EKONOMIKA SPOLJNE TRGOVINE

I DEO:

1. Pojam I predmet izucavanja Medjnarodnog poslovanja:

Medjunardno poslovanje je naucna discilina koja izucava pravila kojima se regulisu medjunardni privredno-ekonomski odnosi. Kao mlada naucna disciplina, ima sve znacajniju ulogu medju ekonomskim disciplinama iz razloga sto procesi globalizacije uslovljavaju posmatranje privrednih I ekonomskih tokova iz medjunardonog ugla.

Faktori koji uticu na medjunarodne odnose subjekta u medjunadnom poslovanju su:

1) Prirodni Faktori ( predstvljaju prirodni potencija, odnosno bogatsvo zemlje koja ucetvuje u medjunardnom poslovanju)

2) Proizvodni Faktori: ( obuhvataju sve faktore proizvodnje, kao sto su kvalitet I kvantitet osnovnih I obrtnih sredstava, raspolozivih radnih snaga, kvalitet organizacije rada itd.)

3) Proizvodni ODNOSI: (se ogledaju u efikasnosti I efektivnosti primene proizvodnih faktora, nacinu respodele rezultata poslovanja, kao I visini zivotnog standarda)

4) NE EKONOMSKI Faktori : (koji uticu na poslovanje subjekata u medjnardnom okruzenju: a) Terms of Trade – uslovi razmene; b) Fleksibilnost subjekata medjunarodnog poslovanja prilagodjavanju uslovima poslovanja; c) razvijenost I ekonomska I politicka pozicija zemlje koja ucetvuje u medjunarodnim ekonomskim odnosima.

2. Subjekti medjunarodnog poslovanja su: 1) MEDJUNARODNA ZAJEDNICA ( ne predstavlja pravni sujekt, pa se iz tog aspekata nemoze

posmatrati u ulozi direktnog subjekta poslovanja, njena uloga posredstvom medjunarodnih institucija koa sto su Svetska Trgovinska Organizacija, Medjunarodni Monetarni Fond I sl. , veoma je naglasena I na taj nacin direktno utice na medjunarodno poslovanje, pa je stoga ipak mozemo posmatrati kao jednog od subjekata medjunarodnog poslovanja)

2) DRZAVA: (ima svoju teritorijalnu nezavisnost I suverenitet, pa iz toga proistice I njena ekonomska nezavisnost I suverenitet. Ekonomsku nezavisnost I suverenitet drzava primenjuje u okviru ekonomskih teritorija I granica)

3) PREDUZECE: (kao subjekta medjunarodnog poslovanja posmatra se sa mikroaspekta. Danasnje medjunarodno poslovanje koje implicira princip efikasnog poslovanja I stvranja koknurentske prednosti, pre svega inplicira uticaj I znacaj preduzeca kao osnovnog subjekta globalnih ekonomskih odnosa)

3. Medjunarodne Kovencije: Neke od medjunarodnih konvencija na kojma pociva medjunarodno poslovnje su: 1) BECKA KONVENCIJA – obuhvata pravila koja se ticu obliganiconih odnosa kupaca I

prodavaca; ponuda za zakljucenje ugovora, pitanja opoziva ponude, pihvatanja ponuda, moment zakljucivanja ugovora o medjunarodnoj kupovini I prodaji ispunjenja ugovora, tumacenje sporazuma o medjunarodnoj prodaji, raskidanja ugovora I plcanja odstete u slucaju stete)

2) BRISELSKI SPORAZUM O SUDSKOJ NADLEZNOSTI – odredjuje nadleznost suda u resavanja sporova u medjunarodnom posovanju. Ugovorne strane imaju slobodu izbora nadleznog suda po pitanju arbitraznih stvari u obligacionom odnosu izmedju subjekata. Ovaj sporazum je potpisan u Briselu 1986 godine . Inicijator su bile clanice EU zajednice. Ovaj sporazume regulise pitanje odredjivanja nadleznog suda u medjunarnim ugovorima.

3) RIMSKI SPORAZUM O ZAKONU KOJI CE SE PRIMENJIVATI – drzave clanice EU su u Rimu 1980 godine potpisale sporazum kojim se uspostavlja da ce se u medjunaornim ugovornim odnosima primenjivati zakon zemlje na cijoj teritoriji se obavlja delatnost koja je predmet ugovora ili ce se primenjivati nacelo medjunarnog trgovniskog zakona.

4) SPORAZUMI O ZASTITI INTELEKTULANE SVOJINE: problematika zastite intelektualne svojine regulisana je u nekoliko medjunarodnih konvencija kao sto su Pariska konvencija 1883, Madridski sporazum iz 1891, Minhenski sporazum iz 1973, Vasingtonski sporazum iz 1970, Sporazum iz Strazbra iz 1971, Sporazum iz Haga 1934 itd. Svaki od ovih sporazuma se odnosi na problematiku intelektualne svojine odnosno neki njen segment.

5) SPORAZUMI o PREVOZU ROBE: (sve vrste prevoza roba regulisane su odredjenim medjunarodnim sporazumima:

a. DRUMSKI PREVOZ – regulizan je sporazumom iz Zeneve iz 1956 odineb. POMORSKI PREVOZ – regulisan je sporazumom iz Brisela 1924 godinec. VAZDUSNI PREVOZ – regulisan je Konvencijom iz Cikaga iz 1944 odined. ZELEZNICKI PREVOZ – regulisan je sporazumom iz Berna iz 1890 godine.

4. Izvori Medjunarodnog poslovanja: najcesce razlikujemo sl. Izvore medj. Poslovanja: 1) IZVORI MEDJ. JAVNOG PRAVA: ubrajaju se medjunarnodni ugovri, medjunarnodno obicajno

pravo I opsti principi medjunarnodnog prava)2) IZVORI MEDJ. PRIVATNOG PRAVA: regulisu odnose pojednih subjekata u njihovim

gradjansko-pravnim odnosima sa stranim elementima, podrazumeva se da ovo pravo na izvestan nacin direktno ili inidirektno regulise odnose izmedju privrednih subjekata u medjunarnom poslovanju ili postavlja odredjene prinicipe tih odnosa.

3) IZVORI DOMACEG ZAKONODAVSTVA: tu se pre svega misli na zakonska akta kao sto su: ZAKON O SPOLJNO TRGOVINISKOM POSLOVANJU; ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU, ZAKON O SLOBODNIM ZONAMA, ZAKON O CARINI, ZAKON O PREDUZECIMA ITD.

4) IZVORI AUTONOMNOG MEDJUNARNODNOG TRGOVINSKOG PRAVA: su brojni I proisticu iz autonomije volje ugovornih strana, ondnosno subjekata medjunarodnog poslovanja. Izvori ovog prava mogu biti: tipski ugovori, opsti uslovi, kodifikovana pravila – INCOTERMS,

obicaji I uzanse za poslovanje na odrejenom trzistu, prometni obicaj, poslovni obicaj, poslovni I proizvodni standardi, arbitrazna praksa nacionalnih I medjunarodnih arbitraza).

5. Nacela Medjunarodnog Poslovanja: medj. Poslovanje pociva na sledecim nacelima: 1) NACELO SLOBODNE TREGOVINE: predstavlja Slobodan uvoz I izvoz bez ogranicenja.2) NACELO SLOBODNOG SAOBRACAJA I SLOBODNE PLOVIDBE: ima za cilj da se sloboda

transporta I plovidbe u medj. Relacijama odvijaju nesmetano/slobodno.3) NACELO SLOBODE TRANSFERA NOVCA, NOVCANE VREDNOSTI I DOBITI : ovo nacelo sledi

slobodu trgovine I ima veliki znacaj na razvitak medjunarodnih ekonomskih odnosa. 4) NACELO NAJPOVLASCENIJE NACIJE: pod ovim nacelom se podrazumeva unosenje u

medjunarodni ugovor da ce svaka strana potpisnica ugovora (drzava) priznati drugoj strani potpisnici ugovora (drzavi) u odredjenim oblastima uzajamna prava kao sto su povlastice I olaksice koje je ona dala ili ce dati bilo kojoj trecoj drzavi)

5) NACELO RECIPROCITETA: ovim nacelom se omogucava uzajmno ponasanje drzava ugovornica tako sto jedna ugovorna strana daje odrejenu pogodnost, da bi od druge ugovorne strane dobila odgovorajuce pogodnosti)

6) NACELO NACIONALNOG TRETMANA: ovo nacelo podrazumeva izjednacavanje stranih subjekata sa domacim privrednim subjektima.

7) NACELO PREFERENCIONALNOG TRETMANA: putem preferencionalnog sistema postizu se povlascenja odstupanja odredjene drzave, odnosno njenih privrednih subjekata, u drugoj stranoj drzavi, drzavi ugovornici)

8) SISTEM PRAVICNOG TRETMANA: ovaj sistem se naziva I sistemmom nediskriminacije odnosno podrazumeva jednak I pravican postupak za sve zemlje I njihove privredne subjekte.

6. Klasicne teorije medjunardone trgovine: u klasicne teroije medjunardne trogovine ubrajamo: 1) TEORIJU APSOLUTNIH PREDNOSTI Adam Smit – predstavlja spospobnost jedne zemlje da

proizvede odredjeni proizvod sa nizim troskovima inputa od neke druge zemlje, odnosno da pri takvoj specijalozovanoj proizvodnji ostvari najnize oportunitne troskove) Na apsolutnim prednostima se zasniva I medjunardna razmena, odnosno pretposvalja se istovetnost mehanizma unutrasnje I spoljne trgovine. Privreda ce izvoziti one proizvode u kojima su njeni troskovi proizvodnje apsolutno nizi nego u drugim privredama (zemljama) a uvoziti one koje proizvodi uz apsolutno vise troskove u ondosu na ostale privrede (zemlje). Kao trosk koji sluzi kao osnova razlikovanja izmedju drzava bio je ulozeni rad.

2) TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI Dejvid Rikardo – je smatrao da komperativne prednosti proisticu iz slbije pokretljivosti faktora proizvidnje I da ce se zemlje bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti specijalizovati u preoizvodnji onog proizvoda u kojim imaju komparativne prednosti, odnosno u proizvodnji onog proizvoda gde ostvaruju vecu produktivnost I nize oportunitetne troskove.

3) TEORIJA FAKTORSKE PROPORCIONALNOSTI Heckscher-Ohlin - prema kojoj resursne razlike izmedju drzava imaju najznacaniji uticaj na medjunarodnu trgovina je jedna od najvaznijih teorija u medj. Ekonomici. Razvijena od strane svesdskih ekonomista F. Heckscher I B. Ohlin,

zboa cega se I zove Hckscher-Ohlinova terija. Posto ova terija pretpostavlja medjusobnu vezu I uticaj izmedju proporcija u kojima su razliciti faktori proizvodnje raspolozivi u razlicitim drzavama I proporcija u kojima se oni koriste u proizvodnji razlicitih dobara naziva se takodje terija faktorske proporcijalnosti. STO ZNACI: drzava ce izvoziti proizvod u kome se intenzivno koristi factor proizvodnje koji je relativno obiman I jeftin.

4) TEORIJA SLICNOSTI TRAZNJE Linder – kompleksnost I diversifikacija traznje za proizvodima raste sa rastom nivoa dohotka I utice na struktru medjunardne trgovine. Najintenzivnije medjusobno trguju drzave sa slicnim nivoom razvijenosti I pribliznim nivom dohotka per capita usled slicnoti traznje.

5) TEORIJA CIKLUSA PROIZVODA Vernon – zastarevanje tehnologije koja se koristi u proizvodnji odredjenog proizvoda utice na promenu drzave koja ima komparativne prednosti u proizvodnji datog proizvoda.

6) TERORIJA IMPERFEKTNOSTI TRZISTA I EKONOMIJE – Krugman – imperfektnost trzista faktora proizvodnje I samih proizvoda ima oducujuci uticaj na promene u structuri proizvodnje I medjunarodne trgovine, ukljucujuci I industrijsku razmenu.

7) TERORIJA KONKURENTSKE PREDNOSTI DRZAVA – Porter – kompleksno shvacena inovaciona aktivnost I tehnologija determinisu konkurentsku prednost drzava.

7. Neoklasince teorije medjunardone trgovine: razvijanje klasicne teorije medj. Trgovine nastavli su Tausig I Vajner. Tausing u teroriju medj.trg. uvodi kamatu kao troskove kapitala, pa po njemu troskove proizovdnje treba razloziti na kmatu I nadnice. Ostale trokove proizvodnih faktora (repordukcionog materijala, sredstava za rad) ne treba ukljuciti u razmatranje jer Tausig smatra da se ti troskovi sastoje od predhodnih placanja za rad koje su ta sredstva proizvela. Neoklasicari su u teoriji medj.trg. uveli I pojam progresije I degresije troskova u zavisnosti od kretanja obima proizvodnje.

8. Savremene teorije medjunarodne trgovine: ovde izdvajamo: 1) TEORIJA OPSTE RAVNOTEZE Bertil-Olin – u objasnjavanju uzroka medj.tregovine polazi od prva

dva pitanja u razmatranju a to su: koje robe zemlja treba da izvozi a koje da uvozi? / kako se formiraju razmene izmedju zemalja? Olin ukazuje na to da razlicite zemlje imaju razlicitu raspolzivost I vrstu faktora proizvodnje. Specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspolozivosti odredjenih faktora proizvodnje.

2) TEORIJA TROSKOVA SUPSTITUCIJE Gotfrid –Haberler – on u teorije medjunarodne trgovine uvodi sva tri proizvodna faktora: RAD, KAPITAL i ZEMLJISTE. Predpostavka od koje polazi Haberler, jeste da sva tri faktora proizovdnje imaju nepromenjlivu ponudu u jednoj zemlji . Haberler takodje po prvi put uvodi termin “zrtvovanja” jednog proizvodnog faktora u korist drugog.

9. Koncepti I ciljevi globalizacije: koreni globalizacije mogu se naci jos u dalekim prapocetcima civilizacije. Globalizacija je process uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih drzava. Globalizacija je prosla cetri globalna evolutivna razdovlja: 1) Protoglobalne poretke (univerzalne civilizacije I imperije)2) Doba Renesanse3) Kolonijalna osvajanja I ekspanzija industrijalizma4) Megaglobalizacija (vreme haldnog rata I posle)

Globalizacija predstavlja viziju ali I realnost. Razliciti aspekti globalizacije doveli su do formiranja I razlicitih pristupa u tom svetskom procesu. Po M. Pecujlicu forumirale su se tri struje: hiperglobalisti, transformacionisti I skeptici. Ekstremene struje su: hiperglobalisti I skeptici, dok su transformacionalisti “zlatna sredina”

10. Ekonomski aspekti globalizacije: Globalizacija oznacava process a ne ideologiju. Ona predstavalja bezuslovni tok promena kako na politickom tako I na ekonomskom polju. Moc, profit su efekti globalnizacionih procesa. Globalizacija predstavlja neminovnost, jer postoji mimo volje I teznje ucesnika. Ekonomski aspekti globalizacije, baziraju se na stvaranju velikih korporacija, “seobi” kapitala, produbljivanju svetske podele rada I tehnoloskom razvoju koji prevazilzi nacionalne okvire I u ubrzava process integracije.

11. Drustveni aspekti globalizacije: Komplesknost drustvenog aspekta globalizacije zahteva dugoroncno celovito I sveobuhvatno istrazivanje. Globalni principi teze da uspostave sinhronu mrezu izmedju ekonomskih principa I drustvenog postojanja. – Ekonomski prinicipi razvijaju postulat efikasnosti, slobodnog trzista I konkurencije. – Savremeno drustveno bitisanje podrazumeva uspostavljanje novih vrednosti, kako moralnih, tako I kulturnih, religijskih, politickih I drugih. Drusveni aspekti globalizacije izrazavaju se kroz: 1) SOCIJALNI ASPEKT2) MORALNE I KULTURNE VREDNOSTI3) STAVOVE POJEDINACA I DRZAVA PREMA DRUGIM DRZ.4) BILATERALNE I MULTILATERALNE ODNOSE IZMEDJU DRZ. I INSTITUCIJA ITD.

12. Tranzicija: predstavlja savremeni process koji se obavlja u drustvu. Ekonomska tranzicija kao deo globalne tranzicije, jeste process kroz koji na odredjenom stepenu drustvene razvijenosti prolaze sve zemlje. – Zemlje zapadne Evrope i Amerike process tranzicije prosle su odmah posle II sv. Rata. – Tranzicija je nuznost promena, pre svega u preduzecu kao osnovnom ekonomskom subjektu. – Ona je dugotrajan, slozen I nuzan process. – Tranizcija je kompleksan process. Stoga se strategija sprovodjenja tranzicije mora posmatrati kroz primenu njene sluzenosti I sveobuhvatnosti. – Proces tranizcije se moze ilustrativno predstaviti kroz sledece faze: 1) RASKRSCE2) OCEKIVANJA – HORIZONTI3) PROCES ODLUCIVANJA4) ZNANJE

5) STRETEGIJA REALIZACIJE6) MOTIVACIJA7) IZAZOVI8) TIMSKI RAD9) USPEH10) RAZVOJ – PROSPERITET

II DEO.

1. Formiranje I unapredjenje komparativnih I konkurentskih prednosti: - Nacionalni prosperitet je pojam koji je u tesnoj korelaciji sa produktivnoscu, konkurentnoscu I ekonomskom razvijenocu na mikroekonomskom I makroekonomskim nivou. Nacionalni prosperitet je moguce ostvariti ulaganjem u ljudski capital, sto vodi povecanju produktivnosti. – Ekonomski razvoj: jedne drzve zasniva se na mikro ekonomskim osnovama, kreiranjem stabilnog poslovnog okruzenja I izgradnji sofisticiranih preduzeca, kao I na prosperitetnom I odrzivom makroekonmskom okruzenju: jasna makroekonomska politika, otvorenost trzista, privatizacija, stabilna politicka situacija. – Nacionalna konkurentnost: pordrazumeva niz promena u preduzecu I na makroekonmskom nivou. – Komparativne prednosti: zasnovane na prirodnim resursima I jeftinoj radnoj snazi, izgubile su trku u globalnoj ekonomskoj utakmici sa konkurentskim prednostima. – Strategija konkurentnosti : podrazumeva - visoku preduktivnost, - investicije, - kontinuirane inovacije. – Uloga drzave – u strategiji konkurentske prednosti jeste u reformii zakona I ostalih propisa, stvaranju ravnopravnih uslova za sve ekonmske subjekte, obezbedjenju uslova za sprovodjenje strategije I kontinuiranom tumacenju I javnosti/transparentnosti strategije.

2. Instrumenti I sredstva konkurentske prednosti: Instrumentima I sredstvima konkurentske prednosti stvaraju se ekonomski I institucionalni okviri poslovanja preduzeca u kompleksnim uslovima izazvanim procesima globalizacije.1) INSTRUMENTI: stvaranja kokurentske prednosti su definisani u konkurentskoj strategiji, a to

su: - inovativna konkurencija, sofiticirani potrosac, kvalitet I partnerstva izmedju kompanija.

2) SREDSTVA mogu biti: - fizicki kapital: (sastoji se od infrastrukturnog finansijskog I kapitala prorodnih bogatsvtva) – socijalni capital: (sacinjavaju: kulturni, ljudski, analiticki I institucionalni capital).

3. Definisanje klastera I mrerenje konkurentske prednosti: - Promene u okruzenju, koje su implicirale stvaranje konkurentske prednosti na mikroekonomskoj osnovi su:

1) FORMIRANJE CILJNIH TRZISTA : Pristup trezistu je baziran na ciljnim grupacijama. On podrazumeva odabir specificnih ciljnih grupa, sa izdefinisanom potrosackom kulturom, za razliku od dosadasnjeng pristupa sirokom spektru potrosaca.

2) KONKURENCIJA: predstavlja nedefinisanu varijablu sa velikim stepenom nepostojanosti, a samim tim I losom anticipacijom od strane preduzeca.

3) TEHNOLOSKE PROMENE: zahvaljujuci tehnoloskom napretku I sve vecoj specijalizaciji, potencijali preduzeca sve vise postaju ograniceni, te integracija postaje jedna od kljucnih determinate savremenog poslovanja.

4) EKONOMIJA ZNANJA – ekonomija obima poprima nove dimenzije I postepeno evoluira u ekonomiju znanja.

5) DEFINISANJE KLASTERA – klasteri kao nova kategorija predstavljaju specificiranje pojedinih delatnosti, ili pak citivih privreding grana u kojima postoje uslovi za izgradnju kokurentskih potencijala.

6) INVESTICIJE: u privredama koje su usle u drugu fazu tranzicije investiranja u infrastrukturu postaje kljucna odrednica, za razliku od trece ekspanzivne faze gde inovacija zauzima primat.

7) INOVACIJE: I preduzentnicka strategija predstavljaju sinonim za efikasno I uspesno poslovanje u uslovima globalizacije.

4. Makroekomski uslovi za forimiranje klastera – Makroekonomski institucionalni okviri su u povratnoj sprezi sa mikroekonmskim razvojem. Porast preduktivnosti moguce je ostvariti kroz specijalizaciju preduzeca I kvalitet mikroekonomskog poslovnog okruzenja. – Klasteri su uslovljeni

stepenom razvoja zemlje, nosiocem industrijskog razvoja u datoj zemlji ulogom vlade.

Klasteri po svojoj definiciji predstavljaju privredne grupacije (skupine preduzeca) iste, slicne ili povezane delatnosti. – Klastere definisu NACIONALNI SAVETI formirani na nivou vlade zemlje u ciji sastav ulaze vladini predstavnici, privrednici I intelekutualni potencijal drzave.

– U strategiji konkurentnosti klasteri imaju trojaku ulogu: 1) Povecavaju produktivnosti2) Povecavaju mogucnost inovacija3) Stimulisu I omogucavaju nove poslovne forme I sirenje postojece lepeze klastera.

5. Ekonomski razvoj I Ekonomska konkurentnost: ekonomski razvoj podrazumeva I ekonomsku nadogradnju. Postoje tri nivoa ekonomske razvijenosti: 1) EKONOMIJA ULAZNIH FAKTORA PROIZVODNJE: onsovne karakteristike su: jeftine sirovine,

jeftina radna snaga, bogatstvo prirodnim resursima, izvoz sirovina kao bazicni vid spoljne trgovine I ukljucivanje u medjunarodno trgovinske tokove.

2) EKONOMIJA INVESTICIJA: Investicije omogucavaju rast produktivnosti kao kljucnog parametra u efikasnosti poslovanja u globalnim uslovima.

3) EKONOMIJA INOVACIJA: konkurentske prednosti su formirane na bazi klastera, te se dalje samo vrsi monitoring I nadogradnja)

6. Merenje konkurentnosti (Porterova Teorija) – Profesor Porter sa svojim eksperskim timom sproveo je merenje mikroekonomske konkurentnosti poznatijeg pod skracenim nazivom “MICI index” – Merenje indexa kokurentnosti se izvodi iz godine u godinu I predstavlja pokazatelj trendova I globalnih desavanja na medjunarodnom trzistu. – Svaka zemlja predstavlja nezavisnu varijabilu, dok je zavisna varijabla BNP (bruto nacionalni proizvod) po glavi stanovnika). – Polazna osnova prilikom sistematskog grupisanja nezavisnih varijabli istrazivanja (drzava) u 2002oj godini bio je prihod. Tako je professor grupisao zemlje u tri kategorije: 1. ZEMLJE SA NISKIM PRIHODOM – nerazvijene zemlje nalaze se na nivou ekonomije faktora

proizvodnje: jeftine sirovine I radna snaga. BNP po glavi stanovnika ispod 6.888 USD.

2. ZEMLJE SA SREDNJIM PRIHODOM – nalaze se na nivou ekonomije ulaganja gde su naglaseni faktori mikrookruzenja: licenciranje, stvaranje proizvodne marke, istrazivanje I razvoj trzista, uspostavljanje lanca vrednosti) BNP (6.800 – 20.000 USD)

3. ZEMLJE SA VISOKIM PRIHODOM – usmerene su na polje inovativnosti: poboljsanje tehnologije proizvodnog dizajna itd. BNP (preko 20.000 USD)

7. Definisanje nacionalne stretegijie razvoja – uslovi trzista diktiraju strategiju nacionalnog razvoja. – Nacionalna strategija predstavlja sinhronizovane aktivnosti drzave, preduzeca, drzavnih I drustvenih institucija u cilju stvaranja konkurenske prednosti I prilagodjavanja poslovanja u uslovima globalizacije. – Nacionalna strategija omogucice preduzecima da lakse odgovore na pitanja: STA, KOME, KAKO? - Definisanje nacionalne strategije podrazumeva:

1) RESTRUKTUIRANJE I REFORME2) KREIRANJE AMBIJENTA3) DEFINISANJE KLJUCNIH FAKTORA4) FORMIRANJE NACIONALNOG SAVETA KONKURENTNOSTI5) DEFINISANJE KLASTERA, SREDSTAVA I SISTEMA6) KOORDINACIJA, MONITORING I KONTROLA

8. Medjunarodno kretanje rada – Medj. Kretanje rada podrazumeva mobilnost radne snage na medj. Trzistu. – U analizi kretanja rada polazi se od prepostavke postojanja dve zemlje I dva faktora proizvodnje: zemlja (T) I rad (L). Te zavisne promenljive kreiraju svojom velicinom proizvodni output. U slucaju promene output za malu promenu ponude rada dolazimo do marginalnog proizvoda rada. – U slucaju potpune mobilnosti radne snage izmedju dve drzave,

doc ice do kretanja radnika od strane ka domacoj drzavi. Efekti takvog medjunarodnog kretanja rada ogledace se u rastu realnih najamnina u stranoj drzavi, a pada realnih najamnina u domacoj drzavi, usled sada vece ponude radne snage u domacoj drzavi. – Medjunardno kretanje rada za posledicu ima:1) SMANJENJE PONUDE RADA U ZEMLJI KOJA OBLIKUJE RADOM2) POVECANJE POUDE RADA U ZEMLJI KOJA OBLIKUJE KAPITALOM3) PREDHODNA DVA KRETANJA ZA POSLEDICU IMAJU KONVERGENCIJE REALNIH NAJMNINA4) MEDJUNARODNA MOBILNOST RADA DOVODI DO PORASTA SVESTSKOG OUTPUTA5) MEDJUNARODNA MOBILNOST RADA USLOVLJAVA I PROMENE NA STRANI REALNIH CENA

DRUGOG FAKTORA PROIZVODNJE (ZEMLJE)

9. Medjunarodno kretanje kapitala – Kretanje kapitala na medj.trz provobitno se vezalo za suficit ili deficit platnog bilansa. – Kretanje kapitala na medj trz. Zavisi od pravnih I fizickih subjekata koji mogu biti: (fizicka lica, preduzeca, finansijske organizacije (banke I druge) osiguravajuca drustva, medjunarnodne organizacije (IMF, WB itd) I svi oni koji imaju pravni legitimitet nastupanja na medjunarodnom trzistu. – Medjunarodno kretanje kapitala je uslovljeno ponudom I traznjom kapitala na trzistu. – Dva osnovna oblika medjunarodnog kretanja kapitala prema njegovom poreklu: 1) KAPITAL IZ PRIVATNIH IZVORA2) KAPITAL IZ ZVANICNIH MULTILATERLANIH IZVORA, MEDJUNARODNIH INSTITUCIJADrugi oblik klasifikacije medjunarodnog kretanja kapitala jeste prema vremenskom kriterijumu:1) KRATKOROCNE ZEJMOVE2) SREDNJOROCNE ZEJMOVE3) DUGOROCNE ZAJMOVEOblik kapitala je klasifikovan prema ekonomskom kriterijumu: 1) ZAJMOVI2) INVESTICIONI KAPITAL

10. Multinacionalne kompanije – su one u kojima se udruzuje capital dve ili vise zemalja koje ne raspolazu dovoljnim sredstvima za stvaranje komparativnih prednosti u procesu poslovnih aktivnosti. – U multinacionalnim kompanijama kapital je poreklom iz jedne zemlje, dok je kod transnacionalnih kompanija capital poreklom iz vise zemalja. – Koreni multinacionalnih kompanija mogu se pronacii krajem 19. I pocetkom 20 veka kada je postojala teznja koncentracije kapitala, radi trgovacke aktivnosti, izvan nacionalnih granica. – Nastanak multinacionalnih kompanija je porosao kroz nekoliko faza: 1) FAZA INICIRANJA – TRANSNACIONALIZACIJE KAPITALA2) FAZA RAZVOJA – TRANSNACIONALIZACIJE KAPITALA3) FAZA DOMINACIJE U POSREDNIM ULAGANJAIMA U INOSTRANSTVU4) FAZA JACANJA ULOGE ZEJEDNICKIH ULAGANJA5) FAZA POTPUNE TRANSNACIONALIZACIJE PROIZVODNJE- Faze razvoja multinacionalnih kompanija: -

o paternalizam; - prvu polovinu XX veka karakterisali su modeli MNC u kojima invotivna aktivnost bila koncetrisana u drzavi sedista kompanije. Inovativni proizvodi su stvoreni u domicilnoj drzavi I potom distribuirani sirom kompanijske structure.

o - ekspancionizam; - tokom sedamdesetih I osamdesitih goidna XX veka, mnoge MNC su formirale posebne poslovne jedinice na stranim trzistima koje su male zadatak da istrazuju I prikupljaju ideje koje dolaze sa kljucnih trzista u svetu.

o – liberalizam; - bazira se na osnovu dva argumenta: prvom - koji ukazije na cinjenicu da nove, korisne, biznis ideje mogu poteci iz bilo koje drzave sveta, a posebno iz dela organizacije koji je u direktnom dodiru sa kupcima, snabdevacima I drugim eksternim faktorima; drugim - koji pokazuje da sto veca udaljenost od centra MCN, to I manji uticaj tradicije, normi I standard ponasanja na poslovni centar u nekoj drzavi.

Osnovna podela transnacionalnh kompanija je na sledece:

1) ETNOCENTRICNE: korporacije imaju sediste u domicilnoj drzavi, a filijale sirom sveta. Upravljanje se vrsi iz centra).

2) POLICENTRICNE: korporacije su one kod kojih se u domcilnoj drazvi definise globalna razvojna politika, a u zemljama u koima nalaze filijale, rukovodjenje sprovode lokalni menadzeri.

3) Geocentricni: tip korporacija u potpunosti odslikava kompaniju globalnog tipa. Karakteristise ih velika fleksibilnost I pokretljivost rukovodeceg tima, ali I internacionalnost.

11. Platni bilans – platni bulans obuhvata transakcije svih ekonomskih subjekata a ne samo jednog. – Platni bilans registruje I transakcije koje nisu uslovljene uzajamnim delovanjem, kao sto je bespovratna novcana pomoc. – Platni bilans je sistematsko evidentiranje svih ekonomskih transakcija u odredjenom vremenskom periodu, koje su obavile izmedju rezidenta odredjene zemlje – Platni bilans odredjene zemlje je kljucni document u analizi, kao I analize odnosa sa inostranstvom u odredjenom vremenu razdoblju, Stoga je bitno izvrsiti pojedinacnu analizu svakog platnog bilansa I tacno utvrditi prinicipe I kriterijume kod unosenja ekonomskih transakcija u platnom bilansunu semu.

1) BILANS TEKUCIH TRANSANKCIJA – izvoz I uvoz roba I usluga, transakcije (racuni) dohotka, tekuci transferi.

2) BILANS KAPITALNO – FINANSIJSKIH TRANSAKCIJA (Kapitalni, racuni, finansijski racuni). - SUFICIT PLATNOG BILANSA (ako je aktivan spoljnotrgovinski bilans u kome se potrazivanja

jedne drzave veca od njenih dugovanja prema inostranstvu u odredjenom vremenskom periodu.

- DEFICIT PLATNOG BILANSA: je stanje platnog bilansa u odredjenom vremenskom periodu gde su dugovanja prema inostranstvu premasila potrazivanja iz inostranstva u jednoj drzavi.

12. Devizno trziste: u uzem smislu , devizno trziste je mesto gde se na organizovan nacin vrsi kupivina I pordaja deviza. – U sirem smislu, devizno trziste predstavlja mesto gde se vrsi

kuporodaja deviza, odrzavanje deviznih pozicija, devizna arbitraza I devizne spekulacije. – Zakonom o deviznom poslovanju definisani su odredjeni pojmovi vezani: za funkcionisanje deviznog trzista. U tom smislu odredjeni pojmovi su: - REZIDENTI ; - NEREZIDENTI; - SREDSTVA PLACANJA; - STRANA SREDSTVA PLACANJA; - INSTRUMENTI PLACANJA; - HARTIJE OD VREDNOSTI; - DEVIZNO TRZISTE; - MENJACKI POSLOVI; - TEKUCI POSLOVI; - KAPITALNI POSLOVI. Kontrolu deviznog poslovanja vrsi NBS, Devizni inspektorat; - Carinski organi I drugi organi u skladu sa zakonom. – NBS – vrsi kontrolu deviznog poslovanja banaka I drugih finansijskih organizacija, menjacnica, kao I rezidenata I nerezidenata koji su u odredjenim obligacionim odnosima sa pomenutim subjektima. – POJAM DEVIZA – devize su potrazivanja u stranim sredstvima placanja koja imaju domaci rezidenti ukljucujuci I banke u drugim valutnim podrucjima. – U medjunarodnom platnom prometu susrecemo se sa sledecim vrstama deviza:

1) KONVERTIBILNE2) NEKONVERTIBILNE3) TRANSFERIBILNE4) PROMPTNE5) TERMINSKE

U pojmovnom odredjivanju konverstibilnosti deviza, neophodno je naglasiti spoljasnju konvertibilnost I unutrasnju konverstibilnost:

1) SPOLJASNJA KONVERTIBILNOST: predstavlja mogucnost zamene domace valute za stranu valutu I obrnuto za nerezidente, po utvrdjenom paritetu monetarnih vlasti.

2) UNUTRASNJA KONVERTIBILNOST: jeste konvesrtibilnost za rezidente

DEVIZNI KURS – predstavlja cenu jedinice stranog novca izrazenu u jedinicama domaceg novca. – Nominalni kurs – je odnos domace valute I valute strane zemlje. – Realni kurs – je izmedju dve zemlje sa razlicitim valutama predstavlja meru kojom se uporedjuje cena robe I usluga jedne zemlje u odnosu na drugu zemlju I na taj nacin se koriguje nominalni kurs.

DEVIZNI KURS E FORMIRA U TRI KATEGORIJE ODNOSNO NIVOA :

1) PRODAJNI DEVIZNI KURS2) KUPOVNI DEVIZNI KURS3) SREDNJI DEVIZNI KURS

U skladu sa definisanom ekonomskom politikom nakon svestske ekonomske krize formiralo se nekoliko vrsta deviznih kurseva u deviznim sistemima.

III DEO:

1) Slobodne zone: predstavljaju deo teritorije neke drzave, posobno ogradjeni I oznacen u kome se obavaljaju privredne I druge delatnosti pod garantovanim pogodnostima I olaksicama.

Najcesce delatnosti – koje se sprovode u okviru slobodnih zona: proizvodnja robe, dorada robe, lon poslovi, slkadistenje robe I repromaterijala, poslovi osiguranja I reosiguranja, bankarski I drugi finansijski poslovi, turisticke usluge I drugo.

2) Slobodnim zonama se stimulise: 1) POVECANJE PROIZVODNJE2) ZAPOSLJAVANJE RADNE SNAGE3) RAZVOJ POJEDINIH PRIVREDNIH GRANA4) RAZVOJ NOVIH PROFITABILNIH PROGRAMA5) POVECANJE IZVOZA6) ANGAZOVANJE STRANOG KAPITALA7) BRZI ULAZ I TRANSFER INOSTRANOG KAPITALA ITD.

3) U svetu postoje dva osnovna tipa SZ:1) Tip POTPUNIH SLOBODNIH INSTITUCIJA2) Tip INSTITUCIJA SA OGRANICENIM FUNKCIJAMA

4) Kijoto konvencija – dve vrste slobodnih zona1) TRGOVACKE SLOBODNE ZONE2) INDUSTRIJSKE SLOBODNE ZONE

5) Najcesce pogodnosti obavljanja delatnosti u slobodnim zonama u Srbiji jesu:1) Sloboda uvoza I izvoza robe iz zone2) Neplacanje carine na uvezeni repromaterijal namenjen izvozu3) Neplacanje carine za uvezenu opremu, masine I gradjevinski material za koriscenje u

zoni itd.

6) Danas u nasoj zemlji posluju svega tri SZ u: - SUBOTICI, ZRENJANINU I PIROTU7) Pozitivne karakteristike SZ kod nas :

1) Slobodne zone u Srbiji su infrastrukturno bolje opremljene od ostatka teritorije, teritorije van zona.

2) Nalaze se na saobracajnim cvoristima.3) Mogucnost proizvodnje I domacijh preduzeca sa izvoznom orijentacijom itd.

Zakonom os slobodnim zonama definisani su odredjeni pojmovi vezani za funkcionisanje slobodnih zona, a to su:

1) SLOBODNA ZONA2) OSNIVAC ZONE3) PRIVREDNO DRUSTVO4) POVEZANO LICE5) KORISNIK ZONE6) OSNIVANJE ZONE7) SAGLASNOST VLADE

8) PODRUCJE ZONE

8) U korisnike slobodnoih zona ubrajamo: 1) Osnivac zone2) Privredno drustvo za upravljanje zonom3) Druga domaca I strana pravna I fizicka lica.

9) Uprava slobodne zone – je organ uprave u sastavu Ministarstva finaskija RS.

IV DEO:

1) Carina – je dazbina koja se placa prilikom uvoza strane robe na carinsko podrucje odredjene zemlje. – Carina predstavlJa novcani iznos u domacoj valuti koju placa uvoznik/izvoznik robe prilikom uvoza/izvoza robe. VRESTE CARINA: carine se najcecse dele :

1) PREMA PRAVCU KRETANJA ROBE1)Uvozne2)Izvozne3)Tranzitne

2) PREMA NACINU OBRACUNA I NJIHOVOJ NAPLATI1)Vrednosne ili Carine ad valorem – su carine kod kojih se za utvridjivanje visine

carinske obaveze uzimaju fakturisanu vrednost robe. 2)Specificne carine – se utvrdju na osnovu kvantitativne jedinice mere nekog

proizvoda.3)Kombinovane carine – predstavljaju mix izmedju vrednoskinih (ad valorem) I

specificnih carina. 3) PREMA EKONOMSKOM I POLITICKOM DEJSTVU

1)Fiskalne – su one koje se uveode za porkice drzavnih rashoda. Ovde se ubrajaju carine na uvoz: cigareta, zestokih alkohonih prica, kafe, caja, zacina itd.

2)Ekonmske/Zastitne – koje se uvode radi zastite domace proizvodnje od inostrane konkurencije, pa se zato I nazivaju zastitne.

3)Prohibitivne – izuzeno visoke carine koje imaju cilj da sprece uvoz inostrane robe na domace trziste

4) Retorzivne carine – uvode se kao protiv-mera na uvodjenje prohibitivnih carina druge drzave

5)I druge..2) Uvodjenje carina u drzavama ima trostruku namenu:

1) Statisticku2) Fiskalnu I 3) kontrolnu

3) Carinski zakon I zakon o carinskoj tarifi – najznacajni su propisi koji regulisu pravne odnose u obalsti carinskog sistema. – Carinskim zakonom definisani su pojmovi za funkcionisanje carinskog postpuka I sprovodjenje carinskih mera.

4) Pojmovi za funkcionisanje carinskog postupka: 1) CARINSKI STATUS2) CARINSKI DUG3) UVOZNE DAZBINE4) CARINSKI NADZOR5) CARINSKI ORGAN6) CARINSKA KONTROLA7) STRANA ROBA8) CARINSKI POSTUPAK

5) Carinsko podrucje - obuhvata teritoriju drzave (teritoriju, teritorijalne vode I vazdusni prosotr iznad drzave koji je ogranicen carinskom linijom koja je istovetna sa granicom drzave.

6) Carinska roba – je roba koja se: 1) Uvozi2) Iz tog podrucja izvozi3) Ili je preko tog podrucja u tranzitu

V. DEO

1) Spoljnotrgovinski poslovanje u nasoj zemlji – uredjeno je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju I drugim propisima u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije I propisima Evropske unije.

2) Spoljna trgovina – jeste prekograceni promet robe I usluga.3) Nacelo slobodne spoljne trgovine – podrazumeva da je spoljna trgovina slobodna I bez

ogranicenja.4) Ogranicenje spoljne trgovine – predstavlja svako narusavanje slobode spoljne trgovine. 5) Tertman najpovlascenije nacije - je primena najpovoljnijih uslova u spoljnoj trgovini u skladu sa

clanom:1) Opsteg sporazuma o carinama I trgovini (GATT) sa drzavom koja uziva takav tretman na

osnovu medjunarodnog sporazuma ili odluke Vlade.

6) Spoljnotrgovinsko poslovanje – ima 3 oblika trgovine: 1) SLOBODAN UVOZ I IZVOZ2) UVOZ I IZVOZ POD REZIMOM KVOTA3) UVOZ I IZVOZ POD REZIMOM DOZVOLA

7) Mere zastite – U odredjenim slucajevima Drzava moze da propise/uved mere zastite I to: 1) ANTIDAMPINSKE – (su carine koje se uvode na jefinu uvoznu robu da bi se zstitili domaci

proizovdjaci od poplave I najezde strane robe koja se prodaje po izuzetno niskim cenama –

imaju za cilj da izjedance cenu inostrane robe koja se uvozi na odredjeno trziste a koja je niza od normalne cene, pod uslovom da moze da nanese stetu privredi konkretne zemlje)

2) KOMPENZATORSKE – 3) MERE ZASTITE OD PREKOMERNOG UVOZA4) MERE ZASTITE RAVNOTEZE PLATNOG BILANSA

8) Spoljnotrgovinski poslovi – MOGUCE IH JE KLASIFIKOVATI U SLEDCE SEGMENTE: 1) KLASICNI SPOLJNOTIGOVINSKI POSLOVI2) VISI OBLICI POSLOVNO-FINANSIJSKE SARADNJE3) SLOZENI OBLICI POSLOVNO-TEHNICKE SARADNJE4) SPECIFICNI POSLOVI

9) Gotovinska placanja u STP – ovde najcesce ubrajamo: 1) LICNI CEK – je svako onaj cek na kome je ime korisnika oznaceno na ceku (prenosi se

indosamentom)2) BANKARSKI CEK – je vresta ceka kod koje se izdavalac (trasant) I onaj na koga cek glasi

(trasat) ista insticucija tj. Banka koja izdaje cek plativ po nalogu, naznacen na samu sebe ili na neku drugu banku u zemlji I inostranstvu. Takvi cekovi upotrebljavaju se cesto u medj. poslovanju jer tkz. Licni cekovi (personalni) nemogu se primenjivati zbog nepoznavanja boniteta izdavaoca (trasanta) od strane primaoca ili njegove poslovene banke. Stoga uvoznici ili fizacka lica kod svoje banke kupuju tkz. Bankarski cek kako bi obavili placanja u inostranstvu. Bankarski cekovi se mogu poslati u inostrastvo licno ili preko banke izdavaoca (trsanta).

3) INKASO BANKARSKE DOZNAKE – predstavlja naplatu potrazivanja, nastalih iz ugovorenih odnosa uz predaju odredjenih dokumenata izmedju ugovrnih strana posredstvom banaka.Ucesnici u inkaso poslu su:

1) Principal – strana koja potrazuje; 2) Banka remient – banka principal; 2) Inkaso Banka – svaka banka osim banke remitenta; 3) Prezntirjauca banaka – banka koja kao inkaso banka prezentira dokumenta trasatu; 4) Trasat – lice koje dugje tj. Lice kome se moraju podneti dokumenta saglasna instrukciji za inkaso. Razlikujemo: Loro – instrument placanja prema inostranstvu; Nostro inkaso – instrument naplate iz inostranstva.

4) NALOG ZA ISPLATU – je takodje gotovinski instrument platnog prometa. Ovaj instrument koristi pravno ili fizicko lice kada podize srestva sa svog racuna u gotovinskom novcu, ili kada na teret svog racuna nalaze isplatu primaocu koji nama otvoren racun kod banke.

5) DOKUMENTARNI NALOG ZA ISPLATU – su instrumenti medjunardonog platnog prometa kod kojih je naplata uslovljena odgovrajucom prezentacijom odredjenih robnih dokumenata.

10) Fransizing ugovori – pordazumevaju spremonst kupca da placa odredjeni procenat od prodaje u cilju dobijanja zastitkong znaka, robne marke davaoca frasize (fransizera). Najveci problem u

davanju fansize je u cinjenjici da oni koji je otkupljuju mogu da maksimiraju svoj profit redukovanjem kvaliteta robe koju prodaju I da na taj nacin ugroze zastitni znak fransizera. Fransize nastaju u sledecim slucajevima: 1) Kada je relativno lako sastaviti ugovor, u kome je specifican odrejdeni nivo kvalteta, cije se

narusavanje moze lako primetiti I dokazati trecoj strain; 2) Kada je moguce uz niske troskove, pratiti I kontrolisati rad zaposlenih.

11) Trgovinski sporazumi/ Regionalne intergracije:1) CEFTA - FREE TRADE AGREMENT izmedju SAD-a I Kanade, 1988 godine. 2) NAFTA – FREE TRADE AGREEMENT izmedju SAD, Kanade I Meksika, 1992 godine.3) SICA – SYSTEM INTEGRATION CENTRAL AMERICA 4) MERCOSUR5) CARICOM – Karipska zajednica I zajednicko trziste6) NIE – 4 Industrijska “lava” – Juzna Koreja, Tajvan, Singapur I Honkong – 7) ASEAN – ASSOCIATION OF SOUTHEAST ASIAN NATIONAS 8) EEC – European Economic Community9) EMU – European Monetary Union10) EFTA – Velika Britanija + 6 manjih evropskih zemalja (prethodila EEC)11) WTO – Svetska trgovinska organizacija 12) UN – United nations 13) UNCTAD – Konferencija UN za trgovinu I razvoj - formirana 1964 godine I predstavlja

stalno telo generalne skupstine UN za podrucje trgovine I razvoja. Poslovi koje obavlja UNCTAD mogu se podeliti u set grupa:

1) Globalizacija strategijie I razvoja2) Medjunarodna trgovina robom I uslugama3) Investicije, tehnologija I razvoj preduzeca4) Usluge, infrastruktura I trgovacka efikasnost5) Medjresorska pitanja6) Nerzvijene zemlje I zemlje bez pristupa moru.

14) IMF – Medjunarodni Montetarni Fond je nastao sa ciljem da se kreira medjunarodni monetarni system na osnovu kojeg ce se ubrzati process zaposlenosti I osvariti stabilnost cena u svetu. – Dva osnovna clana “Articles of Agreement IMF” su promovisali fleksibilnosti pri prilagodjavanju eksterne ravnoteze a to su: 1) Kreditne olaksice IMF; 2) Prilagodjavanje pariteta.