ekologija seminarskiifgdfgdg

7/29/2019 ekologija seminarskiifgdfgdg

1/17

1

Univerzitet u Kragujevcu-Pedagoski fakultet

TEMA:

MENTOR: STUDENT:

Jelena Zikic 28\09-U

Jagodina 2009\2010 god.


2/17

2

1. ZNACAJ INDUSTRIJE I NJENUTICAJ....3

2. ZAGADJIVANJE VODE52.1-Izvori zagadjivanja.7

2.2-Oblici zagadjivanja.7

2.3-Posledice zagadjivanja8

2.4-Mere zastite od zagadjivanja..9

3.ZAGADJIVANJE VAZDUHA10

3.1-Zanimljivosti.12

4ZAGADIVANJE ZEMLJISTA.14

5 MERE ZA SMANJENJE EMISLIJE ZAGADJIVANJA16

6ZAKLJUCAK.17


3/17

3

ZNACAJ INDUSTRIJE

Industrija je grana privrede koja zahteva veu koliinu prirodnihresursa i izvora

energije da bi se dobio krajnji proizvod. Industrija zahteva velike koliine poetnih ulaganja

kapitala, pre nego to pone da se realizuje

dobit.

Najuspenija industrijska preduzea

u datom sektoru su najee ili preduzea

osnovana izrazito velikim kapitalom, ili

preduzea inovatori, koja su prva osvojila

neku novu tehnologiju, proces ili trite.

Industrija je postala kljuni sektorproizvodnje u evropskim i

severnoamerikimzemljama tokom

industrijske revolucije, koja jeizmenila preanjemerkantilne ifeudalne ekonomije kroz niz velikih

tehnolokih napredaka kao to jeizumparne maine. Industrijskezemlje su zauzelekapitalistikiekonomski kurs. eleznica iparobrodi su omoguili jeftin prevozroba do ranije praktino nedostupnihudaljenih trita, i omoguiliprivatnim firmama zgrtanje velikog

bogatstva. Nakon industrijske

revolucije, oko jedne treine svetskeekonomske proizvodnje je dolazilo

iz industrijskog sektora - to je veiudeo od udela poljoprivrednog

sektora, ali danas je usluni(takozvani tercijarni) sektor

razvijeniji od industrijskog.
http://sh.wikipedia.org/wiki/Privredahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Resurs&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Resurs&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Izvori_energije&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Izvori_energije&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Dobithttp://sh.wikipedia.org/wiki/Preduze%C4%87ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Preduze%C4%87ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Severna_Amerikahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Severna_Amerikahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Severna_Amerikahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Industrijska_revolucijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Feudalizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Parna_ma%C5%A1inahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Parna_ma%C5%A1inahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Parna_ma%C5%A1inahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Parna_ma%C5%A1inahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Feudalizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Merkantilizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Industrijska_revolucijahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Severna_Amerikahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Preduze%C4%87ehttp://sh.wikipedia.org/wiki/Dobithttp://sh.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Izvori_energije&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Izvori_energije&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Resurs&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Privreda


4/17

4

Industrija je jedan od mnogih faktora

zagadjivanja okoline jer utice na:

1

Zagadjivanje vazduha

2 Zagadjivanje vode

3

Zagadjivanje zemljista


5/17

5

ZAGADJIVANJE VODE

Vodaje hemijsko jedinjenje kiseonika i vodonika. Hemijska formula vode je H2O.

Voda je supstanca bez mirisa, ukusa i boje. Temperatura mrnjenja vode je 0C, atemperatura kljuanja je 100C. vrsto agregatno stanje se zove led, a gasovito para.

Pre vie hiljada godina rana ljudskaplemena su lutala traei pogodno mesto gde bise mogli nastaniti. Prvi i osnovni uslov da se neko mesto odabere za osnovno stanite tihplemena bio je prisustvo vode, reke ili jezera. Prve civilizacije su nastale u blizini velikih

reka kao to suEufrati Tigar, potom i Egiptu uz reku Nil.

Voda je ivotna sredina u kojoj je nastao ivot i bez iste i zdrave vode nema ivota.

Veina reka, naroito u razvijenim zemljama sveta, postale su kanali otpadnih voda. Industrijskei komunalne otpadne vode prevazile su kapacitete vodenih tokova, pa voda nije u stanju da te

otpadne materije razgradi.

Velike reke u Evropi nose tone tetnih supstanci (npr. soli tekih matala: ive, olova,

kadmijuma, te celuloznu pulpu, ulja, deterdente i dr.), pa se ne mogu koristiti za pie i

rekreaciju. Neistoe u vodi se razgrauju pomou razgraivaa. Meutim, ako su ti procesi

neprirodni i voda optereena velikim koliinama tetnih supstanci,potreban je dovod rastvorenog

kiseonika radi poveanih oksidacionih procesa. Zbog toga se smanjuje koliina kiseonika

potrebnog ivim biima (biljke, ribe i dr.). U krajnjem sluaju, nedostatak kiseonika dovodi do

uginua ivih bia u vodi i takva voda postaje mrtva. U takvoj vodi mogu iveti samo anaerobnebakterije, koje mogu iveti bez kiseonik.
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%80_%28%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%29http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5&action=edit&redlink=1


6/17

6

Pod fizikim izmenama (termalno, radioaktivno i drugo)podrazumevaju se izmene osnovnih fizikih karakteristika (temperatura, provodnost,

zamuenost, radioaktivnost)voda znaajnih za ivot akvatinih organizama i mogunostikorienja.Izvori termalnog zagaenja su

elektrine centrale sa parnimturbinama, livnice

elika, preduzea za ienje, drugaindustrijska postrojenja za hlaenje.Zagaenjevoda radioaktivnim materijama

potie iz rudarske industrije,atomskih reaktora,

medicinskih i naunoistraivakihinstituta.Pod hemijskim zagaenjempodrazumeva se zagaenje baziranona irokomspektru hemijskih agenasa kojima se

naruavaju neke od osnovnihprirodnih

karakteristika vode: pH, mineralni

sastav, koliina rastvorenogkiseonika, miris, ukus I slino.


7/17

7

IZVORI

(ZAGAENJA)Vekovima su ljudi u vodu bacali svoj otpad.U mora i okeane godinje se ispusti oko 6

miliona tona nafte i njenih derivata,200.000 tona olovnih spojeva,5.000 tona ive iogromne koliine pesticida.Osim toga,znatne koliine nafte i njenih derivata dospevaju umora i okeane kao posledica udesa tankera i kvarova na naftnim platformama.Voda je

nezamenjiva u velikom broju tehnlokih postupaka.Poznati su podaci o potronjitehnoloke vode po jedinici proizvoda u nekim granama industrije.Ako se u vodene tokoveisputaju fosfati i nitrati iz vetakih ubriva,deterdenti iz domainstava i hemijskeindustrije te filtrat iz deponija otpada,tada te materije pomau rast vodenih algi,koje imajuizraenu potrebu za kiseonikom.Time se voda jo vie osiromauje sakiseonikom.Uginuem i truljenjem tih algi troe se i poslednje zalihe kiseonika u vodi,todovodi do gaenjaivota.

OBLICI

(ZAGAIVANJA)

Otpadne vode sa sobom mogu nositi razliite vrste zagaujuih materija.Uosnovi,moemo razlikovati sledee oblike:

~Pojava znaajnih koncentracija novih otrovnih materija u vodi;

~Znaajno poveanje koncentracije pojedinih elemenata,kaoto su razliiti fosfati i nitrati;

~Pojava velike koliine sitnih lebdeih estica koje mute vodu italoe mulj na dno;

~Pojava patogenih organizama,bakterija i virusa usled

izlivanja velike koliine fekalija u vodu;

~Pojava radioktivnog materijala koji u vodu dospeva usled

havarija ili smiljenog odlaganja nuklearnog otpada na dno okeana.

~znaajno povienje temperature vode na mestima izlivanjatoplih voda koje su hladile reaktore u elektranama.


8/17

8

POSLEDICE

(ZAGAENJA)

~Jedino moderne napredne kulture ,koje su pokrenute eljom i uverenjem zanadmonou u odnosu na prirodu proputaju da uoe pravi znaaj vode.Posledice suoigledne u svakom delu sveta:suve pustinje i gradovi,unitena plodna zemljita,zagaenivodeni tokovi, i umiranje dece i ivotinja.Mejd Barlou i Toni Klark u knjizi Plavozlato:borba za prekid unitenja svetskih voda od strane korporacija

~Krajem 19. i poetkom 20.veka teren Pensilvanije,Nju Derzija,Njujorka,Ohaja idrugih drava na istoku i srednjem istoku SAD-a bio je bogat izvorima nafte.Naprimer,kompanija Penzoil je iskoriavala taj tren poto je nafta u Pensilvaniji bila dobrogkvaliteta.Ali,danas nafta od kpmpanije Penzoil dolazi uglavnom sa druge strane

okeana,poto su izvori nafte u Pensilvaniji i ostalom delu SAD-a presuili.

~Poto su se ovi izvori iscrpeli,istraivanje se pomerilo na zapad.

~Nafta je pronaena u Olkahomi,Kaliforniji i Teksasu, i to u takvom izobilju da naftaprosto izbija iz zemlje.Vei deo te nafte je sada takoe iscrpljen,a nafta koja je nekadaizvlaena iz terena Aljaske-obezbeujui novna sredstva stanovnicima Aljaske je takoeiscrpljena,osim samo malog dela zatienih regiona u ovij dravi koji jo uvek sadre malekoliine nafte.Kako su ameriki izvor nafte postali skoro iscrpljeni,potraga za naftom sepomerila na Bliski istok,u severne zemlje biveg Sovjetskog Saveza i na jug Afrike

~U ovom trenutku mogue je naftu prevoziti brodovima preko mora da bi sezadovoljili apetiti amerike industrije i amerikih vozaa.Pokuaj odravanja podamerikom kontrolom ovih nestabilnih regiona bogatih naftom moda se moe postiiupotrebom problematine politike i sumljivim moralom,i to u narednoj deceniji,ili modadve.


9/17

9

MERE ZATITE

Dovoljno iste vode sa ouvanim ivotnm zajednicama vodenih anizama osnova jeovekovog opstanka na Zeml Sve mere zatite vode mogu se podeliti u tri grupe:

~Prva podrazumeva eliminaciju uzorka zagaivanja;

~Duga-smanjenje koliine tetnih materija;

~Trea-posebne mere ienja vode;

Smanjenja koliine zagaujuih materija koje dospevaju do vodenih tokova veoma jeznaajan vid borbe protiv zagaenja.

Veoma znaajan vid spreavanja zagaivanja vodenih tokova i specialna zatitaizvorita,planiranje i postavljanje ubrita i deponija dalje od vodotokova,smanjenjeupotrebe ubriva i pesticida u poljoprivredi,kao i masovno poumljavanje i uvanjezemljita od erozije.

Ve zagaena voda moe se preistiti hemiskim i biolokim sredstvima.Hemijskasredstva su razliite hemikalije koje se ubacuju u vodu i neutraliu opasne materije.

Bioloke mere su najefikasnije,jer su bazirane na prirodnim zakonitostima iaktivnostima ivih bia.Zahvaljujui aktivnostima lanova biocenoze,a naroito radu biljakai mikroorganizama,vodeni ekosistemi imaju snanu mo prirodnog samopreiavanja

tednja i racionalno korienje predstavljaju jedan od veoma efikasnih naina uvanjavode od zagaenja.I vie od toga,tednjom vode smanjuje se zagaivanje drugihkomponenata ivotne sredine.

Voda koju potroimo odlazi u kanalizaciju pa se samim tim poveava koliina zagaenevode koja se uliva u prirodne vodotokove.

Onaj ko na svojoj teritoriji bude sauvao iste vode,imae u budunosti veliku ansu dakvalitetno i napredno ivi.


10/17

10

ZAGADJIVANJE VAZDUHA

Gradski vazduh sadri meavinu zagaujuih gasova. Otrovni gasovi iz fabrika pomeani

sa ai, azotnim oksidima, ugljem-monoksidom i olovom iz automobila rastvaraju se u magli i

formiraju SMOG.

Tokom vedrog mirnog dana, u prisustvu Suneve svetlosti odvijaju se mnogobrojne

hemijske reakcije, usled kojih u smogu nastaju mnoga otrovna jedinjenja. Osobine smoga

razlikuju se u godinjim dobima. Zimi u smogu ima najvie ai, oksida azota i sumpor-dioksida

(zimski smog), a leti ima najvie ozona, vodonik-peroksida i azotovih oksida

Smog je posledica zagaivanja. Gasovi i mikroskopske estice ai i praineoslobaaju se u Zemljinu atmosferu, to izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracijeosnovnih komponenata vazduha. Ponekad ove estice dolaze u atmosferu prirodnim

putem, na primer, oslobaanjem usled vulkanskih erupcija i prirodnih poara. Ali, mnogoee one dolaze u atmosferu kao posledica ovekovihaktivnosti

Polutanti vazduha se dele na primarne i

sekundarne (sl. 1. i sl. 2.). Primarni

sastojci otpadnih emisija oslobaaju se iz poznatihizvora. Sekundarni polutanti su

rezultat hemijskih reakcija izmeu primarnih polutanataili reakcija sa priridnim

komponentama vazduha, a esto su razorniji od polaznihsupsatnci koje stupaju u

reakciju. Lokalno zagaenje ogranieno je na neke industrijske zone koje zagaujupovrinski izvori, tako da ostaje u blizini emitera. Globalno zagaenje je rezultattransporta otpadnih emisija na vea udaljenja koje se ire od takastih (visoki dimnjaci)izvora zagaenja. [8-9]

U industriji primarne emisije SO2 potiu iz procesa sagorevanja fosilnih goriva, atu posebno mesto zauzimaju termoelektrane. Zatim slede prerada sulfidnih ruda, ruda

olova, cinka i bakra, proizvodnja sumporne kiseline i papira, rafinerije nafte. U

principu proizvodnja sumpor-dioksida u pojedinim regionima pokazatelj je ukupnog

nivoa razvoja pa zbog toga i ne iznenauje podatak da je od ukupne koliine SO2 kojise u toku godine emituje u atmosferu 70% u severnoj hemisferi.


11/17

11

Gas SO2, kao i veina drugih zagaujuih supstanci ne ostaje dugo u atmosferi vese u neizmenjenom ili izmenjenom obliku vraa na povrinu zemlje. Deo sumpordioksidaapsorbuje vegetacija i delimino se moe ukljuiti u metabolizam. Gasovi iestice obaraju se silom gravitacije, difuzijom i turbulentnim transportom. Sumpor seipak najveim delom vraa na zemljinu povrinu u preniku od 300 km od izvora. Zaindustrijske centre su karakteristina sezonskavariranja koncentracije SO2, sa najveimvrednostima u toku zimskih meseci. Oksidovana

jedinjenja sumpora zauzimaju vodeupoziciju meu zagaivaima vazduha pokvantitativnoj zastupljenosti tetnim efektimapo bioloke sisteme. Zbog toga se koncentracija SO2u vazduhu uzima kao referentni

parametar za procenu kvaliteta, odnosno stepena

zagaenosti vazduha.

Zagaujua azotna jedinjenja u vazduhuzastupljena su azotnim oksidima.

Sa stanovita zagaivanja, zastupljenosti i biolokim efektima najznaajniji oksidi suazotmonoksid i azot-dioksid. Najznaajniji izvor antropogenog zagaenja atmosfereazotnim oksidima su fosilna goriva, odnosno njihovo sagorevanje u industriji,

proizvodnji elektrine energije, motorima sa unutranjim sagorevanje.U bilo kom procesu

nepotpunog sagorevanja ugljenika u elementarnoj formi ili obliku jedinjenja dolazi dooksidacije u ugljen-monoksid iz razliitih izvora- pei,sagorevanje otpadaka, maine saunutranjim sagorevanjem. I kada vazduh izgleda ist,kada nema oblaka praine i dima,moe biti zagaen sitnim nevidljivim esticama aerosolima. Emisija estica u industrijskimzonama zavisi od vrste industrije (estice cementa, koks, oksidi metala i drugo)

U atmosferi se teki metali nalaze u oblikuestica i gasova, vreme zadravanjaaerosoli u vazduhu zavisi od veliine estica.

Kratko vreme zadravanja je karakteristino za veliinu estica industrijskogporekla.

U otpadnim emisijama metala u atmosferi najvie je zastupljeno olovo. Zavisno odgrane kojom se bavi industrija moe biti izvor: olova, kadmijuma, ive, bakra, arsena,cinka, nikla, aluminijuma i drugih metala.


12/17

12

ZANIMLJIVOST

Ljudi zagauju vazduh na mnogo naina: paljenjem uma radi oslobaanjapoljoprivrednog zemljita, vonjom automobila i aviona, radom u fabrikama itermoelektranama, sagorevanjem ogreva u domainstvima. U osnovi gotovo svih oblikaaerozagaivanja je potreba oveka za energijom koja se dobija na raun sagorevanjadrveta, uglja, nafte ili prirodnog gasa.

Saobraaj i industrija su osnovni izvori zagaenja vazduha. Tokom sagorevanjarazliitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobaanja energije isputa se ivelika koliina tetnih materija, kao to su: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i a.

Kada jednom dospeju u atmosferu, gasovi osloboeni tokom sagorevanja fosilnihgoriva stupaju u razliite hemijske reakcije, pri emu nastaju mnoga opasna jedinjenja.Takve su sumporna i azotna kiselina, od kojih nastaju prave kisele kie, koje padaju nazemlju i ulaze u ciklus kruenja vode. Ove kisele kie unitavaju ume na velikimprostranstvima. Ulaze i u reke i jezera, gde ubijaju ribe i mnoge druge ivotinje.

Pri korienju vrstih goriva izbacuju se velike koliine dima i vrstih estica ai. Ovi zagaivai prvenstveno zagauju vazduh. Te materije zavravaju svoje kruenje uvodenim ekosistemima posredstvom atmosferskih padavina. Naroito su pri tom tetne

kisele kie.Sneg odavno nije vie beo kao nekad.On takoe sadri mnoge od navedenihmaterija. Vode koje se koriste pri preiavanju gasova takoe su zagaene. U koliko bi seisputale direktno u reke bez predhodnog preiavanja, tetno bi delovale na ivi svet urekama.


13/17

13

Dosta vam je udisanja prljavog vazduha? Onda morate pomoi da se zagaenjevazduha (aerozagaenje) smanji.

Mnogi proizvodi koje koristite u vaoj kui ili dvoritu ili na radnom mestu seprave od hemikalija koje, kada ih upotrebljavate, proizvode smog kada se ispuste u

vazduh. Evo nekoliko naina da se reite proizvoda koji zagauju:

Svaki put kada idete autom na posao ili u kolu, koristite grejni ili rashladni ureaj(er-kondin), ribate prozore ili ak nametate frizuru, pravite izbore koji poveavaju ilismanjujuzagaenje vazduha. Ova stranica vam pokazuje kako da smanjite aerozagaenje.Kada vie ljudi uine ist vazduh svojim poslom, svi emo lake disati.

Ako neko iz vaeg drutva treba da pui, poaljite ga napolje. Neki proizvodi, kaohemikalije za ienje, farbe, lepila sadre opasne materije. Koristite ih pri jakom

provetravanju, ili pak napolju. Koristite sigurnije proizvode, kao npr. sodu umesto specijalnih

sredstava za ienje. Ne grejte kuu poretom na plin. Redovno odravajte i ispitujte plinskeinstalacije. e istite da biste uklonili prainu i prljavtine. Progovorite o zagaenju!

Koristite farbe bazirane na vodi. Boju nanosite etkom, ne rasprivaem. Driterastvarae pod pritiskom. Koristite runu ili elektrinu kosaicu. Startujte va rotiljelektrikom. Ili koristite rotilj na propan ili prirodni gas. tedite energiju!

tednja energije pomae da se smanji zagaenje vazduha. Kad godupalite fosilnogorivo, zagaujete vazduh. Koristite manje benzina, prirodnog gasa i struje (termoelektranespaljuju fosilna goriva da bi generisali struju):

Gasite svetlo kad god izlazite iz osvetljene prostorije. Zamenite obine sijalice "gladneenergije" fluorescentnim osvetljenjem. Koristite programabilni termostat koji automatski

iskljuuje er-kondin i greja kada ih ne koristite. Postavite izolaciju. Koristite ventilatorumesto er-kondina. Male obroke spravljajte u mikrotalasnoj penici. Izolujte bojler.Instalirajte tueve sa slabim mlazom. Ne rasipajte se!

Sada, kada ste proitali ovu zbirku saveta, znate vie o redukciji zagaenjavazduha nego mnogi ljudi. Posluajte neke od gore pomenutih saveta. To bi napravilorazliku. Zatim, obavestite druge ljude o onome to ste pronali.

ist vazduh je osnov za zdravlje i ivot ljudi i itavog ekosistema. Tokomodvijanja tehnolokih procesa u fabrikama tetne materije zagauju radnu sredinu, azbog zastarele tehnologije preiavanja i neodravanja postojeih sistemaosloboene materije vlo lakodospevaju u ivotnu sredinu. Industrijski kompleks uSevojnu znaajno doprinosinepovoljnoj ekolokoj i zdravstvenoj slici. U skladu sazakonom o zatiti ivotne sredine Srbije, lokalna samouprava sprovodi kontinuiranopraenje aerozagaenja


14/17

14

ZAGADIVANJE ZEMLJISTA

Industrija kontaminira zemljite neposredno toksinim zagaujuim supstancama iposredno taloenjem polutanata (mokro i suvo taloenje) iz vazduha. Emisijaaerozagaenja pre ili kasnije u izmenjenom ili u neizmenjenom obliku padnu nazemljite. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 25000 ha degradiranog zemljita. U tomeindustrijski objekti i saobraajnice uestvuju sa oko 25%.

Hemijsko zadaenje je posledica uvoenja uproizvodnju hemikalija, proizvodnje elektrien energije,

otpadne tehnoloke emisije. Zagaujue materijekontaminiraju ne samo zemljite, ve prodiru dublje uslojeve i zagauju podzemne vode. Iz zemljita ih biljkeapsorbiju i tako ulaze u lance ishrane raznih konzumenata,

sve do oveka.Pad vrednosti pH (pod uticajem kiselih kia)iniciraju u zemljitu druge promenesa negativnim posledicama. Jedna od evidentnih posledica

kiselih kia je sniavanjevrednosti pH zemljita. Merenjevrednosti pH uzoraka atmosferskih padavina pokazuju da

su kie viestruko kiselije iznad industrijskih regija nego u ruralnim sredinama.

Teki metali se preteno zadravaju u povrinskom, organskom sloju koji je odizuzetnog znaaja za produktivnost ekosistema. Stepen toksinostitekih metala uzemljitu zavisi od vie faktora: kiselosti, koliine i svojstava organskih materija upogledu kapaciteta kompleksovanja metala sa glinom i drugim neorganskim

materijalima sa kojima mogu stupiti u interakcije. U uslovima zagaenja zemljitatekim metalima menjaju se bitni paramteri za rastenje, gustinu populacije, efikasnostmetabolizma, to rezultuje zastojima biolokih transformacija. Znaajno je industrijskozagaenje agrosistema. Snani izvori praine i pepela su termoeletrane i proizvodnja

cementa kojima se zagauju obradive povrine u njihovoj blizini. Emisije gasova i aerosola iz topionica metala, hemijske industrije, termoeletrana, toplana zagaujuzemljite u blizini emitera. Mali broj naih fabrika i postrojenja na adekvatan nainsanira sve otpadke, iako mogu posluiti kao korisne sekundarne sirovine.


15/17

15

Glavnu stetu zemljistu nanose zagadjenje tla i vazduha, erozija, salinizacija,

prekomerna urbanizacija i poplave, a za njegovu zastitu ne postoji zajednicka strategija

Sveta, iako ti problemi svakog dana poprimaju sve vece razmere, i neposredno prete

unistenju zivota na Zemlji.

Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to, pored ostalih

faktora, zbog upotrebe pesticida, pa cak i djubriva. Upotreba pesticida i djubriva u

poljoprivredom, zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema

s kojim se suocava Svet.

Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom, ilegalnom secom i

pretvaranjem suma u obradive povrsine. Izmedju 1980. i 1995. godine zemlje u razvoju su

izgubile 200 miliona hektara suma. Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace

jedini veliki uzrok izumiranja zivih vrsta za 50 godina.

Prema tome, zemljiste je veoma ugrozeno i njegovoj zastiti je neophodno posvetiti,

maksimalnu paznju.Ovo utoliko vise jer se svake godine u svetu na razne nacine, bilo to

uzrokovanim sirenjem gradova, izgradnjom saobracajnica, industrijskih objekata, vestackih

jezera, izgubi na stotine i hiljade hektara cesto i najplodnijeg zemljista.


16/17

16

MERE ZA SMANJENJE EMISIJE

ZAGAUJUIHMATERIJA

Karakteristika antropogenog zagaenja je iroka disperzija. U principu postoje dvaputa za smanjenje otpadnih emisija poreklom iz industrije: poboljanje tehnolokogprocesa i preiavanja otpadnih emisija odnosno zadravanje tetnih komponentiemisije, pre svega SO2, NO i drugo. Primenom savremenih metoda kod termoelektrana

mogue je iz otpadnih emisija odstraniti 90% sumpor-dioksida i 99% pepela.U ove svrhe koriste se dva pristupa: neregerativni (kad gas stupa u reakciju sa

apsorbentom) i regerativni pristup koji se zasniva na reciklai gasova (proizvodnjasumporne kiseline). Prva opcija je ekoloki teko prihvatljiva jer je skupa i njome sestvaraju velike koliine efluenta koji zagauju vode. Druga opcija podrazumevadodavanje peska i krenjaka u smeu radi njenog lakeg sagorevanja. akoe jeneophodna i pojaana aeracija. Krenjak upija SO2 prilikom sagorevanja uglja a zatimse uklanja pepelom. Naknadna ugradnja ovakvih postrojenja je vrlo komplikovana.

Ureaji za preiavanje tetnih otpadnih emisija zovu se skruberi. Skruberi mogubiti suvi i teni filtri. Apsorpcioni medijum za SO2 je vodeni sprej krenjaka. Sumpordioksid

se u reakciji sa krenjakom taloi kao kalcijum-sulfat (CaSO4).Suvi skruberi, manje efikasni, zadravaju gasove na sorpcionom granularnom

materijalu. Mokrim skruberima mogu se uklanjati gasovi (SO2, NO) i estice. Kaosorpcioni materijal koristi se krenjak, jedinjenja natrijuma, magnezijuma i amonijak.Neki sporedni proizvodi odsumporavanja (gips, sumporna kiselina, amonijum sulfat)

mogu se korisno upotrebiti. Kao specijalni apsorberi koriste se aktivni ugalj (uklanjanje

ugljovodonika), silikagel (odstranjivanje vlage i H2S), zeoliti (suenje i dobijanje istihgasova). Radi smanjenja emisija azotnih oksida primarni NO se oksiduje do NO2.

Zadovoljavajui postupak za eliminaciju, odnosno spreavanje nastanka NO, bio bi

smanjenje radne temperature to je tehnoloki teko izvesti jer bi se time povealafrakcija policiklinih aromatinih ugljovodonika. U cilju zadovoljavanja energetskihpotreba predvia se poveanje potronje uglja pa bi se sudei prema ovim podacimamoglo oekivati jo vee zagaenje otpadnim emisijama na bazi sagorevanja uglja.Nove tehnologije nagovetavaju promene u strukturi otpadnih emisija u smislusmanjenja koliina SO2 i NO2, kao i pojave novih sumpornih jedinjenja (COS,CS2,CH3SH2S i amonijaka) u otpadnim emisijama.


17/17

17

ZAKLJUAK

Obzirom da postoji potreba i drutveni interes za sprovoenje mera zatite odzagaivanja, radi zatite zdravlja ljudi, kulturnih i materijalnih dobara, naa zemlja jeprihvatila koncept odrivog razvoja kao jedan od imperativa svoje politike. U tomsmislu preduzet je i preduzima se niz mera, kako bi se koliko je mogue ublaileposledice viedecenijske nebrige o ovim pitanjima. Prikazani rezultati istraivanja i

sagledavanja izvora zagaenja u industrijskoj zoni, kao to je Sevojno, mogu korisnoda poslueza sagledavanje opte slike zagaenosti okoline, kao i da podstakenu narazmiljanje o aktivnostima na svin nivoima, koje mogu da doprinesu ouvanju ivotnesredine.

ekologija seminarskiifgdfgdg

Documents