elementi sudskog prava u pravnom sistemu · pdf fileelementi sudskog prava u ... a sa wom i...

^ L A N C I I R A S P R A V EUDK 340.137(4–672EU:497.11)

34(497.11)

Originalan nau~ni rad

D u { a n N i k o l i }

ELEMENTI SUDSKOG PRAVA UPRAVNOM SISTEMU SRBIJE I EVROPSKE UNIJE*

SA@ETAK: U Srbiji je razvijen pravni sistem dràvne regulativeevropskog kontinentalnog tipa. Ve}ina pravno relevantnih odnosa ure|ena jenormama koje u formi zakona i drugih op{tih pravnih akata donose organizakonodavne i izvr{ne vlasti. Shodno na~elu podele vlasti koje je proklamo-vano ustavom, sudovi su du`ni da dosledno primewuju op{ta pravila. Sudijatreba da primewuje pravo, a ne da ga stvara. Drugim re~ima, sudska praksa sene smatra formalnim izvorom prava. Me|utim, sudovi su u stvarnosti oduvekimali mnogo zna~ajniju ulogu u procesu oblikovawa pravnog sistema. Ona sekretala od veoma {iroke interpretacije zakonskih regula do kreirawa poje-dina~nih pravila kojima su popuwavane pravne praznine, pa ~ak i do stvarawaop{tih pravnih pravila. O tome svedo~e brojni primeri iz istorije srpskogprava, koja je u kratkim crtama izloèna u radu.

Istorijski prikaz odslikava ulogu sudova u sredwovekovnoj Srbiji, u pe-riodu borbe protiv turske okupacione vlasti (1804–1830), u vreme stvarawaKraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u postrevolucionarnom periodu i u so-cijalisti~koj Jugoslaviji. Posebna pa`wa posve}ena je me{ovitom pravnom si-stemu sa elementima sudskog prava koje je razvijano na prostoru Vojvodine iz-me|u dva svetska rata.

U drugom delu rada razmotrena je uloga sudova u savremenom pravu Sr-bije. U tom kontekstu ukazano je na ustavna re{ewa, na aktuelne trendove ina neformalni uticaj sudova u procesu oblikovawa pravnog sistema.

* Rad je delom zasnovan na rezultatima istraìvawa vr{enih u okviru nau~noistra-ìva~kog projekta Matice srpske Privatno pravo u Vojvodini izme|u dva svetska rata.Prezentovan je kao nacionalni referat Srbije na XVII Kongresu Akademije za uporednopravo (XVIIth Congress of the International Academy of Comparative Law) odrànom uUtrehtu (Holandija) jula 2007. godine, pod nazivom Elements of Judge-made Law in the Ser-bian Legal System. U celini je objavqen na engleskom jeziku u me|unarodnom ~asopisu Eu-ropean Lawyer Journal – Evropski pravnik, br. 4/2006, str. 105 – 138, i delom u: Du{anN i k o l i }, Tort Law – Serbia and Montenegro, Kluwer Law International, 2007 (nacionalnamonografija za Srbiju i Crnu Goru u sastavu International Encyclopaedia of Laws). Tekst jeu skra}enoj verziji na engleskom jeziku objavqen u kwizi Precedent and the law (editor: prof.Ewoud Hondius), Bruylant, Brussels 2007, kao posebno, 22. poglavqe, str. 437 – 467. Ovo jeprvo, celovito izdawe na srpskom jeziku.

Nekoliko stranica posve}eno je problemima s kojima se suo~avaju sudoviu isto~noevropskim zemqama u periodu tranzicije. Pre svega re~ je o imple-mentaciji komunitarne tekovine (acquis communautaire) koja se odvija prebr-zo i sa dalekose`nim posledicama po pravnu, ekonomsku i socijalnu stabilnostmnogih dràva, pa i same Evropske unije. Prihvatawe visokih, i ~esto objek-tivno neostvarivih pravnih standarda, stvara sve ve}i raskorak izme|u norma-tivnog i stvarnog. Pravna nesigurnost raste, a sa wom i nepoverewe u dràv-ne institucije, ukqu~uju}i i sudove koji imaju posebnu odgovornost za stvara-we novog pravnog ambijenta.

Zavr{ni deo rada posve}en je ulozi sudova u budu}em evropskom pravu. Utom kontekstu su prikazani aktuelni trendovi u Evropskoj uniji. Posebno surazmotrena {iroka ovla{}ewa Suda pravde evropskih zajednica, koja seù svedo stvarawa pravnih pravila. Promene koje se odigravaju u Evropi ukazuju napotrebu da se preispita tradicionalno u~ewe o podeli vlasti.

KQU^NE REÎ: sudsko pravo, privatno pravo, Srpski gra|anski zako-nik, vojvo|ansko privatno pravo, jugoslovensko pravo, evropeizacija prava, ac-quis communautaire

UVOD

U Srbiji je razvijen pravni sistem dràvne regulative evropskogkontinentalnog tipa. (N i k o l i }, 2007). Ve}ina pravnorelevatnih odno-sa ure|ena je normama koje u formi zakona i drugih op{tih pravnih aka-ta donose organi zakonodavne i izvr{ne vlasti. Shodno na~elu podelevlasti koje je proklamovano ustavom, sudovi su du`ni da dosledno prime-wuju op{ta pravila. Sudija treba da primewuje pravo a ne da ga stvara.Drugim re~ima, sudska praksa se ne smatra formalnim izvorom prava.Me|utim, sudovi su u stvarnosti oduvek imali mnogo zna~ajniju ulogu uprocesu oblikovawa pravnog sistema. Ona se kretala od veoma {irokeinterpretacije zakonskih regula do kreirawa pojedina~nih pravila koji-ma su popuwavane pravne praznine, pa ~ak i do stvarawa op{tih pravnihpravila. O tome svedo~e brojni primeri iz istorije srpskog prava, kojaje u kratkim crtama izloèna na stranicama koje slede.

Istorijski prikaz odslikava ulogu sudova u sredwovekovnoj Srbiji, uperiodu borbe protiv turske okupacione vlasti (1804–1830), u vremestvarawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u postrevolucionarnomperiodu i u socijalisti~koj Jugoslaviji. Posebna pa`wa posve}ena je me-{ovitom pravnom sistemu sa elementima sudskog prava koje je razvijanona prostoru Vojvodine izme|u dva svetska rata.

U drugom delu rada razmotrena je uloga sudova u savremenom pravuSrbije. U tom kontekstu ukazano je na ustavna re{ewa, aktuelne trendovei na neformalni uticaj sudova u procesu oblikovawa pravnog sistema.

Nekoliko stranica posve}eno je problemima sa kojima se suo~avajusudovi u isto~noevropskim zemqama u periodu tranzicije. Pre svega re~je o implementaciji komunitarne tekovine (acquis communautaire) koja

8

se odvija prebrzo i sa dalekose`nim posledicama po pravnu, ekonomsku isocijalnu stabilnost mnogih dràva, pa i same Evropske unije. Prihvata-we visokih, i ~esto objektivno neostvarivih pravnih standarda stvara sveve}i raskorak izme|u normativnog i stvarnog. Pravna nesigurnost raste,a sa wom i nepoverewe u dràvne institucije, ukqu~uju}i i sudove kojiimaju posebnu odgovornost za stvarawe novog pravnog ambijenta.

Zavr{ni deo rada posve}en je ulozi sudova u budu}em evropskom pravu.U tom kontekstu, prikazani su aktuelni trendovi u Evropskoj uniji. Poseb-no su razmotrena {iroka ovla{}ewa Suda pravde evropskih zajednica, kojaseù sve do stvarawa pravnih pravila. Promene koje se odigravaju u Evro-pi ukazuju na potrebu da se preispita tradicionalno u~ewe o podeli vlasti.

ISTORIJSKA ISKUSTVA

Privatno pravo u sredwovekovnoj Srbiji

Zakonik cara Du{ana i stvarala~ka uloga sudova

Najstariji poznati podaci o Srbima nalaze se u spisu De admini-strando imperio koji je u X veku napisao vizantijski car Konstantin VIIPorfirogenit. U tom delu je navedeno da su se Sloveni, a sa wima i Sr-bi, doselili na Balkan u prvoj polovini VII veka. Srbi su u po~etku ì-veli u oblastima koje su Vizantinci nazivali Sklavinijama. Na tom pro-storu, u domenu privatnog prava, u po~etku su vaìli stari slovenskiobi~aji (antiqua consuetudo) (op{irnije: K a d l e c, 1924). Uslovi za ra-zvoj autohtonog zakonodavstva stvoreni su tek kada je u IX veku formira-na prva srpska dràva pod dinastijom Vlastimirovi}a (G r a f e n a u e r,1953:231).

U istoriji srpskog naroda posebno je bila zna~ajna dinastija koju jeu XII veku osnovao veliki ùpan Nemawa. @upanov sin, Stefan Nemawi}je 1217. godine dobio kraqevsku krunu od rimskog pape Honorija III. Sr-bija je tada od ùpanstva (pokrajine) pretvorena u kraqevstvo. Stefanovbrat Rastko (Sveti Sava) dve godine kasnije izborio se za osamostaqewe(autokefalnost) srpske crkve. Svi ti doga|aji uticali su u velikoj merii na razvoj zakonodavstva. U nemawi}koj dràvi postojalo je pisano pra-vo, zasnovano na rimskom pravnom nasle|u. Privatnopravna materija jejednim delom, po uzoru na Vizantiju, bila ure|ena nomokanonima, koji suistovremeno obuhvatali norme svetovnog i norme crkvenog prava (T a r a -n o v s k i, 1931:35).

Srbija je bila na vrhuncu mo}i u XIV veku, za vreme vladavine caraDu{ana Stefana iz dinastije Nemawi}a. Dràva, koja je 1346. godineprogla{ena za carstvo, prostirala se na blizu dve stotine hiqada kva-

9

dratnih kilometara. Bila je ekonomski stabilna, kulturno razvijena idobro organizovana. Po re~ima jednog poznatog hrvatskog teoreti~ara„centralna dràvna vlast bila je tu ve} toliko sna`na, da je sebi podre-dila centrifugalne vlasteoske elemente i u~vrstila svoj jedinstveni po-liti~ki sistem, ali joj nije uspjelo da sasvim likvidira politi~ku vlastfeudalne oligarhije, kako je to po{lo za rukom kasnijoj feudalnoj apso-lutnoj monarhiji na Zapadu. No dok je taj Zapad bio jo{ sav proèt feu-dalnim politi~kim partikularizmom, Du{anova Srbija bila je ve} jasnona putu k ustaqewu apsolutizma.” U tom periodu odigrale su se zna~ajnepromene u domenu prava. Godine 1349. stupio je na snagu Zakonik caraDu{ana kojim je jo{ vi{e potisnut pravni partikularizam. Wegovim do-no{ewem u~vr{}ena je vladavina prava. O tome upe~atqivo svedo~e dveodredbe. U jednoj pi{e da sudije treba da sude slobodno, po zakonu, nepla{e}i se carske vlasti. „Vsake sudije da sude po zakoniku, pravo, kakopi{e u zakoniku a da ne sude po strahu od carstva mi” (~lan 172 Du{a-novog zakonika). U drugoj Car kaè da sudije treba da sude po zakonu ipo pravdi ~ak ako im se i on li~no obrati pismom traè}i da neko su-protno zakonu bude ka`wen ili oslobo|en od odgovornosti. „A{te pi{ekwigu carstvo mi ili po srxbe, ili po qubvi, ili po milosti za nekoga,a ona-zi kwiga razara zakonik, sudije tu-zi kwigu da ne veruju, takmo dasude i vr{e kako je po pravde” (~lan 171 Du{anovog zakonika). Me|utim,sudovi se u praksi nisu oslawali samo na zakonske norme. Du{anovim za-konikom su uglavnom bila regulisana pitawa iz domena javnog prava. Uoblasti privatnog prava i daqe su vaìla obi~ajna pravila (J i r e ~ e k,1984). Povremeno su se u praksi javqala i pitawa koja nisu bila ure|enaobi~ajima. Sudovi su tada sudili po pravi~nosti, stvaraju}i nova pravi-la. Sudska praksa je vremenom postajala deo obi~ajnog prava. Tome je po-sebno pogodovala ~iwenica da su presude morale biti donesene u pisanomobliku i da su sa~iwavane u dva primerka, od kojih je jedan ostajao sudua drugi je uru~ivan stranci koja je dobila spor ([ a r k i }, 1995). Gra-|ani su se na razli~ite na~ine upoznavali sa pojedina~nim pravilima sa-drànim u tim odlukama i nastojali su da postupaju u skladu sa wima. Ta-ko je sudska praksa u sredwovekovnoj Srbiji, nezvani~no, postajala jedanod izvora privatnog prava.

Od 1348. godine, uz Du{anov zakonik i Justinijanove zakone, prime-wivan je i Sintagmat solunskog jeromonaha Matije Vlastara iz 1335, ko-ji je sadrào odredbe iz domena privatnog prava. Nesporno je, me|utim,da su sudovi i tada u velikoj meri uticali na stvarawe pravnog sistema.O tome svedo~i tvrdwa ~uvenog ~e{kog istori~ara Konstantina Jire~ekada je Srbija „pred kraj sredweg veka, u svom pravnom razvoju bila mnogobliè sredweevropskim dràvama nego Vizantincima” (J i r e ~ e k, 1984:121). Taj zaokret je, po svemu sude}i, izveden diskretno, kroz sudsku prak-su. To zna~i da su sudovi morali imati {iroku slobodu su|ewa koja jesezala ~ak do stvarawa pravnih pravila.

10

Epilog

Oslabqena unutra{wim podelama, Srbija je izgubila bitku na Koso-vu 1389. godine, a sredinom XIV veka i svoju dràvnost kada ju je sultanMehmed II Osvaja~ pretvorio u tursku pokrajinu.

Evropski uticaj je znatno oslabio tokom turske okupacije koja jetrajala sve do Prvog srpskog ustanka 1804. godine. U tom periodu, dugomnekoliko vekova, srpski narod je uglavnom ìveo u skladu sa obi~ajima.Obi~ajno pravo se razvijalo pod sna`nim uticajem turskih okupacionihvlasti i isto~wa~ke kulture.

Privatno pravo u ustani~kom periodu

Patrijarhalno dru{tvo

Srbi su stotinama godina ìveli u velikim patrijarhalnim zajedni-cama koje su nazivane porodi~nim zadrugama (P e r i }, 1914). Zadruga jepredstavqala zajednicu qudi i dobara u kojoj je vaìo poseban pravni re-ìm. Zadrugari su slobodno raspolagali samo li~nom imovinom (osobina,pr}ija) u koju su spadale pokretne stvari mawe vrednosti namewene sva-kodnevnoj upotrebi. Kolektivna imovina, koja je stvarana generacijama,bila je nedeqiva i pripadala je svim ~lanovima porodice. Wome su uprav-qale porodi~ne stare{ine. Jedan deo kolektivne imovine, tzv. stoèr-ko-rjenina, postojani imetak, ba{tina (N e d e q k o v i }, 1936) bio je neotu-|iv i ~uvan je za naredne generacije. Obi~ajni fideikomis je obezbe|ivaoegzistencijalnu sigurnost i bio je od sudbinskog zna~aja za porodice ko-je su ìvele pod turskom okupacijom.

@ivot unutar porodi~nih zadruga odvijao se u skladu sa obi~ajnimpravilima i odlukama porodi~nih stare{ina. Stare{ine su uìvale vi-sok autoritet i imale su {iroka ovla{}ewa. Wihove odluke su u velikojmeri uticale na mnoga pitawa iz svakodnevnog ìvota zadrugara. Stare-{ine su imale zna~ajnu ulogu i u odnosima sa spoqnim svetom. Oni su uime zadruge kupovali, prodavali, pozajmqivali i sl.

Odnosi me|u razli~itim zajednicama bili su ure|eni obi~ajnim pra-vom. Sporna pitawa su naj~e{}e sporazumno re{avale stare{ine porodi~-nih zadruga, u skladu sa obi~ajima i uz posredovawe tre}ih lica (prijate-qa, kom{ija i sl.). Ukoliko se spor nije mogao re{iti mirnim putem, od-luku je donosio knez na osnovu obi~aja i sopstvenog shvatawa pravi~nosti.

Obi~ajno i sudsko pravo

Ve} u vreme Prvog srpskog ustanka protiv turske okupacione vlasti(1804–1814), koji je podignut pod vo|stvom \or|a Petrovi}a Kara|or|a,bilo je zalagawa da se uspostavi moderna dràva i da se svi zna~ajniji

11

dru{tveni odnosi urede zakonom. U to vreme formirani su prvi sudovi.U oblasti gra|anskog prava, me|utim, nije bilo pisanih zakona pa su spo-rovi re{avani na stari na~in. Sudovi su sudili u skladu sa obi~ajima, akada wih nije bilo, onako kako je nalagala pravi~nost. êsto su|ewe popravi~nosti doprinelo je da sudska praksa, na posredan na~in, postane je-dan od izvora prava (op{irnije: N i k o l i }, 2007).

Situacija se nije bitnije izmenila ni tokom Drugog srpskog ustanka(1815–1830) koji je podignut pod vo|stvom Milo{a Obrenovi}a. U isto-riografiji postoje podaci da je jedino obrazovani prota Mateja Nenado-vi} u Vaqevskoj nahiji sudio na osnovu jednog sredwovekovnog nomokanona(Korm~ija, Krm~ija kwiga), uz pozivawe na Justinijanove zakone i naMojsijevu strogost nad Jevrejima. U ostalim nahijama primewivano jeobi~ajno pravo koje je jednim delom nastalo pod uticajem sudske prakse,a zna~ajnu ulogu u regulisawu dru{tvenih odnosa i daqe su imale poro-di~ne stare{ine.

Milo{ Obrenovi} u ustani~kom periodu vladao je po obrascima pa-trijarhalno ure|enog dru{tva. Smatran je ocem naroda, ili kako bi se uduhu tog vremena moglo re}i, stare{inom velike srpske zadruge. Knez jeuglavnom postupao u skladu sa tradicijom i obi~ajnim pravom (J o v a n o -v i }, 1908). U Srbiji su se, me|utim, u to vreme razvijali novi dru{tve-ni odnosi koji nisu bili ure|eni obi~ajima. O wima je odlu~ivao knez,drè}i se „zdrave pameti” i sopstvenog poimawa pravde i pravi~nosti.Mnogi su smatrali da je takav na~in regulisawa dru{tvenih odnosa ne-prihvatqiv. Pritisnut op{tim nezadovoqstvom, Knez je krajem dvadese-tih godina XIX veka doneo odluku da se zapo~ne zakonodavni rad. (O unu-tra{wim problemima i stranim uticajima: N i k o l i }, 2004). U po~etkusu na tim projektima radili doma}i zakonopisci koji nisu bili {kolo-vani pravnici. Ishod vi{egodi{weg rada bio je razo~aravaju}i. Knez jeuvideo da se zakonodavni rad ne moè uspe{no okon~ati bez angaòvawastru~waka. Zato su sredinom tridesetih godina XIX veka pozvana dva srp-ska pravnika iz susedne Austrije. Tokom nekoliko narednih godina Srbi-ja je dobila vi{e zakona. Tada se, me|utim, javio novi problem. Isposta-vilo se da zemqi nedostaje {kolovani sudijski kadar koji bi bio u stawuda primeni savremene propise pisane po uzoru na normativna re{ewa izrazvijenih evropskih zemaqa. Zato je 1839. godine zapo~eto plansko stva-rawe intelektualne elite. Prema programu koji je sa~inio tada{wi mi-nistar prosvete Stefan Stefanovi} Tenka, svake godine je odre|eni brojdràvnih pitomaca slat na vode}e evropske univerzitete. Procewuje seda je do Prvog svetskog rata na taj na~in {kolovano oko 1300 studenatarazli~itih struka (T r g o v ~ e v i }, 2003). Me|u wima, najvi{e je biloonih koji su studirali pravo, jer je stvarawe pravni~kog kadra za potrebesudova i drugih dràvnih organa bio jedan od nacionalnih prioriteta.

Sli~na razvojna politika je nakon osloba|awa od turske vlasti vo-|ena na ~itavom Balkanu. Me|utim, za razliku od susednih zemaqa koje su

12

se civilizacijski, a time i pravno, uglavnom vezivale za jednu od razvije-nijih zemaqa centralne i zapadne Evrope, Srbija je preko svojih pitoma-ca nastojala da upozna kulturu i pravno nasle|e na mnogo {irem prosto-ru. Srpski studenti naj~e{}e su se {kolovali na vode}im nema~kim uni-verzitetima u Haleu, Lajpcigu, Jeni, Hajdelbergu, Minhenu i Berlinu.Znatan broj studenata studirao je u susednoj Austro-Ugarskoj, u Be~u,Krakovu, Brnu, Bratislavi, Kolo`varu (Kluù) i dr. Me|utim, vremenomje bilo sve vi{e onih koji su se opredeqivali za studije prava na pari-skoj Sorboni i na drugim francuskim univerzitetima. Dràva je ~ak sti-mulisala studente da povremeno prelaze iz jedne evropske zemqe u drugu,da bi {to vi{e upoznali zapadnu kulturu, tamo{we obi~aje i pravne si-steme. Tako je vremenom postalo uobi~ajeno da srpski studenti s nema~-kih univerziteta, pri kraju studija pre|u na pravni fakultet u Parizu.Studenti iz Srbije su se u ne{to mawem broju {kolovali i na visokim{kolama u Rusiji. Me|u wima je bilo malo pravnika jer u to vreme ruskapravna nauka nije bila dovoqno razvijena. (Postoje podaci da je SrbinGligorije Trlaji} 1810. godine, u Sankt Peterburgu, objavio uxbenik po-sve}en gra|anskom pravu i time postavio temeqe ruskoj civilistici. Dotada su se civilisti iz Rusije obrazovali na specijalizovanom seminaruza privatnopravnu struku u Berlinu, kao i na drugim univerzitetima uinostranstvu). Od {ezdesetih godina XIX veka, sve vi{e studenata se{kolovalo na {vajcarskim univerzitetima, u Cirihu, @enevi i Bernu.1

Epilog

Sredinom XIX veka u Srbiji je doneto vi{e propisa iz domena jav-nog i privatnog prava. Me|u wima je posebno zna~ajan Gra|anski zakonikiz 1844. godine. On je pisan pod sna`nim uticajem austrijskog prava.Mnogi teoreti~ari smatraju da je delimi~na recepcija Austrijskog gra-|anskog zakonika iz 1811. godine bila pogre{na i da je trebalo usvojitinormativna re{ewa koja bi vi{e odgovarala obi~ajima i kulturi srpskognaroda. Nesporno je, me|utim, da je tom kodifikacijom intenziviran pro-ces evropeizacije srpskog naroda. Ne treba zanemariti ni ~iwenicu da jeu to vreme Srbija bila jedna od retkih evropskih zemaqa koje su imaleunifikovano gra|ansko pravo i jedinstveni gra|anski zakonik.

Zahvaquju}i dobroj razvojnoj i kadrovskoj politici, koju je srpska vla-da kontinuirano decenijama sprovodila, stvorena je sna`na intelektualnaelita2 koja je doprinela da Srbija postane savremena, pravno ure|ena drà-va i jedna od vode}ih zemaqa u regionu krajem XIX i po~etkom XX veka.

13

1 U @enevi se {kolovao i Slobodan Jovanovi} koji je kasnije postao jedan od najpo-znatijih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.

2 Prema nekim procenama ~ak oko 70% srpske elite tog vremena {kolovalo se nauniverzitetima u centralnoj i zapadnoj Evropi. Mnogi intelektualci su bili stipendistisrpske vlade, ali je bilo i onih koji su se {kolovali sopstvenim sredstvima (T r g o v ~ e -v i }, 2003).

Privatno pravo u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Jugoslaviji)

Pravni partikularizam

Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije: Kraqevina Jugoslavi-ja) formirana je 1918. godine objediwavawem etni~kog prostora ju`noslo-venskih naroda. U vreme ujediwewa, postojao je nagla{en partikularizamu gotovo svim oblastima prava, jer je u skladu sa na~elom pravnog konti-nuiteta nastavqeno s primenom zate~ene regulative. Na teritoriji Sr-bije i dana{we vardarske Makedonije (na podru~ju Kasacionog suda u Be-ogradu i apelacionih sudova u Beogradu i Skopqu) vaìo je Srpski gra-|anski zakonik iz 1844. godine. U Crnoj Gori (na podru~ju Velikog sudau Podgorici) na snazi je bio Op{ti imovinski zakonik za Crnu Goru, iz1888. godine. U Sloveniji i Dalmaciji (na podru~ju Odeqewa B zagreba~-kog Stola sedmorice i apelacionih sudova u Splitu i Qubqani) primewi-van je Austrijski gra|anski zakonik iz 1811, sa tzv. ratnim novelama iz1914, 1915. i 1916. godine. U Hrvatskoj (bez Dalmacije, Istre i Me|umurja)i Slavoniji (na podru~ju Odeqewa A zagreba~kog Stola sedmorice, odno-sno Banskog stola) u primeni su bili: nenovelirani Austrijski gra|an-ski zakonik (Op}i gra|anski zakonik), autonomno hrvatsko imovinskopravo nastalo pre ujediwewa i crkveno (kanonsko) pravo. U Bosni i Her-cegovini (na podru~ju Vrhovnog suda u Sarajevu) u oblasti imovinskihodnosa primewivan je Austrijski gra|anski zakonik, dok su u oblasti po-rodi~nog i naslednog prava za hri{}ane vaìli crkveni kanoni i obi~aj-na pravila, a za muslimane – {erijatsko pravo. Na podru~ju Me|umurja,Prekomurja i Vojvodine (bez Srema, a sa delom Barawe) vaìlo je ugarskoobi~ajno i sudsko pravo. Izuzetak su predstavqala podru~ja Okru`nog su-da u Pan~evu i sreskih sudova u Banatskom Karlovcu, Beloj Crkvi, Kovi-nu, Titelu i @abqu, koja su zahvatala prostor nekada{we Vojne Krajine.Tu je, kao ius particulare, primewivan Austrijski gra|anski zakonik.

Rad na harmonizaciji i unifikaciji privatnog prava

Pravni partikularizam je predstavqao prepreku za ~vr{}u ekonom-sku, privrednu i politi~ku integraciju regiona. Zato je centralna vlastve} od samog ujediwewa zapo~ela proces izgradwe jedinstvenog pravnogsistema. O ozbiqnosti namere da se problem pravnog partikularizma re-{i brzo i efikasno svedo~i ~iwenica da je formirano posebno Mini-starstvo za izjedna~ewe zakona. Osim toga, pri Ministarstvu pravde,decembra 1919. godine, obrazovan je Stalni zakonodavni savet koji jesara|ivao sa drugim ministarstvima i wihovim stru~nim telima, a poseb-no sa Zakonodavnim odborom Narodne skup{tine. Na taj na~in je sinhro-nizovan rad organa zakonodavne i izvr{ne vlasti. Deset godina kasnije,

14

umesto tog tela, pri Ministarstvu pravde formiran je Vrhovni zakono-davni savet, sa sli~nom integrativnom funkcijom.

Vidovdanskim ustavom iz 1921. godine, ustanovqen je skra}eni po-stupak za sve zakonske predloge koji su bili usmereni na izjedna~ewe za-konodavstva.

U po~etku je davana prednost razvoju regulative u domenu javnog pra-va. Na takvo opredeqewe uticalo je vi{e faktora. Pre svega, trebalo jestvoriti funkcionalan i efikasan dràvni aparat, a to je iziskivalo je-dinstveno organizaciono zakonodavstvo. Osim toga, za stabilnost pravnogporetka bili su veoma zna~ajni i propisi iz domena kaznenog prava. S dru-ge strane, istorijsko iskustvo mnogih naroda, a i osetqive prilike u Kra-qevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Jugoslaviji), upu}ivali su na zakqu~akda ne treba ùriti sa ujedna~avawem regulative u oblasti privatnog prava.

Epilog

Prednacrt novog jedinstvenog gra|anskog zakonika zavr{en je 1934.godine, ali nikada nije stupio na snagu. Sve do po~etka Drugog svetskograta, u Kraqevini je postojalo {est razli~itih pravnih podru~ja. Sa sta-novi{ta tematike kojom se bavimo, me|u wima je posebno bio zna~ajanprostor severno od Dunava, koji se ve}im delom podudara sa teritorijomdana{we Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Privatno pravo u Vojvodini izme|u dva svetska rata

Heterogeno pravno nasle|e

Ve}i deo dana{we Vojvodine je do kraja Prvog svetskog rata bio podjurisdikcijom nekoliko ugarskih pokrajina (ùpanija). Na tom prostoruvaìlo je ugarsko obi~ajno i sudsko pravo (o prirodi ugarskog prava:Z a j t a y, 1953; H a r m a t h y, 1998), a fragmentarno je primewivan i sta-ri Verbecijev tripartit (Tripartitum opus iuris consuetudinarii inclyti re-gni Hungariae) koji je 1514. godine po kraqevom nalogu sa~inio StefanVerbec (Stephan Verböcz), protonotar Kraqevske kurije. Verbec je sma-trao da osnovu pravnog sistema ~ini obi~ajno pravo, a da na wegov razvojuti~u tri vrste pravnih izvora (fontes iuris): kraqevske uredbe i naredbe,kraqevske privilegije i presude redovnih zemaqskih sudova.

Odluke Kraqevske kurije. U Tripartitumu je ukazano na postojawetri vrste sudskih odluka. Sentencija (sententia) je presuda koja se donosipovodom konkretnog slu~aja na osnovu postoje}ih, jasno formulisanihpravnih pravila. Zadatak sudije je bio da utvrdi ~iweni~no stawe i daprimeni odgovaraju}u normu. Sentencija je vaìla samo za odre|eni dru-{tveni odnos i wegove u~esnike. Drugu vrstu odluka ~inile su decizije

15

(decisio). One su dono{ene kada nije postojalo normativno re{ewe zakonkretan slu~aj, ili kada je norma bila nepotpuna i nejasna. Sudija jetada sam formulisao pravno pravilo. Posebno je bila zna~ajna tre}a vr-sta odluka, tzv. prejudicije (praeiudicium), koje je donosila Kraqevskakurija (Curia regiae). To je zapravo bila naro~ita vrsta decizija. Preju-dicije su tako|e dono{ene onda kada nije bilo unapred formulisanog za-konskog ili nekog drugog pravnog pravila. Me|utim, one su bile speci-fi~ne po tome {to su sadràle na~ela na osnovu kojih je kona~no re{a-vano neko pitawe koje je do tada bilo sporno u pravnoj praksi. Prejudi-cije je donosio najvi{i sud u zemqi pa su pravila sadràna u wima sma-trana merodavnim za sve budu}e istovrsne slu~ajeve (L a n o v i }, 1929).Tako je vremenom nastao poseban segment pravnog sistema koji je imaoobele`ja sudskog prava. Po nalogu Marije Terezije 1769. godine, sa~iwe-na je zbirka kurijalnih odluka, koja je 1800. godine od{tampana u Poù-nu (dana{wa Bratislava) pod nazivom Planum tabulare sive decisiones cu-riales. Takve zbirke su periodi~no objavqivane sve do kraja Prvog svet-skog rata. „Ugarsko privatno pravo nije prema tome sakupqeno u jednomzakonu nego se sastoji iz rasejanih starih i novih pravnih pravila. Pra-znine tih pravila popuwava obi~ajno pravo, koje se obrazovalo na osnovusudske prakse, napose na osnovu presuda kraq. Kurije kao najvi{eg suda ito u najva`nijim takozvanim decizijama. (...) Kurijalne decizije moraju dasudovi slede tako dugo dok ih Kurija ne preina~i” (P i { k u l i } – \ e r |,1924:8). Taj princip je kasnije potvr|en zakonskim normama. Naime,Uvodnim zakonom za gra|anski postupak iz 1912. godine propisano je dasu sudovi du`ni da slede re{ewa Kurije koja donese Plenarni senat (naj-mawe dve tre}ine svih kurijalnih sudija) ili Senat za jedinstvenost pra-vosu|a – predsednik i deset sudija (M i l i }, 1921)3. Prema navedenom za-konu, sve obavezuju}e odluke morale su biti publikovane u posebnoj zbir-ci (Polgári jogi határozatok tára).

Zakqu~ci dràvne komisije. Ugarsko privatno pravo ukinuto je Pa-tentom od 29. novembra 1852. godine. Umesto wega, na celokupnoj dràv-noj teritoriji primewivan je Austrijski gra|anski zakonik iz 1811. go-dine. Do promene je do{lo tek 1860. godine. Tada je formirana posebnakomisija ~iji je zadatak bio da ponovno uvede stara pravila. Komisija je1861. sa~inila zakqu~ke (Országhiróiertekezlet) o pojedinim pitawima izdomena privatnog prava. Taj dokument je usvojen u Parlamentu, ali nijemogao da bude potvr|en jer kraq jo{ nije bio krunisan. Da bi se izbegaopravni vakuum, Kraqevska kurija je na plenarnom zasedawu 23. jula 1861.godine donela odluku da se zakqu~ci moraju primewivati sve dok zakono-davac ne odredi ne{to drugo4. Time je jo{ jednom, na posredan na~in

16

3 V: § 75. Zakonskog ~lanka 54. iz 1912. godine (prema: M i l i }, 1921). 4 Zakqu~ci su ostali na snazi sve do raspada Austro-Ugarske monarhije, a primewiva-

ni su i kasnije, u novom pravnom ambijentu.

potvr|ena wena izuzetno zna~ajna uloga u kreirawu pravnog sistema. Sudse u tom slu~aju na{ao iznad Parlamenta i vladara.

Pravna praksa u slobodnim kraqevskim gradovima. Na prostoru da-na{we Vojvodine poseban pravni poloàj imala su tri slobodna kraqev-ska grada: Novi Sad (Neoplanta), Subotica (MariaTheresiopolis) i Sombor(Szombor), koji su elibertacionim aktima Marije Terezije dobili visokstepen autonomije. Poveqom o slobodnom kraqevskom gradu Novom Saduiz 1748. godine utvr|eno je da gra|anstvo samostalno bira dvanaest sena-tora i sudiju za magistrat (magistratus), kao i druge gradske ~inovnike5.Magistrat je imao veoma {iroka ovla{}ewa. S jedne strane, to je bio naj-vi{i organ gradske uprave, a s druge, sudsko telo koje je donosilo odlukeu parni~nim, vanparni~nim i kaznenim postupcima. Magistrat je bioovla{}en da sudi po zakonu, po gradskim propisima i, {to je u ovom kon-tekstu va`no naglasiti, na osnovu prakse koja se ustalila u slobodnimkraqevskim gradovima.

Austrijsko pravo. Zasebno pravno podru~je predstavqala je oblastdu` granice sa Otomanskom imperijom (Vojna granica, Vojna Krajina, Mi-litärgrenze) koja je bila pod neposrednom upravom dvorskog ratnog savetau Be~u (Hofkriegsrat). Na tom prostoru su vaìli austrijski propisi.

Razvoj vojvo|anskog privatnog prava

Vojvodina je na osnovu odluke narodne skup{tine odràne u NovomSadu 25. novembra 1918. godine, u{la u sastav Kraqevine Srbije, a neko-liko dana kasnije, zajedno sa wom u novu dràvnu zajednicu – KraqevinuSrba, Hrvata i Slovenaca. Sa stanovi{ta pravne regulative, okolnostinakon toga nisu se bitnije izmenile. Na severu Vojvodine i daqe je va-ìlo ugarsko pravo, a na jugu, u regionu nekada{we Vojne Krajine, kojije bio u nadle`nosti Okru`nog suda u Pan~evu i sreskih sudova u Banat-skom Karlovcu, Beloj Crkvi, Kovinu, Titelu i @abqu, kao ius particula-re, primewivan je Austrijski gra|anski zakonik. Tako je Vojvodina u na-sle|e dobila dualni pravni sistem, koji su s jedne strane ~inile normeugarskog obi~ajnog i sudskog prava, a s druge austrijski zakoni.

U Vojvodini je ugarsko pravno nasle|e postepeno mewano. Neposred-no nakon ujediwewa, stavqeni su van snage ugarski propisi koji su biliprotivni interesima nove dràve. Ostatak nasle|ene pravne regulativepovremeno je upotpuwavan ili supstituisan zakonima i podzakonskim ak-tima Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Jugoslavije).

Posebnu ulogu u razvoju vojvo|anskog privatnog prava imalo je odeqe-we beogradskog Kasacionog suda (Odeqewe B), koje je 1920. godine formi-

17

5 U jednom izve{taju koji je baron Fridrih Karlovic 1807. godine podneo austrijskomcaru Josifu II pi{e da je Novi Sad najve}i srpski slobodni kraqevski grad u Ugarskoj.(G a v r i l o v i }, 2004).

rano u Novom Sadu. Poput nekada{we Kraqevske kurije u Budimpe{ti, Ode-qewe je imalo mo} stvarawa pravnih pravila. Sudije tog suda su u po~etkuprimewivale regule starog ugarskog sudskog prava i norme Austrijskog gra-|anskog zakonika, a kasnije i relevantne propise Kraqevine Srba, Hrvatai Slovenaca. Me|utim, primena ugarskog pravnog nasle|a bila je prili~nosloèna. Neke odluke od zna~aja za praksu nisu bile slu`beno kodifikova-ne, te ih je bilo te{ko na}i. Osim toga znatan broj ugarskih decizija jedonet nekoliko decenija ranije, u bitno druga~ijim okolnostima, za drugiprostor i drugo vreme, pa se postavqalo i pitawe wihove aktuelnosti.Pravila koja su bila sadràna u wima nisu uvek odgovarala aktuelnimprilikama, a to zna~i da ih je trebalo tuma~ewem prilagoditi novim okol-nostima i prakti~nim potrebama. Interpretacija decizija ponekad je pred-stavqala sloèn zadatak. Da bi odredili smisao ranije donetih odluka, voj-vo|anski pravnici su morali da konsultuju stare komentare pisane na ma-|arskom i nema~kom jeziku. Zbog svega toga, novosadsko Odeqewe Kasacio-nog suda je sve ~e{}e stvaralo sopstvena pravna pravila, pozivaju}i se narelevantna pravna na~ela6. Takav razvoj privatnog prava je podràvala itada{wa pravna nauka. Ivo Mili}, profesor Pravnog fakulteta u Suboti-ci, u predgovoru svoje kwige Pregled maxarskog privatnog prava u pore|e-wu s austrijskim gra|anskim zakonikom zakqu~io je da „gde nema pozitiv-nih propisa, treba bez bojazni primewivati na~ela op{teg, pandektarnogprava (...) gde ni toga nema, pomo}i }e vrhovni zakonodavci: zdrav razum iose}aj pravi~nosti” (M i l i }: 1921). Na toj osnovi je vremenom formiranasudska praksa koja je u Vojvodini, uz Austrijski gra|anski zakonik i malo-brojne nove propise Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, smatrana izvo-rom privatnog prava. O tome svedo~e brojne odluke Kasacionog suda u NovomSadu koje su donesene u periodu izme|u dva svetska rata. Tako se, na primer,u nekima od wih kaè: „Po stalnoj sudskoj praksi, svekar odgovara za iz-dràvawe snaje samo onda, ako mu sin – koji nema nikakva imawa ni pri-hoda – besplatno ulaè svoju radnu snagu u privredu u o~evo gazdinstvo...”7;„To stajali{te koje se osniva na stalnoj sudskoj praksi, usvaja i Kasa-cioni sud, pa prema tom stajali{tu u konkretnom slu~aju potrebno jeustanoviti da li ima udovica N. M. toliko, koliko woj treba...”8; „Uovome smislu izraàva se i stalna judikatura ovoga Kasacionog su-da...”9; „Prema tako utvr|enom ~iweni~nom stawu pak pravilnom pri-

18

6 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, G: 330/1921, u: Zbirka odlukavi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XI/1931, str. 136–138.

7 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, Rev. I, 842/1936, u: Zbirkaodluka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XIX/1939,str. 35–36.

8 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, G. I 732-933, od 22. septem-bra 1938 godine, u: Zbirka odluka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J.Igwatovi}), br. XIX/1939, str. 39–42.

9 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, Kno 31/1937, u: Zbirka odlukavi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XIX/1939, str. 44.

menom materijalnog prava ustanovio je Apelacioni sud obavezu tuènogana pla}awe od{tete tuìteqici, jer je stalnom sudskom praksomutvr|eno pravno pravilo prema kojem...”10; „Po stalnoj sudskoj praksiobavezan je na naknadu {tete onaj mu{karac, koji obe}awem braka li{ipo{tenu devojku wezine nevinosti...”11

Zahvaquju}i specifi~noj ulozi Kasacionog suda u Novom Sadu vreme-nom je uobli~eno autohtono vojvo|ansko privatno pravo s tipi~nim obe-le`jima me{ovitog pravnog sistema. (J e s e n s k y–P r o t i }, 1922; P i -{ k u l i }–\ e r |, 1924; B o g d a n f i–N i k o l i }, 1925). U wemu nalazimoelemente tzv. sudskog prava (koje je nastajalo kroz praksu Kasacionog su-da) ali i elemente zakonskog prava (koje su stvarali organi zakonodavnevlasti Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca). Takav model se pokazaokao vrlo uspe{an. On je aùrno pratio promene u dru{tvu i u visokomstepenu je zadovoqavao potrebe pravne prakse (G a m s, 1994; N i k o l i },2001).

Epilog

Po okon~awu Drugog svetskog rata, u Demokratskoj Federativnoj Ju-goslaviji otpo~ela je izgradwa novog pravnog sistema. Vi{edecenijskepripreme za jedinstveno i sveobuhvatno regulisawe gra|anskog prava tadasu izgubile prakti~an zna~aj. Oktobra 1946. godine usvojen je Zakon o ne-va`nosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vremeneprijateqske okupacije.12 Tim aktom je prekinut kontinuitet pravnogsistema nekada{we Kraqevine Jugoslavije i prava nove dràve. Predrat-ni propisi su tada izgubili pravnu snagu. Osim toga, sudovima je zabra-weno da se pozivaju i na raniju sudsku praksu. Tako je sistem vojvo|an-skog privatnog prava izgubio prakti~an zna~aj. Vremenom je to dragocenoistorijsko nasle|e potpuno palo u zaborav. Svedo~anstva o wegovom po-stojawu, sem retkih izuzetaka, nisu se mogla na}i ~ak ni u uxbeni~koj li-teraturi. Vojvo|ansko privatno pravo, me|utim, za sobom je ostavilo du-bok trag u domenu pravne prakse. Pravnici koji su se pre Drugog svetskograta sluìli wegovim regulama, a naro~ito oni koji su se {kolovali naPravnom fakultetu u Subotici, preneli su na nove generacije istan~anose}aj za pravdu i pravi~nost i izvanredan smisao za interpretaciju. Voj-vo|anski pravnici su decenijama predwa~ili po kvalitetu u nekada{wojJugoslaviji. Odluke Vrhovnog suda Vojvodine ~esto su sluìle kao ori-jentir drugim jugoslovenskim sudovima i u stru~noj literaturi su navo|e-ne kao primer dobrog su|ewa.

19

10 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, Rev. 11/1937, od 7. juna 1939,u: Zbirka odluka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br.XIX/1939, str. 334.

11 V: Odluku Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, K. 3257–1921, u: Zbirka odlu-ka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XIX/1939, str. 335.

12 Zakon je objavqen u Slu`benom listu FNRJ br. 86/1946.

Stvarala~ka uloga sudova u postrevolucionarnom periodu

Stara pravna pravila i su|ewe po pravi~nosti

Tokom prvih nekoliko posleratnih godina pravni sistem nove Jugo-slavije razvijao se pod sna`nim uticajem sovjetske pravne doktrine. U tovreme zapo~eta je masovna kolektivizacija imovine i centralizacija pri-vrede, koja je ve} tada u mnogim sektorima planski usmeravana od stranedràvnih organa. Da bi ubrzala te procese nova vlast je najpre uredilatzv. klasna pitawa. U takvim okolnostima, do{lo je do zna~ajnih prome-na u domenu gra|anskog prava. Privatna svojina je izgubila raniji zna~aj,pojedine vrste obligacionih i privrednih ugovora su sve re|e zakqu~iva-ne u pravnoj praksi i sl. Me|utim, raskid sa starim poretkom bio jemnogo nagla{eniji u javnopravnom domenu nego u oblasti gra|anskog pra-va. U Jugoslaviji proces kolektivizacije nikada nije sproveden do kraja.Nakon rezolucije Informbiroa 1948. godine i politi~kog sukoba sa isto~-noevropskim socijalisti~kim zemqama, plansku privredu je po~ela da za-mewuje slobodna trì{na utakmica. Posledice tih promena bile su vi-dqive i u domenu gra|anskog prava. Privatna svojina ne samo da nije ne-stala s pravne scene, ve} je vremenom dobijala sve ve}i zna~aj. Uspostav-qena je relativno {iroka sloboda ugovarawa koja je doprinela reafirma-ciji klasi~nog ugovornog prava. Sve u svemu, pravni sistem Jugoslavije jebio bliì zapadnoevropskim standardima nego modelu prava koji je ra-zvijan u ostalim socijalisti~kim zemqama.

Postrevolucionarna praksa pojedinih zemaqa je pokazala da postojegra|anskopravna pravila trajne vrednosti bez kojih je oteàno ili ~aknemogu}e normalno funkcionisawe dru{tvene zajednice, i to nezavisnood wenog ekonomskog i politi~kog ure|ewa. Imaju}i u vidu tu ~iwenicu,redaktori pomenutog Zakona o neva`nosti pravnih propisa donetih pre6. aprila 1941 i za vreme neprijateqske okupacije formalno su proglasi-li prestanak pravnog kontinuiteta, ali su napravili i jedan zna~ajankompromis. Propisi Kraqevine Jugoslavije su izgubili pravnu snagu, alisu pravna pravila koja su bila sadràna u wima, pod odre|enim uslovi-ma, mogla da budu primewena i u novom pravnom ambijentu. Zakonom jepropisano da Prezidijum Narodne skup{tine FNRJ i prezidijumi repub-li~kih skup{tina (u okviru svoje nadle`nosti) mogu odrediti da se poje-dina pravila primewuju, uz potrebne izmene i dopune (V: ~l. 3. Zakona).U tom slu~aju, ona bi bila snabdevena sankcijom nove dràve i imala bisva obele`ja pravne norme. Ve} na prvi pogled jasno je da se radilo osvojevrsnoj recepciji prava. Sa stanovi{ta nove vlasti, zakoni Kraqevi-ne Jugoslavije tretirani su kao pravo koje je strano novom poretku. Otu-da je bilo neophodno da se izvr{i wegova recepcija. Takva pitawa suuvek u nadle`nosti zakonodavnih organa te je, s razlogom, Zakonom pro-pisano da }e odluku o preuzimawu i obaveznosti starih pravnih pravila

20

donositi skup{tinska tela. Istovremeno, tim propisom je predvi|en jo{jedan modalitet koji je davao {iroka ovla{}ewa pravosu|u i koji je mno-go ~e{}e primewivan u praksi. Naime, propisano je da sud moè prime-niti i predratna pravila koja nisu progla{ena obaveznim: a) na odnosekoji nisu ure|eni vaè}im propisima i b) ukoliko ta pravila nisu u su-protnosti sa ustavom, zakonima i ostalim vaè}im propisima donetim odnadle`nih organa nove dràve kao i sa na~elima ustavnog ure|ewa. Me-|utim, prema stanovi{tu tada{weg Saveznog vrhovnog suda „kad o nekomodnosu nema vaè}ih propisa sud nije ograni~en na to da re{ewe spora,koji iz takvog odnosa nastaje, traì iskqu~ivo u pravilima sadrànim uzakonima i drugim propisima koji su vaìli na dan 6. aprila 1941. godi-ne. Naprotiv, sudska praksa je upu}ena da iznalazi re{ewa koja odgova-raju na~elima i duhu pravnog poretka FNR Jugoslavije, iako se takva re-{ewa ne bi mogla obrazloìti pomenutim starim pravnim pravilima ilibi im bila protivna” (Re{ewe Saveznog vrhovnog suda Gz 37/56 od 18.maja 1956, Zbirka sudskih odluka, kwiga I, sv. II/1956.). Sudovi su, dakle,bili ovla{}eni da sami stvaraju pravna pravila. Te norme, me|utim, bi-le su pojedina~ne, a ne op{te. One su vaìle samo za konkretan slu~aj.To zna~i da wihovim formulisawem nije trajno otklawana pravna prazni-na. Problem se uvek iznova javqao. Osim toga, sudovi su ponekad istovr-sne sporove re{avali na razli~it na~in, jer su se oslawali na razli~itapravna na~ela. To sve ukazuje na ~iwenicu da je napravqena krupna si-stemska gre{ka. U odsustvu zakonske regulative trebalo je izgraditi me-hanizam koji bi omogu}io jednoobraznost su|ewa. Jedno od re{ewa je bi-lo i ja~awe pozicije najvi{ih sudova, kojima je nova vlast mogla privre-meno poveriti stvarawe op{tih pravnih pravila. Me|utim, kao {to jeve} re~eno, to se nije dogodilo. Sudije nièstepenih sudova su sudile bezzakona i ~vrstih pravila, oslawaju}i se na sopstveno poimawe revolucio-narne pravde i pravi~nosti.

Rad na kodifikaciji i unifikaciji gra|anskog prava

Nepostojawe pisanih izvora i povremene zloupotrebe sudijskih ovla-{}ewa stvarali su pravnu nesigurnost. Zbog toga je ve} krajem ~etrde-setih godina XX veka bilo zalagawa da se materija gra|anskog prava hit-no uredi jedinstvenim gra|anskim zakonikom koji bi vaìo na celokupnojdràvnoj teritoriji. Ideja je bila da se za svaku granu prava donese pojedan (sistemski) zakon, koji bi kasnije bez ve}ih izmena mogao da budeinkorporisan u {iru celinu. Tako je ve} 1955. godine, donet Zakon o na-sle|ivawu. Profesoru Mihailu Konstantinovi}u je 1960. godine povere-na izrada prednacrta zakonika o obligacijama. Autor je okon~ao rad naprojektu 1969. godine. Nekoliko meseci kasnije objavqena je wegova Ski-ca za zakonik o obligacijama i ugovorima (K o n s t a n t i n o v i }, 1969),koja je sve do dono{ewa Zakona o obligacionim odnosima 1978. godine

21

sluìla kao orijentir jugoslovenskim sudovima. Naime, sudije su sudileu skladu s re{ewima koja je predloìo profesor Konstantinovi}, ali seu presudama nisu pozivale na wih, ve} na odgovaraju}a pravna na~ela i napotrebu da ona budu primewena u nedostatku odgovaraju}e zakonske regu-lative. (Ovo istorijsko iskustvo bi svakako trebalo sagledati u kontek-stu aktuelnih dilema vezanih za primenu Landovih Na~ela evropskog ugo-vornog prava). Posebna komisija je 1964. godine izradila Predosnovu zanacrt Zakona o pravima na stvari. Krajem {ezdesetih godina privedenje kraju i rad na op{tem delu gra|anskog zakonika. Preostalo je jo{ samoda se vaè}a regulativa i pripremqeni projekti me|usobno usklade i ob-jedine. U tom ciqu je 1968. godine u Saveznoj skup{tini imenovana Ko-misija za reviziju i kodifikaciju saveznog zakonodavstva. Godinu dana ka-snije imenovana je Zajedni~ka komisija svih ve}a Savezne skup{tine zacivilni kodeks. Me|utim, ubrzo su usledile zna~ajne ustavne promene, asa wima i nova preraspodela normativne nadle`nosti izme|u Federacijei republika ~lanica, koja je onemogu}ila dono{ewe jedinstvenog gra|an-skog zakonika.

Epilog

Savezna skup{tina je u okviru svoje nadle`nosti donela Zakon o obli-gacionim odnosima (1978) i Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima(1980). Republike ~lanice su svojim propisima u celini uredile materijuporodi~nog i naslednog prava. Na republi~kom nivou, me|utim, nikada ni-su doneti propisi iz domena stvarnog i obligacionog prava. Otuda u timoblastima i danas postoje brojne zakonske praznine (N i k o l i }, 2005).

Uloga sudova u socijalisti~koj Jugoslaviji

U Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji bila je do-sledno sprovedena podela vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku. Premasaveznom Ustavu, sudovi su bili du`ni da {tite slobode i prava gra|ana.Propisano je da sudije sude na osnovu ustava, zakona i drugih op{tih aka-ta koje donose organi zakonodavne i izvr{ne vlasti. Sudovi su bili du-`ni da primene pravo, a ne da ga stvaraju. Smatralo se da sudija treba usvemu da sledi vi|ewe pravde zakonodavca izraèno u pravnoj normi. Me-|utim, doga|alo se da zakonska odredba bude neprecizna i nepotpuna. Su-dija je tada imao znatno kreativniju, ali i sloèniju ulogu. S jedne stra-ne, imao je moralnu obavezu da pravnu normu adekvatnim tuma~ewem u~ini{to pravednijom. S druge strane, na~elo podele vlasti mu je nalagalo dase ne povodi za sopstvenim ose}awem pravi~nosti (aequitas cerebrina).Po logici stvari on je morao da re{i konkretan problem onako kako biga re{ila aktuelna zakonodavna vlast. Pri tom se polazilo od pretpo-stavke da bi dobar zakonodavac usvojio re{ewe koje odgovara jednom {i-

22

rem shvatawu pravde. To je u krajwoj liniji zna~ilo da je sudija morao daustanovi {ta bi u konkretnom slu~aju bilo pravi~no sa stanovi{ta dru-{tvene zajednice i da tako presudi.

Najzad, sudovi, su u pojedinim slu~ajevima sudili po pravi~nosti. Toje bilo mogu}e: a) kada ih je na takvo postupawe ovlastio zakonodavac, ib) kada je postojala pravna praznina. U prvom slu~aju zakonodavac jeovlastio sud da po potrebi odstupi od normativnog re{ewa i da presudionako kako je pravi~no. Takvo su|ewe je imalo korektivnu ulogu (correc-trix legis). Ono je davalo sudiji mogu}nost da koriguje zakonodavca i daizbegne tzv. tvrde slu~ajeve (hard cases, especes dures) do kojih bi dovelaprimena nepravedne zakonske odredbe. Tako je, na primer, Zakonom oobligacionim odnosima propisano da „ako je {tetu prouzrokovao malo-letnik sposoban za rasu|ivawe koji nije u stawu da je naknadi, sud moè,kad to pravi~nost zahteva (podvukao D. N.), a naro~ito s obzirom namaterijalno stawe roditeqa i o{te}enika, obavezati roditeqe da nakna-de {tetu, potpuno ili delimi~no, iako za wu nisu krivi” (~lan 169, stav2 Zakona o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/1978).

Ovakvi primeri su relativno retki. Zakonodavna vlast je samo izu-zetno dopu{tala sudovima da odstupe od normativnih re{ewa i da sude poprincipu pravi~nosti. Sudovi su imali mnogo vi{e slobode u slu~ajupravne praznine. Sudija je tada bio duàn da oslawawem na na~ela pri-vatnog prava stvori potpuno novo pravilo i da ga primeni na konkretanslu~aj. Takvih primera je bilo mnogo jer su u pravnom sistemu socijali-sti~ke Jugoslavije postojale brojne praznine. Me|utim, pravna pravilasadràna u presudama imala su karakter pojedin~anih pravnih normi.Ona su se odnosila samo na konkretan slu~aj i obavezivala su samo licakoja su bila u tom konkretnom dru{tvenom odnosu. Drugim re~ima, sudskapraksa nije smatrana formalnim izvorom prava.

SAVREMENO PRAVO

Ustavne odredbe o nadle`nosti sudova

Po Ustavu Republike Srbije iz 2006 godine, „Pravni poredak je je-dinstven. Ure|ewe vlasti po~iva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvr{-nu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteì i me|usobnojkontroli. Sudska vlast je nezavisna“ (~lan 4 Ustava). Pri tom „sudovi (...)sude na osnovu Ustava, zakona i drugih op{tih akata, kada je to predvi|enozakonom, op{teprihva}enih pravila me|unarodnog prava i potvr|enih me-|unarodnih ugovora” (~lan 142, stav 2 Ustava Republike Srbije).

Navedene odredbe tuma~e su u skladu s na~elom podele vlasti koja jena normativnom planu dosledno sprovedena u Srbiji. To zna~i da je ulo-ga sudova formalno i daqe ograni~ena na sprovo|ewe op{tih pravila ko-

23

ja donose organi zakonodavne i izvr{ne vlasti. U stvarnosti je, ipak,druga~ije.

Stvarala~ka uloga sudova

Potrebna za aktivnijom ulogom sudovau nerazvijenom normativnom sistemu

U Srbiji su jo{ 2003. godine postojale ustavne pretpostavke za sve-obuhvatno regulisawe materije gra|anskog prava. Naime, Ustavnom pove-qom Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora utvr|eno je da ona, s mawimizuzecima, spada u normativnu nadle`nost republika ~lanica. Drugim re-~ima, omogu}eno je da se ova oblast gotovo u celini uredi na republi~-kom nivou. Republike ~lanice nisu, me|utim, u potpunosti iskoristile~ak ni normativnu nadle`nost koja im je data Ustavom SFR Jugoslavijeiz 1974. To zna~i da su ostale stare zakonske praznine. Postojala je, da-kle, opasnost da se potpunim ukidawem saveznih propisa stvori potpunipravni vakuum u domenu stvarnog i obligacionog prava. Zato je Ustavnompoveqom propisano da }e se do dono{ewa novih propisa dotada{wi save-zni zakoni primewivati kao republi~ki (V: ~l. 64 Ustavne poveqe). Ti-me je samo spre~ena daqa erozija pravnog sistema.

U me|uvremenu u Srbiji je pripremqen nacrt novog Zakonika o svo-jini i drugim stvarnim pravima (N i k o l i }, 2007). Osim toga, pokrenu-ta je i inicijativa da se izvr{i revizija Zakona o obligacionim odnosi-ma iz 1978. godine. Najzad, krajem 2006. formirana je komisija za izradunovog Gra|anskog zakonika. Me|utim, za sada je re~ samo o zakonodavnimprojektima. Pravni sistem je jo{ uvek nedovoqno razvijen, s mno{tvomnedore~enosti i praznina koje oteàvaju rad u praksi.

U takvim okolnostima, sudovi, po logici stvari, moraju imati zna-~ajniju ulogu u procesu tuma~ewa pravnih normi i popuwavawa zakonskihi pravnih praznina.

Tuma~ewe pravnih normi. U pravnoj teoriji pod tuma~ewem (inter-pretatio) podrazumeva se utvr|ivawe pravog smisla pravne norme. Ono re-dovno prethodi primeni prava. Za to postoji vi{e razloga. Pre svega, tu-ma~ewe je potrebno jer su pravne norme, kao i u drugim pravnim sistemi-ma evropskog kontinentalnog tipa, apstraktno formulisane. One sadrèuop{tena pravila pod koja treba podvesti konkretan slu~aj. Da bi seostvario taj prelaz od op{teg ka pojedina~nom, potrebno je na}i rele-vantnu normu i pravilno utvrditi wen smisao. Potreba za tuma~ewem jejo{ o~iglednija kada je zakonska ili druga odredba neprecizno formuli-sana. Nejasna i nedore~ena norma ne moè se primeniti pre nego {to bu-de utvr|eno weno pravo zna~ewe. Najzad i kada je kroz praksu jednom spo-znat smisao odre|ene norme, treba imati u vidu ~iwenicu da se usled ra-

24

zvoja dru{tvenih odnosa i evolucije pravnog sistema moè javiti potre-ba za druga~ijim tuma~ewem. Zato se interpretacija pravnih pravila uSrbiji shvata kao trajan, uvek aktuelan zadatak.

Predmet tuma~ewa mogu biti sve pravne norme, bez obzira na pore-klo. U najve}em broju slu~ajeva to }e biti zakonske odredbe. U praksi se,me|utim, povremeno javqa i potreba za tuma~ewem (utvr|ivawem) obi~aj-nih i drugih dru{tvenih pravila koja sankcioni{e dràva. U takvim slu-~ajevima, sudija i drugi subjekti tuma~ewa oslawaju se na specijalisti~kaznawa drugih lica.

U teoriji se pravi razlika izme|u zvani~nog i privatnog tuma~e-wa. Prvo vr{e dràvni organi u okviru svoje nadle`nosti, a drugo svaostala lica. Zvani~no tuma~ewe je naj~e{}e sudsko. Ono proisti~e iz od-luka koje sudovi donose u vezi sa konkretnim slu~ajevima kao i iz usvo-jenih na~elnih stavova.13

Utvr|ivawe smisla pravne norme je sloèn misaoni proces koji seodvija po unapred poznatim koordinatama. Okvire interpretacije daju do-minantni pravci ({kole) tuma~ewa i posebna metodolo{ka pravila. To-kom nekoliko prethodnih decenija mewali su se idejni okviri u kojima jevr{eno tuma~ewe. Neposredno nakon Drugog svetskog rata dominantnuulogu je imalo marksisti~ko u~ewe o pravu kao instrumentu za sprovo|e-we diktature proletarijata i za ostvarivawe klasnih interesa (kao spe-cifi~na kombinacija ciqne i interesne jurisprudencije, Interessenjuris-prudenz). Potom je nastao jedan eklekti~ki pravac s elementima istorij-skog evolucionizma i tzv. slobodnog prava. Kada je krajem sedamdesetih ipo~etkom osamdesetih godina XX veka usvojeno vi{e tzv. sistemskih za-kona, prevladao je zakonski pozitivizam. Deset godina kasnije, po~eo jeda ja~a uticaj jurisprudencije odmeravawa interesa (Wertjurisprudenz) –(O odmeravawu interesa: V o d i n e l i }, 1991). U ovom trenutku nema do-minantnog pravca, {to ukazuje na to da su pravni sistem i pravna naukaSrbije zapali u krizu. U takvim okolnostima, sudovi su ostali bez ~vrstogupori{ta za tuma~ewe i primenu pravnih normi. Ipak, u uxbeni~koj lite-raturi se mogu na}i smernice za rad u pravnoj praksi. Op{te prihva}enistavovi bi se mogli svesti na slede}a uputstva: 1. Ako je norma jezi~ki ja-sna i tako formulisana da ne ostavqa nikakve dileme u pogledu ciqa ko-ji treba ostvariti, sud je duàn da je dosledno primeni. Na~ela zakonito-

25

13 Zvani~no tuma~ewe jo{ moè biti autenti~no ili legalno (zakonsko). Ono naj-~e{}e poti~e od samog donosioca norme. Naime, zakonodavac moè samoinicijativno, ilina inicijativu odre|enih subjekata, precizirati spornu odredbu ranije donetog zakona. Toje tzv. izvorna zakonska interpretacija. Osim toga, donosilac norme moè ovlastiti drugiorgan da vr{i tuma~ewe. U tom slu~aju postoji delegirana interpretacija, ili zakonskainterpretacija po ovla{}ewu. Autenti~no tuma~ewe ima retroaktivno dejstvo. Interpre-tativni zakon se primewuje i na gra|anskopravne odnose koji su nastali pre wegovog do-no{ewa. Privatno tuma~ewe se javqa u vi{e oblika. Me|u wima je posebno zna~ajna nau~naili doktrinarna interpretacija. Ona se prevashodno vr{i u nastavne svrhe, a podjednakoje zna~ajna za razvoj pravnog sistema i uobli~avawe sudske prakse.

sti i pravne sigurnosti obavezuju sudiju da tako postupi ~ak i ako bi powegovom mi{qewu primena odnosnog pravila bila o~igledno nepravi~na,dru{tveno {tetna, protivna moralu i sl. Ukoliko zanemari merodavnunormu ili tuma~ewem bitno promeni wen smisao, smatra}e se da sudi su-protno zakonu, a to za posledicu moè imati ukidawe ili preina~ewe od-luke od strane vi{e sudske instance; 2. Ako je norma neprecizna, odnosnotako formulisana da joj se moè pridati vi{e zna~ewa, tuma~ewem bi tre-balo izna}i ono koje najvi{e odgovara usvojenim na~elima gra|anskog pra-va i interesima dru{tvene zajednice. Ukoliko se pokaè da i tada posto-ji vi{e solucija, neophodno je u~initi dodatni izbor. Treba se opredeli-ti za tuma~ewe koje }e omogu}iti da se ostvari naj{iri krug dru{tvenihinteresa. Najzad, ako se normi i tada moè pridati vi{e od jednog zna~e-wa, sudija }e metodom odmeravawa interesa odabrati ono koje omogu}ujepostizawe zna~ajnijih (vi{ih) javnih interesa; 3. Ako je norma nejasna,wen pravi smisao bi trebalo utvrditi uz pomo} dostupnih materijalija(nacrta zakona, obja{wewa i sl.) i na osnovu pojmova koji su u woj kori{-}eni. Ako to nije mogu}e, trebalo bi joj dati zna~ewe koje proisti~e izinteresa za koje bi se opredelio zakonodavac. U tom ciqu, treba utvrditi~ime se rukovodila zakonodavna vlast kada je regulisala sli~ne slu~ajeve.U odsustvu tog parametra, treba smatrati da bi zakonodavac normirao od-re|eno pitawe na na~in koji najvi{e odgovara interesima dru{tvene zajed-nice; 4. Ako je norma nepotpuna, sudija }e je dopuniti tako {to }e sledi-ti interese i ciqeve koji su izraèni u samoj normi. Ako to nije dovoq-no, uze}e u obzir interese kojima se zakonodavac rukovodio prilikom regu-lisawa sli~nih slu~ajeva. Ukoliko se problem ni na taj na~in ne moè re-{iti, trebalo bi po}i od pretpostavke da bi zakonodavac uredio odnosonako kako nalaù interesi dru{tvene zajednice. Sudija }e tada imatimnogo kreativniju ulogu. On }e biti prinu|en da odmeri relevantne inte-rese i kreira dopunsko pravilo. Na sli~an na~in }e postupiti i u slu~ajupravne praznine, o ~emu }e kasnije biti vi{e re~i.

Popuwavawe zakonskih i pravnih praznina. U pravnoj teoriji se pra-vi razlika izme|u zakonskih i pravnih praznina. Smatra se da prve po-stoje kada zakon ne daje normativno re{ewe odre|enog problema, aliomogu}uje da se ono izna|e putem analogije ili primenom odgovaraju}egpravila iz drugog izvora. Zakonska praznina se moè popuniti pravili-ma sadrànim u propisima koji su vaìli na teritoriji Kraqevine Jugo-slavije, dobrim (poslovnim) obi~ajima, autonomnim op{tim aktima i sl.

Pravna praznina postoji kada ni u jednom izvoru gra|anskog pravanema unapred postavqenog pravila za re{avawe nekog pravno relevantnogpitawa. Kao {to je poznato, sudija koji odlu~uje u gra|anskom sudskompostupku ni tada ne moè da odbije da sudi.

Pitawe je, me|utim, kako ustanoviti pravnu prazninu. U teoriji jeprihva}eno mi{qewe da bi prvo trebalo sagledati ~iwenice vezane za

26

konkretan slu~aj i utvrditi da li se on moè podvesti pod na~ela pri-vatnog prava. Drugim re~ima, treba proveriti da li je re~ o gra|ansko-pravnoj stvari, odnosno o predmetu iz nadle`nosti suda koji odlu~uje ugra|anskom sudskom postupku. Zatim treba utvrditi da li je to pitaweneposredno regulisano zakonom. Ako nije, bi}e jasno da se radi o zakon-skoj praznini. Tada treba proveriti da li postoji mogu}nost da se prime-ni pravilo iz nekog drugog izvora gra|anskog prava. Ukoliko ni to nijemogu}e, sudija }e se suo~iti s pravnom prazninom.

Sudija je duàn da kreira pravilo za konkretan slu~aj i da na tajna~in nadomesti nedostaju}u zakonsku normu. Pri tom, od wega se o~eku-je da postupi onako kako bi postupio zakonodavac. Takav stav se formi-rao pod uticajem [vajcarskog gra|anskog zakonika u kome pi{e: „U ne-dostatku zakonske odredbe, sudija }e odlu~iti prema obi~ajnom pravu a, unedostatku obi~ajnog prava, prema pravilima koja bi on postavio, kada bibio zakonodavac. Pri tom, on se inspiri{e doktrinom i sudskom prak-som” (~lan 1, stav 2 i 3 Gra|anskog zakonika [vajcarske). Navedeno sta-novi{te, koje je {iroko prihva}eno u pravnoj nauci i praksi, sugeri{esudiji da pri postavqawu pravila vodi ra~una o na~elima privatnog pra-va i globalnim ciqevima koje je postavila zakonodavna vlast. Istovreme-no, sudija treba da traì re{ewe koje je najvi{e u skladu sa dru{tveniminteresima. Naime, u odsustvu konkretnog pravila treba smatrati da bise zakonodavac opredelio za ono {to najvi{e odgovara dru{tvenoj zajed-nici. U tom smislu, sudija }e odmeravawem interesa do}i do na~ela naosnovu kojih }e postaviti pravilo za konkretan slu~aj.

Kao {to se iz navedenog moè videti, sud u slu~aju pravne praznine ima{iroku slobodu su|ewa i mogu}nost da samostalno kreira pojedina~nu prav-nu normu. Me|utim, kao i decenijama ranije, pravila sadràna u sudskimodlukama vaè samo za u~esnike konkretnog pravnog odnosa. Ona ne obave-zuju ostale sudove da sude na isti na~in. âk i sudija koji ih je formuli-sao moè u drugom, istovrsnom slu~aju, presuditi spor na sasvim druga~ijina~in. Sud nije vezan sopstvenom praksom niti se na wu moè pozivati.

Ujedna~avawe sudske prakse. Uprkos svemu, u praksi se ipak postièvisok stepen jednoobraznosti su|ewa. Za to postoji vi{e razloga. Pre sve-ga, ve}ina normi je tako formulisana da ne postoje zna~ajnije dileme u po-gledu wihovog tuma~ewa i primene. I tamo gde ima otvorenih pitawa, su-dovi uglavnom dolaze do sli~nih re{ewa, drè}i se op{teprihva}enihpravila tuma~ewa i na~ela privatnog prava. Osim toga, sudije ~esto idulinijom maweg otpora priklawaju}i se mi{qewu ve}ine. Veliki zna~aj imavi{estepenost su|ewa. Sud vi{e instance uvek moè po pravnom leku(àlbi stranke) ukinuti presudu i vratiti predmet nièm sudu na ponovnoraspravqawe i odlu~ivawe, ili je moè preina~iti. Zato se sudije u najve-}em broju slu~ajeva drè stavova koje o pojedinim pitawima imaju vi{i su-dovi (N i k o l i }, 2007).

27

Na~elni stavovi. Najvi{i sud, odnosno wegova odeqewa (gra|ansko,krivi~no i upravno), povremeno zauzimaju na~elne stavove (pravna shva-tawa, na~elna mi{qewa) o tome kako treba postupiti u vezi sa pojedi-nim pitawima koja nisu precizno ure|ena vaè}im propisima. Tako je, naprimer, Gra|ansko odeqewe Vrhovnog suda Srbije na sednici odrànoj 16.februara 1998. zauzelo stav u pogledu zastarelosti potraìvawa naknade{tete u slu~aju rawavawa i pogibije u oruànim sukobima i na slede}ina~in preciziralo op{te norme Zakona o obligacionim odnosima:

„1. Zastarevawe ne te~e (zastoj) za sve vreme za koje o{te}enom po-veriocu zbog oruànih sukoba ili neposredne opasnosti takvih sukoba napodru~ju wegovog prebivali{ta, odnosno boravi{ta nije bilo mogu}e dasudskim putem zahteva dosudu naknade {tete (~lan 383. Zakona o obliga-cionim odnosima).

2. Dobrovoqna (vansudska) isplata naknade {tete o{te}enom pove-riocu od strane odgovornog lica (vojne po{te, odnosno dràvnog organa)prekida zastarevawe potraìvawa naknade {tete, pa od dana isplate za-konom propisani rok zastaralosti po~iwe te}i iznova (~lan 387. stav 2.u vezi sa ~lanom 392. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima).

3. Prethodno (ina~e obavezno) obra}awe o{te}enog poverioca odgo-vornom licu (vojnoj po{ti, odnosno dràvnom organu) radi isplate na-knade {tete prekida zastarevawe potraìvawa naknade {tete (~lan 388.Zakona o obligacionim odnosima).”14

Na~elni stav obavezuje samo onoga ko ga je utvrdio (u navedenomprimeru to je Gra|ansko odeqewe Vrhovnog suda Srbije). Stavovi odeqe-wa su obavezuju}i za sve sudije ili sudska ve}a iz wegovog sastava. Onisu du`ni da ih dosledno primewuju u sudskim postupcima za koje su nad-le`ni. Stavovi koji su utvr|eni na zajedni~koj sednici svih odeqewaobavezuju sve sudije i sudska ve}a tog suda. Oni su du`ni da u sudskim po-stupcima postupaju u skladu sa zauzetim stavom sve dok isti ne bude izme-wen ili zamewen novim, odnosno dok pitawe koje je wime obuhva}eno nebude druga~ije ure|eno zakonom.

Ujedna~avawu sudske prakse doprinose i na~elni stavovi koje su nazajedni~kim sednicama ranije zauzeli Savezni sud, Vrhovni vojni sud ivrhovni sudovi republika ~lanica nekada{we Jugoslavije u vezi sa pita-wima koja su od interesa za primewivawe saveznih propisa.

Tako je na savetovawu navedenih sudova u Qubqani 15. i 16. oktobra1986. godine razmatrano dosu|ivawe naknade za pretrpqeni strah. S timu vezi zakqu~eno je slede}e: „Pravi~na nov~ana naknada moè se dosudi-ti za strah koji je bio intenzivan i duèg trajawa. Ako je intenzivanstrah kratko trajao naknada se moè dosuditi ako je u duèm vremenskomperiodu naru{ena psihi~ka ravnoteà o{te}enog.” Tim zakqu~kom je od-re|ena relevantnost {tete i ujedno precizirana odnosna odredba Zakonao obligacionim odnosima. Me|utim, na~elni stavovi vi{ih sudova ne

28

14 Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, 4/1997. str. 19.

obavezuju sudove nièg ranga i ne smatraju se formalnim izvorom privat-nog prava.

Trendovi

Izvesno je da }e pribliàvawe Evropskoj uniji doprineti ujedna~a-vawu sudske prakse. Odluke najvi{ih sudova }e biti vaàn orijentir uprocesu tranzicije i harmonizacije doma}eg pravnog sistema s komunitar-nim pravom. Brzina, obim i sloènost promena }e na posredan na~inprimorati sudije da prate praksu doma}ih sudova, ali i praksu Evropskogsuda za qudska prava i Suda pravde evropskih zajednica i da u woj traèupori{te za re{avawe konkretnih sporova.

ULOGA ISTO^NOEVROPSKIH SUDOVA U PROCESU TRANZICIJE

Dva shvatawa evropeizacije privatnog prava

U zapadnoj Evropi se pod evropeizacijom podrazumeva uskla|ivawenacionalnih propisa sa unapred usagla{enim nadnacionalnim standardi-ma i modelima. Zapravo, re~ je o harmonizaciji, koja vodi ka postupnojdenacionalizaciji prava (W e r o, 1998) i ka stvarawu jedinstvenih (uni-formnih) pravila.

Kada govore o evropeizaciji isto~noevropskog prava, zapadni prav-nici, uglavnom, misle na implementaciju svoje, komunitarne, pravne teko-vine na prostoru isto~ne Evrope. Ulazak u Evropsku uniju uslovqen jeprihvatawem acquis communautaire koji su zapadnoevropske zemqe stvara-le postupno, punih pedeset godina, uzajamnim popu{tawem i usagla{ava-wem nacionalnih interesa. Zemqe koje pretenduju na ~lanstvo su du`neda prihvate komunitarno nasle|e u celini (en block) i da zapo~nu wegovuimplementaciju u kratkom roku, ~ak i pre nego {to u|u u ovu panevrop-sku integraciju. Jedan od najve}ih problema je hroni~ni nedostatak vre-mena. O tome upe~atqivo svedo~e primeri iz na{eg okruèwa. „Za ono{to su najstarije ~lanice Unije stvarale desetqe}ima, a tranzicijske ze-mqe koje sada u wu ulaze u~inile u jednom desetqe}u, u Hrvatskoj je pla-nirano vrijeme od samo ~etiri godine. Sada se na brzinu i kampawski do-nosi ili mijewa velik broj propisa, me|u wima i najzna~ajniji zakoni nakojima po~iva pravni sustav. (...) Tako zna~ajne i brze promjene ne bi mo-gle, bez ozbiqnih te{ko}a, provesti ni znatno bogatije zemqe sa stabi-liziranim pravnim sustavima i stru~nom razinom primjene prava znatnovi{om od Hrvatske. I u wima bi to izazvalo svojevrstan {ok ako izmje-ne ne bi bile primjerno dozirane po intenzitetu i vremenu provo|ewa...”(B a r b i }, 2004:103–104; O brzini promena u Poqskoj: O p l u s i t i l–B o -b r z y ń s k i, 1–2004).

29

Sa stanovi{ta isto~noevropskih zemaqa, harmonizacija (harmonisa-tion) i pribliàvawe (approximation of laws) su jednostrani. Iako sepitawe pristupawa formalno ure|uje odgovaraju}im sporazumom15 izme|uEvropske unije i kandidata, uzajamnog pribliàvawa pravnih sistema je-dnostavno nema. Evropski sporazumi i sporazumi o stabilizaciji i pri-druìvawu u velikoj meri podse}aju na klasi~ne obligacione ugovore popristupu, ~ije uslove unapred odre|uje jedna, po pravilu, ekonomski ja~astrana.

Na zakonodavnom planu evropeizacija se u ve}ini isto~noevropskihzemaqa sastoji u preuzimawu regulativnih koncepata, pa ~ak i konkret-nih normativnih re{ewa, iz (nacionalnog) pravnog sistema neke od za-padnoevropskih zemaqa. Naj~e{}e je re~ o prostoj recepciji stranog pra-va.16 Op{ti je utisak da isto~noevropske zemqe ~ine ~ak i ono {to seod wih ne traì. Kao {to je poznato, za ulazak u Evropsku uniju je po-trebno usaglasiti doma}e pravo sa nadnacionalnim evropskim pravnimstandardima, a ne i sa konkretnim normativnim re{ewima pojedinih za-padnoevropskih zemaqa.

Preuzimawe stranog nacionalnog prava je pre svega motivisano è-qom da se {to pre ispune uslovi za prijem u Evropsku uniju. Recepcija uvelikoj meri pojednostavquje ~itav proces i pruà sigurnost kandidati-ma da ne}e napraviti propust prilikom regulisawa relevantne materije.Vezivawe za pravni sistem jedne od razvijenih zemaqa otklawa opasnostod razli~itih stranih uticaja koji mogu izazvati konfuziju i destabili-zaciju pravnog sistema. Osim toga, recepcijom se re{ava problem tuma~e-wa i primene novih normativnih re{ewa. Uz regulativne koncepte, moguse preuzeti doktrinarni stavovi, komentari, primeri iz sudske prakse istru~na literatura, za ~ije stvarawe su potrebni kadrovski potencijal,vreme i novac. Recepcija prava svakako ima i strate{ki politi~ki zna-~aj, jer vezivawe za odre|enu (po pravilu mo}nu) dràvu ~lanicu, olak-{ava ulazak u Evropsku uniju. Najzad, treba re}i da je preuzimawe stra-nog prava ~esto posledica pogre{nog verovawa da je zapadna regulativasavr{ena, ili barem u svemu boqa od isto~noevropske17.

Pri tom se ~esto zanemaruje ~iwenica da norma moè biti svrsi-shodna samo ako odgovara nivou pravne svesti stanovni{tva i konkretnimprilikama u odre|enom dru{tvu. âk i najboqe normativno re{ewe odre-|enog problema koje nalazimo u stranom zakonodavstvu, moè biti neefi-kasno u doma}em sistemu prava. Drugim re~ima, ono {to je dobro za dru-ge, ne mora biti dobro i za nas.

30

15 Evropski sporazum. Za zemqe zapadnog Balkana: Sporazum o stabilizaciji i pridru-ìvawu.

16 Pojedini autori govore o imitativnom razvoju isto~noevropskih dru{tava. (Tako:B e r e n d, 2001:11).

17 O toj predrasudi su pisali i neki autori sa Zapada: H o n d i u s, 1998; H o n d i u s,1/2006.

Evropeizacija bez ekonomske analize prava

Pravni standardi koji su usvojeni u razvijenim zemqama odgovarajutamo{wim prilikama. Mnogi od wih su toliko visoko postavqeni da seu siroma{nijim zemqama isto~ne Evrope te{ko mogu ostvariti. âk ivi{e od toga. Neki od wih su objektivno neostvarivi18.

Primeri iz okruèwa: mrtvi zakoni i stara sudska praksa

Prihvatawem visokih pravnih standarda i preuzimawem konkretnihregulativnih re{ewa iz stranih pravnih sistema, koja su neprimerena ni-vou dru{tvenog razvoja, pove}an je nesklad izme|u normativnog i stvar-nog, a time i pravna nesigurnost gra|ana. U isto~noevropskim zemqamaima mnogo tzv. mrtvih zakona. Propisi su moderno koncipirani, ali sene primewuju u praksi. Normativna re{ewa koja su sadràna u wima to-liko su daleko od stvarnosti, da bi wihova dosledna primena izazvalakrupne potrese u dru{tvu. Posluì}u se re~ima jednog posmatra~a sa Za-pada koji kaè: „Fantasti~ni napori i impresivni uspesi marketizacijei privatizacije, usvajawe zapadnih ustava, prava svojine i berze neodvoji-vo su pome{ani s propa{}u, laissez faire toga doba, nove utopije. Eufo-rija slobode pome{ana je sa zastra{uju}im gubitkom sigurnosti, sve ve-}im siroma{tvom, sna`nom ksenofobijom i nacionalisti~kim fundamen-talizmom” (B e r e n d, 2001:17).

Uvi|aju}i stvarnu situaciju u isto~noj Evropi, pojedini zapadnianaliti~ari tvrde da na tom prostoru postoji istinsko pravo (true law),

31

18 O neskladu izme|u pravnih standarda koji su usvojeni u razvijenim zemaqama i ma-terijalnih mogu}nosti drugih zemaqa kojima se ti standardi name}u, upe~atqivo govoriPresuda Evropskog suda za qudska prava u sporu Öneryldiz protiv Turske. Imenovani tur-ski dràvqanin je sa svojom porodicom ìveo u istanbulskom sirotiwskom nasequ Heimba-si Ümraniye, koje se nalazilo u neposrednoj blizini gradske deponije. Godine 1993. do{loje do eksplozije metana nastalog truqewem otpada. Tom prilikom, poginulo je devet ~lano-va porodice Öneryldiz. Nakon toga sprovedena je istraga. Protiv gradona~elnika je pokre-nut krivi~ni postupak, jer nezakonito podignute uxerice nisu bile blagovremeno uklowene.Osim toga, o{te}eni je zatraìo i naknadu materijalne i nematerijalne {tete. Turski sudje na ime obe{te}ewa za uni{tena ku}na dobra dosudio iznos od 10.000.000 TRL (ili po ta-da{wem kursu 208 evra). O{te}eni se na ovu odluku àlio Evropskom sudu za qudska pra-va. Prema mi{qewu tog suda: „~iwenice da je uxerica podignuta i da je podnosilac pred-stavke u woj ìveo sa svojom porodicom ukazuju na zna~ajan materijalni interes koji je, po-{to je bio tolerisan od strane vlasti, predstavqao imovinu, za potrebe ~l. 1. Proto-kola broj 1. uz Konvenciju. Evropski sud je zakqu~io da stvarno i delotovorno uìvaweprava predvi|enih u ~lanu 1. Protokola broj 1. moè da zahteva pozitivne mere za{ti-te. (...) Sud je utvrdio da, iako doma}e vlasti nisu ohrabrile podnosioca predstavke da na-pravi ku}u blizu deponije, nisu ga ni odvratile od toga...” i dosudio mu je iznos od 154.000evra na ime naknade materijalne i nematerijalne {tete. Shodno navedenom stavu, siroma-{ne evropske zemqe mogu odabrati jednu od dve solucije: da uklawawem sirotiwskih nase-qa ostave hiqade qudi bez krova nad glavom ili da toleri{u takvo stawe preuzimaju}i od-govornost za mogu}e {tetne posledice. U stawu sveop{te materijalne oskudice i odsustvaadekvatnih socijalnih programa, drugih re{ewa jednostavno nema…

pravo koje je samo fasada (façade law) i pravo u senci (shadow law) –(S c h r ö e d e r, 2001). Drugim re~ima, o~igledno je da je harmonizacija upojedinim sektorima bila samo formalna, bez stvarnih efekata. Kao {tore~e jedan ma|arski autor, u nekim oblastima paralelno postoje dva regu-lativna sistema. Jedan zvani~ni, koji ne funkcioni{e i drugi, neforma-lan, koji je delotvoran (S a j ó).

Sve pomalo po~iwe da li~i na vesternizaciju japanskog privatnogprava, koja pod pritiskom zapada traje ve} sto pedeset godina, ali ne da-je stvarne efekte (N i k o l i }, 10/2004). Da li }e se isto dogoditi i uisto~noj Evropi?

Odgovornost sudova za stvarawe novog pravnog ambijenta

U zemqama isto~ne Evrope sudovi imaju vrlo delikatan zadatak. Sjedne strane, sudije moraju upoznati i protuma~iti mno{tvo novih propi-sa. Osim toga, od wih se o~ekuje da u praksi dosledno sprovode acquiscommunautaire. S druge strane, sudije moraju voditi ra~una o osetqivimprilikama u dru{tvu i nastojati da odluke koje donose budu pravi~ne ida izazivaju {to mawe socijalnih tenzija. Najkra}e re~eno, sudovi su sena{li u procepu, izme|u normativnog i stvarnog. U takvim okolnostimasudija ne moè biti samo obi~an primewiva~ zakona. On mora dobitimnogo vi{e slobode i mora imati mnogo kreativniju ulogu. Me|utim,mnogi se pitaju da li je sudstvo doraslo takvom zadatku. Po mi{qewu po-jedinih autora, u isto~noj Evropi ne postoji odgovaraju}a pravna infra-struktura koja bi mogla da nosi teret tranzicije i da na adekvatan na~inprati izuzetno brzu harmonizaciju prava. U vezi s tim jedan ugledni hr-vatski pravni teoreti~ar je konstatovao: „Sporost i krajwa nesigurnostu ostvarivawu i za{titi prava stvaraju op}e nepovjerewe u pravni sustavi institucije vlasti, zbog wihove o~ite nedjelotvornosti, te izazivajupravni nered. U takvim uvjetima u Hrvatskoj ne moè biti rije~i o za-dovoqavaju}oj primjeni prava, a pogotovo ne o prihvatqivoj razini vlada-vine prava...” (B a r b i }, 2003). Sli~ni problemi mogu se uo~iti i u dru-gim dràvama. Me|utim, oni nisu dokaz da je pravosu|e u isto~noj Evropigeneralno lo{e. Pre bi se moglo re}i da je opisano stawe nastalo zbogtoga {to se od sudova o~ekuje da za nekoliko godina savladaju ono {to jeu zapadnoevropskim zemqama stvarano decenijama.

Ukoliko bi implementacija acquis communautaire bila postupna ivezana za duè rokove, sudovi bi mogli da odigraju zna~ajnu ulogu u stva-rawu novog pravnog ambijenta. Uz malo {iru slobodu su|ewa, sudije bimogle da spre~e tvrdu primenu novih zakona i da umawe nesklad izme|unormativnog i stvarnog koji izaziva rastu}e tenzije u tranzicionim dru-{tvima. Preduslov za to je da zakonska regulativa bude dovoqno fleksi-bilna i da se postigne dru{tveni konsenzus o redefinisawu uloge parla-mentarne i sudske vlasti. Takav razvoj doga|aja bio bi u skladu sa aktu-elnim trendovima u Evropskoj uniji.

32

ULOGA SUDOVA U BUDU]EM EVROPSKOM PRAVU

Kriza parlamentarizma i potrebaza preispitivawem principa podele vlasti

Po tradicionalnom u~ewu, parlament stvara pravna pravila, a sud jeduàn da ih dosledno primewuje u praksi. Takav koncept je potpuno logi-~an ako se posmatra kroz princip podele vlasti. Naime, za izgradwu ifunkcionisawe pravnog sistema politi~ki je odgovoran zakonodavac, a nesud. Skup{tinska ve}ina moè izgubiti podr{ku bira~a ako donosipropise koji primoravaju sudove da donose nepravi~ne odluke. S drugestrane, sudija ne}e biti (politi~ki) odgovoran ~ak i ako primeni zakon-sku normu koja je o~igledno nepravedna. Smatra}e se da je u takvom slu-~aju vr{io svoju du`nost u skladu sa ustavom i zakonom. Zakqu~ak je je-dnostavan. Po{to politi~ki ne odgovara za izgradwu i funkcionisawepravnog sistema, sud nema i ne treba da ima mo} stvarawa prava. U skla-du s na~elom podele vlasti uloge su striktno podeqene. Taj princip, me-|utim, sve je ~e{}e na udaru kritike u mnogim evropskim dràvama. Evi-dentno je da parlamentarni sistem zapada u krizu. Sve mawe u~e{}e bira-~a na izborima dovodi u pitawe predstavni~ku demokratiju i tezu da suposlanici predstavnici svih gra|ana. Osim toga, ne treba zanemariti ni~iwenicu da zakonodavnu vlast ~ine pripadnici razli~itih politi~kihgrupacija koji u procesu stvarawa prava nastoje da za{tite razli~itegrupne i li~ne interese. Razli~ita javna i mawe javna lobirawa, korup-ciona{ke afere i skandali bacaju senku na moralni integritet parlame-nata u mnogim dràvama. Pitawe je i da li qudi koji nisu pravnici mogukompetentno raspravqati i odlu~ivati o pravnim pitawima. êsto se do-ga|a da jedan konzistentan predlog zakona, pripremqen od strane stru~-waka, bude drasti~no izmewen u skup{tinskoj proceduri. Najzad, postav-qa se i pitawe da li je svaki poslanik takav univerzalac da treba da isto-vremeno odlu~uje o pitawima koja se ti~u medicine, poqoprivrede, indu-strije, sporta, porodice, imovine i dr.

Summa summarum, postaje o~igledno da treba preispitati na~elopodele vlasti i da treba tragati za novim institucionalnim konceptomkoji bi omogu}io efikasniju i profesionalniju izgradwu pravnog siste-ma. Pri tom svakako treba imati u vidu procese koji se odvijaju u Evrop-skoj uniji. Oni su sa stru~nog stanovi{ta veoma zanimqivi ali i poma-lo zbuwuju}i za ve}inu evropskih pravnika koji su {kolovani u duhu u~e-wa o podeli vlasti.

U stru~noj literaturi se govori o nebuloznosti institucionalnogkoncepta (la nébuleuse institutionnelle) i o funkcionalnoj konfuziji (laconfusion fonctionelle) koja vlada u Evropskoj uniji (B l u m a n n–D u b o -i s, 2004). Funkcije i nadle`nosti pojedinih institucija se ~esto prepli-}u, uzajamno proìmaju i nadopuwuju. Zato se u literaturi s razlogom

33

prime}uje da jo{ uvek nema jasne podele vlasti (L e n a e r t s, 1991), ilije barem nema u onom tradicionalnom monteskijeovskom smislu. Organi-zaciona struktura Evropske unije i na~in wenog funkcionisawa se vi{euklapaju u jedan noviji teorijski model (tzv. novi institucionalizam,new institutionalism) – (C h a l m e r s, 1998), razvijan tokom XX veka, ko-ji se zasniva na ideji o saradwi i koordiniranom delovawu razli~itihorgana. Osnovna teza je da sve institucije jednog sistema moraju bitifunkcionalno povezane i moraju sara|ivati radi postizawa jedinstvenihciqeva i interesa dru{tvene zajednice. Teorija saradwe je fleksibilni-ja od klasi~nog koncepta podele vlasti i omogu}uje lak{e postizawekompromisa koji vode regionalnoj, i istovremeno, globalnoj integraciji.Osim toga, ona otvara prostor za druga~iju ulogu suda u kreirawu prav-nog sistema.

Ja~awe uloge nadnacionalnih sudova

Do sada stvoreno nadnacionalno evropsko (komunitarno) pravo jo{uvek nema obele`ja celovitog pravnog sistema, mada se sastoji od nekoli-ko desetina hiqada regulativnih akata19. U odsustvu pune normativnenadle`nosti, regulisani su samo pojedini delovi pravno relevantne mate-rije. I ta fragmentarna (sektorska) regulativa ~esto je nepotpuna i ne-precizna. Zbog toga Sud pravde evropskih zajednica (Court of Justice ofthe European Communities) ima veoma velik uticaj na pravni ìvot Uni-je. Kao {to je poznato, toj instituciji je povereno autenti~no tuma~ewekomunitarnog prava. Sud u preliminarnom postupku, na zahtev pravosud-nih organa dràva ~lanica, odre|uje koji je pravi smisao konkretnog pra-vila. Osim toga, on ponekad treba da utvrdi da li odre|eni propisuop{te vaì. To ovla{}ewe na prvi pogled deluje zbuwuju}e ~ak i zaisto~noevropske pravnike koji nisu navikli na potpuni sklad doma}eg za-konodavstva. I u zvani~nim izve{tajima Evropske komisije, me|utim,konstatovano je da je komunitarna regulativa, preobimna, nesistematizo-vana, nesre|ena i da u woj ima propisa koji su odavno prestali da vaè, ada to nije na odgovaraju}i na~in ozvani~eno. Povrh svega toga, Sud pravdeima mo} stvarawa prava. „On sve progresivnije razvija pravo zajednice,kako {irokom interpretacijom osnovnih normi ugovora, tako i stvara-wem novog pravnog poretka. (...) Na brojne na~ine Sud deluje kao finopode{en zakonodavac, a tvorci Ugovora su ba{ to i hteli,” kaè jedan{vajcarski analiti~ar srpskog porekla ([ i | a n s k i, 2002). No, za{tosu se kreatori novog poretka opredelili za takav metodolo{ki pristup?Jedan od razloga verovatno leì u ~iwenici da sud kao mawi organ sastrogo profesionalnim kadrom, moè efikasnije uticati na to da sepravni sistem razvija u èqenom pravcu, nego, na primer, parlament svelikim brojem ~lanova, u kome se prelamaju razli~iti nacionalni poli-

34

19 Zato je mo`da prikladnije govoriti o pravnom sistemu u nastajawu.

ti~ki, ekonomski i drugi interesi. Jednostavnije re~eno, mnogo je lak{edoneti sudsku odluku nego zakon. Najzad, ne treba odbaciti ni druge ra-zloge. Poveravawe tako zna~ajne uloge sudu verovatno je motivisano i po-trebom da se stvori model pravnog sistema koji bi predstavqao kompro-mis izme|u evropskog kontinentalnog i angloameri~kog prava.

Kroz jedinstvenu sudsku praksu do jedinstvenog prava?

Zakonodavna nadle`nost Evropskog parlamenta i Saveta Evropskeunije, s jedne strane, i veoma aktivna uloga Suda pravde evropskih zajed-nica u stvarawu prava, s druge strane, jasno nagove{tavaju da u Evropskojuniji nastaje jedan specifi~an, me{oviti pravni sistem dràvne regu-lative (Z i m m e r m a n n, 2004). Ve} sada se mogu jasno uo~iti elementizakonskog prava, svojstvenog kontinentalnoj Evropi i sudskog prava kojeje karakteristi~no za Englesku i druge dràve angloameri~kog pravnogpodru~ja. Fuzija dva koncepta odvija se i na nivou konkretnih normativ-nih re{ewa. Evidentno je da u kontinentalnu Evropu, posredstvom komu-nitarnog prava, i posebno kroz praksu evropskih sudova, postepeno pro-diru pravna pravila iz angloameri~kog podru~ja. Svedoci smo konvergen-cije razli~itih pravnih sistema i postepene denacionalizacije prava ko-ja treba da dovede do vi{eg stepena pravnog jedinstva, a po mi{qewumnogih autora i do stvarawa novog ius commune europaeum. (Op{irnijeo istorijskom nasle|u i perspektivama evropskog prava: v a n C a e n e -g e m, 2002).

Ius commune europaeum?

Denacionalizacija privatnog prava }e verovatno predstavqati najve-}i izazov, ali i najve}i problem za kreatore novog poretka u Evropi.Pitawa koja su ure|ena gra|anskopravnim normama duboko zadiru u sva-kodnevicu gra|ana. Mewati pravila, zna~i mewati na~in ìvota nekoli-ko stotina miliona qudi. Osim toga, ne treba zanemariti ni ~iwenicu daje privatno pravo deo kulture i tradicije svakog naroda (C a r b o n i e r,2004). Zato mnogi autori tvrde da wegova denacionalizacija vodi gubqe-wu nacionalnog identiteta, a u krajwoj liniji i nestanku same nacije.Potpuna unifikacija privatnog prava bi tako obesmislila geslo „Ujedi-weni u raznolikosti” (United in diversity), pod kojim se oblikuje pan-evropska integracija. Na privatno pravo se u Evropi gleda kao na za-{titni bedem od globalizacije i, po mi{qewu pojedinih autora, Briseltu granicu ne}e mo}i, ili ~ak ne}e smeti da pre|e (C a r u s o). Pre sve-ga, zbog sna`nog otpora dràva ~lanica koje brane istorijsko nasle|e, atime i svoj identitet (V a n G e r v e n, 1998). Postoje, me|utim, oblastikoje se moraju harmonizovati zbog nesmetanog kretawa qudi, robe, uslugai kapitala. Toga su bili svesni i najtvr|i branioci nacionalnog prava,

35

pa je razumqivo da su u tim sektorima napravqeni odre|eni ustupci upravcu evropeizacije. Re~ je pre svega o pitawima iz domena ugovornog,od{tetnog i stvarnog prava (contract, tort, property). Dugo se verovalo da}e ostale oblasti, a posebno statusna i porodi~nopravna materija, osta-ti izvan procesa denacionalizacije, jer nisu u neposrednoj vezi s pri-vrednim tokovima (C a r u s o). Kao {to je, me|utim, poznato, nedavno jezapo~et rad na harmonizaciji i tih sektora (R o t h, 1/2006).

Nivo pravnog jedinstva

Pitawe je da li je potrebno i da li je mudro stvoriti jedinstvenanadnacionalna pravila u svim sektorima privatnog prava? Odgovor na topitawe se jednim delom nalazi i u pravnoj istoriji. Kao {to je poznato,najvi{i stepen pravnog jedinstva u Evropi dostignut je u vreme Rimskogcarstva. Me|utim, i na vrhuncu mo}i Imperije paralelno su postojaladva sistema: ius civile i ius gentium...

U postoje}im okolnostima postupno bi trebalo stvarati jedinstvenapravila u onim oblastima u kojima je takav stepen jedinstva zaista neop-hodan zbog slobodnog kretawa robe, usluga, kapitala i qudi. U ostalimsektorima treba podsticati harmonizaciju „odozdo”, neinvazivnim putem,po uzoru na „sredwovekovni bolowski proces” (kroz razmenu studenata iprofesora), uzajamnim upoznavawem po modelu Trento projekta i sl. Po-sebnu ulogu u harmonizaciji prava mogli bi imati Evropski sud za qud-ska prava i Sud pravde evropskih zajednica. Wihova praksa bi mogla daposluì kao orijentir nacionalnim sudovima.

Problemi i mogu}e posledice

Uzajamno zbliàvawe evropskog kontinentalnog i angloameri~kogprava, a u tom kontekstu i ja~awe pozicije nadnacionalnih sudova, otva-raju mnoga pitawa. Pre svega nejasno je kakvo }e biti budu}e evropskopravo. Da li }e preovladavati op{te pravne norme sadràne u zakonima,ili }e dominantnu ulogu imati pravila stvorena od strane nadnacional-nih sudova. U svakom slu~aju, gotovo je izvesno da }e to biti me{ovitpravni sistem. To bi trebalo da zna~i da }e nadnacionalni sudovi imatisve {ira ovla{}ewa na poqu stvarawa prava. Ako se ni{ta ne promeni,nekoliko sudija iz razvijenih zapadnoevropskih zemaqa i nekoliko dele-giranih sudija iz isto~ne Evrope (koji tako|e ìve, rade i primaju platena zapadu) stvara}e pravna pravila u skladu sa pravnim standardima kojivaè u zapadnoj Evropi. Koliko }e te norme biti daleko od isto~noev-ropske stvarnosti i da li }e nacionalni sudovi u siroma{nim dràvamamo}i da ih dosledno primewuju ako se bude insistiralo na jednoobrazno-sti su|ewa?

36

Epilog: Jedinstveni u razli~itosti?

Kulturne i ekonomske razlike name}u potrebu za razlikama u obla-sti prava. To je realnost sveta i vremena u kome ìvimo.

LITERATURA

Kwige

B e r e n d, Ivan (2001). Centralna i isto~na Evropa 1944–1993. Podgorica: CID B l u m a n n, Claude – D u b o u i s, Louis (2004). Droit materiel de l’Union europeen-

ne, Paris: Montchrestien. B o g d a n f i, Gli{a – N i k o l i }, Nikola (1925). Op{te privatno pravo koje va-

ì u Vojvodini, Pan~evo: Napredak. G a v r i l o v i }, Slavko (2004). Vojvodina i Srbija u vreme Prvog ustanka, Novi

Sad: Matica srpska. G a m s, Andrija – \ u r o v i }, Qiqana (1994). Uvod u gra|ansko pravo, Beograd: Sa-

vremena administracija. C a e n e g e m, van R. (2002). European Law in the Past and the Future – Unity and

Diversity over Two Millenia, Cambridge: Univeristy Press. C h a l m e r s, Damian (1998). European Union Law – Law and EU Government,

Dartmouth: Aldreshot. H a r m a t h y, Attila (1998). Introduction to Hungarian Law, The Hague – London –

Boston: Kluwer.K a d l e c, Karlo (1924). Prvobitno slovensko pravo pre H veka, (preveo i dopunio

Feodor Taranovski), Beograd: Geca KonG r a f e n a u e r, Bogo – P e t r o v i }, Du{an – [ i d a k, Jaroslav (redaktori), (1953).

Istorija naroda Jugoslavije, Beograd. T a r a n o v s k i, Teodor (1931). Istorija srpskog prava u Nemawi}koj dràvi,

Beograd: Geca Kon J e s e n s k y, Aleksander F. – P r o t i }, Paja J. (1922). Privatno pravo u Vojvodini, Sombor.J i r e ~ e k, Konstantin – R a d o n i }, Jovan (1984). Istorija Srba (kulturna isto-

rija, kwiga II), Beograd: Slovo Qubve. J o v a n o v i }, Slobodan (1908). Politi~ke i pravne rasprave, Beograd: Geca Kon. K o n s t a n t i n o v i }, Mihailo (1969). Skica za zakonik o obligacijama i ugovo-

rima, Beograd: Pravni fakultet. L a n o v i }, Mihajlo (1929). Privatno pravo tripartita, Zagreb: Tipografija M i l i }, Ivo (1921). Pregled maxarskog privatnog prava u pore|ewu sa austrij-

skim gra|anskim zakonikom, Subotica. N e d e q k o v i }, Branislav (1936). Istorija ba{tinske svojine u novoj Srbiji od

kraja XVIII veka do 1931, Beograd: Geca Kon N i k o l i }, Du{an (2004). Harmonizacija i unifikacija gra|anskog prava – elementi za

strategiju razvoja pravne regulative, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu –Pravni fakultet – Centar za izdava~ku delatnost.

N i k o l i }, Du{an (2005). Zakon o osnovama svojinskopravnim odnosima – pre~i{}entekst sa predgovorom, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu – Pravni fakultet –Centar za izdava~ku delatnost.

37

N i k o l i }, Du{an (2007). Uvod u sistem gra|anskog prava, Novi Sad: Univerzi-tet u Novom Sadu – Pravni fakultet – Centar za izdava~ku delatnost.

N i k o l i }, Du{an (2007). Osnovni izvori stvarnog prava, Novi Sad: Univerzitetu Novom Sadu – Pravni fakultet – Centar za izdava~ku delatnost.

P i { k u l i }, Zvonimir – \ e r |, Imre (1924). Osnovi privatnoga prava u Vojvo-dini, Beograd: Geca Kon

S m i t s, Jan (2002). The Making of European Private Law – Toward a Ius CommuneEuropaeum, Antwerp: Intersentia.

[a r k i }, Sr|an (1995). Sredwovekovno srpsko pravo, Novi Sad: Matica srpska.[ i | a n s k i, Du{an (2002). U tragawu za novim evropskim federalizmom, Beo-

grad: Gutenbergova Galaksija. T r g o v ~ e v i }, Qubinka (2003). Planirana elita, Beograd: Slu`beni glasnik Sr-

bije. V o d i n e l i }, Vladimir V. (1991). Gra|ansko pravo – uvodne teme, Beograd: Nomos Z a j t a y, Imre (1953). Introduction a l’etude du droit hungrois (la formation histori-

que du droit civil), Paris: SireyZ i m m e r m a n n, Reinhard – V i s s e r, Daniel – R e i d, Kenneth (2004). Mixed Legal

Systems in Comparative Perspective – Property and Obligations in Scotland andSouth Africa, Oxford: University Press.

^lanci u kwigama

B a r b i }, Jak{a (2004). Europeizacija hrvatskog prava, u: Hrvatska – kako dalje: za-danosti i mogu}nosti, (red.: K r e g a r, Josip – P u l j i z, Vlado – R a v l i }, Sla-ven), Zagreb, str. 103.

C a r b o n i e r, Jean (2004). Le Code civil des français dans la mémoire collective, u:spomenici povodom dva veka Francuskog gra|anskog zakonika: 1804–2004 LeCode civil – un passé, un présent, un avenir, Paris. str. 1044–1053.

G e r v e n, Walter van (1998). Codifying European private law? Yes, if...!, u: Le droit pri-vé suisse au droit communautaire européen (ed. W e r o, Franz), Fribourg. str. 173.

H o n d i u s, Ewoud (1998). Towards a European Civil Code, u: Towards a EuropeanCivil Code, (ed. H a r t k a m p, Arthur i dr.), Nijmegen – The Hague – London –Boston: Kluwer, str. 3–19.

S c h r ö e d e r, Friedrich-Christian (2001). „True” Law, „Façade” Law, „Shadow”Law, u: International and National Law and Eastern Europe, Essays in Honor ofGeorge Ginsburg. str. 355–360.

W e r o, Franz (1998). La dénationalisation du droit privé dans l’ Union europénne, u:L’Européanisation du droit privé – vers un code civil européen? (ed. W e r o,Franz). Fribourg: Faculte de droit.

^lanci u ~asopisima

H o n d i u s, Ewoud (2006). Jugoisto~na evropa i evropsko privatno pravo, EuropeanLawyer Journal / Evropski pravnik, broj: 1, str. 15–30.

L e n a e r t s, K. (1991). Some Reflections on the Separation of Powers in the Euro-pean Community, Common Market Law Review, broj 28, str. 11.

N i k o l i }, Du{an (2004). Dva veka gra|anskog prava u obnovqenoj Srbiji, Zbor-nik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, broj 2

38

N i k o l i }, Du{an (2001). O pravnoj tradiciji Vojvodine (povodom ~etiri jubi-leja), Glasnik Advokatske komore Vojvodine, broj 4, str. 111–124.

N i k o l i }, Du{an (2004). Vesternizacija japanskog privatnog prava – stopede-set godina harmonizacije, Pravni `ivot, broj 10

O p l u s i t i l, Krysztof – B o b r z y n s k i, Michal (2004).Europejskie prawo przeje}spólek publicznych – Trzynasta Dyrektiva UE z zakresu prawa spólek i jej impli-kacije dla prawa polskiego, Studia prawnicze, broj. 1, str. 61.

P e r i }, @ivojin (1936). Kategorije porodicâ i porodi~nih zadrugâ u Srpskompravu, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, kwiga XXXII, str. 411–414.

R o t h, Marianne (2006). Impulsi za nastanak evropskog porodi~nog prava, Evropskipravnik / European Lawyer Journal, broj 1, str. 45–60.

S a j ó, András (2003). Pluralism in Post-Communist Law. Acta Juridica Hungarica,broj 1–2, str. 14.

Internet stranice

C a r u s o, Daniela. The Missing View of the Cathedral: The Private Law Paradigm ofEuropean Legal Integration, http:www.jeanmonnetprogram.org/paper

ELEMENTS OF JUDGE-MADE LAW IN SERBIA AND EUROPEAN UNION

by

Du{an Nikoli}

Summary

Serbia has developed a legal system of state regulations of the European conti-nental type. The majority of legally relevant relations are governed by norms in theform of laws and other general legal acts adopted by bodies of the legislative and ex-ecutive branches of government. In accordance with the principle of division of pow-er proclaimed by the constitution, courts are obliged to consistently apply generalrules. Judges should apply the law, not create it. In other words, jurisprudence is notconsidered to be a formal source of law. However, in reality, courts have alwaysplayed a much more significant role in the process of shaping the legal system. Thisrole has ranged from a very broad interpretation of statutory rules to the creation ofindividual rules in order to fill legal lacunae, and even creating general legal rules.Evidence of this are the numerous examples from the history of Serbian law, which isbriefly outlined in the following pages.

The historical overview presents the role of courts in medieaval Serbia, duringthe period of uprisings against the Turkish occupation (1804-1830), during the time ofthe creation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (Yugoslavia), and in thepost-revolutionary period in socialist Yugoslavia. Particular emphasis is placed on themixed legal system with elements of judge-made law developed on the territory of theProvince of Vojvodina between the two World Wars.

In the second part of the paper, the role of courts in the modern law of Serbiais discussed. In that context, mention is given to constitutional approaches, currenttrends and the informal influence of courts in the process of shaping the legal system.

39

A few pages have been dedicated to the problems facing courts in EasternEuropean in the period of transition. This primarily relates to the implementation ofthe community acquis which is developing at an alarming speed with far-reachingconsequences for legal, economic and social stability in many countries, as well as theEuropean Union itself. The acceptance of high and often objective unachievable legalstandards widens the gap between the normative and the actual. Legal insecurity ris-es, and with it, mistrust in state institutions, including the courts, which carry particu-lar responsibility for the creation of a new legal environment.

The concluding segment of the paper is devoted to the role of courts in a futureEuropean law. In that context, current trends in the European Union are presented.Special consideration is given to the broad competencies of the Court of Justice of theEuropean Communities, which delve as far as creating legal rules. Changes takingplace in Europe point to the need to reconsider traditional teachings on the division ofpower and redefine the position of courts.

40

elementi sudskog prava u pravnom sistemu · pdf fileelementi sudskog prava u ... a sa wom i...

Documents