nerazumljiv i nepotreban. Ta nemilosrdna miljenja predstavljaju anti-ljudsko filozofsko shvatanje.

Svakom dramaturgu koji je okupiran pozoritem apsurda, se kao prvi problem namee smrt. Dokazano je da je smrt neizbena i prema njihovom misljenju ivot je besmislen, okamenjuje i sve u ivotu pretvara u pepeo i prah. Prema tome, ako

3

treba da umremo zato uopte ivimo, i radimo? Ideoloko shvatanje ovog pesimizma je jasno. Osnovni konflikt apsurdne drame , proizlazi iz nedostatka svrhe ivljenja oveka.esto dramaturzi, kada stvaraju apsurdne likove, nisu heroji koji na sceni izraavaju drutveno moralne norme.Na sceni dominiraju ljudske situacije. Dubina apsurda se ne izkazuje, ili ostaje neodredjen, i gledalac ne moe da ga shvati. Poznat je i Ezen Jonesku i ceo njegov svet koji je pun straha i nesvestice, to je pustinja gde obitavaju duhovi koji iznenada izlaze iz mraka. U svojim delima Rinoceronti podie optunicu protiv svake vrste diktature, bilo da je ona crvena ili crna, koja pretvara oveka u nitavilo i primorava ga da se pretvori u ivotinju da bi preiveo.

Berazenja ostaje sam u svetu Rinocerontija.Ostaje sam bez sree i beznadean. I pozorite Samuel Becketa predstavlja najbolje miljenje i iskonsko posmatranje apsurdnog sveta. U delu ekajuci Godoa, kroz monoton i udan dijalog dvojice vagabonda, Vladimira i Estragona, koji u jednom polju ekaju dolazak jedne misteriozne i enigmatine osobe - Godoa, pokuava da objasni nedostatak razumevanja i sujetu ovekovog delovanja. Drama se zavrava tako kako je i poela - sujetna nona mora.

Jean Pol Sartr, Egzistencijalizam je humanizam, - Tirana,Albania 1997

Eugene Ionesco, Rinoceronti, Tirana,Albania

Frensis Fergason , Pojam pozorita - Prishtina,Kosovo 1983

Romily 1980, str. 65.

Karl Jaspers, Nemacki filozof,

Martin Hajdeger , - Poznat kao nemaki filozof i bavi se problemom filozofije bia.

Samuel Beckett, ekajuci Godoa, Oh divni pozorini dani ,Pozoriste - Cabej, 1996

Albert Kami, Sizifov mit, izdavacka kuca Fan Noli.

PR

4

DIOGEN pro kultura http://www.diogenpro.com