evropske sile posle ujedinjenja nemačke i italije
TRANSCRIPT
Европске силе после уједињења Немачке и Италије - нова слика
Старог континента
Велика Британија;
- најразвијенија индустријска сила Европе
- окончана су колонијална освајања - империја у "којој сунце никада не залази"1
- монархистичко уређење
- политичка власт у сконцентрисана у парламенту, који је дводомни
- поред либералне и конзервативне странке, јавља се и лабуристичка
(радничка) партија, која иницира поправљање положаја нижих слојева; ублажавају се
огромне социјалне разлике
- долази до успона средње класе и поправљања положаја нижих слојева
- уводи се обавезно основно образовање, старосне пензије за најсиромашније,
осигурање радника у случају болести
- захваљујући индустријској револуцији и сировинама из колонија, британска
економија је називана и "радионицом света"
- земља са највећим банкарским капиталом
- краљица Викторија (1837 - 1901) - "викторијанско доба"
Француска;
- једина има републиканско уређење међу великим силама тог времена2
- парламент је такође дводомни
- на челу државе је председник који се бира на 7 година
- земљу потресају финансијске и политичке кризе, попут "афере Драјфус"
(Француска је на ивици грађанског рата)
- остварује се привредни, културни и научни напредак, а и поред криза бележи
се економски раст, па је француска економија 3. у Европи
- Француска проширује колонијалне поседе у Индокини и Северној Африци
- главни ривал Француској је Немачка и њен канцелар Бизмарк3; након пораза у
француско-пруском рату (1871), Француска губи Алзас и Лорену
1 Британија има 3 групе колонија: прву чине поседи у Јужној Африци (Кејп и Натал), Канада, Аустралија и Нови Зеланд, који су скоро па независни, другу групу чини Индија, а трећу стратешке тачке попут Гибралтара, Малте, Адена, Хонг Конга, као и старе колоније у Западној Индији и Карибима
2 Осим Француске, има га и Швајцарска, а од 1910. и Португал3 Бизмарк се послужио фалсификатом у тзв. Емској депеши, што је довело до избијања рата
Немачка;
- водећа копнена војна сила у Европи, а ради се и на стварању велике
поморске флоте
- изузетан развој индустрије доводи Немачку до места 2. економске силе у
Европи
- Немачка стиче и прве колоније 1884. (југозападна Африка, Того и Камерун)
- Немачка није потпуно централизована држава, већ покрајине имају извесну
аутономију
- на челу државе стајао је цар
- парламент је дводомни (Рајхстаг)
- влада је одговорна цару, а не парламенту
- кључне личности су цар Вилхелм II (1888-1918) и канцелар Ото фон
Бизмарк (1871-1890)
- привредни напредак је у тешкој индустрији (гвожђе, челик, угаљ), али и у
електро и хемијској индустрији
- држава улаже у квалитетно образовање, које је постало најприступачније у
Европи
Аустроугарска;
- након пораза у рату са Пруском (1866), долази до преуређења државе -
дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) постаје Аустро-Угарска
Нагодбом (1867)
- постала је другоразредна сила у односу на западноевропске државе и
Немачку и у политичком и у економском смислу
- називала се и "двојна монархија"
- састојала се од две целине: аустријске и угарске
- заједничка министарства: војске, финансија и спољних послова, а заједнички
је и владар који се у Аустрији називао царем, а у Угарској краљем - Франц
Јозеф/Фрањо Јосиф (1848-1916)
- свака земља је имала своју скупштину и владу
- велики проблем националних мањина, које су чиниле готово половину
становништва > идеја о трећем, словенском ентитету унутар монархије (тријализам)
- главни правац ширења био је ка Балкану, оличен у окупацији БиХ (1878) и
анексији (1908)
- привреда је асиметрично развијена: у Аустрији индустрија, у Угарској
пољопривреда
Русија;
- простире се на огромном простору Евроазије
- и поред највећих природних богатстава била је најнеразвијенија међу
великим силама
- задржала је аутократски систем владавине где сва власт припада цару
- огромне социјалне разлике између богатог племства и сиромашних сељака
- држава је посебним мерама подстицала развој привреде: изградњом пруга,
повећањем производње гвожђа и челика, унапређењем пољопривреде, оснивањем
нових предузећа уз помоћ страног капитала
- последња два цара била су Александар III (1881-1894) и Николај II Романов
(1894-1917)
- сузбијана је опозиција тешким мерама: прогонством у Сибир и тешком
робијом > долази до стварања тајних организација које су терором покушавале да
изазову револуцију - прва терористичка организација на свету, "Народна воља",
извршила је атентат на цара Александра II (1881)
- пораз у рату са Јапаном (1904-1905), као и губитак луке Порт Артур на
Далеком истоку и права на коришћење железница, доводе до експлозије
незадовољства > цар Николај под притиском уводи парламент (Думу)
- парламент има само саветодавни карактер, док извршна и законодавна власт
остају у рукама цара