sistem zlezda sa unutrasnjim lucenjem

ENDOKRINI SISTEM SISTEM LEZDA SA UNUTRANJIM LUENJEM

,

()

:

( , )

(

( )

( , )

,

3 naina regulacije izluivanja hormona

1.KONTROLA POVRATNOM SPREGOMhormoni iz hipotalamusa ----->veu se na receptore u adenohipofizi ----->adenohipofiza lui tropne hormone -------->tropni hormoni krvlju putuju do receptora u drugim lezdama---->lezde reagujuju luenjem svojih hormona-------->hormoni krvlju dolaze do hipotalamusa koji oitava nivo hormona----->hipotalamus lui faktore koji pospeuju ili inhibiraju hormone adenohipofize ----->2.NERNA REGULACIJA3.HRONOTROPNA(Npr.Sposobnost srca da adekvatno povea tj.menja frekvencu u odgovoru na fizioloki stres.)

, diencephalon-

(infundibuluma) :1.- (GHRH, CRH, TRH, GnRH) 2. .

(ADH).

Hipofiza (lat. hypophysis, glandula pituitaria)

Smetna je u udubljenju, turskom sdlu(sella turcica), klinaste kosti(os sphenoidale) Spojena je pomou infundibuluma(pedunculus infundibularis) sa hipotalamusom. Sastoji se, kod oveka, iz tri renja: Prednjeg- lobus anterior (adenohipofiza),

Srednjeg- lobus intermedijus (intermedijarni)

i zadnjeg -lobus posterior(neurohipofiza).

Teka svega 0,6 grama veliine je graka
promera 15 mm
ovalnog oblika

Hipofiza dje dobro vaskularizovana od grana unutranje karotidne arterije. Oko koje se nalazi kavernozni sinus
Gornja hipofizna arterija (a. hypophysialis superior)
prokrvljuje pars tuberalis, infundibulum i eminentiu medianu hipotalamusa.
Donja hipofizna arterija
(a. hypophysialis inferior) prokrvljuje neurohipofizu.

STH, ACTH, TSH, , FSH, LHSTH ( ) , , . ACTH SH T3 T4 , . FSH .LH .

, (ADH). - .- , .- .ADH

( )

ADH diabetes insipidus, a ADH (SIADH).

POVEAN LUENJE STHGIGANTIZAM

Robert Pershing Wadlow (Alton, Illinois, 1918. - Manistee, Michigan, 1940.) je prema Guinessovoj knjizi rekorda najvii ovek u istoriji medicine. Kada je umro Wadlow je bio visok 272 cm i teak 200 kg.Rast4 godine - 163 cm8 godina - 188 cm10 godina - 198 cm

Sultan Ksen 26god.251 cm

He Pingpingom 21 GOD74,61 centimetara.

Prekomjerno izluivanje STH u odrasloj dobi - akromegalijarast kostiju u irinu, a poveavaju se i meka tkivadonja eljust se obino izbouje, elo se iskosi, a nos se znaajno poveavaprsti ruku jako zadebljaju, poveava se stopalodolazi i do nekih promjena na kraljenici, to najee rezultira grbavou.

AKROMEGALIJA

Prekomerno izluivanje STH u odraslom dobu - akromegalijarast kostiju u irinu, a poveavaju se i meka tkivadonja vilica se obino izbouje, elo se iskosi, a nos se znaajno poveavaprsti ruku jako zadebljaju, poveava se stopalodolazi i do promena na kicmi, to najee rezultira grbavou.

Nalazi se priljubljena uz prednju i bone strane grkljana i dunika. Na rad titne lezde utie adenohipofiza preko TSH. Tiroidea lui hormone za iju je sintezu neophodan jod Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg. 1.Tiroksin T4,z njega dejodacijom nastaje aktivni oblik tironin ili:

2.Trijodotironin T3

3. tireokalcitonin,

titna lezda ili titnjaa (gl. thyreoidea)

ima dva renja, desni i levi reanj, koje povezuje sueni deo (isthmus gl. thyroideae), u visini 2. do 4. hrskavice traheje. ima oblik slova H, Svaki reanj irok je 20-25 mm i dugaak 40 mm. masa titnjae iznosi 12 do 20 g

a. thyroidea superior iz spoljanje karotidne arterije (lat. a. carotis externa)ia. thyroidea inferior)iz potkljune arterije (lat. a. cubclavia dextra et sinistra).Vene titne lezde se ulivaju u gornju uplju venu (lat. vena cava superior).

U odnosu na svoju masu titasta lezda spada u nejbolje prokrvljene organe u telu (oko 1% minutnog volumena srca ili 160 ml/min/100g tkiva).

U svakom renju nalazi se veliki broj folikula, koji su funkcionalne jedinice.Histoloka graa titaste lezde 1-folikuli ispunjeni koloidom2-kockaste elije3-krvni kapilariFolikuli su obloeni bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan red kockastih epitelnih elija, koje sekretuju u unutranjost folikula supstancu koloid.Koloid sadri glikoprotein velike molekularne mase, tireoglobulin. Razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni titaste lezde. Izmeu kockastih, epitelnih elija nalaze se i C-elije (parafolikularne elije), koje sekretuju kalcitonin.

Tiroksin i tironin dovode do:

poveanja bazalnog metabolizma usled ega je potronja energije poveana, sinteza proteina i rast mladih osoba se takoe ubrzavaju, poveava se i aktivnost endokrinih lezda, sekrecija insulina, glukokortikoida... Poveava se broj i veliina mitohondrija stvaraju ATP. Poveava se aktivnosti natrijumsko-kalijumske pumpe.Podstie se rast i razviak mozga u fetalnom priodu i tokom prvih nekoliko godina ivota. Nedostatak tiroksina u ovom periodu moe izazvati mentalnu zaostalost (kretenizam).Poveava se razgranja glukoze-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza,razgrauju se masti iz masnog tkiva i poveava koliina slobodnih masnih kiselina u krvi,U srcu dolazi do poveanja njegovog rada (minutni volumen srca se poveava), poveava se frekvenca i snaga srca.Poveana sekrecija ovih hormona moe dovesti do nervoze i drugih psihikih poremeaja. a poviena koncentracija ovih hormona dovodi na miiima do pojave tremora (podrhtavanja) i slabljenja miia.Za normalnu seksulanu funkciju potrebni su takoe ovi hormoni.

-titnjaa je poveana i nastaje guapovean je bazalni metabolizam dolazi do gubitka teine usprkos dobrom apetitupojaano znojenje i ubrzan pulsemocionalna labilnost i razdraljivostesto egzoftalmus (izbuljene oi)

HiPERTIREOZABasedovljeva bolest:

Hipofunkcija titnjae hypotireoza

Hipotireoza u podrujima u kojima u tlu nema dovoljno joda - endemska gua .Danas retko zbog jodiranja kuhinjske soli.Nedovoljna produkcija hormona utie na razvoj CNS-a - moe dovesti do kretenizma (. kongenitalni kretenizam) danas je Afrika endemsko podruje.

rairenau podrujima u kojima u zemlji I vodi nema dovoljno joda - endemska struma-gua

Danas retko zbog jodiranja kuhinjske soli.Nedovoljna produkcija hormona titnjae utie na razvoj CNS-a - moe dovesti do kretenizma (Endemski kretenizam) u krajevima gde nema dovoljno joda ili je ishrana neadekvatna danas Afrika.

PARATIREOIDNA LEZDA

,

,

( ),

, ,

( ), .

HIPERPARATIREOIDIZAM

UZROCI:adenom je najei uzrok ,

redje hiperplazija sve 4 lezde .

Hipersekrecija PTH dovodi do

poveanog oslobadjanja Ca iz kostiju i hiperkalcemije

i smanjene reapsorpcije P u tubulima

pa se javlja hipofosfatemija .

Renalna forma hiperparatireoidizma nastaje zbog poveane kalciurije

i deponovanja ca u bubrezima i fibrozne degeneracije.

Ispoljava se poliurijom , hematurijom ,hipertenzijom , azotemijom.

Zbog poveanog luenja PTH nastaje razgradnja matriksa kosti ,

osteoporoza sa pojavom cista .

HIPOPARATIREOIDIZAM

UZROCI : zraenje,zapalenje , resekcija

Zbog smanjenog luenja PTH

smanjena je aktivnost osteoklasta ,

ispoljava se hipokalcemija , hipomagnezijemija,

hiperfosfatemija.

KLINIKA SLIKA : tetanija ,

emu prethode bolovi u miiima i parestezije,

suva i gruba koa ,

krti nokti ,

paralitiki ileus..

TERAPIJA : preparati Ca i vit D3

Koliina kalcijuma u krvi utie na iritabilnost nervnog tkiva (to je nivo nii, iritabilnost je vea).Prekomerno smanjenje koliine Ca - grenje miia (tetanija), Ukljuujui I respiratorne miie , to moe rezultirati i smru.

Hipokalcemijska tetanija

GUTERAA (PANKREAS)

Kao egzokrina lezda: lui enzime u duodenum

Endokrina lui inzulin i glukagon

ENDOKRINI PANKREAS

I

Guterau garde dve glavne vrste tkiva koje obavljaju dvostruku ulogu:acinusi izluuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se meaju sa ui iz jetre - egzokrina funkcija;Langerhansova ostrvca, koja lue hormone u krv; hormoni deluju u drugim delovima tela (tzv. ciljna mesta), to predstavlja endokrinu funkciju.

Sastoje se iz tipova elija:

alfa-elije ili A-elije lue glukagonbeta-elije ili B-elije lue insulindelta-elije ili D-elije -lue hormon somatostatin koji koi luenje insulina i glukagona,PP-elije- hormon pankreasni polipeptid koji koi luenje pankreasnog soka.

.

:

, . .

- .

elija

, . .

INZULIN

Diabetes tip 1 Autoimunim procesom, B elije pankreasa su unitene, insulina u cirkulaciji nema, glukagon je povien. Najee se javlja kod mlaih osoba ( osobe mlae od 18)- poetak bolesti: poliurija, polidipsija i polifagija- hiperglikemija dovodi do glukozurijeosmotska diureza i -poliurija,polidipsija Poremeaj proteina prevaga katabolikih nad anabolikim procesimapolifagija, gubitak telesne mase i miina slabost.

Diabetes mellitus (eerna bolest)

eerna bolest je grupa metabolikih poremeaja koje obieava stanje povienog nivoa glukoze u krvi (hiperglikemije) (vrednosti vee od 6,66 mmol/l)nastale zbog poremeaja u izluivanju i/ili delovanju inzulina (apsolutnog ili relativnog manjka inzulina).

Oko 90% svih obolelih od dijabetesa ine oboleli od dijabetesa tipa 2.(inzulinu nezavisan tip eerne bolesti), ili po starijoj klasifikaciji adultni (staraki) dijabetes, inzulin moe biti potreban za metaboliku kontrolu u kasnijem razvoju bolesti, ali veinom se moe regulirati pravilnom ishranom, redovnim vebama i tabletama.Smanjena osetljivost na insulini povezuje se sa nekoliko faktora: 1.genetskim faktorom (jo nedefinisanim), koji vremenom (starenjem) dobija na znaenju, 2.sedeternim nainom ivota, 3.abdominalnom visceralnom gojaznou i td.Postoje dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2 dijabetesa: gojazni i negojazni tip 2 dijabetiari.

Diabetes mellitus tip 2

KOMPLIKACIJE DIJABETESA

AKUTNE KOMPLIKACIJE :

1.KETOACIDOZA

koja se vidja do 30% novotkrivenih DM I . Vidja se hiperglikemija,

lipoliza sa stvaranjem SMK,

Ketonurija ,

metabolika acidoza miris na aceton , nedovoljna neutralizacija kiselina bikarbonatima)

TERAPIJA : Insulin krist.iv . Nadoknada tenosti i elektrolita , bikarbonati , antibiotici .

2.HIPERGLIKEMIJSKA , NEKETONSKA HIPEROSMOLARNA KOMA

vidja se kod starijih pacijenata koji neredovno uzimaju terapiju ili u sklopu infekcije .

Ne postoji poremeaj acidobaznog stanja .

Postoji hipotenzija , dehidratacija .

Neuroloki znaci i koma .

3.HIPOGLIKEMIJSKA KOMA

(znojenje, poremeaj vida, glad, slabost , konfuzno ponaanje i koma ) .

TERAPIJA :Glikoza Iv, Manitol, Glukagon Iv.

HRONINE KOMPLIKACIJE DM

1.DIJABETINA MAKROANGIOPATIJA:hipertenzija, Koronarna bolest ,

bolest krvnih sudova CNSa i donjih ekstremiteta , dijabetesno stopalo .2.DIJABETINA MIKROANGIOPATIJA

( retinopatija ,

Neuropatija ,

nefropatija ,

gastroenteropatija ) 3.SKLONOST ka infekcijama ,

polna disfunkcija (impotencija )

glandulae suprarenales

Nadbubrene lezde su smetene ekstraperitonealno na gomjim polovima bubrega,desna trouglastog izgledaLeva polumeseasastog izgleda, najvee duine 4-6 cm, irine 2 cm i teine oko 4 grama.

Sastoje se od:

1.Vezivne aure

2.KORE (CORTEX) 90%koja je mezodermalnog porekla(zona glomeruloza ) Mineralokortikoida(aldosteron) i odravaju homeostazu; hormoni koji uvaju ivot;(zona fasciculata) glikokortikosteroida (kortizol)reguliu promet ugljikohidrata, proteina i lipida;(zona reticularis), androgena 3.SRI (MEDULLA) 10%koja je ektodermalnog porekla. Kateholaminiadrenalin i noradrenalin.

3

Hormoni kore nadbubrene lezde ili kortikosteroidi su derivati holesterola, steroidni hormoni koji se mogu grupisati na:

1.glikokortikoide, koji reguliu promet glikoze masti I belanevina (hiperglikemijski faktori) i kojima pripadaju:kortizol (hidrokortizon)kortikosteronkortizon, koji je otkriven kod primata

2.mineralokortikoide, reguliu promet vode i elektrolita(Na i K )i pripadaju im:aldosteronkortikosteronDezoksikortikosteron

3.grupa seksualnih hormona koji se izluuju u malim koliinama:estradiolprogesterontestosteronLuenje ovih hormona je pod kontrolom adenokortikotropnog hormona (ACTH) adenohipofize koja se ostvaruje po principu negativne povratne sprege.

GlukokortikoidiGlikokortiokoidi deluju na metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina.Deluju na jetru, masno i miino tkivo i na kosti, kou, limfno tkivo, centralni nervni sistem i druge organe Kortizol +poveava koncentraciju glukoze u krvi +U miiima potie razgradnju proteina +Deluje na redistribuciji naslaga masti (odlaganje u lice, stranji deo vrata u trbuh) + Deluje kataboliki na kosti, na kotani matriks i uzrokuje poveanu lomljivost kosti. Nivo glukokortikoda se poveava tokom reakcije na stres bilo koje etiologije (fizki, psihiki, trauma, infekcija, operativni zahvat).

Glikokortikoidi imaju 1.Protivupalno 2.antialergijsko 3.imunosupresivno delovanje.uzrokuju atrofiju limfatinog tkiva, inhibiraju limfocitnu aktivaciju i zato se koriste za spreavanje odbacivanja organa kod transplantacije.U klinikoj praksi se koriste sintetiki spojevi koji imaju glukokortikoidnu aktivnost za spreavanje upalnih i alergijskih reakcija.

fizioloki faktori koja utiu na sekreciju glukokrtikoida: 1.normalni cirkadijalni ritam 2 stres. Nivo kortizola ne ostaje stalan tokom normalnog 24 satnog ciklusa budnosti i spavanja. Pokazuje cirkadijalni ritam sa najveim nivoom u ranim jutarnjim satima i smanjenjem tokom noiPromene dnevnih aktivnosti, ritma spavanja i budnosti mogu promijeniti vrhunac luenja to ukzuje da nervni signali imaju znaajnu ulogu u regulaciji glukokrtikoidne sekrecije.

Britanski profesor psihologije Akojoi Kitaoka osmislio je brzi optiki test koji meri nivo stresa kojem su ljudi izloeni.

U pitanju su takozvane rotirajue zmije koje se ne pomeraju ukoliko ste savreno mirni i oputeni. Meutim, kod ljudi koji su umorni i pod stresom, ove zmije se lagano pokreu.

U sluaju da se ovi areni krugovi kreu veliku brzinom, tada je re o osobi koja bi trebalo da potrai strunu pomo.

profesor Kitaoka postao je doktor nauka zbog svojih dostignua na polju optike iluzije i vizualnih percepcija geometrijskih oblika, otrina i boja u iluziji kretanja i drugih fenomena.

Mineralokortikoidi kontroliu promet jona Na i K neposredno spaavaju ivot. Aldosteron glukokortikoidi,kortizol u velikim koliinama mogu pokazati mineralokortikoidni efekat.Glavno mesto delovanja je bubreg, pljuvane lezde, znojne lezde gastrointestinalni trakt.

1.Stimuliu aktivnu reapsorpciju natrija iz distalnih tubula nefrona, 2.sekreciju jona kalija i osmotsku reapsorpciju vode.(regulacija volumena ECT i vrednosti arterijskog krvnog pritiska ) Najsnaniji podsticaj za sekreciju aldosterona je A)hiperkalijemija B)pad arterijskog krvnog pritiska podstie sekreciju aldosterona iz elija jukstataglomerularnog aparata bubrega lui hormon renin koji deluje na agiotenzinogen u plazmi i prevodi ga u angiotenzin I. Na njega u pluima djeluje enzim i prevodi ga u angiotenzin II. Porast nivoa angiotenzina II u krvi stimulira sekreciju aldosterona. C)Pad koncentracije jona Na takoe stimulira sekreciju aldosterona.

ADRENALNI ANDROGENIKora nadbubrene lezde neprekidno lui, posebno u fetalno doba, nekoliko umereno aktivnih mukih polnih hormona dehidroepiandrosteron. Lue se i enski polni hormoni , progesteron i estrogeni , ali u neznatnim koliinama. Uinci androgena kore su slabi. Ogovorni su za rast pubinih i pazunih dlaka. Neki se androgeni uperifernim tkivima pretvaraju u testosteron , pa odatle potie njihova androgenska aktivnost.

.

Mali Mujica u pubertetu

Sretnu se Mujo i Haso u gradu i Haso kae Muji:

- Jarane, vidio sam ti malog Mujicu danas, uao je u pubertet, je li?

Mujo ljutito odvrati:

- Kakav bolan pubertet, pa posl'o sam ga u pekaru!

Hormoni sri nadbubrene lezdeHormoni sri nadbubrene lezde su kateholamini: dopamin (DA), noradrenalin (NA) i adrenalin (ADR). Sintetiu se i na zavrecima simpatikusnih postganglijskih vlakana. Polazno jedinjenje za njihovu sintezu je aminokiselina tirozin. Noradrenalin i adrenalin deluju na tkiva i organe slino kao simpatika inervacija:1.poveavaju metabolizam2.poveavaju koliinu slobodnih masnih kiselina u krvi3.omoguavaju razlaganje glikogena (glikogenoliza) u jetri i skeletnim miiima3.poveavaju nadraljivost srca i ire njegove krvne sudove

Delovanje kateholamina na metabolizam zavisi od prisustva tiroksina i hormona kore nadbubrene lezde. Na efektorne elije deluju, inhibitorno i ekscitatorno, zahvaljujui vezivanju za dve vrste receptora na elijskoj membrani:alfa adrenergiki receptoribeta adrenergiki receptori.

Fizioloki efekti kateholaminina

downregulacija receptora agonisti u leenju astmeupregulacija receptora glukokortikoidi, tiroidni hormoni, -blokatori,...

Posredovani BETA-adrenalinskim receptorima

Posredovani ALFA-adrenalinskim receptorima

Vazokonstrikcija

Vazodilatacija

Dilatacija irisa (midrijaza)

Kardioakceleracija

Relaksacija intestinuma

Poveanje snage otkucaja srca

Kontrakcija sfinktera intestinuma

Relaksacija intestinuma i zida beike

Pilomotorna kontrakcija

Relaksacija uterusa

Kontrakcija sfinktera beike

Bronhodilatacija

Bronhokonstrikcija

Kalorigeneza

Kontrakcija glatkih miia uterusa

Glikogenoliza

Kontraktilnost srca

Lipoliza

Ejakulacija

Sekrecija renina

Produkcija glukoze u jetri

ADISONOVA BOLEST

Hronino smanjenje luenja svih hormona kore nadbubrenih lezdi .

UZROCI:

infekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastaze

KLINIKA SLIKA:

pacijenti su mravi

adinamini , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),

umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,

gubitak na telesnoij masi ,

redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek. androgeni) i hiperpigmentacije

TERAPIJA:doivotna supstitucija hormonima .

CUSHINGOV SINDROM

KUINGOVA BOLEST

Karakterie je poveano luenje glikokortikoida zone fascikulate .

UZROCI :

adenom hipofize i poveano lzuenje ACTH ,

adenom ili Ca kore nadbubrenih lezdi

ili difuzna hiperplazija .

Poveana je sinteza glikoze i iz belanevina pa se javlja atrofija koe i miia .

Nagomilava se masno tkivo pojasno,

zadrava se Na, Cl i voda (hipertenzija )

KLINIKA SLIKA Kuingove bolesti : ene 4 puta ee obolevaju .

Umor , glavobolja ,

okruglo lice ,

nagomilavanje masti pojasno,

strije po koi trupa ,

hipertenzija ,edjanje, glad,

amenoreja, virilizam , glas dublji , maljavost mukog tipa , infekcije ..

DIJAGNOZA : laboratorija ( hormoni) CT, EHO, kraniogram

TERAPIJA : hirurko otklanjanje tumora

Kuingova bolest

Adenom nadbubrega, CT nalaz

HIPERALDOSTERONIZAM

Tumor zone glomeruloze

ALDOSTERONOM

kod mukaraca 4 dec. dovodi do poveanog luenja mineralokortikoida .

Oni zadravaju Na , Cl i vodu a gube K.

KLINIKA SLIKA :

hipertenzija , glavobolja , parestezije , poliurija , polidipsija ..

TERAPIJA :Hirurka terapija tumora

MULTIHORMONSKE BOLESTI

MEN I ( multipla endokrina neoplazija )

obuhvata udruenost neoplazmi paratireoidne l.,

hipofize i endokrinog pankreasa insulinom

MEN II a :

Ca titne lezde-medularni,

Tu paratireoidne l., feohromocitom

(tu. sri nadbubrenih l.)

MEN II b :

uz medularni Ca titne l., feohromocitom i neurinomi mukoze ..

TINEJDER U KUI elite preiveti detetov pubertet?

()

. . , , , , , , ...

. . , . , , , , ...

, , ,

, , , , . , ,

( ) , . . , .

( ) , . . , .

Epifiza ili pinealna lezda (lat. Glandula pinealis) je mala endokrina lezda u mozgu, locirana izmeu modanih hemisfera. Kod oveka ova lezda je veliine zrna graka. Epifiza lui melatonin koji regulie budnost i spavanje. Kod ivotinja melotonin je zaduen za funkciju polnog nagona, ponaanje, rast krzna, kamuflau i zimski san. Glavne elije u epifizi koje lue hormon se zovu pinealociti

. . , . , , . .

(, ), .

, :- , , , ;- 12- , . , .

, , . . . , - .

, ,

STH

FSH

LH

ADH

TSH

ACTH

FSH

TRH

-

III

3/3/15