Elektronska trgovina kao segment e-ekonomije

PAGE 13

Predmet: Meunarodna ekonomijaTema: ELEKTRONSKA EKONOMIJA

Elektronska trgovina kao segment e-ekonomije

www.maturski.orgUVOD

Definisanje elektronske ekonomije

ELEKTRONSKA TRGOVINAUvod i definicija

Znaaj elektronske trgovine

Faze razvojaNeke alatke e-trgovine

Server elektronske trgovine

Sistemi plaanja, u elektronskoj trgovini

Procesorske aplikacije za plaanje u elektronskoj trgovini

Tehnoloki standardi elektronske trgovine

Pravno regulisanje

ZAKLJUNA RAZMATRANJA

LITERATURA

UVOD

Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su za relativno kratko vreme postale vaan element u sistemu ekonomije, isovremeno ga pozamano transformiui. E-trgovina je samo primer raanja jednog novog ekonomskog sistema, odnosno nove-, informacione- ili E(lektronske)-ekonomije, fenomena ije vreme tek dolazi, a koga izmeu ostalog karakterie sledee: sve vee vrednovanje znanja, prebacivanje znaaja sa materjalnog na neopipljivo, omoguavanje da sve vie informacija bude nairoko dostupno.

Definisanje elektronske ekonomije

Nova ekonomija, E-ekonomija ili informaciona ekonomija, pojmovi su koji opisuju nove proizvode, usluge i trita, povezane s rairenom upotrebom raunara, mobilne komunikacije, i posebno, Interneta. Iako ne postoji jedna opteprihvaena definicija e-ekonomije, razliiti izvori informacija obiluju vrlo slicnim pokuajima definisanja. Evropska komisija je, sa odranog samita u Briselu marta 2001. na temu E-ekonomija u Evropi, uputila izvetaj Evropskom parlamentu, gde se navodi da je e-ekonomija krai naziv za modifikacije u ponaanju ekonomskih subjekata, koje su posledica velikog spektra mogunosti, kojeg donose intenzivan razvitak (i snienje cena) informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), a osobito razvitak Interneta. Na pomenutom samitu, Romano Prodi, predsedavajui Evropske komisije, istakao je da istinska sutina e-ekonomije jeste digitalizacija itave ekonomske strukture, odnosno prodiranje informacionih i komunikacionih tehnologija u svaku oblast ivota.

Prema Prodiju, iako izumi i uvoenje novih tehnologija u ekonomiju jesu osobine modernog drutva jo od kraja XVIII veka, postoji poseban razlog zboga koga digitalne tehnologije zasluuju vie panje od drugih one imaju sveobuhvatno prodoran uticaj na sve vie segmenata ekonomije i promene koje one izazivaju poinju se porediti s Industrijskom revolucijom. One dovode do stvaranja jedne nove ekonomije, koja se shvata kao doba umreene inteligencije, gde informacija u svim oblicima postaje digitalna, dok se stvaraju novi poslovni modeli i rastua produktivnost preduzea. Ono to je fascinantno kod digitalnih tehnologija jeste nain na koji one menjaju trita i metode ljudskog rada. Na prvom mestu, one imaju efekat ujedinjavanja trita irom sveta. Proizvoai su iznenada u konkurenciji s kompanijama za koje nikad nisu uli. Drugo, sve se vie gubi jasna granica izmeu sektora, poto digitalne tehnologije u e-ekonomiji integriu trita proizvoda i usluga. Ako, za primer, platite neto pozivom odreenog telefonskog broja, je li to finansijska ili telekomunikaciona usluga? Takoe, jo jedna osobina ICT-a jeste fleksibilnost u nainu rada (obavljanju poslova) zaposlenih. Kao primer znaajnog uticaja informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) na segmente ekonomije, odlino moe posluiti ekonomija SAD-a od sredine 90.tih do danas. Neprekidan privredni rast u kombinaciji sa niskom stopom inflacije, kao i sve bra produktivnost i stvaranje novih radnih mesta, posledica su, smatra se, masivnog ulaganja u ICT. Proteklih godina u Evropi, jedino su Holandija i Irska ostvarile znaajnija ulaganja u ICT, i kao posledicu zabeleile bri privredni rast i veu produktivnost.

Ipak, e-ekonomija zahteva neprekidno obuavanje radne snage, ne samo po pitanju ICT vetina, ve u smislu opteg znanja i vetina, neophodnih da bi se uopte i iskoristile prednosti informacionih i telekomunikacionih tehnologija . Upravo je na to skrenuta panja na pomenutom samitu u Briselu: E-ekonomija je deo jednaine: e-ekonomija= globalizovana ekonomija+ekonomija zasnovanja na znanju pri emu je varijabla u ovoj jednaini, kvalitet. Stoga, to vie insistiramo na kvalitetu, vea e biti integracija e-ekonomije i drutva. Pre svega moramo da ulaemo u ljude koji iznad svega poseduju znanje. Za sve ovo potrebna je strukturalna reforma naih trinih sistema.

Dakle, moe zakljuiti da je u e-ekonomiji informacija vana za svaku fazu ekonomske aktivnosti. Takva ekonomija stvorena je kao proizvod znanja, informacija i komunikacija. Informacione aktivnosti u elektronskoj ekonomiji karakterie:

Trite za informacije - unapreenje znanja i distribucija industrijskih informacija;

Informacije na tritu - inforamcioni menadment, marketing, berza i dr.; Prodaja u virtualnim prodavnicama, pruanje usluga; Unapreenje informacione infrastrukture ukljuujui: obradu podataka i telekomunikacije; Podravanje informacionih aktivnosti.ELEKTRONSKA TRGOVINA

Pojam i definisanje

Veina ljudi o elektronskoj trgovini misli kao o online kupovini. Ovo se obino naziva e-komerc tipa potroa-prodavac (consumer-to-business, t.j. C2B). Ovo je tradicionalna prodaja na malo, ili storefront tip poslovanja. Pod pojmom elektronske trgovine najee se podrazumeva upravljanje trgovinom roba i usluga, uz pomo telekomunikacionih i telekomunikaciono baziranih alatki, odnosno obavljanje razliitih poslovnih transakcija, uz upotrebu Interneta kao aktivnog medija.

Sa irenjem primena Interneta razvijaju se ideje a ubrzo i praksa njegove masovne primene u elektronskoj trgovini, to treba shvatiti kao ozbiljan ekonomski fenomen. U prilog tome, govori i injenica da promet robe i usluga, na ovaj modernizovan nain, u svetu 2000. godine dostie nivo od 377 milijardi dolara, dok je ve za 2002. projektovan nivo od 1.234 milijarde dolara (prema istraivanju Active Media Research-a, 2000). Brojke koje svakodnevno pristiu svedoe o intenzivnom razvoju elektronske trgovine. Svet ne miruje pa tehnoloke inovacije stavljaju pred svren in uesnike u poslovnom lancu, od proizvoaa do prodavaca i isporui oca krajnjem potroau - ili se prilagoditi i ukljuiti se u savremene tokove, ili rizikovati skoru propast.

Elektronsko trite prua jednake anse svima da se predstave. Ovo trite je ogromno budui da zapadne navode broj od vie od 300 miIiona korisnika Interneta, od kojih se najvei deo upravo nalazi u zemljama sa najviim standardom, gde se u elektronskoj trgovini najdalje otilo. Koncept elektronske trgovine, sa svim svojim elementima kompjuterske i telekomunikacione tehnologije, podrazumeva bre i efikasnije obavljanje razliitih poslovnih transakcija.

Znaaj elektronske trgovine

Sa stanovita ekonomske efikasnosti privrede, razvoj elektronske trgovine je jedan od kljunih faktora ekonomskog razvoja svake zemlje. Elektronska trgovina otvara i afirmie tzv. bespapirno ("paperless") poslovanje. Meutim, tradicionalno poslovanje u papirnom obliku ostaje i dalje i to ak i u najrazvijenijim zemljama. Ipak, ono je sve manje prisutno jer je elektronsko poslovanje donelo brojne prednosti.

Ekonomske transakcije se danas uz upotrebu tehnologije daleko lake obavljaju. Uz upotrebu tehnologije bitna je i poslovna strategija, posmatranje zahteva i potreba korisnika, postupak naruivanja, isplate i naplate. Meutim, elektronska trgovina nije liena i odreenih tekoa. S jedne strane, konkurencija u elektronskom biznisu je ogromna, a stope profita niske. Firma koja se odlui na elektronsko poslovanje, nalazi se pred nizom izazova i rizika.

Jedna od glavnih prepreka je to to "mrea Interneta sama po sebi ne obezbeuje potrebne uslove za bezbednu komunikaciju i elektronsko poslovanje. Potrebno je obezbediti sigurnost izborom odgovarajucih tehnologija, metoda i reenja, te ih povezati u celinu, tako da sigurnost komunikacija preko Interneta bude najvea". Kljuni problemi koji su povezani sa bezbednou poslovanja preko Interneta su:

. obezbeivanje sigurnog prenosa podataka,

. dokazivanje istovetnosti osobe koja posluje preko Interneta odnosno autentikacija,

. nadzor dostupa do informacijskih izvora s obzirom na prava korisnika odnosno autorizacija,

. fiziko osiguravanje kompjuterskog sistema.

Takoe, razvoj mrenih reenja zahteva iroku paletu strunjaka kao to su:grafiki dizajneri, programeri, strunjaci za mrenu sigurnost i drugi. Moderna reenja koja poveavaju efikasnost trinog poslovanja su:

. savetovanje i zasnivanje reenja na podruju Intraneta, ekstraneta, mrenih aplikacija, mrenih sistema, sigurnosti i skladita podataka,

. savetovanje na podruju Interneta,

. pretvaranje programskih reenja ili poslovnih procesa u nove okoline,

. instaliranje novih i odravanje postojeih programa.

Ovakav vid prometa robe i usluga je najvie uzeo maha u visokorazvijenim zemljama, sa tendencijom porasta trgovine i van granica tih zemalja. Oigledno je da obim svetske trgovine elektronskim putem, preko globalne mree Interneta, je u stalnom usponu. Stoga, mnogo je vie prednosti koje donosi elektronska trgovina, pa je ona od ogromnog znaaja za savremenu ekonomiju.

Faze razvoja

ASC X12 standardJo 1968. godine, pojavom EDI standarda omogueno je raznim kompanijama obavljanje elektronskog poslovanja meu sobom. Ali nije bilo ikakve garancije da EDI format korien za transakcije sa kompanijom A, moe biti koriten za transakcije sa kompanijom B. Tek je 1984. godine ustanovljen ASC X12 standard kao pouzdano sredstvo za obraivanje velikog broja transakcija. Taj dogaaj nije bio u sreditu interesovanja, ali je ostao kao kljuni momenat koji je obuzdao mogui haos u elektronskoj trgovini.

Netscape

Oktobra 1994. stie novija verzija Netscape browsera, koju su napravili Andreessen i Jim Clark i koja se mogla skinuti sa neta. Jednim potezom postignut je dupli efekat, Netscape je proirio pristup elektronskoj trgovini i napravio presedan tako to je program stavio na raspolaganje svima koji imaju kompjuter i modem da ga besplatno (download) skinu sa njihovog servera. "Tehnoloka prepreka bila je prilino visoka za nekog ko je samo eleo da se ukljui na mreu i obavlja poslove", rekao je Greg Konezny, vii analitiar u US Bankcorp Piper Jaffray. "Da biste poslovali preko neta trebalo bi da ste kompjuterski programer. A Netscape browser je to svakome prilino olakao".

Daljiim napretkom u razvoju kompjuterske tehnologije i informatikih standarda, javljaju se i prvi oblici elektronske trgovine uslugama.

Elektronsko poslovanje danas ukljuuje tri osnovna modela poslovanja:

. B2B (Business - to - Business),

. B2C (Business - to - Consumer), i

. B2E (Business - to - Employee).

Ovako integrisan sistem pedstavlja najekonominije okruenje za prezentaciju i plasman roba i usluga.

B2B (Business-to-Business) model elektronskog poslovanja predstavlja poslovanje izmeu preduzea, tj. razmenu proizvoda, usluga ili informacija sa drugim firmama iz okruenja. B2B predstavlja najraniji model elektronske trgovine. Razvoj B2B modela moemo podeliti na tri faze: EDI, osnovni B2B e-commerce i Electronic Marketplaces (eMarkets).

a) Poetak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI sistema. Pre pojave EDI sistema, velikim ulaganjima u informacione tehnologije, kompanije su postigle znaajan stepen automatizacije internog poslovanja. Meutim, njihova komunikacija sa poslovnim okruenjem obavljana je i dalje klasinim putem. Naruivanje robe ili usluga podrazumevalo je da se nakon kreiranja u sopstvenom informacionom sistemu narubenice, ili rauni tampaju i alju potom poslovnim partnerima. Kada kupac ili dobavlja, primi dokumentaciju ona se u veini sluajeva ponovo runo prekucava i unosi u njihov IS. Pri tome, uvek postoji mogunost da se pojave greke prilikom prekucavanja, da se dokument izgubi ili bude oteen u transportu. Potrebno je bilo da se eliminiu svi nedostaci komunikacije klasinim sredstvima, pa je reenje pronaeno u uvoenju EDI sistema koji predstavljaju prvi vid B2B elektronskog poslovanja. EDI (Electronic Data Interchange) - elektronska razmena podataka se najee definie kao: razmena struktuiranih poslovnih podataka izmeu raunara zasebnih firmi, izvrena bez manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne dokumente. Treba istai da je upotreba EDI esta pojava u sluajevima elektonskog poslovanja koji dakle, nisu elektronska trgovina. To su npr. registracija i proces registrovanja, upis studenata na studije i sudska administracija.

Pojavom Interneta i njegovom sve masovnijom primenom dolazi do pojave novih oblika B2B poslovanja.

b) Klasini B2B e-commerce sajtovi su u poetku bili postavljani od strane velikih kompanija - snabdevaa, koje su putem Interneta omoguile naruivanje i prodaju svojih proizvoda i usluga velikom broju svojih distributera i kupaca. Meutim, kupac je i u ovom modelu saradnje ostao uskraen za mogunost pristupa agregiranoj ponudi proizvoda i usluga iz oblasti njegovog interesovanja. Upravo to je i razlog daljeg razvoja B2B koncepta poslovanja.

c) E-marketplaces predstavljaju novi vid on-line posrednika koji na jednom mestu efikasno predstavlja agregiranu ponudu i tranju. Ovaj model prua kupcima nie trokove nabavke uz mogunost kontakta sa novim dobavljaima, a isto tako i dobavljaima nie trokove prodaje uz mogunost kontakta sa novim kupcima.

Postoji vie razliitih modela eMarkets-a u zavisnosti od toga ko ih je organizovao. Tako razlikujemo E-marketplaces organizovane od strane:

. jednog ili vie velikih kupaca (Buyers-Driven eMarketplaces),

. industrijskih giganata, koji U ovom nainu poslovanja vide mogunost poveanja efikasnosti lanca snabdevanja uz istovremeno znaajno smanjenje trokova,

. jednog ili vie velikih snabdevaa (Suppliers-Driven eMarketplaces), ili

. neutralne tree strane (npr.privredne komore).

Analitiari predviaju da e obim B2B poslovanja do 2004.godine biti li rasponu od 1500 do 2500 milijardi dolara. Istovremeno se predvia da e se do 2003.godine vie od polovine ovih B2B transakcija ostvariti u okviru E-Marketplaces elektronskih trita. B2B eMarkets nisu samo trenutni trend ve jedan od moguih dominantnih modela poslovanja u budunosti.

Preostala dva modela elektronske trgovine jesu B2C i B2E modeli.

B2C (Business to Consumer) model podrazumeva poslovanje preduzea sa krajnjim korisnicima. Za razliku od B2C trgovine, B2B povezuje sve uesnike u poslovnom procesu koji prethode krajnjem korisniku dobavljae, posrednike, distributere. Iako je B2C najaktivniji segment trgovine preko Interneta - prodaja roba i usluga krajnjem potroau, najvei profit u SAD ostvaruje se B2B modelom e-trgovine (sl.1).

slika 1

Elektronska B2C trgovina se najee odvija preko specijalizovanih Internet prodavnica, tzv. On-line Shopova. Ovakva prodavnica je otvorena za svakoga ko ima pristup Internetu. To omoguava kompanijama u zaetku da u rekordnom roku prikau sebe kao ozbiljnog konkurenta i ve dobro pozicioniranim kompanijama na tritu. On-line prodavnice omoguavaju kupcu da kupuje iz cele proizvodne linije i dobija brze informacije o proizvodima i uslugama koji se prodaju preko Interneta. Ponueni su detaljni opisi proizvoda i usluga, dijagrami, ilustracije, cene i informacije o isporuci. Ovakva prodavnica prua mogunost bolje ilustracije proizvoda i usluga jer moe virtuelno da prikae svaku njihovu prednost i odliku, mnogo potpunije nego to bi se to moglo uiniti telefonom ili tampanim katalozima. Firme koje ne koriste mogunost elektronskog poslovanja liavaju se neposrednog dodira s kupcima i time konkurenciji obezbeuju prednost. "Pritiskom na taster kupac se obavetava, poruuje, proverava raun i dobija izvetaje bez zakanjenja. Pristup je omoguen 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Iz komfora svoje kue ili kancelarije roba ili usluga se moe traiti, razgledati, kupiti a da se uopte ne napusti sopstveni prostor".

B2E (business to employer) model obezbeuje integraciju internog i eksternog segmenta poslovanja, odnosno B2B i B2C modela, u cilju poveanja obima ili kvaliteta elektronske trgovine uslugama.

Neke alatke e-trgovine

Server elektronske trgovine:Najbolje se moe definisati kao Web software koji obavlja neke od najvanijih funkcija kao to su: online izlog i prikaz proizvoda, online naraivanje i upravljanje zalihama. Software radi povezano sa, online sistemima koji vre obrade plaanja. Prve trgovinske servere razvili su IBM, Netscape i Open Market. Kasnije su kompanije kao to su iCat, Inex, Microsoft, Connect, Oracle, Viaweb takoe razvili tgovinske servere.

Dobar primer trgovinskog servera je npr. "Microsoft Sile Server Commerce Edition" koji je najbolji za B2C Poslovanje-prema-Potroau aplikacije. Zajedno sa "Microsoft Internet Information Server", koristi dinamine Web stranice putem ASP (Active Server Pages) i CGI (Common Gateway Interface) za povezivanje sa unutranjim bazama podataka preko Open Database Connectivity i "Microsoft SQL Servera" .

Sistemi plaanja, u elektronskoj trgovini

Tri metoda plaanja koji su u najeoj upotrebi su procesi u kojima se koriste modeli kao to su debit/kreditne kartice, elektronska sredstva tj digitalni ekovi i digitalni ke.

. Dodaci browsera poznati kao elektronski novanici, predstavljaju identif1kovane kupce pokazujui njihove podatke sa kreditnih kartica i digitalnih sredstava, i oni mogu slobodno da se koriste zbog proizvoaa browsera i sajtova koji koriste prednosti tih dodataka (Plug ins).

. Digitalni ke je sistem plaanja koji omoguava digitalni prenos izvetaja o sredstvima sa jednog kompjutera na drugi. Kao serijski brojevi na pravim novanicama brojevi digitalnog kea su jedisnstveni identif1katori koji potvruju da taj novac zaista vredi navedeni iznos, koji je izdala banka uesnica i koji predstavlja naznaenu sumu pravog novca. Njegova najbitnija osobina je da je anoniman kao i pravi novac i moe da se ponovo upotrebi u poslovnim transakcijama za razliku od kreditnih kartica.

Procesorske aplikacije za plaanje u elektronskoj trgovini

Ove aplikacije dmoguuju trasakcije, verifikacije kao i ifriranu bezbednost. Obino su integrisane u pozadinske aplikacije (nedostupne korisnicima) sa direktnom vezom/linkom sa autorizacionim sistemom za kreditne kartice. Prodavci procesorskih aplikacija za plaanje su: Cybercash, CyberSource, IBM, IC Verify i Veriphone.

Tehnoloki standardi elektronske trgovine

Pored osnovnog niza standarda koji su osnova Interneta, elektronska trgovina koristi nekoliko sopstvenih standarda od kojih se veina odnosi i primenjuje u transakcijama poslovanja prema poslovanju (B2B)

Bank Internet Payment Systems (BPIS), Bankarski Internet sistem plaanja predstavlja udrueni napor u kojem su uestvovale najvee amerike banke, vladine agencije i visoko razvijene firme.

Electronic Data Interchange (EDI) Elektronska Razmena Podataka, kreirala ga je amerika vlada ranih 1970-ih godina a sada ga koristi 95% od hiljadu najuspenijih kompanija (1000 Fortune). EDI je uobiajena struktura dokumenta dizajnirana za velike organizacije radi prenoenja standardizovanih podataka preko privatnih mrea. Kao to je ve pomenuto, EDI nalazi primenu i na web sajtovima korporacija.

Open Buying on the Internet (OBI) Otvoreno Kupovanje na Internetu: Ovaj standard, koji je kreirao Internet okrugli sto za kupovinu, treba da osigura da svi raznovrsni sistemi elektronske trgovine "razgovaraju" jedni sa drugima. OBI je puten u rad od OBI konzorcijuma, podravaju vodee tehnoloke kompnije kao to su ACTRA, InteliSys, Microsoft, Open Market, Orade.

The Open Trading Protocol (OTP) Protokol o otvorenoj trgovini: OTP ima za cilj standardizaciju raznih aktivnosti vezanih za plaanja, ukljuujui kupoprodajne ugovore, priznanice o kupovini i plaanju. Kreiran je kao standard konkurentan standardu OBI od strane grupe kompanija ukljuujui AT&T, CyberCash, Hitachi, IBM, Orade, Sun Microsystems i British Telecom.

The Open Profiling Standard (OPS) Otvoreni standard profila: Standard koji podravaju Microsoft i Fire fly, OPS doputa korisnicima da kreiraju personalni profil preferencija i interesa koji oni ele da primenjuju zajedno sa trgovcima. Ideja koja stoji iza toga jeste pomo potroaima za zatitu njihove privatnosti ali bez odbacivanja online sakupljanja marketinkih podataka.

Secure Sockets Layer (SSL) Sloj bezbednog kontakta: Ovaj protokol zamiljen je da obezbedi bezbedno povezivanje na server. SSL koristi javni klju za ifrovanje koji je jedan od najjaih metoda ifrovanja u okruenju radi zatite podataka dok putuju Internetom. SSL je kreiran od strane Netscape-a ali sada je dostupan za upotrebu bez plaanja nadoknade Netscape-u. Secure Electronic Transactions (SET) Bezbedne Elektronske Transakcije: SET ifrira brojeve kreditnih kartica uskladitene na serverima trgovaca. Ovaj standard koji su kreirati Visa i MasterCard, uiva iroku podrku u bankarskim krugovima. Prve trgovine omoguene putem SET-a testirane su u Aziji.Iskustva u svetu

Elektronska trgovina, poev od 1998. godine, ima ubrzano irenje u razvijenim zemljama. Zemlje u razvoju za sada zaostaju za razvijenim, ali pokazuju tendenciju skorijeg prelaska na ovaj vid trgovine. Prema nekim analizama e- Marketer-a, podaci pokazuju da prihod od elektronske trgovine u svetu je 1999. iznosio 98,40 milijardi USD, u 2000.godini 233,40 milijardi USD i u 2001.godini 443,89 milijardi USD. Ipak, mnogi izvori navode vee brojke. Na slici 2 prikazan je dijagram procene Gartner Group istraivanja.

Slika 2

Procenjuje se da oko 50% firmi u SAD i oko 35% firmi iz zemalja Evropske Unije ve koristi elektronsko poslovanje. Analitiari predviaju da e prihodi od elektronske trgovine u 2002.godini dostii cifru od 805,08 milijardi USD, a ve 2003.godine 1442,78 milijardi USD. Dakle, razvoj elektronskog trgovine e se odvijati jo brim tempom i sa jo veim finansijskim obimom.

Razvoj elektronskog poslovanja dovodi do pojave novog modela firme u kojoj se najvei deo poslova obavlja preko Interneta/Intraneta. Ove firme Internet ne koriste samo kao tehnoloku infrastrukturu ve i kao organizacionu i poslovnu formu novog modela poslovanja. Na mrei su prisutni ponuai, distributeri, snabdevai i svi ostali uesnici poslovanja. Novi model firme se prihvata jer doprinosi konkurentnosti i profitabilnosti.

Pravno regulisanje

Kako je e-trgovina poela da uzima maha javile su se inicijative i uoile potrebe da se osnovni pojmovi, procedure, integritet poruke, verodostojnost potpisa, sigurnost poslovanja i niz drugih pitanja jedinstveno reguliu.

Otvaraju se brojna pravna pitanja vezna za regulisanje elektronskog potpisa, kvaliteta proizvoda i usluga, zatitu potroaa i intelektualne svojine, ali i borbu protiv kompjuterskog kriminala. Evropska inicijativa o elektronskoj trgovini

Evropska inicijativa o elektronskoj trgovini treba da omogui razvoj tog naina trgovine, koja je u Uniji promovisana uvodjenjem jedinstvene valute evra.

U jednom delu tog dokumenta se ukazuje da visoke carine na terlekomunkacione usluge predstavljaju najveu prepreku razvoju elektronske trgovine i da bi se to spreilo pristupilo se liberalizaciji telekomunikacija u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i postizanjem medjunarodnih sporazuma o ukidanju carina (ITA) i necarinskih barijera (MRA).

Da bi se stvorio povoljni pravni okvir za odvijanje i razvoj elektronske trgovine, istie se potreba razvoja tehnologije zatite (digitalni potpisi, digitalni sertifikati i sigurni sistem plaanja). Moraju se, takodje, izbei pravne nedoslednosti i obezbediti jedinstven pravni okvir na nivou Unije od osnivanja preduzea, obavljanja elektronske trgovine, sklapanja Ugovora do plaanja.

ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Primena informacione i komunikacionih tehnologija u ekonomiji dovela je, i jo uvek dovodi, do strukturalnih promena mnogih segmenata ekonomije, ije dejstvo tek treba izraajnije da se oseti. ICTu elektronskoj trgovini obezbeuju veu efikasnost poslovanja, fleksibilniji nastup preduzea na tritu, jau povezanost prodavaca i kupaca, ubrzanje transakcionih operacija, smanjenje trokova poslovanja, uveanje profita, itd.

U poslednjih nekoliko godina uvedene su ogromne izmene u nainu poslovanja kompanija, prodaji roba i usluga i u komuniciranju sa dobavljaima i kupcima. Male elektronske zajednice stupaju na trite sa inovativnim nainima prodaje svojih roba i usluga. Ovo je vreme znaajnih mogunosti za ona poslovanja koja obuzdavaju mo novog trita, odnosno elektronske trgovine, one kompanije koje podcenjuju njenu mo mogu zaostaci dok ostale kompanije bujaju u novom okruenju. Elektronska trgovina e igrati veoma veliku ulogu u nainu na koji vode svoje poslovanje male, srednje i velike kompanije bilo sa svojim potroaima, ostalim poslovnim subjektima ili sa oboma. Veoma je vano u ranoj fazi razumeti trite elektronske trgovine. Sada je takoe vreme za preduzetnike i male privrednike da se takmie na istom polju kao velike korporacije.

U elektronskoj zajednici nedostatak nekretnine nije neki nedostatak. Ne posedovanje velikih resursa kao to su zaposleni i kapital, ne predstavlja neku smetnju. Ideje, inovacije i motivisanost vode napred. Veina kompanija sa najuspenijom prodajom putem elektronske trgovine mlae su od pet godina. Mo elektronske trgovine upravo lei u injenici da kada jednom uradite neto kako valja to vam se viestruko isplati.

LITERATURA

http://www.elsop.com/wrc/intfund.htmhttp://europa.eu.int/comm/enterprise/events/e-economy/index.htmGoldhaber, Michael H. http://www.firstmonday.dk/issues/issue2_4/goldhaber/

Kelly, Kevin. 1998. New Rules for the New Economy, New York: Viking Penguin

KPMG, 1998, Electronic Commerce: Research Report 1998. KPMG Management

ConsultingMERRILL LYNCH. Benchmarking the New Economy. Report, 2000. Merrill Lynch, LondonMr Predrag Radovanovi, http:www.e-trgovina.co.yu/tehnologije/kriptografijaTapscott, Don (1995), Digital Economy. Promise and peril in the age of networked intelligence. McGrw-HillTere' ParnelI, Christopher Null. Administriranje mree. Kompjuter biblioteka, Beograd 2000. godine.www.maturski.org HYPERLINK "http://www.dontapscott.com/" Tapscott, Don (1995). Digital Economy. Promise and peril in the age of networked intelligence. McGrw-Hill.

HYPERLINK "http://europa.eu.int/comm/enterprise/events/e-economy/index.htm" http://europa.eu.int/comm/enterprise/events/e-economy/index.htm

Mr Predrag Radovanovi, http:www.e-trgovina.co.yu/tehnologije/kriptografija

Tere' ParnelI, Christopher Null. Administriranje mree. Kompjuter biblioteka, Beograd 2000. godine.

www.e-trgovina.co.yu

http://www.elsop.com/wrc/intfund.htm

_1116017072.xlsChart1

74708

19430

18179

1111317

1999

2003

Milijardi USD

Ostvareni profit od e-trgovine po regionima

111

Sheet1

741918111

7084301791,317

SADEvropaOstali regioniUkupno u svetu

Sheet1

00

00

00

00

1999

2003

Milijardi USD

Ostvareni profit od e-trgovine po regionima

111

Sheet2

Sheet3