Esencijalistička pedagogija- Nastanak i opozicija prema pragmatizmu.- Termin esencijalistička ped. nastao je iz američkog pedagoškog pokreta, koji je obavio niz ispitivanja o neophodnoj količini znanja i umenja učenika, koja bi bila uskladjena sa njihovim uzrastom i kapacitetima. Predstavnici: Begli, Horn, Brid... Nastanak: u SAD-u kao opozicija pragmatističkoj koncepciji vaspitanja, pedocentričkim shvatanjima... Prebacuju pragmatističkoj ped.da odredjuje obim nastave uglavnom na osnove neposrednih potreba učenika, bez utvrdjenih prespektivnih ciljeva vaspitanja , da ostavljaju učenicima veliku slobodu pri odredjivanju obima ob-nja. Za njih postoje izvesne vaspitne vrednosti prema kojima je čovek mora upravljati i njih učenik mora upoznati. Glavni zadatak se vidi u ispravnom izboru sadržaja nastave i izgradjivanju intelekta i čvrstom vodjenju nastave. Smatraju da postoje odredjeni klasični sadržaji koji obrazovani čovek mora da zna, jer čine suštinu ob-nja. Sloboda mora biti cilju v-nju

Osnovni pedagoški pogledi. – Filozofska gledišta na kojima esencijalisti zasnivaju svoje koncepcije su različita. Jezgro ovog pravca čine pristalice neoidealističke i neorealističke filozofije otudase javljaju i 2 pravca esencijalizma. Oba pravca posvećuju pažnju trima oblastima: stvarnosti, saznanju i vrednosti. Najveće razlike medju predstavnicima jeste u tretiranju izvora saznanja tj.sadržaja ob-nja i nastave. Esencijalisti idealistički orijentisani-tretiraju učenika kao minijaturu božjeg duga i svesti. Učenikovo učenje mora biti aktivno uključeno u proces saznanja. Program nastave treba da sadrži: književnost, istoriju, strane jezike i religiju. Zahteva se rad na tekstovima i knjigama, pamćenje i ponavljanje. Esencijalisti neorealizma- fizički svet je osnova saznanja. Istina se nalazi u prirodi i ona se može saznati naučnim istraživanjem i posmatranjem. Čovek nije ni žrtva ni gospodar svoje sudbine, a glavni uslov čovekove akcije je njegovo poznavanje spostvenih i drup.potreba. Na pedagogiju utiče ova filozofija svojim učenjem da svet postoji realno, da se stvarnost može saznati mišljenjem, da je poznavanje objektivnog sveta najpouzdaniji vodič u ponašanju individue. Osnovni zadatak vaspitanja je da obavesti omladinu o stvarnom svetu i da joj pomogne da ovlada stvarnim znanjima kako bi joj omogućilo da postane svesna odnosa sa objektivnim svetom. Brid smatra da se učenje može zasnivati na sadržaju, disciplini i autoritetu. Oni kriju da otkriva stvarnost koja već postoji. Zahteva se program na osnovu koga bi se mogle steći opšte i apstraktne ideje. Njega treba da čine najkvalitetniji podaci stvarnosti koji školama stavljaju na raspolaganje najiskusniji istraživači. Na osnovu toga , planovi moraju imati autoritativni karakter. Metode koje koriste: posmatranje, ekskurzije i laboratorijski radovi. Nastavnik ima uloga predavača, organizatora i animatora. On podstiče učenike da otkrivaju priirodu i njene zakone, bude radoznalost, razvija sposobnost sudjenja, budi kritičko vusok kvalitet i ozbiljnost saznanja postaju osnova autoriteta škole. Moralno vasp. I vasp. U duhu prihvatanja sveta oko sebe i potčinjavanje tom svetu. Esenc.ped.predstavlja pedagoški pravac koji se mnogo koristi statitstičkim metodama i uopšteno kvalitativno merenje. Važan faktor u moralnom v-nju je i disciplina koja omogućuje učenicima da se naviknu na moralno ponašanje.

Kritika- Pozitivna kritika – jeste što ona subjektivistički usmerena naturalističke pedagogije i teži da se savladaju jednostranosti tih pedagogija. Istakla je značaj naučne teorije u sistemu ob-nja . Podstakla je zahtev za planskim sistemom u ob-nju i naglasila autoritet i disciplinu kao neophodne uslove vasp.ob rada. Težnja da v-nje razvija kritičko mišljenje. Negativne strane- naglašavanje intelektualizma u sistemu moralnog v-nja. Smatrase da su težnja za znanjem , strpljivost , marljivost i dr.komponente crte koji prističu iz umnog rada, veoma vredne, ali da ne predstavjaju one moralne vrednosti koje su neophodne za moralan život čoveka. Neorealistička pedagogija predstavlja koncepciju izrazito orijentisanu na formalno ob-nje, bez idejnog usmeravanja. Ovakvo usmeravanje znači tipičan objektivizam koji izbegava angažovanje u stvarnom životu i vaspitanju mladih koji vodi ka nezainteresovanosti za druš.probleme. Prenaglašavanje uloge prirodnih nauka i matematike uslovilo je zapostavljanje druš.nauka ili njihovo mehanično povezivanje sa prirodom i njenim zakonitostima. To osigurava razvoj učenika

Egzistencijalizam. Osnovni problemi i društevni koreni. – Prvi put se javila u Danskoj, a razvila u Nemačkoj i Francuskoj. Egz.tretira čoveka kao egzistencijalnog bića, ona prethodi racionalnim formulacijama i sistematizacijama. Ovaj pristup zahteva ispitivanje značaja individualnog ljudskog života. Sa idejom egzistencija najtešnje su povezani pojmovi strah, strepnja, nemir, apsur, izbor, odgovornost. Strah i užas-osnovni način postojanja u svetu predstavljaju zajedničke ideje svih etzistencijalista. Izvor nemira i činjenica da nikada ne uspevamo da shvatimo značenje naše egzistencije. Kjerkegor-egz. Je ispunjena strahomi nemirom jer ne podrazumeva kontinuitet stanja već niz trenutaka, skokova u neizvesnost. Sartr- izbor je jedna od centralnih kategorija egz. Posredsvom izbora, svaki čovek stvara svoju ličnost, a isto tako obaveštava svoju okolinu o sebi. Sloboda i izbor su u egz.put kojim čovek postaje čovekom. Oni omogućavaju čoveku da odlučuje i da sazna svoje postojanje, ali da oseti odgovornosto. On smatra da svaki autoritet sprečava čoveka da se izbori i da razvija svoju nezavisnost. Sloboda se manifestuje u stalnom biranju i odlučivanju što nužno dovodi do odgovornosti. ‚‚Čovek može postaći moralna ličnost i može naći svoje mesto u životu samo ako je sposoban da bira i aktivno deluje''! Egzist. Zauzimaju negativan stav prema tehnici. Ona mehanizira i automatizira ljudski rad i pretv ara čoveka u deo mašine. Ova filozofije je protest na tretiranje čoveka samo kao objekta društvenih procesa i zanemarivanje njegove subjektivne strane koja utiče na razvoj druš.stvarnosti.

Egz.teorije vaspitanja- Većina pedagoga ukazuje na krizu današnjeg vaspitanja, i kao glavni uzrok navode da se pedagogija prerano orijentiše na namerne vaspitne uticaje, dok se nemarni uticaji zanemaruju. Bitno je šire shvatanje vaspitanja nego što se ono tretira u dosadašnjoj pedagogiji. Va-nje prema njima, obuhvata namerne i funkcionalne ili prirodne forme v-nja. Kroh-ističe da svakodnevni život snažno vaspitno deluje. Bolnov- v-nje skokovit proces, koji treba da omogući manifestaciju čovekove egzistencije. Ličnost se formira u susretu sa udarima, prolazeći kroz kritične situacije koje zahtevaju slobodu odlučivanja i izbora. Pedagogija treba da pronadje nove forme koje treba da doprinesu v-nju slbode i lične odgovornosti. Ove forme pružaju mogućnost dejstva na čoveka, na unutrašnje sfere njegove egziestencije i dostizanje više forme njegovog samoizražavanja. Džordž Heler – dovodi u vezu egz.sa pedagogijom naglašavajući značaj egz.za poboljšanje današnjeg vaspitanja u smislu promene položaja učenika i odnos škole prema učenicima. Osnovni cilj v-nja je da pomogne individui da postane slobodna ličnost. Škola treba da stvara atmosferu slobode. On i O Nejl koncepciju moralnog v-nja izradjuju na ateističkom egzistencijalizmu. I izvode zaključke za moralno v-nje na osnovu 3 egzistencijalistička principa: 1. Čovek komunicira sa svetom putem izbora, 2. Izobi su moralni standardi pomoću kojih čovek reguliše odgovornost prema drugima, 3. Moralni izbor je samo onaj koji je zasnovan na aktivnom i svesnom iskustvu. Bitno je razvijanje sposobnosti moralnog izbora, a ne moralni trening i uslovljavanje odgovarajućeg ponašanja. Slobodan moralni izbor deluje vaspitno time što implicira izvestan tip samodiscipline učenika i dovodi do toga sa se najveći br.etičkih vrednosti javlja automatski. Sadržaj moralnog v-nja je humanizam. On se vaspitava u atmosferi ljubavi i uzajamnog poverenja. Značajan faktor je vaspitač koji stvara odgovarajuću atmosferu. Od njegove ljubavi prema omladini i duboke vere u čoveka zavisi uspeh u moralnom v-nju. Metode moralnog vaspitanja: susret i komunikacija. Ob-nje u egz.smislu, kao suma odredjenih znanja izgradjenih racioanlnim saznanjem je jedno, ali ne glavno sredstvo formiranja ličnosti. Ono služi čoveku da savlada životne perspektive, da mu pomogne da se pomiri sa uslovima u kojima živi i da ga učini sposobnijim za stvaranje sopstvenog pogleda.

Egzemplarna nastava- nastavnikova uloga nije jasno odredjena. Smatra se da on deluje kao umetnik, autentična ličnost. On treba da podstiče učenike na itrospekciji, da pomogne smaoizražavanje da ih dovede do saznanja. Emoc.atmosfera je važan uslov uspeha. Škola je individualno usmerena, jer se samo tako učenik može da nauči o slobodi i omogući mu slobodan izbor.

Kritika. –Ne daje se osnova na kojoj bi se mogla izgraditi celovita teorija vaspitanja. Zanemarivanje druš.aspekata vasp.zbog čega se cilj v-nja svodi na apstraktne i ind.kategorije teorije. Ne može se naučno opravdati teza da se oblik formira samosaznanjem, jer je formiranje ličnosti i druš proces.Mnogo se insistira na komunikaciji i dijalogu, ali taj odnos se izražava izmedju 2 osobe, tako da se ne radi o širim interpersonalnim odnosima na kojima insistira. Značaj: podstiče pedagog.da obrati veću pažnju unutrašnjem individualističkom životu učenika, razvijanju osećaja i slobode ličnosti; skrenula pažnju na problem humanizacije vaspitanja; istakla značaj funkcionalnog v-nja (prirodnih formi v-nja i samovaspitanj); dopina postojećem vaspitanju u oblasti moralnog vaspitanja i sadržaja obrazovanja