TEST I

TEST I

1. Koji su uzroci promene ravnotenog stanja populacijeNesluajno uzorkovanje

Struktuiranost (npr. uzorkujemo samo sa mikrostanita)

Greke i interpretaciji zimograma

Greke i interpretaciji frekvencije alela (polno vezani geni)

Linkage disequelibrium (gametska neravnotea)

2. ta sve dovodi do fragmentacije vrsta

Istorijski faktori (refugijumi, promena klime, pomeranje vegetacije, ostrvska hibridizacija)

Bioloki faktori (kompeticija kompetitivno iskljuenje, disperzija, teritorijalnost)

Ekoloki faktori (fragmentacija stanita)

3. Tipovi odnosa rasprostranjenja populacija (povezati)

Alopatrija - dve populacije izmeu kojih postoji geografski prostor u kojem odsustvuju hibridi te dve populacije

Simpatrija koegzistiraju u delu stanita, preklapaju se u jdnom delu

Parapatrija granie se (ekoloka parapatrija i hibridizaciona)

Geografska intergradacija preklapaju se areali stanita u jednom delu. Imaju hibridnu zonu koja se u toku dueg vremena ne iri (hibridi imaju manju adaprivnu vrednost)

4. Definisati individualnu varijabilnost

Intrapopulaciona kategorija genetikih razlika izmeu jedinki date populacije koje determiniiu i fenoipske razlike5. Definisati polimorfizam

Jedna populacija je polimorfna ukoliko se unutar nje mogu definisati diskontinuirane dve grupe (ili vie grupa) jedinki u odnosu na jednu osobinu.

polimorfnost P = br.polimorfnih lokusa / ukupan br. analiziranih lokusa

6. Definisati polni dimorfizam

7. Polimorfizam koji ukazuje na podelu populacije u odnosu na primarne i sekundarne polne karakteristike.

8. Adaptivni znaaj polimorfnosti

Polimorfne populacije imaju vei genetiki i fenotipski potencijal da koriste heterogene uslove spoljanje sredine.

9. Genetsku osnovu morfolokih karaktera ine

10. Adaptivni znaaj poliploidije

Poliploidi poseduju inicijalnu genetiku varijabilnost. Kod njih je broj heterozigota vei nego broj homozigota. Bitni za naseljavanje efemernih stanita.

11. Zato su biljke sklonije poliploidiji

Determinacija pola (nemaju polne hromozome), jednostavniji organizmi oz ivotinja (manji broj tipova diferenciranih elija), izbegavanje seksualnog razmnoavanja

12. Znaaj duplikacija

Umnoavanje genetikog materijala, moe doi do stvaranja novih gena (uslonjavanje biohemijskih procesa), poveanje kompleksnosti13. Tipovi duplikacija

Parcijalna genska duplikacija (interna duplikacija ili duplikaicija domena)

Kopletna genska guplikacija ceo gen se duplicira

Parcijalna hromozomska duplikacija (parcijalna polizomija)

Ceo hromozom (aneuploidija) i ceo genom (poliploidija)

14. Osnovni mehanizam nastanka duplikacija nejednak krosing over mehanizmi internih duplikacija : elongacija (takasta mutacija u stop kodonu), insercija DNK molekula unutar egzona jednog gena, mutacija na mestima isecanja, nejednaki krosing over.

15. ta su multigenske familije

Geni koji su nastali duplikacijom predakog ili ancestralnog gena. Slinost izmeu njih je manja od 50% i obino se nalaze blisko locirani na hromozomu. 16. Adaptivni znaaj na primeru globinske superfamilije

Ova superfamilija se sastoji iz 3 familije gena koje se nalaze na razliitim hromozomima : alfa, beta i familija za mioglobin. Mioglobin ima najvei afinitet prema O2 i nalazi se u skeletnim miiima. Hemoglobin je tetramerni protein i u zavisnosti od stadijuma ontogeneze sastoji se od razliitih subjedinica koje imaju razliiti afinitet prema O2. Znaaj postizanje optimuma u razliitim sredinama. 17. Rezultat duplikacija pojedinanih gena 3

Nastajanje identinih kopija gena

Nastaju pseudogeni

Nastajanje gena sa novom funkcijom koja je najee slina originalnoj

18. Objasniti duplikacije pojedinanih gena na primeru LDH (laktat dehidrogenaza) i adaptivni znaaj

LDH je tetramerni enzim i ima 5 izozimskih formi. A4, A3B, A2B2, AB3 I B4. Utvreno je da B4 i druge forme bogate B subjedinicama imaju vei afinitet za NAD+ i funkcionuu u aerobnim uslovima, dok izozimi sa A subjedinicama imaju vei afinitet za NADH i deluju u anaerobnoj sredini. Tokom ontogenije se javljaju razliiti izoenzimi u srcu npr. Znaaj postizanje optimuma u razliitim uslovima. 19. Kolor senzitivni proteini, objasniti evoluciju u liniji primata ovih genaMajmuni Novog sveta imaju samo jedan polno vezani gen to znai da se duplikacija predakog gena desila nakon razdvajanja linije razvoja majmuna Novog sveta i majmuna Starog sveta i ovekolikog majmuna.Meutim neke enke MNS su trihromatine. U pitanju su heterozigotne enke.

Primer kolorsenzitivnih gena primata ukazuje na vie evolucionih fenomena kao to je razlika u stepenu zajednike evolucije izmeu razliitih regiona jednog gena, a verovatno je rezultat razliitih selektivnih pritisaka na razliite regione. TEST II

1. Objasniti Karsonov princip

Karsonov princip se odnosi na znaaj inverzija kod perifernih i sredinih populacija. Periferne populacije se nalaze u stanitima sa veim fluktacijama vrednosti faktora sredine , te u odsustvu protoka gena i smanjene genetike varijabilnosti dodatno zarobljavanje gena u inverzionim fragmentima bi dodatno smanjilo potencijal za rekombinacije homoselekcija.

U sredinim populacijama koje su velike, mogui nedostatak u smanjivanju potencijala za rekombinacije stvaranjem inverzija ne dolazi do izraaja heteroselekcija.

2. Evolucioni znaaj inverzija

Iz knjige: kreiranje vezanih gena zbog nekompatibilnog redosleda lokusa u homologim hromozomima (invertovan i normalan hromozom), izuzetno retko se deavaju krosing over i rekombinacije, to rezultuje stvaranjem blisko vezanih alela koji se zajedno prenose na sledee generacije (supergeni).

Sveska: Prave rearanmane, grupisanje genetikog materijala, promena u redosledu gena

3. Objasniti vezu izmedju varijabilnosti enzima i metabolike funkcije

Glukozometabolizirajui enzimi (deluju u kljunim, osnovnim fazama metabolizma) su manje varijabilni jer uvek deluju na istu koncentraciju molekula, i uvek na isti specifini supstrat.Neglukozometabolizirajui enzimi su varijabilniji (njih kodira vei broj gena) jer deluju na nespecifini supstrat poreklom iz spoljanje sredine (npr. peptidaze)

4. Objasniti vezu izmedju varijabilnosti enzima i kvarternarne strukture

Monomeri su najvarijabilniji, dimeri su varijabilniji od tetramera, a tetrameri su najstabilniji (zato to su najsloeniji). Smatra se da je ova razlika posledica prisustva kontaktnih regiona koji obezbeuju odravanje kvarternerne strukture multimernih enzima i zbog toga dati enzimi imaju manju stopu molekularne evolucije od monomernih proteina slinih veliina subjedinica. 5. Vea varijabilnost beskimenjaka u odnosu na kimenjake

Metabolika fleksibilnost alelni polimorfizam nastaje takastim mutacijama i nastaju alozimi, dok se kod kimenjaka deavaju genske duplikacije i nastaju izozimi. Heterogenost sredine beskimenjaci koriste sredinu na grubo granulisan nain (provode znatno vie vremena u jednom mikrostanitu). Uslovi sredine se razlikuju izmeu mikrostanita pa e se u cilju adaptacije na specifine sredinske uslove prirodnom selekcijom favorizovati jedan genotip, a u drugim delovima stanita drugi genotip.

Fizioloka nezavisnost ptice i sisari su homeotermni organizmi koji imaju relativno stabilan i od sredine nezavistan fizioloki sistem, pa su samim tim i manje varijabilni. 6. Dva naina postizanja metabolike fleksibilnosti

Multipli alelizam (u jednom lokusu postoje vie alela, razliitih formi istog gena), ee kod beskimenjaka.

Duplikacija lokusa nastaje nekoiko lokusa iji aleli determiniu sintezu proteina sa slinom metabolikom funkcijom, ee kod kimenjaka.

7. ta je izometrijski, a ta anizometrijski rast

Izometrijski rast nema promene stope rasta dve karakteristike u toku ontogenije, a anizometrijski rast je suprotno.8. ta je alometrijski rast

Diferencijalna stopa rasta razliitih mera organizma.

y=bxa x i y analizirane karakteristike, a alometrijski koeficjent, b koeficjent veliine Kada je a=1, tada y ima jednaku proporciju veliini x, ne dolazi do promene u obliku (izometrijski rast), a ako a 1 tada tokom razvia dolazi do promene u obliku. 9. Ako je a isto, a b se razlikuje na ta to ukazuje Ukazuje na to da se menja veliina posmatranih karakteristika ali proporcionalno, jednakom stopom, odnosno postoji izometrijski rast (nema promene stope rasta). Pr. Kod kimenjaka odnos mase tela i mase mozga, poveanjem mase tela, poveava se i masa mozga.

10. ta je heterohronija

Promena u vremenu pojave neke karakteristike kod potomka u odnosu na pretke.11. ta je rekapitulacija

Ubrzanje razvia dostizanje adultnih karakteristika pretka na juvenilnom stupnju potomka (neotenija). Dolazi do delecije gena koju su aktivni u juvenilnom stupnju. 12. ta je pedomorfoza

Usporavanje razvia zadravanje predakih juvenilnih karakteristika na aultnom stupnju potomka. Deavaju se duplikacije gena koji su aktivni u juvenilnom stupnju.

13. 2 funkcije homeobox gena

Geni sa osnovnom ulogom u planu grae tela i regulaciji razvia metazoa. Usmeravaju sve elije u prostoru kao i u vremenu. 14. Mehanizmi za uveanje genoma

Globalno uveanje: poliploidijaRegionalno uveanje: aneuploidija, nejednaki krosing over, duplikacije, transpozicije

15. Znaaj organizacije genoma kod eukariota

Postojanje introna (evolutivno mlae vrste imaju vie introna)

Kombinovanje egzona krosing over se deava u intronima, poveanje varijabilnosti

16. 3 naina transpozicije (premetanje MGE sa jednog mesta na grugo)Nereplikativna transpozicija: ne dolazi do replikacije MGE, dolazi samo do njegovog premetanja, ne dolazi do uveanja gen. materijalaReplikativna transpozicija: MGE se replicira, uveava se genetiki materijal, duplikat se ugrauje na neko grugo mesto, a original ostaje na poetnom mestu.

Retropozicija: prvo se desi transkripcija MGE i nastaje RNK, zatim delovanjem reverzne transkriptaze nastaje komplementarna DNK i ugrauje se negde u genom, poveava se gen. mat.

17. Vrste MGE

Insercione sekvence: kratke 700 1500 bp, kod pro- i eukariota, ne sadre nizove nukleotida (gene) sa fenotipski uoljivim efektima, na krajevima se nalaze palindromi duine od nekoliko baza do 150, sadre gen za transpozazuTranspozoni: imaju palindrome, gen za transpozazu, jedan ili nekoliko gena sa fenotipski uoljivim efektom, duine od 2500 do 7000 bp

Retroelementi: kreu se retropozicijom, imaju gen za reverznu transkriptazu, imaju najmanje 3 strukturna gena (gag kodira strukturne proteine; env kodira omota (virion); pol kodira reverznu transkriptazu)

18. ta su MGE

Mobilni genetiki elementi koji mogu biti specifini (samo u specifinim elijama, pr. P element kod drozofile) i nespecifini (ubacuju se po principu sluajnosti