2

Microsoft ţeli da pomogne da se osmisle dugoročni

modeli primene savremenih sredstava informacionih i

komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i

podrţava projekte koji pomaţu osavremenjavanje školske

računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte

koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nas-

tavnika i učenika, projekte koji pruţaju pomoć stručnom

usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih pro-

grama, projekte za primenu savremenih metoda učenja,

saradnju nastavnika u mreţnom okruţenju i druge projek-

te koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u

oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program

Partner u učenju na globalnom nivou pruţa pomoć nasta-

vnicima u stručnom usavršavanju i pomaţe saradnju među

nastavnicima radi unapređenja nastave i procesa učenja.

Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je

posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju

i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika.

Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je

besplatan i izlazi mesečno.

Sadržaj:

Urednik:

Sneţana Popović

Autori:

Duša Zoranović

Katarina Milanović

Marina Petrović

Miloš Milosavljević

Mirjana Trkulja

Smiljana Grujić

Sneţana Popović

Mala škola programiranja C# (16)

Rad sa bazama podataka

3

Izrada Web stranica (11)

CSS stilovi

6

"Kreativna škola" 9

Recite "DA" blogu u nastavi 12

Programski dodaci za MS Office 2007 17

Nastavnički materijali

Podrška za umrežene računare

20

Materijal za učenike

Podrška za umrežene računare

22

3

U prethodnom nastavku serijala smo se pozabavili teoret-

skim delom pristupa podacima pomoću ADO.NET tehnolo-

gije. U ovom nastavku ćemo naučeno iskoristiti u primeru i

tako teoriju preneti u praktični primer.

Ţelimo da napravimo C# aplikaciju u kojoj korisnik moţe

da unese SQL SELECT upit, potom klikne na dugme i na

kraju vidi rezultat – redove i kolone ovog upita. Da bi ovo

uradili potrebno je kao i do sada da u direktorijumu

C:\baza imate kopiju Access baze podataka Nwind.mdb.

Ovu bazu smo koristili ranije i preporučujem čitaocima da

pročitaju prethodne nastavke u vezi ove baze i SQL

SELECT upita.

Korisnički interfejs aplikacije je jednostavan i njen krajnji

izgled je prikazan na sledećoj slici:

Osim poznatih kontrola (TextBox i Button) upoznaćemo

još jednu – DataGridView. U pitanju je veoma moćna

kontrola koja je sposobna da prikaţe sadrţaj tabele u

DataSet objektu. Da se podsetimo, DataSet objekat čuva

jedan ili više Table objekata u memoriji. Svaki Table obje-

kat je matrica sastavljena od redova i kolona i čuva rezul-

tat jednog SELECT upita. U ovom primeru ćemo imati

samo jedan Table objekat u DataSet-u koji će čuvati rezul-

tat SELECT upita upisanog u TextBox kontrolu.

DataGridView kontrolu ćemo iskoristiti za prikaz sadrţaja

ove tabele.

Svaki put kada ţelite da zadate SELECT upit bazi podataka

procedure je ista. Na sledećem dijagramu je prikazan redo-

sled kreiranja objekta, njihove veze i ključna svojstva sva-

kog od njih:

Potrebno je ispoštovati redosled rada sa objektima i kao

rezultat poslednje – Fill metode dobijamo popunjeni

DataSet objekat koga moţemo prikazati korisniku pomoću

DataGridView ili neke druge kontrole.

Pokrenite Microsoft C# Express Edition, kreirajte nov proje-

kat tipa Windows Application i na inicijalnu formu postavite

sledeće kontrole:

TextBox – postavite svojstvo MultiLine na True,

kako bi korisnik mogao da otkuca SQL SELECT upit u

više redova. U skladu sa ovim postavite i svojstvo

ScrollBars na Vertical. Inicijalno ime kontrole ćemo

zadrţati – textBox1

Button – postavite svojstvo Text na Start i takođe

ostavite inicijalno ime kontrole na button1

DataGridView – postavite je tako da zauzima veći

deo forme. Takođe ţelimo da kontrola prati izmene

dimenzija forme što se postiţe postavljanjem

Anchor svojstva. Kontrolu treba privezati (eng.

Anchor) na sve četiri strane, čime se automatski

odrţava isto rastojanje od ivica forme.

Mala škola programiranja C# (16)

Rad sa bazama podataka

4

Na kraju naša forma treba da izgleda ovako:

Klikom na dugme "Start" se izvršava sve, od postavljanja

konekcije do vezivanja podataka na DataGridView kontro-

lu.

Uradite dupli klik na dugme i pre nego što krenemo sa

pisanjem koda, zgodno je (ne i neophodno) dodati jednu

using direktivu kako bi sebi skratili pisanje. Na vrhu pro-

zora za pisanje koda ćete uočiti nekoliko postojećih using

direktiva, a potrebno je dodati još jednu:

using System;

using System.Collections.Generic;

using System.ComponentModel;

using System.Data;

using System.Drawing;

using System.Text;

using System.Windows.Forms;

using System.Data.OleDb;

Vraćamo se na button1_Click događaj i po redu kako je

prikazano na prethodnom dijagramu pišemo kod:

Konekcija:

OleDbConnection Konekcija = new OleDbConnection();

Konekcija.ConnectionString =

@"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source =

C:\baza\Nwind.mdb";

Ovde pažljivo upišite vrednost svojstva ConnectionString.

Velika i mala slova nisu bitna, ali razmak u parametru

Data Source jeste bitan.

Komanda:

OleDbCommand Komanda = new OleDbCommand();

Komanda.Connection = Konekcija;

Komanda.CommandText =textBox1.Text;

Tekst ukucan u kontrolu textBox1 koristimo za

CommandText svojstvo komande, tako da to mora biti

validan SQL SELECT upit.

DataSet:

DataSet Ds = new DataSet();

Ovde radimo samo instanciranje objekta Ds na osnovu

DataSet klase.

DataAdapter:

OleDbDataAdapter Da = new OleDbDataAdapter();

Da.SelectCommand = Komanda;

Instanciranje Da objekta na osnovu OleDbDataAdapter

klase.

Punjenje DataSet-a:

Da.Fill(Ds);

Koristimo Fill metodu OleDbDataAdapter klase za

"punjenje" DataSet-a.

Ove metoda zapravo pokreće SelectCommand komandu,

koja dalje otvara konekciju i bazi prosleđuje upit. Rezultat

ovog upita se prosleđuje DataSet-u koji pravi jednu ili više

tabela.

Prikaz sadržaja prve tabele DataSet-a u DataGridView1

kontroli:

DataGridView1.DataSource = Ds.Tables[0];

Svojstvo DataSource, kao što možete pretpostaviti iz nazi-

va, pokazuje koji je izvor podataka koje treba prikazati u

kontroli. U ovom primeru, izvor podataka je prvi (i jedina)

tabela u DataSet-u koji ima index 0 (Ds.Tables[0]).

5

Kompletan kod za click događaj dugmeta:

OleDbConnection Konekcija = new OleDbConnection();

K o n e k c i j a . C o n n e c t i o n S t r i n g =

@"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Sour-

ce=C:\baza\Nwind.mdb";

OleDbCommand Komanda = new OleDbCommand();

Komanda.Connection = Konekcija;

Komanda.CommandText =textBox1.Text;

DataSet Ds = new DataSet();

OleDbDataAdapter Da = new OleDbDataAdapter();

Da.SelectCommand = Komanda;

Da.Fill(Ds);

DataGridView1.DataSource = Ds.Tables[0];

Vreme je da pokrenemo primer. U textBox1 ukucajte sle-

deći upit:

SELECT * FROM Customers

(Customers je tabela u nwind.mdb bazi)

I kliknite na dugme Start.

Ako ste sve tačno ukucali, treba da dobijete sledeće:

Primetićete da se DataGridView kontrola automatski

podesila (redovi i kolone), zavisno od podataka koje treba

da prikaţe (DataSource svojstvo).

Pokušajte sledeći upit:

SELECT ProductName, UnitPrice FROM Products ORDER

BY ProductName

(Prikaži naziv i cenu proizvoda iz tabele Products i sortiraj

po nazivu proizvoda).

Za dalje vežbanje:

Otvorite bazu podataka Nwind.mdb u Microsoft Access

aplikaciji i analizirajte njen sadrţaj. Ako ne posedujete

Access aplikaciju – mala pomoć: neke od tabela sa kojima

moţete da veţbate su: Customers, Orders, Products,

Categories, Suppliers i druge.

U sledećem nastavku ćemo se detaljnije pozabaviti tehno-

logijom za vezivanje podataka (eng. Data Binding).

6

U ovom broju časopisa govorićemo kako se pomoću CSS

stilova (Cascading Style Sheets) moţe podešavati i kontro-

lisati izgled Web strana.

Do sada nismo mnogo govorili o uređivanju Web strana,

pri čemu mislimo na podešavanje boja pozadine, tipa i

veličine slova, izgleda linkova, tabela i ostalih elemenata.

Sa dobrim razlogom, jer ako za uređivanje koristimo sta-

ndardne atribute tagova, potrebno je podešavati svaki

element na svakoj strani.

Srećom, postoji CSS, koji omogućava definisanje fontova,

boja, margina, linija, visine, širine, slike pozadina eleme-

nata, pozicioniranje i još mnogo toga.

Šta je CSS?

CSS predstavlja jednostavan, ali veoma moćan jezik pomo-

ću kojeg moţete dodati stil vašim Web stranama, odnosno

definisati način na koji će njihov sadrţaj biti prezentovan.

CSS moţe biti dodat direktno u HTML elemente, u <head>

deo Web dokumenta, ili se moţe nalaziti u posebnom

dokumentu.

CSS sadrţi definicije stilova koji se primenjuju na elemente

HTML dokumenta.

CSS stilovi definišu kako će elementi biti prikazani i gde

će biti pozicionirani u okviru HTML dokumenta.

CSS predstavlja veoma vaţan deo razvoja Web lokacija.

Zašto koristiti CSS?

Neki od razloga zašto biste koristili CSS kod izrade vaših

Web strana su:

Lakoća korišćenja: jedan CSS dokument moţe kontrolisati

izgled više HTML strana. Da bi se promenio njihov izgled,

potrebno je promeniti samo CSS, a ne svaku pojedinačnu

stranu.

Manja veličina: CSS omogućava da se potpuno uklone svi

tagovi i svi atributi koji definišu izgled Web strana ( vred-

nosti za širinu, visinu, fontove, boje, slike pozadine), što

smanjuje veličinu Web strana.

Veća kontrola: CSS dozvoljava kontrolu izgleda strana

pomoću svojstava kao što su: capitalize, uppercase,

lowercase, text-decoration, letter-spacing, word-spacing,

text-indent, i line-height. CSS takođe moţe biti korišćen za

dodavanje margina, okvira, razmaka između elemenata,

boja pozadine i slika u bilo koji HTML element.

Primena kod različitih medija: CSS moţe biti kreiran za raz-

ličite medije (različiti Web čitači, štampači, projektori), bez

menjanja sadrţaja ili strukture dokumenta.

Da li postoji razlika između HTML i CSS?

HTML se koristi da definiše strukturu Web dokumenta.

CSS omogućava formatiranje definisane strukture Web

dokumenta.

Osnovna CSS sintaksa

Ukoliko bismo hteli da pozadina naše Web stane bude sivo

-srebrne boje, korišćenjem HTML jezika uradili bismo to na

sledeći način:

<body bgcolor="#c0c0c0 ">

Pomoću CSS jezika napisaćemo slično:

body {background-color: #c0c0c0;}

Kao što moţete videti, CSS kod je sličan HTML kodu.

Na osnovu prethodnog primera, moţemo definisati osnove

CSS modela.

CSS je predstavljen kao skup pravila, koja se pišu na

sledeći način:

selektor

{

atribut1: vrednost1;

atribut2: vrednost2;

}

Selektor moţe biti HTML element, stil klasa, kao i pseudo

klasa ili pseudo element.

U našem primeru, selektor je HTML element <body>, dok

je atribut background-color sa vrednošću #c0c0c0

(heksadecimalna oznaka za srebrnu boju).

Dodavanje CSS u HTML stranu

CSS stil se moţe dodati u Web stranu korišćenjem sledećih

načina:

1. inline (definicija stila se vezuje za pojedinačni HTML

element preko HTML atributa style)

Izrada Web stranica (11)

CSS stilovi

7

<html>

<head>

<title>Primer za inline CSS stil</title>

</head>

<body style="background-color: #c0c0c0;">

<p>Ova strana ima sivu pozadinu.</p>

</body>

</html>

2. ugrađivanjem (interni stil - definicije stilova su sas-

tavni deo HTML dokumenta, dodaju se u <head>

deo dokumenta pomoću taga <style>)

<html>

<head>

<title>Primer za ugrađivanje CSS stila</title>

<style type="text/css">

body {background-color: #c0c0c0;}

</style>

</head>

<body>

<p>Strana sa sivom bojom pozadine.</p>

</body>

</html>

3. povezivanjem (eksterni stil - definicije stilova su u

odvojenom CSS dokumentu)

<html>

<head>

<title>Primer povezivanja eksternog CSS-a

</title>

<link rel="stylesheet" type="text/css"

href="stil.css" />

</head>

<body>

</body>

</html>

Navedeni načini za kreiranje stila mogu biti istovremeno

definisani za jednu Web stranu i (ili) njene pojedinačne

elemente. U tom slučaju, kreira se novi "virtuelni" stil, koji

se primenjuje sledećim redosledom:

1. eksterni

2. interni

3. inline

Način primene je kaskadni: stil na niţem nivou prekriće stil

na višem nivou, odnosno, inline stil ima najveći prioritet,

što znači da će prekriti stil definisan unutar <head> taga, a

stil, definisan unutar <head> taga, prekriće stil definisan u

posebnom CSS dokumentu.

CSS dokument

Detaljnije ćemo se baviti definisanjem stilova Web strane,

korišćenjem posebnog CSS dokumenta.

CSS dokument je tekstualna datoteka sa ekstenzijom .css

koja sadrţi niz CSS pravila. Dodavanje <link> taga u

<head> sekciju Web strane, omogućava formatiranje te

strane na način definisan u CSS dokumentu.

U našem primeru, CSS dokument se zove stil.css. Jedna, ili

više HTML strana, moţe biti povezana sa istim CSS doku-

mentom. Time postiţemo da promena, načinjena u CSS

dokumentu, bude vidljiva na svim stranama, koje za svoje

formatiranje koriste taj CSS dokument. Ako je potrebno

promeniti boju pozadine, na primer na 50 strana, CSS stil u

kome je definisana boja pozadine i koji je povezan sa tim

stranama, će nas spasiti od menjanja svih 50 Web strana.

Da bismo isprobali kreiranje stilova, pomoću Notepad.exe

programa kreirajte dve datoteke: jednu Web stranu

(default.html) i jedan CSS dokument (stil.css).

default.html

<html>

<head>

<title> Izrada Web stranica - Veţba - Povezivanje sa CSS

dokumentom</title>

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/

html;charset=utf-8">

<link rel="stylesheet" type="text/css" href="stil.css" />

</head>

<body>

<h1> Šta je CSS?</h1>

<p> CSS predstavlja veoma moćan jezik pomoću kojeg

moţete dodati stil vašim Web stranama, odnosno definisati

način na koji će njihov sadrţaj biti prezentovan.</p>

<p> CSS je doneo revoluciju u svet Web dizajna. </p>

</body>

</html>

8

stil.css

body {

background-color: #c0c0c0;

}

Smestite oba dokumenta u isti folder, na primer D:\

PIL_Primeri, i potom default.html otvorite u Web čitaču.

Ako ste sve tačno uradili, treba da dobijete sledeće:

CSS atributi

Navešćemo najčešće korišćene CSS atribute:

U nastavku teksta ćemo proširiti naš stil.css dokument,

kako bismo isprobali neke od navedenih CSS atributa.

Opis - primer

definisanje tipa slova

font-family: arial;

definisanje alternativnih slova

font-family: arial, verdana, "times new roman";

veličina slova

font-size: 10px;

iskošeni tekst

font-style: italic;

"običan" tekst

font-style: normal;

podebljani tekst

font-weight: bold;

boja teksta

color: red;

boja pozadine

background-color: pink;

slika kao pozadina

background-image: slika.jpg;

ravnanje teksta

text-align: left;

nazubljivanje paragrafa

text-indent: 18px;

ukrašavanje teksta

text-decoration: underline;

širina elementa

width: 100px;

visina elementa

height: 200px;

podešavanje prostora između okvira jednog elementa i

drugog elementa - margina

margin: 5px;

margin-left: 5;

margin-right: 5px;

margin-top:5px;

margin-bottom:5px;

podešavanje praznine oko sadržaja elementa, ali unutar

njegovog okvira - padding

padding: 3px;

padding-left: 3px;

padding-right: 3px;

padding-top: 3px;

padding-bottom: 3px;

podešavanje okvira elementa

border-style: dotted;

border-width: 2px;

border-color: black;

pozicioniranje elemenata - apsolutno

position: absolute;

top: 50px; right : 100px; bottom : 300px; left : 100px;

pozicioniranje elemenata - relativno

position: relative;

top: 50px; right : 100px; bottom : 300px; left : 100px;

9

Naš zadatak je da tekst na strani bude crne boje, ispisan

slovima tipa Verdana i da veličina slova bude 11 piksela.

Zatim, da tekst u okviru <h1> taga bude crvene boje na

plavoj pozadini, ispisan slovima tipa Arial, veličine 24 pik-

sela. Tekst u pasusima treba da bude poravnat sa obe

strane.

Da bi tekst izlegao baš kako smo poţeleli, potrebno je da

stil.css dokument ima sledeći sadrţaj:

body {

background-color: #c0c0c0;

color: #000000;

font-family: Verdana;

font-size: 11px;

}

h1 {

color: #FF0000;

font-family: Arial;

font-size: 24px;

background-color: #0000FF;

}

p {

text-align: justify;

}

Novi izgled naše default.html strane:

U sledećem broju ćemo zaokruţiti temu o izradi Web stra-

nica opisom dinamičkog HTMLa.

Kada je reč o „ Kreativnoj školi“ postoje najmanje tri razlo-

ga zašto bismo sada ţeleli da govorimo o timskom radu.

1. Jedan od uslova Konkursa je prijavljivanje nastavnika

koji kao TIM kreiraju i realizuju planirane časove.

2. Zahtevi društva a naročito obrazovanja zahtevaju

interdisciplinarni pristup, interakciju različitih sadr-

ţaja, profesionalnih kompetencija stavova i vredno-

sti.

3. Savremene teorije psihologije učenja potrvđuju da

se učenje najefikasnije ostvaruje u interakciji ravnop-

ravnih partnera koji nose različite sposobnosti, zna-

nja i veštine.

Značaj timskog rada najbolje odslikava „zakon značaja i

zakon puzle“ koji glasi:

„JEDAN JE SUVIŠE MALI BROJ ZA POSTIZANJE USPEHA“

„SVI IGRAČI IMAJU MESTO GDE NAJVIŠE DODAJU VRED-

NOSTI“

Suština ovih zakona je da iza sposobnog čoveka su uvek

drugi sposobni ljudi , i da ništa od prave vaţnosti teško da

moţe uraditi jedan čovek sam. (Maksvel,2005).

Timski rad se moţe organizovati u bilo kojoj oblasti ljudske

delatnosti i ne zahteva neke naročite uslove i opremljenost.

Tim nije isto što i grupa pojedinaca koji nešto rade i naj-

češće se pod njim podrazumeva :

zajedničko, sinhronizovano angažovanje stručnjaka raz-

ličitih ili istih profila ili specijalnosti na istom zadatku.

Prednosti timskog rada se danas koriste u gotovo svim

društvenim oblastima. Proizvodnji, medijima, novinarstvu,

vojsci, medicini, projektovanju, obrazovanju.

Svaki član tima ima specifične uloge definisane zajednič-

kom vizijom i sposobnostima potrebnim za rešavanje poje-

dinačnih zadataka koji vode ostvarenju zajedničkog cilja.

Uloge i odgovornosti su u timu podeljene ali članovi tima

pomaţu jedni drugima i daju sugestije za svaki segment ili

fazu procesa rada. To znači da pojedinci unutar tima

međusobno sarađuju, pokazuju empatiju i uvaţavanje za

svakog člana tima.

"Kreativna škola"

10

Da bi tim uspešno funkcionisao podela uloga i odgovorno-

sti treba da bude takva da svako radi ono što najbolje ume

i zna, da to odgovara njegovim sposobnostima, mogućno-

stima i interesovanju. S druge strane podela rada u timu

treba da bude i fleksibilna i da se povremeno redefiniše i

menja. Neko će u timu da ostvaruje kontakte, neko sakup-

lja informacije, neko radi na odrţavanju energije i entuzi-

jazma, neko vodi računa o materijalu, prostoru... Ovo je

vaţno da znaju nastavnici kada organizuju svoje učenike

da uče i rešavaju neke probleme putem timskog rada.

Posle dogovorenog zajedničkog cilja, članovi tima dele

uloge, odgovornosti i definišu pravila rada. Neka pravila

su opšta i odnose se na rad svih timova kao što su: sarad-

ničko ponašanje, uvaţavanje individualnih razlika, informi-

sanje o procesu rada i rezultatima koji se ostvaruju, kon-

sultovanje drugih članova i aktivno slušanje. Neka pravila

rada su specifična za određene timove i oni se definišu na

početku rada. Vaţno je da u donošenju pravila učestvuju

svi članovi tima i da se sa njima saglase.

Osnovna karakteristika timskog rada je podela uloga, defi-

nisanje uloga i odgovornosti. Jasna podela uloga obezbe-

đuje veću produktivnost tima, efikasniji proces i bolje

odnose među članovima. Jedna od kategorizacija uloga u

timu izgleda ovako:

Karakteristike timskog rada su:

jasno definisan cilj i usmerenost na zadatak

procedure i pravila koja definišu način rada

podela uloga i odgovornosti

uzajamno uvaţavanje i empatija među članovima

tima

mehanizmi donošenja zajedničkih odluka

Tim nije isto što i grupa ljudi. Shodno tome vaţno je napra-

viti razliku između tima i grupe.

AKTIVNI UČESNIK- je član tima koji je orjentisan na zada-

tak, vodi računa o ciljevima i kvalitetu produkta i nastoji da

svi budu u tom smislu što efikasniji.

SARADNIK - je član tima koji je fleksibilan i otvoren za

nove ideje i iskustva. Njemu nisu vaţni samo zadatak i cilj,

već i drugi članovi tima kao i kvalitet međuljudskih odnosa

KOMUNIKATOR – je član tima koji vodi računa o atmosferi

rada u timu. On ume da sluša, lako se dogovara, motiviše

ostale članove na rad i dobru saradnju bez tenzija a ukoliko

se pojave ume da olakšava zajedničke dogovore.

IZAZIVAČ – je član tima koji je često kritičan prema ciljevi-

ma, metodama, rešenjima i odlukama koje se donose. Iako

to često smeta drugima on je veoma koristan član tima jer

neguje iskrenost i obezbeđuje preispitivanje donesenih

Razlika između tima i grupe

TIM GRUPA

Dogovoreni zajednički ciljevi CILJEVI Pojedinačni i neusaglašeni ciljevi

Akcije su međuzavisne i usaglašene AKTIVNOST Nezavisne, pojedinačne ili grupne akcije

Jasna podela uloga i odgovornosti ULOGE Pojedinci se rukovode situacijom i samostalno

preuzimaju uloge

Postoji pojedinačna i zajednička odgovornost ODGOVORNOST Postoji uglavnom pojedinačna odgovornost

Uspeh i neuspeh se deli na jednake delove USPEH Pojedinac moţe biti uspešan ali ne i grupa

Tim ima svoja pravila, mehanizme i procedure

odlučivanja

ODLUČIVANJE Pravila i procedure se najčešće donose od situa-

cije do situacije

Svako moţe imati svoju ideju ali mora biti spre-

man da od nje odustane kad se bira najbolje

rešenje

ZAJEDNIČKI RAD Pojedinci mogu imati nezavisne akcije i ideje

Novi član tima uvodi se po istom postupku kao i

postojeći članovi

SNAGA Članovi grupe mogu se slobodno priključivati ili

napuštati grupu

11

odluka. Tako podstiče ostale da govore o svojim proble-

mima i naročito o drugačijem viđenju stvari. To moţe da

obogati i odnose i zajednički rad moţe biti delotvorniji.

Poţeljno je da sve četiri uloge sadrţi svaki tim. Nije dobro

da se tim sastoji isključivo od saradnika i komunikatora jer

ko bi ih vratio na zadatak, a ukoliko bismo imali samo

aktivne učesnike i izazivače nikada ne bi postigli konsen-

zus.

Da bi tim bio uspešan potrebne su mu različite funkcije jer

različitost koja je sinhronizovana daje kvalitet.

Druga vrsta kategorizacija uloga u timu razlikuje tzv

„radne uloge“ ( fokusirane na posao i konkretne zadatke )

i „društvene uloge“ ( fokusirane na interakciju i odnose

među članovima tima ).

(Benett; Rolheiser – Bennet; Stevahn, 1991, str 67)

Prema ovim autorima bazična lista uloga u timu izgleda

ovako:

„Kontrolor“ proverava da li svi razumeju tok posla

kojim se tim bavi

„Izviđač“ traţi dodatna objašnjenja od drugih gru-

pa i timova

„Čuvar“ vraća grupu na zadatak i podseća na vre-

me i rokove

„Slušač“ ponavlja ili parafrazira šta je bilo rečeno

„Zapitkivač“ traţi mišljenja i informacije od drugih

članova tima

„Rezimator“ grupiše zaključke tako da mogu da se

prezentuju

„Ohrabrivač“ podrţava članove grupe i uliva entu-

zijazam

„Sekretar“ čuva sav materijal koji je timu potreban

za rad

„Čitač“ pronalazi i timu prezentuje i druge materi-

jale

„Podsetilac“ podseća grupu na ciljeve i zadatke

„Posmatrač“ zadaje i analizira upitnike koji se

odnose na socijalne veštine potrebne za interakciju

Uloge u timu moraju biti komplementarne, da odgovaraju

prirodi posla i da se povremeno redefinišu tokom rada.

Da bi tim efikasno funkcionisao a njeni članovi bili zado-

zadovoljni potrebno je voditi računa o: saradničkom pona-

šanju članova tim, procenjivanju uspešnosti rada tima i

anti-timskim ulogama u timu

Saradničko ponašanje članova tima

Da bi radna atmosfera bila dobra treba obezbediti saradni-

čko ponašanje članova tima i to se postiţe negovanjem

određenih principa:

dobar tim vodi računa o potrebama i mogućnosti-

ma svojih članova – to znači da ljudi imaju potrebu

da se angaţuju i pokaţu svoje najbolje sposobnosti i

mogućnosti. Zato je vaţno da to uvaţimo i da im

damo povratnu informaciju o rezultatu njihove

angaţovanosti.

svi članovi tima treba da aktivno slušaju jedni

druge – to nam pomaţe da razjasnimo sve nejasno-

će i da poboljšamo komunikaciju. Vaţno je da iskre-

no pokazujemo interesovanje, da pratimo verbalne i

neverbalne poruke, da smo u tome strpljivi i da ne

donosimo odmah odluke.

negovanje individualnih razlika je u timskom radu

neophodno – vrednost timskog rada se upravo zas-

niva na različitostima njegovih članova. Različite

kompetencije, ideje i razmišljanja dovode do kreativ-

nog rešavanja problema. Iz tog razloga u timskom

radu je potrebno negovati individualnost i različitost.

rukovođenje timom je decentralizovano jer su svi

odgovorni za postizanje zajedničkog cilja – iako

timovi najčešće imaju voditelja svi članovi tima su

podjednako odgovorni za postizanje zajedničkog

cilja i za negovanje saradničke atmosfere.

Procenjivanje uspešnosti rada tima

Vaţno je da znamo da se u toku timskog rada dešavaju

istovremeno tri procesa: proces rada u kome su angaţova-

ni svi članovi tima, rezultat tog procesa i različiti oblici inte-

rakcije među članovima tima. Ako to znamo, uspešnost

tima procenjujemo tako što posmatramo: proces, produkt i

odnose. Sva tri elementa su vaţna jer su uzajamno poveza-

na i doprinose efikasnosti rada. Kao što se dogovaraju sva

pravila zada tako se planiraju i metode procenjivanja

( evaluacije) uspešnosti timskog rada

12

Anti – timske uloge u timu

Rad tima najčešće ometaju anti – timske uloge i pod nji-

ma se podrazumeva fokusiranje članova tima na sebe, a

ne na tim. Reč je o osobama koje radeći u timu ispoljavaju

neku vrstu ponašanja koja oteţava rad u tima. Neke od tih

uloga su:

Dominator – dominira u komunikaciji, kontroliše

akcije tima

Bloker – usporava i skreće timski rad

Skretač pažnje – stalno traţi potvrdu i priznanje od

drugih

U timu, van tima – izbegava odgovornosti za pro-

ces, produkte i odnose u timu.

Na osnovu svih karakteristika timskog rada nesporno je da

je rad nastavnika efikasniji ukoliko se organizuju u timove

i pokušaju da zajednički rešavaju sadrţaje koje ţele da

prenesu svojim učenicima. To istovremeno znači da će i

njihovi učenici lakše učiti ukoliko su podstaknuti da rade u

timovima.

„Blog u nastavi? Šta je BLOG i kakve to veze ima sa nasta-

vom, a posebno kakve veze ima sa osnovnom školom?“

Ova dva pitanja su česta reakcija nastavnika na pominjanje

ideje da blog moţe biti iskorišćen kao nastavno sredstvo za

prezentovanje nastavnih sadrţaja i razmenu mišljenja sa

učenicima. Blog kao jedan od mladih internet servisa i

moţda nije dovoljno poznat ni nastavnicima, ni učenicima

ni roditeljima. On se pojavio posle www-a, e-mail-a , chat-

a i drugih servisa pa je kao najmlađe čedo Interneta još

malo poznat.

Blog je internet dnevnik koji pruţa mogućnost nastavniku

da osmisli nastavnu jedinicu (ili čitavu nastavnu temu) tako

da je moţete postaviti na svom prostoru (eng. Spaces) iz

nekoliko manjih delova. Manji delovi se lakše savladavaju i

usvajaju, pa će taj osećaj biti pokretač daljeg učenja. Učeni-

ci će moći jednostavno i brzo da pristupaju informacijama

koje im pruţate.

U Vaš prostor koji ćete ispunjavati nastavnim materijalima

pozivate onoga koga ţelite. To znači da se diskusiji ne

mogu priključiti nepoznati ljudi sa mreţe već samo oni

kojima odobrite pristup. Ovo je lepa mera zaštite jer moţe-

te napraviti svoju grupu učenika koje ćete okupiti oko neke

teme, bez mogućnosti da Vam komentare ostavljaju nepo-

znate osobe i time, moţda, naruše koncept redosleda i

načina izlaganja gradiva.

Nastavni materijali koje ćete izlagati na ovaj način mogu

biti u obliku teksta, slike, animacije, audio i video zapisa,

jednom rečju multimedijalni.

U Osnovnoj školi „Jovan Popović“ iz Novog Sada, smo

sproveli anketu i ispitali učenike i roditelje V, VI, VII i VIII

razreda o tome da li koriste blog na Internetu i da li je bez-

bedan. Od ukupno 298 anketiranih učenika čak 67,79% je

odgovorilo da ne zna šta je to pa se prema tome ne mogu

ni odrediti da li je opasan ili ne. Četvrtina ispitanih

(25,84%) izjavila je da koriste blog uz kontrolu roditelja, a

samo 6,38% je smatralo da je blog opasan i da ga treba

izbegavati.

RECITE „DA“ BLOGU U NASTAVI

13

Na pitanje „Da li treba dozvoliti Internet dnevnik (blog)

deteta?“, od anketiranih 282 roditelja 56, 38% je odgovo-

rilo da treba dozvoliti uz kontrolu roditelja, 30,50% ne zna

šta je to, a čak 13,12% smatra da je blog opasan i treba ga

zabraniti.

Čemu bi mogao da sluţi blog u školi? Ovakav način rada

se moţe primeniti, u okviru dopunske i dodatne nastave, u

radu sekcije ili drugih oblika van-nastavnih aktivnosti, čak i

na redovnoj nastavi. Ukoliko u obzir uzmemo mogućnosti

da postavljene sadrţaje učenik moţe da pročita kada to

njemu najviše odgovara, u bilo koje dana doba i noći to

samo po sebi dovodi do zaključka da ne treba insistirati na

radu na redovnoj nastavi, već više razmišljati o novim obli-

cima komunikacije sa učenicima i o prednostima koje ova-

kav način rada pruţa.

Lepota ovakvog rada je u tome što je nastavna jedinica od

strane nastavnika veoma dobro proučena, podeljena na

manje celine, jasno i precizno formulisana. Nastava se vodi

bez određene brzine koju nameće čas od 45 minuta traja-

nja, ali ovako definisana nastava dobija na dinamičnosti i

učenici se ne mogu ţaliti da im je bilo dosadno na času. Sa

strane učenika oni mogu u zadatom roku od par dana da

pročitaju i pogledaju nastavne sadrţaje koje je nastavnik

pripremio, da ih analiziraju tempom koji njima odgovara i

da odgovore na njih. Ura za Internet! Više nećemo morati

da se mučimo dešifrujući nečitke rukopise.

Za svakog učenika moţete pripremiti drugačija pitanja.

Učenicima se omogućuje pravo da svako napiše svoje

komentare. Na taj način nastavnik ima bolji pregled o nap-

redovanju svakog učenika pojedinačno. Koliko se puta desi

da je neki učenik stidljiv i povučen i ne ţeli da javno iznese

svoje mišljenje, jer ima brţih i glasnijih. Sada moţete čuti i

one tihe i povučene i pomoći im da svojim tempom osvaja-

ju gradivo koje izlaţete pred njih.

Takođe, veliki broj učenika biće privučen novom tehnologi-

jom i novim načinom rada. Sama novina po sebi biće pri-

mamljiva, a svi znamo da je najteţe motivisati učenike da

uče i budu fokusirani na gradivo. Iskoristimo prednosti teh-

nologije danas da bismo motivisali učenike. Ovo je pred-

nost našeg vremena i treba je upotrebiti za dobro.

Reći ćete, a šta sa prepisivanjem? Ništa. Prepisivači se lako

otkriju, ali primenite ovaj način rada prvenstveno na otkri-

vanje i usvajanje materije, ne toliko na ispitivanje i rešeta-

nje za ocenu. Ukoliko baš ne ţelite da učenici gledaju tuđe

odgovore onda zahtevajte da Vam odgovore na ispitna

pitanja šalju isključivo na Vaš e-mail.

Ovo je način da poboljšate komunikaciju sa Vašim učenici-

ma i da im olakšate usvajanje sadrţaja. Kada od nekog

očekujete da Vam da komentar na napisano, to podrazu-

meva da je on pročitao, razumeo i doneo određene zaklju-

čke. Time ste kod učenika pokrenuli niz intelektualnih akti-

vnosti kao što su proces analize, saznajni proces, kritičko

mišljenje. Diskusija i saradnja, to su osnovne prednosti koje

nudi ovaj alat i mogu biti primenjene u svim oblicima nas-

tave. Istraţivanje Stenford univerziteta pokazuje da se dis-

kutovanjem o problemu usvoji čak 80% sadrţaja.

14

Nemojte zaboraviti ni roditelje! I njih podstaknite da u

nekom trenutku učestvuju u diskusiji. Osmislite zadatak za

njih. To će Vam duplo pomoći u radu sa učenicima.

Čak se i redovna nastava moţe izvoditi na ovaj način uko-

liko škola poseduje tehničke mogućnosti. To znači da bi

svaki učenik ispred sebe morao imati računar, odličnu

Interent konekciju i otvoren nalog, odnosno e-mail adresu

na domenu hotmail.com ili live.com. Još uvek u većini

naših škola u Srbiji ne postoje tako dobre tehničke moguć-

nosti, ali se kabineti ubrzano opremaju i neće proći ni dve

pune godine kada će ovo biti naša stvarnost.

Svi nastavni predmeti se mogu koristiti ovim nastavnim

alatom, i ne podrazumeva se samo informatika. Na primer

u srpskom jeziku moţete zadati temu za diskusiju, postu-

pak neke ličnosti iz pisanog dela koje učenici imaju za

obaveznu lektiru. Dobićete mnogo interesantnih aspekata

gledanja na postupke ličnosti iz dela. Uzmimo na primer

fiziku ili hemiju. Oba predmeta se bave posmatranjem i

proučavanjem pojava u prirodi. Zar ne bi bilo interesantno

da postavite teorijski problem iz prirode i da diskutujete o

tome, na primer kako nastaje vodena para ili zašto ne

ispadnemo iz tobogana koji nas okreće za 360 stepeni.

Pre nego što predloţite svojim učenicima rad na blogu

prvo napravite svoju e-mail adresu na www.hotmail.com ili

www.live.com po uputstvu koje je dato u prethodnom bro-

ju. Zatim se poigrajte sa blogom i veţbajte sa svojim prija-

teljima, ili napravite dve e-mail adrese za veţbanje. Jedna

od tih adresa neka bude Vaša privatna, a druga neka bude

radna koju ćete davati učenicima. Posetite neke sajtove

koji govore o školskim blogovima.

Za početak krenite od čuvene Wikipedije http://

sr.wikipedia.org koja će Vam ponuditi na srpskom jeziku

objašnjenje šta je blog i blogovanje. Tu ćete saznati i nešto

o istorijatu bloga.

Ukoliko imate ambicija i volje moţete se povezati i sa dru-

gim školama u zemlji i inostranstvu i sa njima napraviti

projekat.

Zatim izloţite ideju učenicima. Onima koji nemaju potreb-

nu e-mail adresu pomozite da naprave. Odrţite jedan zaje-

dnički čas gde ćete veţbati rad na blogu i dogovoriti način

rada. Postavite probna pitanja i tekstove. To mogu biti

neke uvodne ideje iz lekcije ili laka pitanja sa početka lekci-

je. Neka Vam na njih odgovore u toku probnog časa. Zatim

ih obavestite da ćete postaviti sledeću lekciju i naglasite

kada ćete je postaviti. Sve ostalo moţete raditi preko bloga.

Na stavci bloga koju budete zatim postavili naglasite za

koje vreme očekujete komentare, diskusiju ili odgovore na

postavljena pitanja, ukoliko ih ima. Obavezno odgovorite

svakom učeniku na pitanje. Komentarišite njihove komen-

tare i uključite se u diskusiju. Podstičite ih da međusobno

komuniciraju i diskutuju. Bogatstvo ideja će se pojaviti i

učenje će dobiti interesantan i primamljiv oblik. Obavezno

svaki novi deo nastavnog materijala postavite kao novu

stavku. Tako ćete napraviti pregled, po datumima i nastav-

nim celinama. Učenicima će biti lakše da prate nove teme

koje postavljate, a Vi ćete imati unutar svake stavke njihove

komentare koje moţete lako pregledati a da se pri tom ne

pomešaju sa komentarima na drugo pitanje i drugu temu.

Upravo na ovaj način smo u Osnovnoj školi „Jovan Popo-

vić“ iz Novog Sada, osmislili i sproveli jedan mali projekat

sa učenicima šestog razreda koji vam ukratko predstavlja-

mo. Projekat su vodile nastavnica nemačkog jezika Slađana

Radić i nastavnica informatike Marina Petrović.

Nemački jezik u osnovnoj školi u školskoj 2007/08 za šesti

razred još ima status izbornog predmeta. Za njega su se

učenici opredelili u trećem razredu osnovne škole i oni koji

su se opredelili imaju obavezu da ga pohađaju do kraja

osnovne škole. Izbor nije bio obavezujući tako da se veoma

malo učenika iz generacije opredeljivalo na ovakav način

za izborni jezik, u proseku svega 10-15 % od cele generaci-

je učenika. Ovakav koncept je ponuđen sa jednom od rani-

jih reformi školstva koje su imale dobru ideju da se učenici-

ma ponudi učenje drugog stranog jezika u toku osnovne

škole. Naţalost, učenici su u ovom uzrastu preopterećeni

redovnim školskim gradivom i obavezama kao i vanškol-

skim aktivnostima koje biraju sami ili biraju roditelji za njih,

15

pa se ne odlučuju za dodatno angaţovanje u školi ukoliko

nije obavezno. Ovakvo stanje stvari je već izmenjeno i

sadašnji petaci imaju po zakonu, pored engleskog jezika

koji je obavezan za sve od prvog razreda i drugi strani

jezik, od petog razreda. Imajući u vidu status ovog pred-

meta i to da se on obično odrţava u međusmeni ili suprot-

noj smeni, jer okuplja učenike iz različitih odeljenja pa ga

nije moguće staviti u redovan raspored, odlučili smo da

ove učenike uključimo u naš mali projekat i pokušamo da

im olakšamo komunikaciju sa predmetnih nastavnikom, jer

se ne viđaju svakodnevno sa njom.

Tok projekta je podeljen na nekoliko etapa. Prva i druga

etapa su se odvijale u informatičkom kabinetu. Nastavnica

informatike je učenike uputila u osnovna pravila bezbed-

nog ponašanja na Internetu. Zatim je predstavila pojam

bloga kao i njegovu primenu. S obzirom da većina učenika

nije imala e-mail adresu na potrebnom domenu, učenici

su uz pomoć obe nastavnice uspešno kreirali svoje e-mail

adrese. Nastavnica nemačkog je napravila svoju radnu

adresu. Zatim su učenici i nastavnica nemačkog međusob-

no razmenili e-mail adrese i pozvali jedni druge da im

budu prijatelji na Internetu. Učenicima je skrenuta paţnja

da vode računa kome odobravaju status prijatelja i time

mogućnost da pristupaju njihovom prostoru i da diskutuju

sa njima.

Druga etapa projekta je realizovana tako što je nastavnica

nemačkog postavila prvi deo lekcije, probni test sa lakim

pitanjima koja su bila namenjena obnavljanju već nauče-

nog gradiva. Pitanja su sadrţala delove koje je trebalo

dopuniti. Zadatak učenika je bio da se u toku naredna dva

dana pridruţe grupi na prostoru koji je kreirala nastavni-

ca, da u okviru svojih komentara dopune rečenice i da

zatraţe od nastavnice njen komentar.

Počelo je ovako: „Poštovani učenici, projekat e-

obrazovanja, saradnje nastavnika i učenika preko „Bloga“,

čini pre svega zanimljivu inovaciju koju pokrećemo zajed-

no sa vama, u nastavi nemačkog jezika. Ovom metodom

rada obrađivaćemo sadržaje pojedinih lekcija ili delova

lekcija, zajedno ćemo kreirati atraktivnije sadržaje, kako bi

vam učenje bilo interesantnije. Danas je pred vama prvi

zadatak-komparacija prideva. Pri rešavanju imajte na

umu pravilno i nepravilno građenje prideva! Viel Spaß ! "

Nije bilo bojazni od prepisivanja iz dva razloga. Prvo, ukoli-

ko učenik ne zna tačan odgovor ne moţe biti siguran od

koga da prepiše, pa ako prepiše netačno nastavnica će to

lako primetiti. Čak i da prepiše tačan odgovor od druga za

koga zna da sigurno zna i nastavnica ne primeti opet je

učenik morao da pročita tuđe odgovore i to nekoliko odgo-

vora dok ne pronađe tačan. Ovo u stvari znači da učenik

mora da ponovi gradivo nekoliko puta, a ponavljanje je

vaţno za učenje. A ukoliko učenik napiše tačan odgovor uz

pomoć knjige i to je dobro, jer zna gde će naći tačan odgo-

vor i utvrdiće gradivo.

Većina dece se potrudila da u roku i tačno odgovore na

pitanja. Nisu ţeleli da zaostaju, jer na svakom komentaru

piše tačan datum kada je komentar postavljen. Posle dva

dana napravljen je još jedan susret u kabinetu informatike

da bi se pomoglo učenicima koji se nisu snašli sa davanjem

komentara na blogu, pošto je bilo i takvih slučajeva. Kroz

razgovor sa učenicima utvrdili smo na kakve su poteškoće

nailazili u radu na blogu i pomogli smo im da prevaziđu te

teškoće. Dalje su učenici bili spremni za samostalan rad od

kuće.

Nastavnica nemačkog je samo kratko najavila da sledeću

lekciju učenici treba da očekuju u toku sutrašnjeg dana. Od

tog trenutka je počela treća etapa projekta. Učenici i nasta-

vnica sada nezavisno komuniciraju jedni sa drugima. Usle-

dile su druge lekcije sa tekstom i slikom, spisak ocena sa

kontrolnog iz nemačkog, komentari na odgovore i učenič-

ku diskusiju.

16

U sledećoj etapi postavljeni su malo zahtevniji zadaci.

Nastavnice su snimile audio materijal sa odlomkom iz tek-

sta, naravno na nemačkom. Postavljeni audio sadrţaj su

učenici preuzeli i preslušavali. Imali su zadatak, da zapišu

tekst na nemačkom i da ga prevedu na srpski. Oba teksta

je trebalo postaviti na stavku Bloga u roku od nedelju

dana.

Poslednja etapa rada je naravno bila evaluacija, gde su

učenici izneli svoje mišljenje o ovakvom načinu rada.

Naravno bili su podsticani da iznose i svoje mišljenje i u

toku rada. Ne treba posebno isticati da su svi komentari

na ovakav rad bili veoma pozitivni. Navodimo neke od

njih:

ALEKSANDRA: „Ovakav način rada mi se sviđa zato što je

mnogo efikasnije i lakše. Volela bih da opet ovako radimo

i iz drugih predmeta, kao i iz nemačkog.

P.S Negde nisam stavljala dve tačke iznad a, o, i u zato

što nisam znala kako.“

LUKA: „Ovi zadaci su bili teţi od prošlih. Nisam znao neko-

liko primera pa sam nagađao malo. Meni se ovakav način

rada mnogo više dopada jer ne volim da pišem i imam

više vremena da rešim zadatke. Voleo bih da ovako radi-

mo iz svih predmeta!!!“

BOJAN: „Ovakav način rada mi se jako sviđa zato što ne

moram puno da pišem u svesci jer mi je lakše da kucam

na tastaturi. Ako bude bilo još zadataka rado ih očeku-

jem !!!!!!!!!!!!!!“

JELENA: „Jedini problem mi je prvi primer u četvrtom zada-

tku, da li moţete da mi ga objasnite?“

Evo zapaţanja i same nastavnice nemačkog jezika, Slađane

Radić:

„U proteklih par nedelja imala sam mogućnost, zajedno

sa učenicima šestog razreda, da ostvarim novi vid učenja i

provere naučenog gradiva iz predmeta nemački jezik, i to

putem Interneta, na blogu. Ono što sam zapazila i što

ţelim da izdvojim kao osobenosti pri ovakvom vidu učenja

je sledeće: smatram da bi ovakav vid učenja bio izvanredna

dopuna klasičnom načinu podučavanja i prezentovanja

gradiva, te ovakva kombinacija klasične nastave u učionici i

putem Interneta moţe samo doprineti poboljšanju i usavr-

šavanju usvajanja gradiva. Ipak, ne verujem da ovakav

metod moţe u potpunosti zameniti nastavu u učionici, jer

smatram da pre svega, nedostaje društveni aspekt učenja;

učenik je ipak u takvoj situaciji sam sa kompjuterom i to

smatram manom.

Od svih prednosti koje sam uvidela u toku ovog projekta

na prvom mestu bih izdvojila aktivan partnerski odnos uče-

nika i nastavnika; učenici su bili skoncentrisani na gradivo,

zadatke i obrazovne ciljeve koji su pred njima bili jasno

postavljeni, i u toku saradnje osećali su veću slobodu i

otvorenost da postave pitanja ili komentare. Zatim, učenici

su imali i tu mogućnost da svoje vreme van škole organi-

zuju po svom planu i da urade zadatke onda kada im to

odgovara, gde pretpostavljam da su to činili kada su bili

raspoloţeni za rad i u onom tempu koji im odgovara. Uče-

niku se pruţa mogućnost da sam odredi količinu materijala

koju će obraditi, a još jedna pogodnost za učenike je ta, što

u ovakvom načinu učenja nije neophodno da prisustvuju

nastavi (u slučaju kada su sprečeni da dođu u školu, imaju

mogućnost da kod kuće putem Interneta ipak obrade novo

ili prisustvuju proveri već usvojenog gradivo).

Od pogodnosti koje se pruţaju nastavnicima u ovakvom

vidu rada u nastavi izdvojila bih mogućnost drugačijeg

predstavljanja gradiva učenicima, jasno postavljenih obra-

zovnih ciljeva, konstantnu komunikaciju učenika i nastavni-

ka, gde se uloga nastavnika menja iz situacije u situaciju.

17

On objašnjava i usmerava učenike na rad, pomaţe im i

pruţa veoma mnogo informacija na jednom mestu, disku-

tuje sa njima o obrađenom materijalu i time se menja nje-

gova uloga predavača, ali i njihova uloga slušaoca. Ima

mnogo više diskusije i razmenjivanja mišljenja. Bilo je veo-

ma zanimljivo meni, a znam da je tako bilo i mojim učeni-

cima, učešće u ovakvom projektu i verujem da je ovakav

vid rada skora budućnost našeg obrazovanja.“

U planu nam je da u okviru ovog projekta postavimo i

video materijale sa ţivim govornim situacijama koje će

snimati sami učenici zajedno sa učenicima iz informatičke

sekcije. Ovo će biti mali projekti unutar projekta. Takođe

planiramo da motivišemo i uključimo i druge nastavnike i

roditelje u ovakav rad. Nastavnicima i roditeljima biće

organizovana posebna predavanja o blogu, šta je, čemu

sluţi i kako se moţe koristiti u ţivotu škole.

Zato, ne čekajte! Probajte i Vi! Recite „DA“ blogu u nasta-

vi!

Predstavićemo vam dva korisna programska dodatka za

Microsoft Office 2007, jedan koji omogućava izvoţenje i

čuvanje datoteke u PDF ili XPS formatu u osam programa

Microsoft Office 2007, i drugi, koji omogućava kreiranje

grafova i rešavanje jednačina, nejednačina i funkcija u pro-

gramu Word 2007.

Programski dodatak za 2007 Microsoft Office: Sačuvaj

kao PDF ili XPS

Često je potrebno da svoje datoteke kreirane u nekom od

Office 2007 programa sačuvate u obliku različitom od ori-

ginalnog, pre svega zbog slanja kao priloga u elektronskoj

pošti ili komercijalnog štampanja. Opšte prihvaćeni for-

mat predstavlja PDF, koji je kao format za čuvanje, pre

pojave besplatnog dodatka "Sačuvaj kao PDF ili XPS", bio

dostupan isključivo preko instalacija rešenja drugih proiz-

vođača.

Dodatak omogućava čuvanje datoteka u dva formata:

Portable Document Format (PDF)

XML Paper Specification (XPS)

i to iz sledećih Office programa:

Microsoft Office Access 2007

Microsoft Office Excel 2007

Microsoft Office InfoPath 2007

Microsoft Office OneNote 2007

Microsoft Office PowerPoint 2007

Microsoft Office Publisher 2007

Microsoft Office Visio 2007

Microsoft Office Word 2007

Prvo je potrebno da programski dodatak (veličina 940KB)

preuzmete sa adrese

http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?

f a m i l y i d = 4 d 9 5 1 9 1 1 - 3 e 7 e - 4 a e 6 - b 0 5 9 -

a2e79ed87041&displaylang=sr

i sačuvate na čvrstom disku.

Ukoliko imate licencu za Microsoft Office 2007, dodatak na

uobičajeni način moţete instalirati:

Programski dodaci za MS Office 2007

18

Dvaput kliknite na preuzetu datoteku

SaveAsPDFandXPS.exe na svom čvrstom disku da

biste pokrenuli instalacioni program.

Pratite uputstva na ekranu da biste dovršili instala-

ciju.

Nakon instalacije dodatak je moguće koristiti iz opcije

Sačuvaj kao PDF ili XPS.

1. Kliknite na dugme Microsoft Office, postavite kur-

sor miša na stavku Sačuvaj kao, a zatim odaberite

stavku PDF ili XPS.

2. U polje Ime datoteke upišite ime dokumenta.

3. Sa liste Sačuvaj kao tip izaberite stavku PDF ili XPS

dokument.

4. Ako ţelite da otvorite datoteku odmah nakon što

ste je sačuvali, potvrdite izbor polja Otvori datote-

ku nakon objavljivanja.

5. U okviru opcije Optimizuj za, moţete odabrati:

Standardno (objavljivanje na mreži i štampa-

nje) - za postizanje visokog kvaliteta štampanja

dokumenta.

Minimalna veličina (objavljivanje na mreži) -

ako vam je kvalitet štampanja manje vaţan od

veličine datoteke.

6. Takođe, moţete kliknuti na Opcije ako ţelite da

zadate opseg strana za štampanje, odabrati štam-

panje naznake ili izlazne opcije. Za zatvaranje ekra-

na Opcije, kliknite na dugme U redu.

7. Kliknite na dugme Objavi.

Sačuvana PDF datoteka moţe se pregledati pomoću čitača

Adobe Reader.

XPS format je Microsoft alternativa za Adobe PDF format.

Windows Vista ima ugrađenu podršku za XPS format, dok

je za pregledanje XPS datoteka na ranijim operativnim sis-

temima (Windows XP, Windows 2003) potrebno instalirati

besplatan XPS Viewer program.

Kreirana PDF ili XPS datoteka ne moţe biti menjana

korišćenjem Office 2007 programa. Promene morate nap-

raviti u prvobitnom Office 2007 dokumentu, koji ćete pono-

vo zapamtiti u potrebnom formatu.

Programski dodatak za Word 2007: Microsoft Math

Evo jednog veoma korisnog dodatka za nastavnike mate-

matike, kao i za sve one koji često dodaju matematičke

formule i grafikone u Word dokumente.

Programski dodatak Math dodaje računarske i grafičke

mogućnosti u traku Jednačine u programu Word 2007. Sa

Math dodatkom moţete da uradite sledeće:

Iscrtate funkciju, jednačinu ili nejednačinu u 2D ili

3D obliku,

Rešite jednačinu ili nejednačinu,

Dobijete rezultat u brojčanom obliku,

Pojednostavite algebarski izraz.

Za instalaciju, potrebno je da programski dodatak (veličina

2.4MB) preuzmete sa adrese http://www.microsoft.com/

downloads/details.aspx?FamilyID=030fae9c-704f-48ca-

971d-56241aefc764&DisplayLang=en

i sačuvate na čvrstom disku. Pre preuzimanja se proverava

ispravnost licence za Office 2007.

19

Ukoliko na računaru imate Microsoft .NET Framework 2.0,

Math dodatak se instalira na uobičajeni način:

Dvaput kliknite na preuzetu datoteku officemath.msi na

svom čvrstom disku da biste pokrenuli instalacioni pro-

gram.

Pratite uputstva na ekranu da biste dovršili instalaciju.

Dodatak se moţe koristiti isključivo u Word 2007 progra-

mu.

Da biste mogli da koristite Math dodatak, potrebno je da

sa kartice Umetanje, u grupi Simboli kliknite na strelicu

pored stavke Jednačine, što omogućava umetanje uobiča-

jenih matematičkih jednačina ili pravljenje svojih jednačina

pomoću biblioteke matematičkih simbola.

Nakon dodavanja okvira za upis Jednačine, ili odabirom

okvira za jednačinu, dobija se traka Alatke za jednačine -

Dizajn koja veoma olakšava rad sa matematičkim formula-

ma i simbolima, jer omogućava:

biranje jednačine iz liste često korišćenih ili prefor-

matiranih jednačina,

ubacivanje različitih simbola (osnovnih matematič-

kih simbola, grčkih slova, različitih tipova operatora,

strelica, skriptova, geometrijskih simbola),

ubacivanje često korišćenih matematičkih struktura.

Korišćenjem Math dodatka u Word 2007 programu moţete

grafički prikazati funkciju, jednačinu ili nejednačinu u dve ili

tri dimenzije.

Takodje, moţete rešiti jednačinu ili nejednačinu i i grafiko-

ne i rešenja umetnuti u Word dokument.

20

Nastavnički materijali

Pregled

U ovom poglavlju učenici uče o TCP/IP-u i nekim njegovim

sastavnim delovima, kao što su IP adrese. Takođe uče o

deljenju, dele dozvole i smernice domena.

Priprema za predavanje

Da biste se pripremili za ovo poglavlje, izvršite sledeće

zadatke:

Pročitajte celo poglavlje i uradite sve veţbe i druge

postepene zadatke.

Ukoliko je vaša škola na domenu, saznajte koje su

smernice domena i na koji način će to uticati na rad

članova tima sluţbe za pomoć.

Pripremite na vašem računaru fascikle koje će moći

da se koriste za demonstraciju deljenja fascikli i

dozvola. Omogućite deljenje fascikli i dodelite doz-

volu za čitanje svakom članu tima sluţbe za pomoć.

Nemojte im dozvoliti pisanje.

Pojedinačne teme

Uvod u mreže

U ovom odeljku objasnite svrhu mreţa.

Radne grupe

U ovom odeljku učenici uče o svrsi radnih grupa i kako se

one uspostavljaju kad postoji jedan računar povezan na

Internet.

Uspostavljanje radne grupe pomoću jednog računara

povezanog na Internet

Ovaj odeljak moţe da se koristi kao veţba. Učenici treba

da izvrše korake navedene u ovom odeljku, bilo tokom

bilo nakon vaše demonstracije zadatka (ili zadataka). Da bi

uspostavili radnu grupu, učenici moraju da se isključe sa

računar sa privilegijama administratora ili da znaju lozinku

za nalog administratora. Ukoliko se isključe sa domena i ne

znaju podatke naloga za lokalni računar, neće moći da

ponovo pokrenu računar.

Kako se resursi na računari, u radnoj grupi, pretvaraju u

deljene ili privatne

Ovaj odeljak priprema učenike za veţbu 7-1. Pokaţite kora-

ke u ovom odeljku. Pokaţite kako se deli fascikla i kako se

omogućava privatnost fascikle. Neka se učenici poveţu na

deljenu fasciklu na vašem čvrstom disku, otvore dokument,

a zatim pokušaju da ga sačuvaju pod drugim imenom.

Objasnite im zašto ne mogu da sačuvaju dokument

(dozvola samo za čitanje).

Vežba 7-1: Označavanje resursa u radnoj grupi kao „za

deljenje“ ili „privatni“

U ovoj veţbi neka učenici rade u parovima na umreţenim

računarima u istoj radnoj grupi. Nakon što završe veţbu,

neka pokušaju da pristupe fascikli „Resursi sluţbe za

pomoć“ na računaru svog partnera. Ukoliko ne mogu da

pristupe ovoj fascikli, dozvole nisu ispravno dodeljene.

Dalje, neka pokušaju da pristupe fascikli „Moji dokumenti“

na računaru svog partnera. Ukoliko mogu da pristupe ovoj

fascikli, onda dozvole nisu ispravno podešene.

Ograničenja radnih grupa

U ovom odeljku objasnite zašto radna grupa nije najbolji

izbor za veliki tim sluţbe za pomoć, kao i zašto bi mogla

biti dovoljna za veoma mali tim. Ukoliko je moguće, neka

administrator mreţe dođe da vam pomogne u predavanju

ovog odeljka, kao i odeljka o domenima.

Domeni

U ovom odeljku naglasite da domeni omogućavaju centra-

lizovano administriranje.

Vežba 7-2: Određivanje smernica domena

U ovoj veţbi učenici istraţuju i beleţe smernice domena.

Smernice domena uvek zamenjuju sva lokalna podešava-

nja, uključujući konfiguraciju lokalne bezbednosti.

Uvod u TCP/IP

Ovaj odeljak predstavlja pregled TCP/IP-a na visokom nivo-

u, kao i neka osnovna podešavanja mreţnih postavki.

Podrška za umrežene računare

21

Za svaki pododeljak ponudite objašnjenja iz perspektive

mreţe sa strane klijenta. Na primer, objasnite uticaj DNS-a

na klijenta.

Korišćenje komande za popravljanje

Ukoliko se ikone za mreţnu vezu ili mreţne veze računara

ne pojavljuju na sistemskoj tacni, neka učenici pronađu

vezu u fascikli „Moje mreţne veze“.

Korišćenje komande ipconfig

Objasnite komandu ipconfig i šta ona radi. Pokaţite kako

se ona koristi sa različitim parametrima na vašem računa-

ru, a zatim pokaţite rezultate prikazane zbog tih parame-

tara. Neka svaki učenik pronađe IP adresu svog računara

pomoću komande ipconfig.

Vežba 7-3: Korišćenje komande ipconfig za izmenu IP

postavki

U ovoj veţbi učenici koriste centar za pomoć i podršku da

bi istraţili ipconfig parametre. Odgovori na pitanja 2-4 su

prikazani dole kurzivom.

2. Koja je komanda za obnavljanje svih IP podešavanja

za sve adaptere na računaru koji radi na mreţi koja

koristi DHCP?

ipconfig /renew

3. Koja je komanda za onemogućavanje TCP/IP-a za

određeni adapter?

ipconfig /release

4. Koja je komanda za prikaz svih TCP/IP informacija o

svim adapterima u računaru?

ipconfig /all

Vežba 7-4: Podešavanje TCP/IP svojstava za mrežnu

vezu

U ovoj veţbi učenici menjaju TCP/IP svojstva na jednoj

mreţnoj vezi na svojim računarima. Oni prvo beleţe svoju

automatski konfigurisanu IP adresu. Zatim menjaju TCP/IP

postavke tako da koriste statičnu IP adresu i unose svoju

prethodnu IP adresu.

Zatim će vratiti vezu na stanje u kojem se automatski aţu-

rira. Na kraju veţbe, IP adresa računara treba da bude

različita nego na početku. Pomozite učenicima da shvate

zašto se podrazumevani mreţni prolaz, podmreţna maska i

drugi podaci nisu promenili.

Rešavanje mrežnih problema

U ovom trenutku uvedite pomoć za rešavanje problema na

umreţenim računarima koja se nalazi u prilogu A. Pregle-

dajte pomoć sa učenicima i poveţite je sa onim o čemu ste

razgovarali u ovom poglavlju. Učenici će koristiti ovu

pomoć do kraja poglavlja.

Utvrđivanje da li problem zahteva klijentsku konfigura-

ciju

U ovom odeljku razgovarajte sa učenicima kako da odrede

da li problem zahteva klijentsku konfiguraciju.

Rešavanje problema pristupom mrežnim resursima

U ovom odeljku učenici uče kako se rešavaju problemi na

umreţenim računarima. Koristite pomoć zajedno sa tes-

tom.

Pokaţite usluţni program ping tako što će jedan učenik da

uključi računar, a drugi učenik da isključi računar. Pokaţite

rezultate pingovanja dva računara.

Proverite postavke Windows zaštitnog zida da biste videli

da li su neka aplikacija ili portovi blokirani.

Podešavanje Internet opcija na klijentskom računaru

U ovom odeljku neka vas učenici prate dok budete objaš-

njavali opcije podešavanja dostupne na svakoj kartici.

Vežba 7-5: Zabeležite postavke Internet opcija za vašu

školu

Za ovu veţbu odredite timove učenika. Svakom timu treba

da bude dodeljena po jedna kartica dijaloga „Internet opci-

je“. Neka timovi ispravno podese karticu, a zatim je snime.

Izaberite jednu od fascikli „Resursi sluţbe za pomoć“ koju

ste delili ranije tokom ovog poglavlja i neka svaki tim stavi

snimak ispravno podešene kartice u tu fasciklu. Odredite

jednog ili više članova tima koji će kreirati dokument koji

prikazuje ispravno podešavanje svake kartice, uz objašnje-

nja.

22

Materijal za učenike

Osnovni zadatak službe za pomoć u podržavanju mrežnih

računara je omogućavanje njihovog povezivanja u mrežu i

resursa na mreži. U širem kontekstu, podrška za umrežene

računare može zapravo da znači upravljanje mrežom, ali

ta veština je van obima posla koji obavlja tehničar službe

za pomoć. U ovom poglavlju, naučićete o zadacima po-

drške za mreže koji se mogu izvršiti na klijentskom raču-

naru sa Windowsom XP Professional.

Uvod u umrežavanje

Računari na mreži mogu da dele informacije i druge re-

surse. Resursi su alatke ili podaci koji su potrebni koris-

niku, uključujući hardver, kao što su štampači i skeneri,

aplikacije, datoteke sa podacima i još mnogo toga. Vi um-

režavate računare da bi korisnici mogli da dobiju pristup

resursima na različitim računarima sa jedne lokacije. U

većini vremena, svi računari u školskoj računarskoj

učionici, zajedno sa svim štampačima, skenerima i drugim

sličnim resursima su zajedno umreženi. Internet je veoma

velika mreža računara, koja je kreirana da omogući koris-

nicima pristup resursima širom sveta.

Radne grupe

Postoje dve grupe Microsoft Windows mreţa: radne grupe

i domeni. Radna grupa je grupisanje računara koji dele

resurse, kao što su datoteke i štampači, povezani u mreţu.

Moţete podesiti radnu grupu za sve računare u računar-

skoj učionici tako da mogu da komuniciraju i koriste isti

štampač i skener. Radna grupa se se odnosi na peer-to-

peer mreţu zato što svi računari u grupi dele resurse kao

jednaki računari, ili kao „peers”. nema potrebe za dodelje-

nim serverom da upravlja mreţnim resursima ili komunika-

cijom. Iz ovog razloga, mala preduzeća često koriste radne

grupe, i tako sebi štede dodatne troškove za server i ser-

verski softver. Međutim, serveri se mogu dodati mreţama.

Serveri u mreţi se zovu samostalni serveri. Serveri u rad-

nim grupama često čuvaju datoteke ili aplikacije koje su

korisnicima u mreţi potrebne.

Druga prednost radnih grupa je ta da vam treba sam jedan

računar koji je povezan sa Internetom kako bi svi računari

u grupi imali pristup Internetu. Ovaj računar je jedini vidljiv

sa Interneta.

Podešavanje radne grupe sa jednim računarom poveza-

nim sa Internetom

Da biste podesili radnu grupu, morate da dovršite Čarob-

njaka za podešavanje mreţe (Network Setup Wizard) na

svakom od računara koji ţelite da pridruţite radnoj grupi.

Dovršavanje ovog čarobnjaka omogućava računarima da

komuniciraju. Takođe omogućavaju Zaštitni zid za Internet

vezu (Internet Connection Firewall (ICF)) alatku za zaštitu

na računaru koja se povezuje sa Internetom. ICF je softver

koji obezbeđuje granicu između mreţe i spoljašnjeg sveta.

Da biste podesili radnu grupu, uradite sledeće:

1. Uverite se da računar koji ţelite da poveţete sa

Internetom ima pristup Internetu.

2. Utvrdite ime za vašu radnu grupu. Naziv radne gru-

pe bi trebalo da bude opisan; na primer, Računar-

ska učionica. Naziv ne sme da sadrţi bilo koji od

sledećih karaktera:; : " < > * + = \ | ? ,.

3. Uverite se da su svi računari koje ţelite da pridruţite

radnoj grupi fizički povezani sa mreţom putem mre-

ţnih kablova ili telefonske linije.

4. Pokrenite Čarobnjak za podešavanje mreţe na sva-

kom računaru koji ţelite da poveţete sa radnom

grupom. Da biste otvorili čarobnjak kliknite na

Podrška za umrežene računare

Po završetku ovog poglavlja moći ćete da:

Definišete glave koncepte umrežavanja, uključujući

uloge TCP/IP, IP adresa i podmrežnih maski (subnet

mask).

Podesite radnu grupu.

Delite resurse u radnoj grupi ili ih držite na sigur-

nom.

Utvrdite polise domena.

Pronađete i obnovite IP adrese.

Podesite podmrežne maske.

Obnovite mrežne veze.

Utvridte da li problem vezan za mrežne veze dolazi

od klijenta.

Podesite opcije Interneta u programu Internet Ex-

plorer.

23

Start, kliknite na stavku Kontrolna tabla (Control

Panel), kliknite na Mrežne i Internet veze (Network

and Internet Connections), dvaput kliknite mišem

na stavku Mrežne veze (Network Connections), i

zatim u okviru Mrežni zadaci (Network Tasks), klik-

nite na opciju Podesite kućnu ili malu poslovnu

mrežu (Setup a home or small office network).

Otkucajte naziv radne grupe kada se to bude traţilo

od vas.

Pravljenje resursa na deljenom ili na privatnom računa-

ru u radnoj grupi

U radnoj grupi korisnici mogu da odrede koji su resursi

deljeni, a koji privatni. To znači da korisnici mogu da rade

na računaru koji je deo radne grupe, ali i dalje čuvaju svoj

posao privatnim. Na primer, korisnik moţda ţeli da deli

sve dokumente u fascikli pod nazivom Prodajni izveštaji,

ali čuvaju sve dokumente u privatnoj fascikli Moji doku-

menti. To je lako uraditi u radnoj grupi.

Da biste delili resurse u radnoj grupi, uradite sledeće:

1. Kliknite desnim tasterom miša na Start, i zatim kliknite

na stavku Istraži (Explore).

2. Dođite do fascikle koju ţelite da delite, kliknite desnim

tasterom miša na fasciklu i zatim kliknite na stavku Delje-

nje i bezbednost (Sharing And Security).

3. Na kartici Deljenje (Sharing), kliknite na stavku Deli

ovu fasciklu na mreži (Share This Folder on the network),

i otkucajte ime u polju Deljeno ime (Share Name).

Da biste označili resurse kao privatne u radnoj grupi, ura-

dite sledeće:

1. Otvorite stavku Moj računar (My Computer).

2. Dvaput kliknite mišem na jedinicu na kojoj je instaliran

Windows (na primer, C:)

3. Dvaput kliknite mišem na stavku Dokumenti i postav-

ke (Documents And Settings).

4. Dvaput kliknite mišem na fasciklu vašeg korisnika.

5. Desnim tasterom miša kliknite na bilo koju fasciklu

unutar vašeg korisničkog profila, i zatim kliknite na stavku

Svojstva (Properties).

6. Na kartici Deljenje (Sharing) izaberite polje za potvrdu

Make This Folder Private.

Slika 7-1 Određivanje fascikle koja se deli

Vežba 7-1: Dodelite resurse na računaru radne grupe

kao deljene ili privatne

U ovoj vežbi delićete fasciklu na računaru u radnoj grupi i

zatim ćete drugu fasciklu napraviti da bude privatna.

1. Kreirajte fasciklu na vašem računaru pod nazivom Re-

sursi službe za pomoć.

2. Na računaru na kojem obično radite, idite do fascikle

pod nazivom Resursi službe za pomoć, i delite je. Uverite

se da svaki član vaše službe za pomoć ima pristup fascikli

Full Control.

3. Na računaru na kojem obično radite, kreirajte da vaša

fascikla Moji dokumenti (My Documents) bude privatna.

SAVET

Dobro je ukloniti stavku Everyone Group, i individualno

dodeliti dozvole. To osigurava da samo oni specifični koris-

nici kojima obezbeđujete pristup mogu pristupiti fascikli

koju delite.

VIŠE INFORMACIJA

Za više informacija o koracima za deljenje resursa i čuvan-

jem kao privatnih, potražite u Centru za pomoć i podršku

„Deljenje i bezbednost” („Sharing and Security”).

24

Konfigurisanje bezbednosti u radnoj grupi

Bezbednosne postavke bi trebalo konfigurisati na svim

računarima u radnoj grupi. To moţete uraditi tako što ćete

ih postaviti na svakom računaru pojedinačno, ili radeći sa

udaljenog mesta. Da biste konfigurisali bezbednosne pos-

tavke na računaru, morate biti član lokalne administrator-

ske grupe. Zato što je bezbednost kritična za bilo koju

mreţu, obično je konfiguriše mreţni administrator. Nikad

nemojte konfigurisati bezbednosne postavke zbog nadgle-

danja kvalifikovanog profesionalca.

Ograničenja radnih grupa

Radne grupe su efikasne za mreţe sa 10 ili manje računa-

ra. U radnim grupama, svi korisnički nalozi su lokalni, što

znači da svaki korisnik mora da ima lokalni korisnički

nalog na svakom računaru kom on ili ona treba da pristu-

pi. Kada se načini izmena na korisničkom nalogu u radnoj

grupi, promena mora da se načini na svakom od računara

u radnoj grupi tako da korisnik nastavlja da ima pristup

svim neophodnim resursima. Ako vaša škola ima računar-

sku učionicu u kojoj svi članovi škole imaju pristup, i raču-

nari zahtevaju od korisnika da se prijave na računar sa

korisničkim imenom i lozinkom (to je uvek dobra ideja),

zatim svaki od računara mora da ima korisnički nalog koji

je napravljen za svakog od korisnika koji će ga moţda

koristiti. Ako je svakom od korisnika u školi dozvoljeno da

koristi sve računare, to znači da ćete imati mnogo korisni-

čkih naloga koje ćete morati da odrţavate!

Domeni

Domeni su vrste mreţa u kojima se administracija korisni-

čkih i grupnih naloga, računarskih naloga i polisa naloga

moţe centralizovati. U domenu, svaki od računara ima

računarski nalog i svaki korisnik ima korisnički nalog. Svaki

nalog podleţe Grupnoj polisi (Group Policy), Polisi naloga

(Account Policy) i Polisi računara (Computer Policy) koja je

konfigurisana za domen. Domenu se moţe pristupiti samo

sa računara koji je pridruţen domenu kroz ustanovljen

računarski nalog. Korisnik ne moţe pristupiti domenu sa

računara koji nije deo domena čak i ako korisnik ima vaţe-

ći korisnički nalog.

Zato što se korisničkim nalozima, računarskim nalozima i

bezbednosnim polisama administrira na nivou domena,

korisnik moţe otkriti da on ili ona ne moţe da promeni

određenje postavke na lokalnom računaru. Na primer,

neke škole ograničavaju mogućnost promene radne površi-

ne (desktop) ili čuvanje datoteka na bilo kojoj lokaciji sem

prenosivog medija, kao što je disketa ili USB jedinica. Te

postavke se nazivaju polisama domena. Tehničar sluţbe za

pomoć ne administrira polisama domena, ali ako su školski

računari u domenu, trebalo bi da ste svesni polise domena

tako ne pokušavate da promenite nešto što kontrolišu te

polise.

Vežba 7-2: Utvrdite polise domena

Ako je vaša škola u domenu, obratite se vašem administra-

toru domena i utvrdite polise koje su iznuđene za radnje

koje su navedene dole.

1. Promena čuvara ekrana (screen saver). Ko moţe da

promeni čuvara ekrana? Da li su dostupne sve opcije?

________________________________________________

________________________________________________

2. Čuvanje datoteka. U kojim jedinicama i fasciklama

korisnici mogu da sačuvaju dokumente?

________________________________________________

________________________________________________

3. Polisa zaključavanja naloga. Iz koliko pokušaja koris-

nik moţe da da ispravnu lozinku pre nego što se nalog

zaključa?

________________________________________________

________________________________________________

4. Polisa lozinke. Koji su kompleksi zahtevi za lozinke?

Koliko se lozinki pamti u istoriji lozinki?

________________________________________________

________________________________________________

5. Dodavanje računarskih naloga domenu. Ko moţe

dodati računarski nalog domenu, i koliko naloga moţe da

se doda?

________________________________________________

________________________________________________

Uvod u TCP/IP

Mreţe ili grupe računara koje mogu da komuniciraju sa

svakim od njih, su u mogućnosti da rade jer dele protokol.

Protokol je skup pravila za razmenu informacija između

računara. Razmišljajte o protokolima kao o jeziku – ako

ljudi ne razgovaraju istim jezikom, ne mogu da komunici-

raju. Ista stvar je i sa računarima.

25

Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/

IP) je protokol koji podrţava Internet, i on je najkorišćeniji

protokol za privatne mreţe. U Windowsu XP, TCP/IP se

automatski instalira.

Šta je IP adresa?

Na TCP/IP mreţi, morate obezbediti IP adresu klijentima.

IP adresa je poput mailing adrese. Bez nje, klijentski raču-

nar ne moţe da šalje ili prima informacije, i stoga ne moţe

da šalje e-poštu, pristupi Internetu, ili razmeni informacije

sa drugim računarima. IP adrese se sastoje iz kvarteta, ili

četiri dela, od kojih svaki ima do tri broja; na primer

172.28.141.32. Neki od kvarteta identifikuju mreţu na kojoj

se nalazi računar, i neke od njih identifikuju određen raču-

nar na mreţi. Računari nisu jedini resursi kojima je potreb-

na IP adresa. Na mreţi, sav hardver ima IP adresu, uklju-

čujući mreţe štampače. Mreţni štampač je povezan direkt-

no sa mreţom, pre nego sa pojedinačnim računarom, i

deli se. U okviru jednog računara moţe da postoji više

adaptera. Adapteri predstavljaju fizički interfejs, poput NIC

kartice ili logički interfejs, kao što je veza pozivnog umre-

ţavanja (dial-up connection). Svaki od adaptera moţe da

ima svoju IP adresu.

Šta je podmrežna maska?

Podmreţna maska utvrđuje koji delovi IP adrese identifi-

kuju mreţu, i koji identifikuju računar. Podmreţna maska

je takođe u kvartetima, i obično u formi 255.x.x.x, gde sva-

ki od x takođe moţe biti 255; na primer, 255.255.255.0.

Svaka škola će imati podmreţnu masku. Razumevanje IP

adresiranja i podmreţnog maskiranja je jasan, ali proces

koji zahteva vreme i veţbu. Za većinu delova, trebaće vam

samo da znate koja podmreţna maska treba vašoj školi.

Šta je DHCP?

U većini škola, i za većinu radnih stanica, klijentski računari

bi trebalo da budu konfigurisani da koriste Dynamic Host

Configuration Protocol (DHCP). To omogućava klijent-

skim računarima da dinamički dodele IP adrese, što znači

da se klijentu dodeljuje IP adresa kada korisnik ţeli da

koristi mreţu. Korišćenje DHCP dozvoljava velikoj mreţi da

deli IP adrese. Ako ne koristite DHCP, onda morate ručno

da unesete statičku IP adresu na svakom od klijentskih

računara. Ovo moţe da potraje, i trebalo bi samo da se

izvodi uz nadgledanje vašeg mreţnog administratora.

DHCP takođe automatski konfiguriše odgovarajuću pod-

mreţnu masku za klijentski računar.

Šta je DNS?

Domain Name System (DNS) je baza podataka koja prid-

ruţuje IP adrese nazivima računara i drugim informacija-

ma. DNS vam omogućava da kontaktirate računar korišće-

njem prijateljskog naziva računara (kao što je Marijin raču-

nar) umesto da znate IP adresu računara. DNS usluga se

nalazi na DNS serveru u domenu. DNS ne moţete naći kod

radnih grupa.

Korišćenje komande za oporavak

Prvi korak u rešavanju mreţnih problema je utvrđivanje da

mreţna veza funkcioniše i da je povezana. Windows XP

Professional nudi lak način za proveru i oporavak veze. Da

biste proverili status mreţne veze, i popravili je ako je to

potrebno, uradite sledeće:

1. Locirajte ikonu za mreţnu vezu na sistemskoj traci. Sis-

temska polica se normalno pojavljuje na krajnjem desnom

delu Windows trake sa zadacima (traka na dnu vašeg ekra-

na). Ikona za mreţnu vezu obično izgleda kao mali ekran

računara. Pređite pokazivačem preko mreţne ikone da bis-

te videli mreţnu vezu koju predstavlja.

2. Kliknite desnim tasterom miša na ikonu za ţeljenu mre-

ţnu vezu i potom kliknite na stavku Status.

3. Ako status kaţe da je veza uspostavljena, onda je raču-

nar povezan sa određenom mreţom. Ako piše da nije

povezan, treba se popravi. U svakom slučaju, zatvorite

okvir Status.

4. Ako veza treba da se popravi, onda kliknite desnim tas-

terom miša na ikonu za vezu i kliknite na stavku Obnovi

(Repair). Windows XP Professional će pokušati da se uveri

da je veza u funkciji. Ako nije u funkciji, pokušaće da pono-

vo uspostavi vezu sa mreţom.

Korišćenje komande ipconfig

Komanda ipconfig je usluţni program komande linije.

Uslužni program komandne linije je onaj koji pokrećete

dok ste na komandnoj liniji, a ne u GUI reţimu. To se

ponekad zove “DOS reţim” zato što kada bi računari imali

samo DOS operativni sistem, tako bi se sve komande izvo-

dile.

Da biste pokrenuli osnovne ipcofig komande, uradite sle-

deće:

26

1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni

(Run), otkucajte cmd (za reţim komandne linije) i zatim

kliknite na dugme U redu (OK.).

2. Na komandnom prozoru, otkucajte ipconfig, i zatim

pritisnite taster Enter. Ekran izgleda kao što je prikazano

na Slici 7-2.

Slika 7-2 Rad usluţnog programa ipconfig

U prozoru, pogledajte informaciju za svaku od postojećih

veza na računaru; na primer, LAN i beţična veza su prika-

zane na Slici 7-2. U te informacije spadaju i IP adrese,

podmreţna maska i podrazumevani mreţni prolaz

(gateway).

Postoji mnogo parametara dostupnih za korišćenje sa

ipconfig komandama. Parametar je nešto što vi dodajete

komandi da biste bili što određeniji. Komanda ipconfig

vraća postojeću informaciju za adaptere na računaru.

Takođe moţete izvesti sledeće zadatke korišćenjem ipcofi-

ga sa parametrima:

Objaviti IP adresu adaptera da bi bila dostupna

drugom računaru ili adapteru.

Obnoviti IP adresu adaptera.

Promeniti DNS servere koje koristi klijentski raču-

nar.

Vežba 7-3: Koristite komandu ipconfig da biste prome-

nili IP postavke

U ovoj veţbi, istraţićete parametre koji su dosupni za

korišćenje sa ipconfig komandama. Potom ćete pronaći

TCP/IP postavke za računar, zapisati ih i zatim promeniti

te postavke.

Pristupite Centru za pomoć i podršku (Help And Support

Center), potraţite ipconfig, i potom kliknite na stavku

ipconfig. Koristite informacije koje pronađete da biste

odgovorili na sledeća pitanja.

1. Koja je komanda za obnavljanje svih IP konfiguracija za

sve adaptere na računaru koji radi sa mreţom koja koristi

DHCP?

________________________________________________

2. Koja je komanda za onemogućavanje TCP/IP-ja za

određene adaptere?

________________________________________________

3. Koja je komanda da vidite sve TCP/IP informacije za sve

adaptere na računaru?

________________________________________________

4. Pronađite sledeće informacije na vašem računaru, i

zapišite ih ispod:

IP adresa:

___________________________________________

Podmreţna maska

___________________________________________

Podrazumevani mreţni prolaz:

___________________________________________

5. Ako ste na mreţi koja koristi DHCP, promenite IP adre-

su korišćenjem ipconfig komande koja će trenutno pribaviti

novu IP adresu. Potom zapišite sledeće informacije.

Nova IP adresa:

___________________________________________

Nova podmreţna maska:

___________________________________________

Novi podrazumevani mreţni prolaz:

___________________________________________

6. Koje su se informacije promenile? Koje informacije se

nisu promenile? Zašto jesu ili zašto nisu?

________________________________________________

________________________________________________

Moţete konfigurisati TCP/IP svojstva za svaku mreţnu

vezu. Pre nego što konfigurišete ova svojstva, morate ima-

te sledeće informacije:

Da li mreţa uključuje DHCP, ili statičko IP dodeljiva-

nje adresa? Ako ima statičko, koja je IP adresa za

vezu koju ćete izmeniti?

Koja je podrazumevana mreţna maska za vašu ško-

lu?

Koja je adresa podrazumevanog mreţnog prolaza za

vašu školu?

27

Vežba 7-4: Konfigurišite TCP/IP svojstva za mrežnu

vezu

1. Dodelite i zapišite IP adresu, podmreţnu masku i pod-

razumevani mreţni prolaz za vezu koju ćete izmeniti

(pogledajte Veţbu 7-3 za detaljnije korake).

IP adresa:

__________________________________________

Podmreţna maska:

__________________________________________

Podrazumevani mreţni prolaz:

__________________________________________

2. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Poveži se

sa (Connect To), i zatim kliknite na stavku Prikaži sve veze

(Show All Connections).

3. Kliknite desnim tasterom miša na mreţnu vezu koju

ţelite da izmenite, i zatim kliknite na stavku Svojstva

(Properties).

4. Na kartici Opšti podaci u okviru dijaloga Svojstva veze,

kliknite na stavku Internet Protocol (TCP/IP), kao što je

prikazano na Slici 7-3, i zatim kliknite na stavu Svojstva

(Properties).

Slika 7-3 TCP/IP svojstva

5. Izaberite dugme Koristite sledeću IP adresu (Use The

Following IP Address), unesite informacije koje ste zapisali

u koraku 1 gore, i zatim kliknite na dugme U redu (OK).

Upravo ste izmenili IP adresu od dinamički dodeljene

adrese u statičku IP adresu.

6. Idite nazad na TCP/IP svojstva za ovu mrežnu vezu, i

promenite stvojstva izborom na stavku Dodeli automatski

IP adresu (Obtain An IP Address Automatically). Sada ste

ponovo omogućili dinamičko ažuriranje IP adrese.

7. Dodelite i zapišite IP adresu, podmrežnu masku i po-

drazumevani mrežni prolaz za vezu (pogledajte Vežbu 7-3

za detaljan opis koraka koje treba preduzeti).

IP adresa:

_________________________________________

Podmrežna maska:

_________________________________________

Podrazumevani mrežni prolaz:

_________________________________________

8. Koje su se informacije promenile? Koje se informacije

nisu promenile? Zašto jesu ili zašto nisu?

________________________________________________

________________________________________________

Rešavanje mrežnih problema

Nemogućnost da pristupite Internetu ili resursima na

mreži je čest problem na mreži. Često se može rešiti tako

što će se konfigurisati klijentski računar.

Utvrđivanje da li problem zahteva konfiguraciju klijent-

skog računara

Prvi korak u rešavanju mrežnih problema je utvrđivanje da

li je problem nastao kod klijentskog računara, u mreži ili na

resursu do kog korisnik pokušava da dođe. Sistematski

pristup će vam pomoći da utvrdite da li se problem odnosi

na klijentski računar i zbog toga zahteva konfiguraciju kli-

jentskog računara. Prvo treba da utvrdite sledeće:

Da li je klijentski računar fizički priključen na mrežu?

(Naravno, to se ne odnosi na bežične prenosive

računare. Za bežične prenosive računare proverite

IP adresu.)

Da li je klijentski računar član zahtevane radne

grupe ili domena?

VAŽNO

Ova vežba predpostavlja da vaša školska mreža koristi

DHCP. Ako ne koristi, vaš instructor će modifikovati ovu

vežbu za vas.

28

Da li mreţni adapter ima IP adresu? Ako je nema,

dodelite jednu korišćenjem komande Popravi

(Repair), pomoćnog programa ipconfig komandne

linije, ili ručno unesite jednu u TCP/IP svojstva za

mreţnu vezu.

Da li je podmreţna maska i informacija podrazume-

vanog mreţnog prolaza ispravna za klijenta? Ako

nije, ispravno konfigurišite TCP/IP svojstva.

Ako su sva TCP/IP svojstva za klijentski mreţni

adapter ispravno konfigurisana, onda moţete biti

poprilično sigurni da se problem nije u vezi klijent-

skog računara sa mreţom. Drugi razlozi za problem

kod umreţavanja moţe biti da klijentski računar nije

ispravno povezan sa mreţom, ili korisnik nema

dovoljno privilegija da pristupi resursima.

Nakon što ste utvrdili da je klijentski računar isprav-

no povezan sa mreţom i da je ispravno konfiguri-

san, morate se uveriti se resursi nalaze na računaru,

ili da su resursi sami za sebe dostupni na mreţi.

Moţete se uveriti da je računar na kome se nalaze

resursi, povezan sa mreţom koristeći ping usluţni

program za pingovanje.

Da biste koristili ping usluţni program, uradite sledeće:

1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni

(Run), otkucajte cmd, i zatim kliknite na dugme U redu

(OK).

2. U prozoru Command, otkucajte ping naziv računara,

gde je naziv računara naziv DNS računara na kojem se

nalaze resursi. Ako vaša mreţa ne koristi DNS, otkucajte

ping ipadresa, gde je ipadresa IP adresa računara na

kojem se nalaze resursi.

Ako vidite odgovor Request timed out, onda znači da

računar na kome se nalaze resursi nije dostupan u mreţi.

Taj računar mora biti odgovarajuće povezan za korisnika

da bi došao do ţeljenih resursa.

Ako su i korisnikov računar i računar na kome se nalaze

resursi ispravno povezani na računar, problem moţe biti

vezan za dozvole za deljenje ili fascikle. Proverite dozovole

za deljenje u kojima se nalaze resursi da biste se uverili da

korisnik koji pokušava da pristupi resursima ima odgova-

rajuće dozvole. Ako korisnik nema odobrene dozvole,

onda treba da utvrdite te dozvole ako je to odgovarajuće.

Proverite sa svojim mreţnim administratorom da li koris-

nik treba da ima pristup resursima. Takođe, treba da kon-

sultujete mreţnog administratora da li moţete da rešite

problem sa korisnikovim pristupom resursima.

Konfigurisanje Internet opcija na klijetskom računaru

Jedan od najčešćih problema koji ćete čuti od korisnika je

nemogućnost pristupa Internetu, ili pristup određenim

lokacijama. Ovo je obično uzrokovano nepravilnom konfi-

guracijom Internet opcija (Internet Options). Da biste na

ispravan način konfigurisali Internet opcije, morate znati da

li vaša škola koristi proxy server. Ako ne koristi, morate

znati ime proxy servera i koji port koristi.

Konfigurisaćete Internet opcije na klijentskom računaru koji

ima instaliran Windows XP Professional u aplikaciji Internet

Explorer. Da biste pristupili Internet opcijama, otvorite pro-

gram Internet Explorer, kliknite na stavku Alatke (Tools), i

zatim kliknite na stavku Internet opcije. Kao što je prikaza-

no na Slici 7-4, okvir za dijalog Internet opcija sadrţi neko-

liko kartica, od kojih svaka ima opcije za konfiguraciju

Slika 7-4 Okvir za dijalog Internet opcije

Neke od postavki koje moţete promeniti u okviru za dijalog

Internet opcije su:

Stranica (nazvana matična stranica (home page))

koja prikazuje prvu stranicu koju korisnik otvori u

programu Internet Explorer.

29

Konfiguracija bezbednosti, privatnosti, sadrţaja i

pridruţenih programa, kao što je program za e-

poštu za korišćenje ako kliknete na vezu za e-poštu

na Web lokaciji.

Polise Internet opcija za vašu školu je najverovatnije utvr-

dio vaš mreţni administrator i uprava škole. Oni bi trebalo

da vam obezbede informaciju koja vam je potrebna da

biste konfigurisali postavke u okviru za dijalog Internet

opcije. Sledi opis opcija za konfigurisanje.

Kartica Opšti podaci (General Tab)

Na kartici Opšti podaci, moţete konfigurisati sledeće pos-

tavke:

Početnu stranicu koja se prikazuje kada korisnik

pokrene program Internet Explorer.

Mesto na kome se smeštaju i osveţavaju privreme-

ne Internet datoteke (temporary Internet files). Klik-

nite na dugme Postavke (Settings) da biste konfi-

gurisali koliko često ćete čuvati i aţurirati stranicu,

iznos prostora koji je dodeljen privremenim Internet

datotekama.

Broj dana koliko bi program Internet Explorer tre-

balo da prati Web stranice koje je posećivao koris-

nik. Program Internet Explorer kreira prečice ka tim

stranicama da bi povećao performanse.

Kartica Bezbednost (Security Tab)

Na kartici Bezbednost, moţete utvrditi postavke za svaku

Interenet zonu. Postoje četiri zone, koje su opisane dole i

vi treba da postavite nivo bezbednosti za svaku od zona.

Internet. Ova zona se primenjuje na sve lokacije, a

ne samo na lokalnu mreţu. Podrazumevani bezbe-

dnosni nivo je Srednji (Medium).

Lokalni Intranet (Local Intranet). Ova zona pred-

stavlja vašu lokalnu mreţu. Podrazumevana postav-

ka je Srednje-nisko (Medium-low).

Poverljive lokacije (Trusted Sites). Ova lokacija

sadrţi lokacije koje su za vas poverljive i za koje

znate da neće načiniti štetu na vašem računaru ili

mreţi. Morate dodati lokacije ovoj zoni tako što ćete

kliknuti na zonu i potom ćete kliknuti na stavku

Lokacije (Sites). Ova zona vam omogućava da stavite

određene Internet lokacije u specijalne klase i da ih

konfigurišete sa istim nivoom bezbednosti. Podrazu-

mevani nivo bezbednosti je Nisko (Low).

Ograničene lokacije (Restricted Sites). Ova zona

sadrţi lokacije koje bi potencijalno mogle da oštete

vaš računar ili podatke. Morate dodati lokacije ovoj

zoni tako što ćete kliknuti na zonu i potom na Loka-

cije. Ova zona vam omogućava da stavite određene

Internet lokacije u specijalne klase i da ih konfiguri-

šete sa istim nivoom bezbednosti. Podrazumevani

nivo bezbednosti je Visoko (High).

Kartica Privatnost (Privacy Tab)

Kartica Privatnost vam omogućava da utvrdite kao se ruku-

je Internet kolačićima za Internet zone. Kolačić (cookie) je

program koji kreira Web lokacija i koje se pohranjuju na

vašem računaru kako bi se sačuvale informacije kao što su

postavke za posetu te lokacije. Neki kolačići takođe mogu

da prate informaciju o vašim navikama kretanja na Webu i

koji šalju nazad informacije organizacijama koje hostuju

Web lokacije. Kroz opcije na kartici Privatnost, moţete indi-

vidualno konfigurisati (ili urediti) rukovanje kolačićima za

specifične Web lokacije dodavanjem lokacija specijalnoj

listi.

Kartica Sadržaj (Content Tab)

Kartica Sadrţaj vam omogućava da kontrolišete vrste sadr-

ţaja kojima su korisnici računara u mogućnosti da pristupe,

kao i da izaberu kako se korisnik identifikuje.

Alatka Savetnik za sadrţaj (Content Advisor) vam

omogućava da utvrdite nivo sadrţaja kojem korisnici

mogu da pristupe. Nivoi se utvrđuju ocenjivanjem

jezika, golotinje, seksa i nasilja. Te postavke će utvr-

diti uprava vaše škole i njih mogu uticati drţava ili

drţavni zakoni.

Ceritifikati vam omogućavaju da odredite kako se

identifikuju korisnici, certifikovani autoriteti i izdava-

či.

Opcija Personal Information AutoComplete omogu-

ćava korisnicima da utvrde da li ţele ili ne da se

informacije koje su isporučene u prošlosti nekoj Web

VAŽNO

Nivo bezbednosti nikako ne treba da bude postavljen niže

od podrazumevanog.

30

lokaciji automatski učitavaju svaki put kada posete

tu Web lokaciju. Na primer, moţda ćete ţeleti da

Web lokacija vaše banke automatski učita vaš broj

naloga svaki puta kada posetite lokaciju. Uopšteno,

karakteristika AutoComplete ne bi trebalo da bude

omogućena na deljenim računarima da bi se zaštiti-

li privatni podaci korisnika. Opcija Personal Infor-

mation takođe uključuje postavke za čuvanje infor-

macija o profilu. U većini slučajeva, ove postavke ne

bi trebalo da se koriste u školskom okrţenju.

Kartica Veze (Connections Tab)

Kartica Veze sadrţi opcije za konfigurisanje za bilo koju

vezu pozivanja (dial-up) ili vezu virtuelne privatne mreţe

(VPN) na računaru, kao i za postavke lokalne mreţe (local

area network) (LAN). Moţete dodati, ukloniti ili konfiguri-

sati postavke za pozivanje i VPN. Međutim, u postavkama

u školi najverovatnije ćete konfigurisati samo LAN postav-

ke. Da biste to uradili, kliknite na dugme LAN postavke

(LAN Settings).

U okviru za dijalog Postavke lokalne mreţe (Local Area

Network (LAN) Settings) (pogledajte Sliku 7-5), utvrdili ste

da li bi trebalo ili ne LAN postavke biti automatski konfi-

gurisane. Vaš administrator mreţe bi trebalo da utvrdi

odgovarajuće vrednosti za ove postavke. Administrator

mreţe bi takođe trebalo da utvrdi da li da koristi proxy

server ili ne. Pristupićete okviru za dijalog Proxy postavke

(Proxy Settings) (pogledaj Sliku 7-5) tako što ćete kliknuti

na dugme Više opcija (Adanced).

Slika 7-5 Local Area Network (LAN) postavke

Kada korisnik ne moţe da pristupi Internet lokacijama, to

je često zato što su LAN postavke u programu Internet

Explorer nepravilno konfigurisane. Tehničar sluţbe za

pomoć mora da zna koje su odgovarajuće postavke i da se

uveri da je korisnikov računar konfigurisan da bi ga mogao

koristiti.

Kartica Programi (Programs Tab)

Na kartici Programi, moţete navesti koji programe operati-

vni sistem Windows XP Professional koristi za svaku Inter-

net uslugu, uključujući:

HTML uređivač

E-pošta

Diskusione grupe (Newsgroups)

Internet pozivi (Internet calls)

Kalendar (Calendar)

Spisak kontakata (Contact list)

Takođe moţete utvrditi da li ili ne program Internet

Explorer proverava da li je to podrazumevani Web pregle-

dač. Ako je vaša škola utvrdila da podrţava samo program

Internet Explorer kao program za pregledanje, onda bi

trebalo da omogućite ovu stavku tako što ćete kliknuti na

polje za potvrdu na dnu kartice Programi.

Kartica Više opcija (Advanced Tab)

Kartica Više opcija vam omogućava da konfigurišete indivi-

dualne postavke koje utiču na pristupačnost, pregledanje,

HTTP postavke, multimediju, štampanje i bezbednost. Ne

bi trebalo da menjate ove postavke osim ako nije posebno

navedeno da to uradite.

Vežba 7-5: Dokumentujte postavke Internet opcija u

vašoj školi

Da biste na efikasan način rešili problem povezanosti sa

Internetom, svaki tehničar sluţbe za pomoć mora da zna

odgovarajući postavke Internet opcija. U ovoj veţbi, utvrdili

ste odgovarajući postavke za svaku karticu u okviru za dija-

log Internet opcije.

1. Oformite timove, i svakom timu dodelite jednu karticu u

okviru za dijalog Internet opcije. Tim je odgovoran za razu-

mevanje svih postavki na dodeljenoj kartici i njegovim

udruţenim okvirima za dijalog ili okvire svojstava.

2. Nađite se sa vašim administratorom mreţe da biste

utvrdili odgovarajuće postavke za svaku karticu, i bilo koje

okvire za dijalog ili okvire svojstava kojima s moţe pristupi-

ti sa kartice.

3. Ispravno konfigurišite karticu i slične okvire za dijalog ili

okvire svojstava i zatim napravite slike svih kartica i okvira

za dijalog tako što ćete uraditi sledeće korake.

31

a. Otvorite program Microsoft Bojanka (Paint). Kliknite

na dugme Start, kliknite na stavku Svi programi (All

Programs), kliknite na stavku Pribor (Accessories), i

zatim kliknite na stavku Bojanka (Paint).

b. Kliknite ispravno na konfigurisanu karticu ili na dru-

gi okvir za dijalog, i zatim pritistnite tastere Alt+Tab.

c. U programu Bojanka (Paint), kliknite na meni Uređi-

vanje (Edit), kliknite na stavku Nalepi (Paste), kliknite

na stavu Uredi (Edit), i zatim kliknite na stavku Kopiraj

na (Copy To).

d. U okviru za dijalog Kopiraj na (Copy To), unesite

ime slike (kao što je naziv kartice, iza koje ide ime polja

za dijalog ili okvira svojstva koji ste otvorili na kartici).

Datoteka će biti sačuvana kao Windows datoteka ras-

terske slike (bitmap file).

e. Sačuvajte sve datoteke na centralnom mestu za

deljenje.

4. Izaberite jednog člana tima koji će uneti sve datoteke

slika u jedan Microsoft Word dokument. Nazovite doku-

ment IE Konfiguracija, i sačuvajte ga na deljenoj fascikli

pod nazivom Resursi sluţbe za pomoć koju ste kreirali u

Veţbi 7-1.

Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) (samo uz

Windows Servisni paket 2)

Jedna od značajnih poboljšanja u okviru Windows Servis-

nog paketa 2 je ugrađeni bloker iskačućih prozora za pro-

gram Internet Explorer. Bloker je dovoljno pametan da

identifikuje koji iskačući prozor treba ili ne treba da bude

blokiran. Vi takođe imate fleksibilnost da dodate vaše omi-

ljene web lokacije Spisku izuzetaka. Takođe je dovoljno

pametan da ne blokira bilo koje iskačuće prozore sa bez-

bedne Web lokacije, kao što su Web lokacije za bankarstvo

na mreţi, kupovinu na mreţi i tako dalje.