Epoj 5 BOJHOCAHHTETCKH CipaHa581

UDC:616.5-001.1-616.5-006.6

Epidennodysplasia verriiciformis — modelonkogeneze u kozi izazvane virusom

Marina Jovanovk*, Dordije

Medicinski fakultet, Klinika za ko2no-venericne bolesti, NoviVojnomedicinska akademija. ^Klinika za koine i polne bolesti. Bcograd

epidermodisplazija, veruciformna; celija, ncoplasljfka,(ransfomiacija; papillomavirus, humani; ullraviolctnizraci; imunitel, celijski; koza, neoplazme.

K e y w o r d s : epidermodysplasia verruciformis; cell transformation,neoplastic; papillomavirus, human; ultraviolet rays;immunity, cellular; skin neoplasms.

Uvud

KliniCki manifestovana iskljudivo na ko2i, a objedin-Jujuci u svom nastanku uticaj virusnih, genetskih i imunolo-gkih Cinilaca i UV zraka, epidermodysplasia verruciformis(EV) jc hroniCno oboljetije koje irajc do?.ivolno (1). Na-jCeSce zapoiSinje izmedu pete i descie godine, ali se inoiejaviti u bilo kom periodu 2ivota i bili prisutno na rodenju(2). Po pravilu, prve promene se javljaju na dorzumimaSaka, slifine su pljosnalim (planini) verukama. Vremenonidolazi do njihovog slivanja u vece plakove. Na irupu, vratui ekstremilelima polimorfizam koinih pronicna se ogleda upojavi eritematoznih, hipo i hiperpigmentovanih makula.koje Cesto podsecaju na pityriasts versicolor. U Ceivrtoj ipetoj deceniji 2ivota na foioeksponiranim delovima kodsvih obolelih dolazi do razvoja premallgnih i malignih lu-niora. najceSce spinocelulamih karcinoma kole (SCKK) (2).

Promene mogu biti izrazilo proliferalivne, narociloktid pripadnika cme rase. Trnasle, hiperkcralolifine bizanievegetacije mogu dati svakom pojedinom prstu izgled bodl-jikavog praseta (3).

Ovo oboljenje danas izaziva veliko interesovanje zatoSto je: 1) hronidna doiivotna infekcija koi^e, izazvana zaoboljenje specififnim izv. EV-tipovinia hunianih papiloma-virusa (EV-HPV); 2) prekancerozna genodermaioza koja jejedinstven model za izu£avanje virusom izazvane onko-geneze u koi'\: 3) kliniCka posledica apoptoze koja je kodEV kao i kod dnigih virusnih infekcija udruiena s inflama-

cijom; 4) primer Iokalnog zauslavljanja lumorske progresijeusied apoptoze podstaknule defektom u prezentaciji anti-gena koji vodi u specifidnu imunotoleranciju prema virusu(2.4).

Istraiivanja se proSiruJu i na eksperimentne Zivotinje utzv. eksperimentnim EV - modeiima (5).

EpidefTiiologija

Do sada je u lileraturi opisano oko 250 obolelih, od-nos polova je 1:1 (6). Oko 10% obolelih potiCe iz kon-sangvinih brakova (1,7). U porodici s EV ima 25% oboleledece (1). Nisu utvrdene ni rasne ni geografskc razlike, alivalja istaci da je u cmoj rasi maligna transformacijadvanaest puta reda (8).

Nasledivanje

Oboljenje se najCeSce nasleduje autosomno recesivno.Opisani su i sluCajcvi EV koji su se prenosili vezano za x-hromosom (1), Sto je upucivalo na mogucnost da su zapovecanu prijemfiivost za oboljenje odgovomi defekti nanajmanje dva gena smeStena na razHcitim hromosoniima.

U traganju za genom ili gcnima koji su odgovomi zapovecanu prijemCivost prema EV, a koji reguUSu ekspresijuonkogena i aklivnost onkoproteina u inficiranom keratino-citu, oikrivcn je tzv. EVl lokus na hroniosomu 17 (1).Njega karakleriSe zna^ajno Cesta homozigotnost kod obole-lih, a smeSlen je u qter regiji hromosoma 17. Interval dug 1centi Morgan (cM) ograniCeii je markerima (D17S939-

Jovanovic M, Karadaglilc D. Vojnosanii Pregl 2003; 60(5): 581-588.

CrpaHa 582 BOJHOCAHHTETCKH Bpoj5

-D17S802) koji se delom podudaraju s lokusom zanasledni obHk psorijaze (D17S802-D17S928) (9), U nje-govoj blizini, u istoj regiji. nalazi se lokus (D17S785) ukome je znaCajno Cest gubitak heterozigotnosti kod osobaobolelihodSCKK(lO).

Postoje nagove§taji da se na I7qter regiji nalaze mnogigeni medu kojima i oni koji bi uiicali na ispoljavanje biolo-Skih osobina HV-HPV, npr. puiem kodiranja sinteze: 1)transkriptomog faktora ILF! (eng. inlerteukin enhancerbinding factor I); 2) proteina odgovomih za transdukcijusignala aktivacije GRB2 (eng. growth factor receptorbinding protein 2); ili 3) protein-kinaze S a (1).

Kod obolelih od psorijaze mole se u preko 89%utvrditi prisustvo EV-HPV tip 5 (I I), §to je statidki znada-jno ceSce u odnosu na opStu populaciju ili obolele od dmgihdermatoza (npr. 0% kod atopijskog demiatitisa) (II). U se-rumu 24% obolelih od psorijaze dokazano je prisustvo an-titela protiv HV-HFV tip 5 kapsidnog proteina LI, i>lo je ta-kode statistifki znaCajno CeSce u odnosu na 5% u opStojpopulaciji (12) i 2-5% kod obolelih od atopijskog dermati-t isa(ll) .

fragmenta, predstavljalo je povecan rizik za nastanak ma-ligne alteracije (5) (analogno pojedinim HLA -DR i -DQalelima u riziku za kareinom cerviksa kod iena). U tokusu ispitivanja HLA II aniigcna kod osoba obolelih od EV,ati su pokuSaji da se IiV-gen nade u MHC 1, II ili III sis-temu (uklju^ujuci i TNF a lokus) ostali bezuspeSni. Ut-vrdeno je znadajno ceS^e prisustvo HLA-DRBl/ll,D0AI050I, -DQB1030I haplotipova u EV (14), kojimogu predstavljati aiele za povecanu prijemCivost za EVili biti marker u disekvilibrijumu s genima odgovomim zapovecanu prijemCivost za EV (2, 14).

Humani papiloma vinisi specififni za EV(EV-HPV)

Na ulogu humanih papiloma virusa (HPV) u nas-tanku oboljenja ukazala je Jablonska (15), §to je potompotvrtteno uspesnom auto i betcroinokulacijom i dokazi-vanjem virusnih partikula u HV promeiiama. Orth je 1978.otkrio prve, za EV specififne tipove (EV-HFV) (16), ko-jih danas ima preko 20, a ciji je genom potpuno poznat(tabelal)(7. 17).

Tabela 1

Humani papiloma virusi specififnt za epidennodysplasia verruciformis

Tip virusa Promene

5.8,20,47 benigne, EV karcinomi9,12,14,17.19.22.23.24.25,36.46.59.49 benitine, plane verukeI£V - Epidennodysplasia verruciformis

Iako koia oboielih od psorija/e pred.stavlja rezervoarza ovaj onkogeni tip EV-HPV, vaija znati da oni nemajuvecu prijemCivost za EV i obratno. Kao hipoteza, navodi semogucnost da se razIiCiti defekti odgovorni za razvoj EV ipsorijaze nalaze na istom genu (ili genima) (I).

Na posiojecu nealelsku heterogenost u EV ukazalo jeotkrice EV2 lokusa na hromosomu 2, s intervalom u 2p21--p24 regiji, dugim 8 cm, ograniCenim D2S171-D2S2347markerima (13).

Uloga mutiranih gena odgovomih za povecanu pri-jemCivost prema EV je nepoznata. Ovi geni mogu kodiratisintezu proteina odgovomih za intracelijsku koiitrolu in-fekcije. reguliSuci ili ekspresiju virusnog genoma ili ak-tivnost nestrukturnih proteina El, E2. E6 iti E7 (I). Pret-postavlja se da su mutirani geni na EVl i EV2 lokusimaodgovorni i za imunsku kontrolu HPV infekcije (1, 2).Pretpostavija se da je uloga imunogenetskih mehanizamau nastanku HV znacajna i da je usiovljena polimornzmomodredenih MHC alela. Od afiniteta ovih alela zavisi kojice virusni antigeni biti prezentovani T-limfocitima. Ovajproces je slo?.en i podrazumeva uCcSce vi§e razlicitih genau MHC sistemu. Tako je u Shopeovom papiloma-virusnom sistemu koji predstavija eksperimentni EV-model na posebnoj vrsti kunida, utvrdena znafajnapovezanost izmedu regresije bradaviCastih HV promena iprisustva -DR a EcoRI domena. Prisustvo -DQ a Pvull

Postoji velika heterogenost medu liV-HPV lipovima iodsustvo homologije prema ostalim HPV.

Na osnovu DNK homologije EV-IIPV su klasifikovaniu eetiri grupe: 1) tip-5,8.12,14,l9,20,21,22.23.25 i 26; 2)tip-9, 15,17.37,38 i 47; 3) lip-24;i 4) tip-3i 10 koji ne pred-stavljaju EV-HPV u u?.em smislu, ali su iesto prisutni kodobolelih odEV (2).

Zavisno od prirode koinih promena iz kojih suizolovani, izvr§ena je podela EV-HPV na one s visokimonkogenim potencijaknn (tip-5,8.20,47) koji su prisutni upreko 90% karcinoma kolc obolelih od EV (tzv. EV--kareinomi) i na one s niskim onkogenim potencijatom(tip-14,21,23) (Sije je prisustvo utvrdeno u benignim EV--promenama (18).

EV-HPV su Siroko rasprostranjeni u opgtoj populaciji(2, 18, 19). U prilog ovome govori otkrice EV-HPV-DNK ukoi\ 35% i dlaci (obrva, ko.sa i lela) 45% zdravih kontrolnihosoba (18).

SpecifiCnost EV-HPV se ogleda u tome da su pato-geni samo za mali broj genetski predispoiliranih osoba.Tako medu imunosuprimiranim, npr. osobania s trans-plantiranim bubrezima koji predstavljaju rezervoar za EV-HPV, oboli samo mali broj onih kod kojih promene u ge-nomu izazivaju speeifidnu imunotoleranciju prema EV-HPV. Tada govorimo o EV sliCnom sindromu (tip-15,19,20,23) (2. 18).

Broj5 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 583

Struktura HPV genoma

Genom EV-HPV sadrii DNK sa oko 8 000 (parova)nuklcolida i sastoji se od tzv, L gena (eng. lale genes) i Egena (cng. early genes) (si. 1) (17, 20). LI i L2 geni suslrukturni i kodiraju sintezu kapsidnih protcina odgovornih/a lipsku specificnosl. El i E2 geni kodiraju sintezu El i E2proteina koji predstavljaju izv. traiiskriplorne faktore (TF)koji reguIiSu ckspresiju i iranskripciju E6 i E7 onkogena.Ekspresijom i transkripcijom E6 i K7 zapoCinje replikacijavirusa i iransformacija kcratinocila (17).

HPVDNK

SI. 1 - Gcnoni humanog papiloma virusa.EV = Epidermodysplasia verruciformis; HPV = Human papilomavirus; E [early gene) = rani gen; L (laie gene) = kasni gen; LCR{long control region) = duga konlrolna regija; bp (base pairs) =

parovi baza.

Poseban znaCaj se pridaje LCR regiji virusa (eng. longcontrol region) u kojoj sekvencije nukleotida predstavljajuvisoko specifiCne tzv. eis receptore za TF (si. 1, 2) (17, 20,21). Najznacajniji virusni TF Cijim vezivanjem za LCRzapofinje transkripcija onkogena je H2 protein (17).

IS-TRANSKRIFTORNI REGULATORELEMENT!

LCB

SI. 2 - Duga kontrolna regija humanog papiloma virusa.LCR {long control region) - duga kontrolna regija;

TF = iranskriptomi faktor.

HPV i onkogeneza u EV

Onkogenezu izazvanu onkogenini tipovima EV-HPV(tip-5,8,20,47) u EV karakteriSe: I) integracija onkogena E6

1 E7 u genom keratinocita sanio u metastazama; 2) nemo-gucnost E6 onkoproleina da razgradi p53 protein; 3) nespo-sobnost E7 onkoproteina da bez E6 transformige keratinocil;4) vellka hcicrogenosi E6 i LI proieina, Sto ukazuje nauiogu iniunoloi>kih faktora; 5) izuzetno retke mutacije tumorsupresomog gena p53 (2, 22).

Posledicno ovom procesu, u inficiranom keratinocitudolazi do nakupljanja proapoptoticnih proteina p53 i bax,§to u odsustvu inhlbitora apoptoze bcl-2 protcina i odsustvumutacija p53 gena govori o odbrambenom procesu koji ukeralinocitu /,adr?,ava deobu celija u GI fazi (2). Na ovajnaCin se mo2e objasniti dug i spor proces maligne alteracijekeratinocita u EV.

Uloga virusnih mehanizama u regulaciji ekspresijeEV-HPV onkogena

Onkoproteini B6 i E7 onkogenih EV-HPV tip-5 i 8nemaju sposobnost degradacije p53 niti stvaraju kompleks stumor supresomim proleinom pRB, ali imaju sposobnost dadirektno inhibiSu transaktivaciju koju p53 vrSi na tzv. p53ciljne gene {p2IAVAF], bax) (si. 3) (21. 23).

E2 + cis-RtCliPTOR (na dugpj koniroltioj regiji)

STIMULACUA PROMOTERA E6, E7 CENA

TRANSKRIPCIJA E6 / E7 GENA

INHIBICIJA p5_l 1)TRANSAKT1VAC:IJIp53 ciljnog GENA

REPt.tKACIJA EV-HPV DNA

SI. 3 - Transkriptorni faktor E2.E2 = (ranskriplorni fiiklor virusa; E6/E7 = onkoproiciiii; EV-HPV

= Epidcrmodysplasija verruciformis humani papiloma virus.

Znafajnu uiogu u procesu transrormacije keralinocitaima vec raiiije navedeni virusni transkriptorni faktor (TF) E2.Njegovim vezivanjem za visoko specificni cis-receptor naLCR zjipofiinje transkripcija E6 i E7 onkogena (si. 3) (7, 21).

Uloga celijskih mehanizama u regulaciji ekspresijeEV-HPV onkogena

a) Prva Hnija odbraneMnogobrojni celijski transkriptorni faklori ufiestvuju u

regulisanju iranskripcije E6 i E7 onkogena. Dok jedni imajustimulalomu uiogu (npr. API, SPl), drugi deluju inhibi-tomo (npr. Oct-l, YY-1. RAR) (17, 21). Vaija istadi da jeova podela uslovna, s obzirom na to da neki TF posedujuveci broj razliCitih mesta vezivanja na LCR (21). Od mestavezivanja zavisi i kakvu ce funkeiju u tom trenutku pojediniTF ispoljavati. Tako su za ying-yang Iranskriptorni faktor(YY-1) utvrdena iri razlifiita reeeptora (BSl. 2, 3). Vezi-vanjem za BSl transkriptorni faktor YY-1 aklivigetranskripciju E6 onkogena EV-HPV tip 8, dok inhibicijanastupa vezivanjem YY-1 za BS2 (24).

CipaHa 584 BOJHOCAHHTETCKH Bpoj 5

Znadajno je navesti da je utvrdeno odsuslvo RAR(eng. retinoic acid receptor) transkripiornog fakiora u celi-jama u kojima zapoCinje maligna alteracija, Cinie se moieobjasniti niska terapijska efikasnost koju relinoidi ispol-javaju u HV (17).

b) Druga linija odbraneDrugu liniju odbrane u keraiinociiu £ine citokini i

adhezijski molekuli, Inhibiciju ekspresije E6 i H7 onko-gena vr§e TNF--aIfa, IL-1, MCP-l (makrofagni hemotak-siCki faktor), TGF-bela 1, IFN-gama, leukoregulin i EGF.Inhibiciju TNF-aHa I IL-1 ostvaruju vezivanjem za LCRvirusa, dok IFN-gama direktno inhibiSe ekspresiju E6/E7mRNK(I7).

U EV lczijama izazvanim onkogenim llpovima 5 i 8uivrdena je visoka bioloska aktivnosi TGF-beta 1 i poviSenaekspresija inlcgrina VLA-6 (2, 18). Aniilnvazivni efekalkroz spreCavanje procesa melasiaziranja TGF-1 bcla ost-varuje: 1) inhibicijoni tumorske angiogeneze; 2) stimulaci-jom sinteze proteina osnovne supstance; 3) inhibicijommetaloproteinaza i 4) stimulacijom ekspresije VLA-6 (2,17). Utvrdena su razlifila odstupanja u ekspresiji VLA-6integrina u razlif itim tumorskini lezijama, zavisno od njiho-vog porekia, Utvdeno je isiovremcno povecanje VLA-6 iVLA-2 (receptor za kolagen) integrina u EV lezijama izaz-vanim HPV tipa 5 i 8, ali ne i dpom 3. Povecana ekspresijaVLA-6 je bila najizra?,enija u onim delovima HV lezije ukojima je utvrdeno povecanje TGF-pl. Pretposlavlja se da uEV tumorima, analogno spinocelularnim karcinomima koze(SCKK) u opiJtoj populaciji, a za raziiku od malignih mela-noma u opStoj populaciji, povecana ekspresija VLA-6 inte-grina doprinosi manjoj invazivnosti EV karctnoma (S).

Utoga UV (B) zraka u onkogenezi

Maligna alteracija keratinociia u EV se javlja poste-peno, na fotoeksponiranim me.stima, i veliki znacaj u daljemprocesu transformacije se pridaje UV zracima.

Oboleli od EV imaju smanjen stepen hromosomskeDNK reparacije posle UV zracima izazvanog oStecenjaDNK. Pretpostavlja se da je ovaj selektivni poremccaj re-zultat mutacija na reparacionim genima (25, 26).

Iako kod obolelih od EV nije uivrdeno odstupanje ubroju i morfoiogiji Langerhansovih celija (LC) (27), ispiti-vanja su pokazala da pod uticajcm UVB zraka ove celijekod obolelih podsiiiu Th2 (umesio ThI) imunsku reakciju.Moguce objaSnjenje treba iraiiti u smanjenoj ekspresijiICAM-I na LC Povecana ekspresija ICAM-l je na keraii-nocitima i u EV lezijama ima za posledicu cktopijskuprezentaciju virusnih antigena, Sto se smatra jednim odklju£nih dogadaja u onkogenezi. Ovaj vid antigenskeprezentacije mo?.e biti delimiCno odgovoran za nastanakspecificne imunotolerancije prema EV-HPV antigenima (2),

UVB zraci izazivaju u EV promenama defekt uprezentaciji antigena povecanom produkcijom TNF-alfa,TGF-beta 1 i Cetvorostruko vedim porastom eis-urokaninskekisclinc (cis-UKK) u odnosu na zdrave kontrolne osobe(28). Mehanizam kojim cIs-UKK izaziva selektivnu imu-

notoleranciju u EV nije potpuno razjaSnjen, ali se pret-postavlja da je TNF-alfa njegov glavni medijalor (spre(iavamigraciju LC u regionalne limfne Cvorove) (2, 18).

TGF-beta spreCava Thl celijsku proliferaciju i ci-totoksicnu aktivnost prirodnih i limlokinima aktivi.sanihcelija ubica, kao i IL-1 zavisnu prezentaciju aniigena,iSime doprinosi nastanku lokalne imunololerancije premaEV-HPV (29).

Upravo visok nivo TNF-alfa i TGF-beta koji, s jednestrane, pospeSuju specifiCnu nereaktivnost prema virusu, a.s druge, istovremeno inhibiSu ekspresiju onkogena E6 i E7zatvara tzv. zacarani krug odgovoran za sporu progresijuoboljenja.

Specificni poremecaj celijskog imunitela

Kod osoba obolelih od EV utvrden je znaCajno po-viSen broj T-ly koji poseduje gama/delta reccptore. Karak-teriSe ih specifiCna imunotolerancija prema EV-HPV i o5u-vana imunska reaktivnost prema drugim virusinia (2. 30).

Ovaj imunski pr(x;es je genetski kodiran o cemu go-vori statistifki znaCajno veca ufestalosi pojedinih DR i DQalela. On se koti obolelih moJe dokazati. delimican je i.specifiCan, a ogleda se izoslankom: I) specifiCnog citotok-sif̂ kog odgovora prirodnih celija ubica; 2) proUferaeijespeciftfnih klonova citotoksifnih T-Iy; 3) izazivanja kon-taktne senzibilizacije (DNCB) (18, 31). Ono §to je kon-stantno prisutno kod obolehh od EV je odsustvo reaktiv-nosti na lokalno aplikovane kontaklne senzibilizatore. npr,DNCB, a ono je najizra^enije kod obolelih sa EV-HPV iHPV lip 3 infekcijom (2. 18).

Karcinomi kod EV

Maligna alteracija zapo£inje na Celu, Sakama i pogla-vini. Nemelanomski karcinomi koie (NMKK), tj. spinoce-lularni karcinomi (SCKK) i bazocelulanii karcinomi(BCKK) se najCeSde javljaju izmedu 30. i 40. godine 2ivota,a to znaCi 25-30 godina od pojave prvih EV promena. Od-nos SCCK prema BCKK iznosi 16:1 (23).

Maligni proces Cesto zapoCinje u neposrednoj bliziniili u samom dlaCnoni folikulu proliferacijoni hrojnihdiskcraiotiCnih celija u Uonjim delovima interpapilamihepidermalnih predki, koje neretko Imaju osobine bazaloid-nih celija. Aktinicke keratoze koje nastaju iz benignih EVlezija pokazuju sve osobine onih u opStoj poputaciji, uz jakoizra^ene znake Bowenove atipije, a to znaCi diskeratoze iapoptoze.

Izvestan broj EV malignoma pokazuje sve osobineBCKK. U nekima je moguce oikriti znake bazaloidne difer-encijacije poreklom iz aktiniCke keratoze s osobinamaBowenove aiipijc. Mo7e se pretposiaviti da je bazaloidnadiferencijacija u EV identi^na onoj koja je opisana u anal-nim karcinomima skvanioznih celija (32).

Ukoliko nisu leCeni x- i/ili kobaltnim zracima, EV kar-cinomi pokazuju sporu progresiju, izraienu lokalnu de-strukciju i veoma nizak invazivni, metastalski potencijal.Nikada ne zahvataju sluznice (2).

Broj5 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 585

IIPV u nemelunomskim karcinomima koze

Od velikog je znaCaja otkrice EV-HPV u preko 90%ncmclanomskih karcinoma koze kod imunosupriniiraiiihosoba, npr. osoba s transplantiranim hubrczinia (33), i uprcko 50% imunokoinpclenliiih u opSloj populaciji (34). U

ovih karcinoma ulvrdeno je prisusivo velikog brojaEV-HPV lipova, ali i vcliki broj tzv. mukoznih i

kutanih lipova HPV. Vaija znati da NMKK u EV. izv. EVkarcinomi nisu nikada udruiteni s mukoznim HPV, vec popravilu s onkogenim EV-HPV tipovinia (2).

Klasifikacija HPV

Unutar slo?x'ne i heterogene grupe HPV postoji oko 85lipova Ciji je gcnoiii polpuno poznal i preko 120 no-vootkrivenih koji zahievaju dalju genolipizaciju (35). Klasi-t'ikacija HPV jo zasiiovaiia na filogL-iictskiiii osobinama kojckod virusa oJreduju tkivni iropi/ain i onkogcni poieticijal(36). Ova podela podrazumeva posiojanje: 1) kuianihncspecin^nih (tip-3,10,28 .... 77); 2) kutanih specififnih zaEV (Iip-5.8,!2.I4.I5.19.2O.23 .... 59); 3) kulano-niukoznih(lip-2,57); i 4) mukoznih lipova HPV. Miikozni lipovi kojiposeduju onkogeni potencijal (Sine gaipu visoko riziCnih(VR) (iip-16.I8.3I.5I .... 74). U grupi nisko rizicnili (NR)mukoznih tipova nalazc se oni koji nemaju onkogeni polen-cijal(Up-6,ll ....69) (36).

Epidemiologija

HPV su znaCajno CeSci kod NMKK imuno.suprimira-nih osoba, ali su Cesio prisutni i kod NMKK u opStoj popu-laciji.

Kod imunosupriniiranih osoba s (ransplanliranim bu-brezima HPV su nadcni u 73% SCKK (tip-16,29,41,54,69), 75% BCKK (tip-51.56,60) i 100% karci-noma in situ (lip-20) (34). Kod NMKK imunokompelent-nih osoba prisustvo HPV je dokazano u 37% SCKK (lip-4,8.9.23.32.42), u 44% BCKK (lip-4.6.7,25) i u 50%keratoakantoma (tip-6,34) (34, 37). Ono po Ceniu se ovedve populacije bilno ra/.likuju jesle prisusivo razliCitihlipova. Dok su EV-HPV i kutani lipovi prisutni u obcgrupe NMKK. VR mukozni su dokazani kod NMKK imu-nosupriniiranih, a NR mukozni kod NMKK imunokom-pcleninih (34). Rezullati ovih ispilivanja usmerili su daijaprouCavanja virusom izazvane onkogeneze u kozi premaodredcnim lipovima HPV (20, 21).

Uloga visoko riziCnih mukoznih HPV u onkogenezi

EtioloSka uloga visoko riziCnih mukoznih HPV lip 16 i18 dokazana je kod prekanceroza i karcinoma cerviksauterusa (17, 38, 39). IMsustvo HPV je dokazano u preko^)t% ovih kareinonia. 5io ih je uCinilo modelom HPV izaz-vane onkogeneze (17, 39).

Model HPV izazvane onkogeneze

U ovom modelu dokazana je uloga onkoproteina E6 iE7 HPV lipova 16 i 18 u malignoj transformaciji inficirane

celije zahvaljujuci dugom lalentnom periodu izmcdu pri-mame infekcije i maligne proliteracije (17).

Onkoprotein E7 VR mukoznih HPV 16 i 18 inakliviralumor supresomi protein pRb. Preuzimanjem pRb od celi-jskog iranskriptomog faktora E2F onkoproiein E7 stvara spRb komplek.s (40), pri Cenm se oslobada u nerizioloSkinikolicinama celijski TE E2F (41). Ovaj pitKes sc odvija uzpomoc ciklin zavisne kinaze (42). Aktivacija ove kinazenasiaje putem inhibicije p2l celijskog proteina koji pred-siavlja inhibitor ove kinaze. Inhibiciju p21 proleina vrSiupravo E7 onkoprotein (43).

Celijski tran.skriptorni laktor E2F i onkoprotein virusaE7 povecavaju nivo eikiina A i E i na taj na£in zatvaraju za-Caraiii kmg. Akiivisani E2F i ciklin zavisna kinaza imajuulogu kofaktora u zapo^injanju replikacije DNK virusa iproliferacije celije (si. 4) (17,42).

AKTIVAOJACIKLIN ZAVISNEKINAZE

E2F

/ CIKLIN A , E '

TRANSKRIPCUA E61 E7 GENA

REPUKACUA HPV-DNK

PROLII'ERACIJACELUA

SI. 4 - Onkoprotein E7 humanog papilomaviru.sa, tip 16 i

18 inaktiviSc pRb protein.

HPV-16.I8 = Humani papiloma virus lipovi 16.18; E2F = tran-skripiomi faktor celije E2F; p21 = protein inhibitor ciklin-zavisnekinazc; pRb = produkt tumor suprirsornog gena; E7 = onkoproicin.

Onkoproiein E6 VR mukoznih HPV 16 i 18 se vezujeza tzv. akcesomi protein (AP) i putem proteolize degradiratumor supresomi p53 protein (44). Pad ovog proteina u ce-liji je odgovoran za hromosomsku nesiabilnost i inaktivacijup53 ..target" gena (p21/WAFl, bax) (si. 5) (45).

E6 + AP

PROTEOLIZA p53

p53 PROTEIN

HROMOSOMSKA NESTABILNOST

INAKTIVACIJA GENA(p21AVAI-l,bax)

SI. 5 - Degradacija p53 proteina onkoproteinom E6 huma-nog papiloma virusa tip 16 i 18.

HPV-I6,I8 = Humani papiloma virus lipovi 16,18; p53 = produkt

tumor suptesomog gena; E6 = onkoprotein; AP = akcesomi protein.

CtpaHa 586 Bpqj 5

Na osnovu svega iznetog posiavlja se piianje - da liE6 protein iz niskoriziiSnih (NR) HPV izaziva hromosomskunestabitnost u NMKK u opSioj populaciji?

rcgulalomt element u virusnom genomu. Nuklcotidnasckvencija je potpuno kodirana i u saglasnosti je s p53BSkonserizusom (slika 6) (21).

cw-TKANSKKinXUlNlHXHJLATtWNI H J M W n

SI. 6 - Duga kontrolna regija humanog papiloma vinisa tip 77.\J2R (long control region) = duga kontrolna regija; HPV = Humani papiloma virus; 77 = tip vinisa; AP-1, E2

= iranskriplomi faktori; E2BS (E2 binding sire) = meslo vezivanja E2; p53 = produki tumor supresomog gcna;

p53BS (p5-3 binding site) = meslo vezivanja p53; A = Adcnin; C = Cilo/Jn; T == Timin; G = Gvaniiv

Eksperimcntni modeli onkogeneze izazvane HPV

Onkogeneza u modclu HPV16,I8 E6/E7 transgenih

miSeva

Uloga onkoproteina VR mukoznih HPV se dalje ispi-tuje u modclinia transgenih nii^icva kod kojih sc uz pomoctkivno-specifiCnih genskih promotera postiH* ekspresijaonkoproleina i kreiranje HPV izazvanog oboljenja u ielje-nom organu, tipr. koi'i (20).

Rezultati dobijeni u modelu HPV 16.18 E6/E7transgenih miSeva govore da: I} ekspresija onkoproteinau (kivu uvek Izaziva eksienziviiu protiferaciju; 2) genet-ski faktori usiovijavaju dalju progrcsiju oboljenja; 3) pS3i pRb geni ostaju iniaktni u H6/H7 obolelim ceiijama, Stoje u sagtasnosti s nalazom mutacija p53 gena samo uHPV-negativnim (Selijama karcinoma cerviksa uterusakod 2ena (20).

Uloga kutanih tipova HPV u onkogenezi u modeludeiijske transformacije in vitro

Veliki broj razlicitih kutanih tipova HPV jc prisutankod NMKK iniunosuprimiranih osoba, npr. posle trans-plantacije bubrega (20). Ove karcinonie karakteriSe, poredprisustva MPV, i lokalizacija na Totoeksponiranim mestimakoie. E6 protein kutanih HPV tipova ima sposobnost in-hibicije apoptoze u procesu reparacije keratinocita posle UVoSlecenja (46). Postavlja se pitanjc - da li UV zraci mogudirektno aktivisati promoter ovih virusa?

Odgovor na ovo pitanje dala su istnijtivanjasprovedena na kutanom HPV 77 tip in vitro modelu trans-formacije keratinocita (21).

Tip 77 HPV je do sada izolovan iskljuCivo iz lumor-skih le/.ija ko^e nastalih posle transplantacije bubrega. Nanjegovoj LCR jc dokazaiio prisustvo visoko specififinog cis-receptora za vezivanje p53 i UVB zracima akiiviranog p53proteina. Ovaj receptor je nazvan HPV77LCRp53BS (BS-eng. binding site, mesto vezivanja) (21). Receptor je speci-fiCan za HPV lip 77 i predstavija prvi p53-zavisni pozitivni

Razvoj NMKK iz HPV 77-pozitivnih keratinocita uko2nim Iczijama (npr. hradavice) osoha s transplantininimbubrezima se nmic objasniti na osnovu rezultata dobijenih umodclu celijskc transformacije in vitro. Dokazano je da scUVB zracima (u dozi od 15 mJ/cm") aktivisani p53 proteinspecineno vezuje za LCR, tj. HPV77LCKp53BS. Ovo vezi-vanje iz^aziva aklivaciju pronujtera (sa povecanjem aktiv-nosti hloramfenikol amino-transferaze), transkripciju E7 CijInivo u (ietiji raste i sledstvenu replikaciju virusne DNK(slika 7) (21),

UVB (15 mJ/cm-)

p53 HFV77LCRp53BS

STIMULACIJA PROMOTERA

TRANSKRIPCIJA E7

REPLIKACIJA HPV-DNK

SI. 7 — Uloga humanog papiloma virusa tip 77 u

onkogenezi.

HPV = Humani papiloma virus; 77 = tip vinisa; p53 = produki lu-

mor supresomog gena; L.CR (iong control region) = duga kon-

trolna regija; HPV77LCRp53BS = mesto vezivanja p53.

Onkogeno dejstvo E5 gena Je ncdovoljno potvrdeno iuglavnom se odnosi na bovine tipove papilotna virusima

Broj5 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 587

(17, 47). Utvrderio je da E5 protein transforniiSe celijuputein aktivacije receplora faktora rasta, Ispitivanjasprovedcna na humaiiini papilonia vinjsima ukazuju na mo-gucnost postojanja istog niehanizma (48).

Zakljufak

U osnovi HPV izazvane onkogeneze u ko^i nalaze sevisoko specificni mehanizmi HPV adaptacije. Koji su to,pokazace buduca istra^ivanja.

L I T E R A T U R A

1. Ramoz N, Rueda LA, Bouadjar B, Favre M, Orili G. Asusceptibility locus for epidtirmodysplasia verrucifor-niis, an abnormal predisposition to infection with on-cogcnic human papilloniavirus type 5, maps to chro-mosome I7qter in a region containing a psoriasis locus.J Invest Dermatol 1999; 112(3); 259-63.

2. Majewski S, Jablonska S. Orth G. Epidermodysplasiavermcilormis. Immunological and nonimmunologicalsurveillance mechanism, role in tumor progression.Clin Dermatol 1997; 15(3): 321-34.

3. Capuio R, Cavicchini S, Brezzi A, Grimalt R. Spinyhyperkeratosis of the fingers as an unusual sign of epi-dermodysplasia verruciformis. J Am Acad Dermatol1995; 32(3): 523-4.

4. Raskin CA. Apoptosis and cutaneous biology. J AmAcad Dermatol 1997; 36(6): 885-96.

5. Han R, Breilburd F, Marclie PN. Orlh G. Analysis ofthe nucleotide sequence variation of the antigen-binding domain of the DR alpha and DQ alpha mole-cules as related to the evaluation of papiilomavirus-induced warts in rabbits. J Invest Demiatol 1994;103(3): 376-80.

6. Jovanovic M, Karadaglic D. Epidermodysplasia verru-ciformis. In: Karadaglic A edilor. Dermatologija.Beograd: Vojno izdavacki zavod; 2000. p. 2028-34.(in Serbian)

7. Barzegar C. Paul C, Saiag P, Cassenot P. Bachelez H.Autran B. et al. Epidermodysplasia vemiciformis-likeeruption complieating human immunodeficiency virusinfection. BrJ Dermatol I998;139(l): 122-7.

8. Jacyk WK, De Villers EM. Epidermodysplasia vemici-fomiis in Africans. Int J Dermatol 1993; 32(1): 806-10.

9. Nair RP. Henseier T, Janisch S, Stuart P. BichakjianCK, Lenk W, ct al. Evidence for two psoriasis suscepti-bility loci (HLA and 17q) and two novel candidate re-gions (16q and 20p) by genome wide scan. Hum MolGenet 1997; 6(8): 1349-56.

10. Quinn AG, Sikkink S, Recs JL Basal cell carcinomasand squamous cell earcinomas of human skin showdistinct paterns of chromosome loss. Cancer Res 1994;54(17): 4756-9.

11. Favre M, Orth G. Majewski S, Baloul S. Pitra A,Jahlonska S. Psoriasis: a possible reservoir for humanpapillomavinis type 5, the virus association with skincarcinomas of epidermodysplasia verruciformis. J In-vest Dermatol 1998; 110(4): 311-7.

12. Favre M, Majewski S, Noszczyk B. Maienfiach F. PuraA, Orth G, et al. Antibodies to human papillomavirustype 5 are generated in epidermal repair processes. JInvest Dermatol 2000; 114(3): 403-7.

13. Ramoz N. Taieb A, Rueda LA, Montoya LS, BouadiarB. Favre M, et al. Evidence for a nonallelic heteroge-neity of epidermodysplasia verruciformis with two sus-ceptibility loci mapped to chromosome regions 2p21-p24 and 17q25. J Invest Dermatol 2000; 114(6):: 1148-53.

14. Breitburd F, Ramoz N, Salmon J, Orth G. HLA controlin the progression of human papillomavirus infections.Semin Cancer Biol 1996; 7(6): 359-71.

15. Jablonska S. Dabrowski J, Jakubowicz K. Epidermo-dysplasia verruciformis as a model in studies on therole of papillomavirus in oncogenesis. Cancer Res1972; 32(3): 583-9.

16. Orth G, Jablonska 5, Favre M, Croissant O, Jarzabek-Chorzeiska M, Rzesa G. Characterisation of two typesof human papillomaviruscs in lesions of epidermodys-plasia verruciformis. Proc Natl Acad Sci USA 1978;75(3): 1537-41.

17. Majewski S, Jablonska S. Human papillomavirus-associated tumors of the skin and mucosa. J Am AcadDermatol 1997; 36(5): 659-85.

18. Majewski S, Jablonska S. Epidermodysplasia verruci-formis as a model of human papillomavirus-inducedgenetic cancer of the skin. Arch Dermatol 1995;131(11): 1312-8.

19. Boxman IL, Mulder LH. Russell A. Bouwes-Bavick JN.Green A, Ter-Schegget J. Human papillomavirus type 5is commonly present in imunosuppressed and immuno-competent individuals. Br J Dermatol 1999; 141(2):: 246-9.

20. Eckert RL, Crish JF, Balasubramanian S, Rorke EA.Trangenic animal models of human papillomavirus-dependent disease (review). Int J Oneol 2(X)0; 16(5):: 853-70.

21. Purdie KJ. Pennington J. Proby CM. KhalafS, de Vil-Hers EM, Leigh IM, et al. The promoter of a novel hu-man papillomavirus (HPV77) associated with skin can-cer displays UV responsiveness, which is mediatedthrough a consensus p53 binding sequence. EMBO1999; 18(19): 5359-69.

22. Pizarro A, Gamallo C. Castresana JS, Gomez L, Paia-cios J, Benito J. et al. p53 protein expression in viral

CtpaHa 588 BOJHOCAHHTETCKH Bpoj 5

warts from patients with epidemiodysplasia verruci-formis. Br J Dermatol 1995; 132(4): 513-9.

23. Harris AJ. Purdie K. Uigli IM, Proby C, Burge S. Anovel human papillomavirus identified in epidermo-dysplasia verruciformis. J Am Acad Dermatol 1997;136(4): 587-91.

24. Pajunk HS. May C. Pfister H, Fuchs PC. Regulatoryinteractions of transcription factor YYl with controlsequences of (he B6 promoter of human papillomavirustype 8. J Gen Virol 1997; 78(12): 3287-95.

25. el Zein R. Shaw P. Tyring SK. Au WW. Chromosomalradiosensitivity of lymphocytes from skin cancer-pronepatients. Mutat Res 1995; 335(2): 143-9.

26. Au WW, Wilkinson GS, Turing SK, LegalorMS, el-ZeinR, Hallberg L, et al. Monitoring population for DNArepair deficiency and for cancer susceptibility. EnvironHelth Perspect 1996; 104(Suppl 3): 579-84.

27. Cooper KD, Androphy EJ, Lowy DR, Kaiz SI. Antigenpresentation and T cell activation in epidemiodysplasiaverruciformis. J Invest Dermatol 1990; 94(5); 769-76.

28. Jablonska S, Majewski S. Epidermodysplasia verruci-formis: Immunological and clinical aspects. Curr Top-ics Microbiol Immunol 1994; 186: 157-75.

29. Majewski S, Hunzelmann N, Nischt R, Eckes B, Rud-nicka L, Orih G, et al. TGF-beta-1 and TNF alfa ex-pression in the epidermis of patients with epidermo-dysplasia verruciformis. J Invest Dermatol 1991; 97(5):: 862-7.

30. Modlin RL. Thl-paradigm: insights from leprosy. J In-vest Derniatol 1994; 102(6): 828-32.

31. Majewski S, Malejczyk J, Jablonska S, Misiewicz J,Rudnicka L, Obaiek S, et al. Natural cetl-mediated cy-totoxicity against various target cell.s in patients withepidemiodysplasia verrucifomiis. J Am Acad Dermatol1990; 22(3): 423-7.

32. Shroyer KR, Brookes CG, Markham NE. Shroyer AL.Detection of human papillomavirus in anorectal squam-ous carcinoma: correlation with basaloid patteni of dif-ferentation. Am J Clin Pathol 1995; 104(3): 299-305.

33. de Villiers EM. Human papillomavirus infections in skincancors. Biomed Pharmacother 1998; 52(1): 26-33.

34. Shamanin V, zur Hausen H. Lavergne D, Proby CM.Leigh IM. Neumann C, et al. Human papillomavirus in-fections in nonnielanoma skin cancer from renal trans-plant recipients and nonimmunosuppressed patients. JNatl Cancer Inst 1996; 88( 12): 802-11.

35. zur Hausen H. Papillomaviruses in human cancers.

Proc Assoc Am Physicians 1999; 111(6): 581-7.

36. Van Ranst M, Kaplan JB, Burk RD. Phylogenetic clas-sification of human papillomavirus: correlation withclinical manifestations, J Gen Virol 1992; 73(pt 10):: 2653^0.

37. Wieland U. Ritzkowsky A. Stoltidis M. Weissenbom S.Stark S, Ploner M. et al. Communication: papillomavi-rus DNA in basal cell carcinomas of inimunocompetentpatients: an accidental association? J Invest Dermatol2000; 115(1): 124-8.

38. Schijfman MH, Bauer HM, Hoover RN. Glass AG,Cadell DM. Rush BB. et al. Epidemiological evidenceshowing that human papillomavirus infection causesmost cervical intraepithelial neoplasia. J Natl CancerInst 1993; 85(12): 958-64.

39. zur Hausen H. Molecular pathogenesis of cancer of thecervix in causation by specific human papillomavirustype. Cur Top Microbiol Immunol 1994; 186: 131-56.

40. Jones DL. Thompson DA, Mtingcr K. Deslabilization ofthe RB tumor supressor protein and stabilization of p53contribute to HPV type 16 E7-induced apoptosis. Vi-rology 1997; 239(1): 97-107.

41. Weinberg RA. The retinoblastoma protein and cell cy-cle control. Cell 1995; 81(3): 323-30.

42. Ohtani K. Implication of transcription factor E2F inregulation of DNA replication. Front Biosci 1999; 4:: D793-804.

43. Jones DL, Alani RM, Munger K. The human papillo-mavirus E7 oncoprotein can uncouple cellular differ-entation and proliferation in human keratinocytes byabrogating p21Cipl-mediated inhibition of cdk2. GenesDev 1997; 11(16): 2101-11.

44. Schejfner M, Wemess BA, Huibregts JM, Levine AJ,Howley PM. The E6 oncoprotein encoded by humanpapillomavirus type 16 and 18 promotes the degrada-tion of p53. Cell 1990; 63(6): 1129-36.

45. zur Hausen H. Disrupted dichotomous intracellularcontrol of human papillomavirus infection in cancer ofthe cervix. Lancet 1994; 343(8903): 955-7.

46. Jackson S, Storey A. E6 proteins from diverse cutane-ous HPV types inhibit apoptosis in response to UVdamage. Oncogene 2000; 19(4): 592-8.

47. Tyring SK. Human papillomavirus infections: Epide-miology, pathogenesis, and host immune response. JAm Acad Demiatol 2000; 43( 1): S18-26.

48. DiMaio D, Matioon D. Mechanisms of cell transfor-mation by papillomavirus E5 proteins. Oncogene;2001; 20(54): 7866-73.

Rad je primljen 19. II 2002. god.

Correspodence to: Marina Jovanovic, Klinicki centar Novi Sad, Klinika za koi^no-venericne bolesti; Hajduk Veljkova 1-3,21 OOONoviSad.SrbijaiCmaGora. Tel:-f381 21 61 20 22; ext. 35 62, 56 54.