faktor regeneracije i zdravlja

8/2/2019 FAKTOR REGENERACIJE I ZDRAVLJA

1/13


2/13

Sve je bilo tiho u domu Markovih. Iznenadaje nastalo komeanje u spavaoj sobi. Petar jeprotrljao oi i pogledao na sat: Oh, Ana,uspavali smo se. 7:30 je. Ustani iz kreveta.Probudi decu. Svi moramo da idemo. Iznenadaje nastala pometnja u kui.

ta je napravilo razliku za tih nekolikotrenutaka? Svest o vremenu i urba uslednjega. Svi uopteno gledano uviamo da ivimou sredini koja nas pritiska vremenom, bez obzi-ra da li smo se uspavali ujutru ili ne.Jednostavno izgleda da nema dovoljno sati udanu. Dolazimo u situaciju da nam je potrebnovie energije kako bismo ostvarili sve to elimoili to moramo da uradimo. Ponekad izgleda kaoda se rvemo sa dva neprijatelja: frustracijom izamorom.

Zamor je veliki problem irom sveta.Istraivanja iz Amerike i drugih zemalja ukazu-ju da u zapadnim zemljama milioni ljudi imaju

znaajne probleme sa zamorom. U SjedinjenimDravama, zamor je jedan od deset najeihrazloga za posetu lekaru.1 Da bi stvari bile jogore, znaajan deo onih koji imaju problema sazamorom ne moe da zaspi kada legne daspava. Novi ameriki podaci ukazuju da oko 3,3miliona pacijenata svake godine poseujelekare samo zbog nesanice.2 Smatra se da sustarije osobe izloene najveem riziku od togproblema. Do 34% Amerikanaca starijih od 65godina ima probleme sa nesanicom.3

Novije istraivanje je utvrdilo da su proble-mi sa spavanjem esti ak i kod mladih osobaizmeu 17 i 30 godina starosti. Istraivai suposmatrali oko 3.000 osoba u vezi sa problemi-ma sa snom kao to su: potekoe da osobazaspi, esto buenje, isprekidan san, dreman-je tokom dana, none more i buenje preranoili uz oseaj umora. Samo 36% je reklo danemaju nijedan od ovih pokazatelja.4

U zapadnim zemljama, nesanica i problemiu vezi s njom su registrovani kod predkolskedece. Na primer, nemako istraivanje je utvrdi-lo da je 12% dece stare od 4 do 5 godina imaloproblema da se uspava.5 Istraivanje je jasno.

Iz razliitih razloga bukvalno milioni ljudi iromsveta opravdano uzvikuju: Zato sam tolikoumoran? ta mogu da uinim u vezi sa tim?

Na ovu scenu je stupio dodatak ishrani zvanmelatonin. Novine irom Sjedinjenih Drava su1993. godine izvestile o istraivanju Instituta zatehnologiju iz Masausetsa. Tamo su naunicipokazali da su male koliine melatonina delo-vale kao prirodno sredstvo za san.6 Popularnostmelatonina je porasla 1994. godine, kada sunovinari izvestili da on moe da umanji prob-leme prilikom letenja i prelaenja vie vremen-skih zona.7 Zanimanje za ovo jedinjenje je daljeraslo kako su vodei periodini asopisi nastavilida objavljuju udarne vesti. asopis Newsweekje 7. avgusta 1995. godine istakao melatonin nanaslovnoj strani.8 Od tada je ovo jedinjenjenastavilo da dobija dobre kritike i pokazalo jesposobnost da ostvari zaradu od milion dolaraza knjiare i prodavnice zdrave hrane. Kada je

jedan od vodeih svetskih istraivaa po pita-nju melatonina, dr Rasel D. Rajter (Russel J.Reiter), napisao knjigu po tom pitanju 1995.godine, izneo je jednu upeatljivu naznaku po-pularnosti melatonina. Zapazio je da je 24razliitih amerikih kompanija tada reklamiraloovaj hormon. tavie, veliki niz novih kompani-ja se pridruivao tritu svakog meseca.9

Melatonin nije strana supstanca za telo, veprirodni hormon koji se proizvodi u telu i koji senalazi u odreenim namirnicama. Iako sudodaci melatonina imali komercijalni uspeh,postoji jo jedna naroito uzbudljiva linijaistraivanja u vezi sa ovim hormonom to jest,uimo da moemo da poboljamo proizvodnjumelatonina u sopstvenim telima na prirodannain, bez pribegavanja skupim dodacima.Govoriu o tim istraivanjima kasnije u ovompoglavlju i dati praktine predloge kakopoboljati proizvodnju ovog jedinjenja u sop-stvenom telu.

Tvrdnje koje istraivanja daju o melatoninusada prevazilaze tvrdnje o njegovoj sposobnos-ti da ubrza san i olaka probleme sa dugotraj-nim letovima. Meutim, pre nego to razmotri-

9. poglavlje

Melatonin: Faktor

odmora i podmlaivanja


3/13

mo druge dalekosene efekte ovog prirodnogjedinjenja, moramo blie da razmotrimo oblastiistraivanja koja su prva uvela melatonin naveliku scenu.

Poboljanje sna

Izraelski istraivai predvoeni D. Garfin-klom su posmatrali efekte melatonina na dese-tak osoba ija je prosena starost bila 76 godi-na.10

U toku tri sedmice polovini grupe je davanodva miligrama melatonina dnevno, a drugojgrupi je davan placebo. Posle pauze od sedamdana, istraivanje je ponovljeno sa drugompolovinom ispitanika koji su dobijali aktivanmelatonin, dok je ostatak dobijao placebo.Rezultati su pokazali porast efikasnosti snadok su osobe na melatoninu. Efikasnost sna jemerila ukupno vreme sna kao procenat vreme-

na provedenog u krevetu.11 Poboljalo se sa75% bez dodataka melatonina na 83% uz dobi-janje melatonina. Druga istraivanja12,13 sutakoe iznela dokaze da melatonin pomaesmanjenju vremena potrebnog da se osobauspava (19 nasuprot 33 minuta po izraelskimpodacima). Garfinkl je sa saradnicima zakljuioda melatonin pomae poboljanju efikasnostisna iako nije poboljao ukupno vreme spava-nja; to znai da je osoba troila manje vreme-na u krevetu da bi dobila datu koliinu sna.

Reavanje problema dugog letenjaDokumentovano je da melatonin pomae u

jednoj od veih neprijatnosti savremenog puto-vanja, to jest, kod dugotrajnog letenja. Nizistraivanja je koristei razne doze i reime raz-matralo taj efekat.14,15 Jedan izvetaj jezakljuio da je najefektivniji reim ukljuivaouzimanje melatonina na dan leta i u toku petdana posle njega.16

Rezime ovih korisnih efekata melatonina jeprikazan u tabeli 1.

Starenje, isceljivanje i opte poboljanjeModa nita nije zaokupilo ljudsku matu

kao potraga za izvorom mladosti. Neki stru-njaci danas ukazuju da su medicinska istra-ivanja moda u melatoninu obezbedila bardeliminog kandidata za sredstvo za podmlai-

vanje. Ova miljenja nastaju iz uvianja damelatonin moe da olaka dnevne napore koji-ma se naa tela izlau. Shodno tome nazvan jenoni hormon koji popravlja i podmlauje.17Ovi isceljujui i generalno popravljajui efektimelatonina mogu u stvari da pomognu odla-ganju nekih promena koje normalno pripisuje-mo starenju.

Postoje drugi dokazi koji ukazuju da mela-tonin moe da pomogne usporavanju procesastarenja. Dobro je poznato da nivo melatoninakod ljudi opada tokom ivota, kao to jeprikazano na slici 1.18

Noni nivo dostie vrh kod dece izmeu 1 i5 godina starosti i postepeno opada tokompuberteta. Do kraja puberteta vrh nivoa mela-tonina se smanjio za 75%.19 Nivo nastavlja dase postepeno smanjuje tokom ivota.

Melatonin poveava duinu ivota kodivotinja

Nivo melatonina se takoe smanjuje kodivotinja kako one stare. Davanje melatoninaivotinjama poveava njihovu duinu ivota.20Da li ovo poveanje ivotnog veka moe da nas-tane usled nekog tipa efekta koji usporavastarenje, a koji proizvodi melatonin? Ako jetako, kako tano taj efekat nastaje? Raznovrsnaistraivanja ukazuju da efekat melatonina uusporavanju starenja kod ivotinja (kao i kodljudi, moda) moe u velikoj meri da se javljausled njegove uloge u uklanjanju slobodnihradikala.

MELATONIN 145

Tabela 1. Efekti dodavanja melatonina naspavanje i probleme sa dugotrajnim letenjem

Pomae u sluaju nesanice- Naroito kod starijih- Smanjuje vreme potrebno za uspavljivanje za

14 minuta- Poboljava efikasnost sna, ali ne i ukupno

vreme spavanja

Umanjuje probleme sa dugotrajnim letenjem- Kada se uzima na dan leta i tokom narednih

pet dana

tetni efekti nepoznati

Slika 1. Opadanje nivoa melatonina tokomivota

120

100

80

60

40

20

10 20 30 40 50 60 70 80

Starost (godina)

Melatonin (pg/ml)*(pg/ml)* - pikograma(hiljadu milijarditihdelova) po mililitru


4/13

ta su slobodni radikali?Sve stvari su sainjene iz molekula.

Slobodan radikal je neobian molekul on jeneuravnoteen. Svaki molekul se sastoji iz jez-gra od protona i neutrona koje je okruenoelektronima. Ti elektroni krue po orbitama oko

jezgra neto kao zemlja koja putuje okosunca. U ivim organizmima, takvi elektroni seobino nalaze u parovima. Meutim, nekimolekuli imaju elektrone koji nisu u paru, zvanenespareni elektroni. Ti molekuli se zovu slo-bodni radikali.

Nespareni elektroni u slobodnim radikalimaimaju veliki znaaj. Oni poseduju snanu tenjuda steknu partnera. esto e u toku deliasekunde, slobodni radikali ukrasti elektron izsusednog jedinjenja. Za suseda koji je izgubioelektron kae se da je oksidovan. tavie, tooksidovano jedinjenje tipino postaje slobodanradikal.

Poto mu sada nedostaje elektron, imasnanu elju da ukrade jedan od nekog od svo-jih suseda i obino to ini veoma brzo.Rezultat je lanana reakcija, u kojoj oksidacija ioteenja mogu da se ire sa jednog molekulana drugi dok neto ne zaustavi proces. Molekulikoji mogu da zaustave tu lananu reakciju senazivaju antioksidansi.

Nisu svi slobodni radikali loi. U stvari, uzodgovarajue vreme i mesto neophodni su zazdravlje. Na primer, jedan od naina na koji telo

unitava otrove je preko sistema koji koristioksidacione reakcije i slobodne radikale.21Slobodni radikali su takoe neophodni da bibela krvna zrnca efektivno unitavala klice.22 Sadruge strane, slobodni radikali mogu da buduveoma opasni kada su prisutni van odgovara-jueg telesnog procesa razaranja. Utvreno jeda imaju ulogu u najmanje 50 bolesti.23 Odnaroitog znaaja je da je uoeno da oteujuDNK i eksperimentalno su povezani sa rakom.Supstance koje izazivaju rak, kao to je duvan-ski dim, vre deo svog prljavog posla delujuikao slobodni radikali.

Mala koliina slobodnih radikala se takoeproizvodi u vidu sporednih proizvoda u tokunormalnih ivotnih procesa. Elektrane naihtelesnih elija, zvane mitohondrije, mogu ustvari po malo da cure. Umesto da otputajutoksine hemikalije, one otputaju neke od svo-jih elektrona. Te elektrone moe da pokupikiseonik. Kao rezultat nastaju slobodni radikalizvani superoksidi.24 Superoksidi takoe ulaze utelo preko plua, jer je mali procenat kiseonikakoji udiemo u stvari u obliku superoksida.

Slobodni radikali se takoe javljaju utelesnim procesima u vreme kada se telo borisa infekcijama. Iako su ti reaktivni molekulineophodni za borbu sa klicama, prevelika kolii-na (ili njihovo prisustvo na pogrenim mestima)moe da bude tetna za zdrava telesna tkiva.

Nekoliko vrsta eera, ukljuujui normalnieer u krvi - glukozu, mogu da se kombinujusa belanevinama u telu kako bi proizveli slo-bodne radikale. Neki veruju da povieni nivoeera u krvi kod dijabetiara prouzrokuje kom-plikacije delom usled stvaranja prekomernognivoa slobodnih radikala.25 Zraenje je jojedan dobro poznati uzrok nastanka slobodnihradikala.26 Proizvodnja slobodnih radikala ovimnainom moe da obezbedi veliki deo obja-njenja za poveani rizik od raka kod osoba kojesu preivele bombardovanje Hiroime iNagasakija. Slobodni radikali i oksidacija koju

prouzrokuju su takoe bili povezani sa sranimoboljenjima. Oksidovani holesterol je predstav-ljen kao glavni krivac za izazivanje sranih obo-ljenja. Tree poglavlje o sranim oboljenjimadaje vie informacija o ovom vanom odnosu.

Naravno, postoje stvari koje moemo dauinimo kako bismo ograniili nae izlaganjeslobodnim radikalima. Meutim, poto ih svaiva stvorenja proizvode, ne moemo u pot-punosti da izbegnemo ta visokoreaktivna jedi-njenja. Iz tog razloga veina strunjakaohrabruje osobe da pojaaju svoju antioksida-tivnu odbranu pored izbegavanja slobodnihradikala. Ta ohrabrivanja su pomogla da serazvije opinjenost antioksidativnim dodacimakao to su vitamin C, vitamin E i beta karotin.Nema potrebe ni da spominjem da suAmerikanci u velikoj meri uzeli te preporuke ksrcu. Izgleda da su antioksidativni dodaci nalisti najprodavanijih u doslovno svakoj pro-davnici zdrave hrane u zemlji.

Uprkos svojoj popularnosti, nisu svi antiok-sidansi dobri. Prekomerne koliine antioksi-dansa paradoksalno mogu da deluju kaoprooksidansi, jedinjenja koja u stvari favorizu-

juformiranje slobodnih radikala. To je tano zavitamin C i vitamin E, kao i za druge antioksi-danse kao to su superoksid dismutaza i gluta-tion.27

Uloga melatonina kao antioksidansaNajtoksinije meu radikalima bez kiseonika

je jedinjenje zvano hidroksil radikal.28 Na sreu,melatonin je efektivan antioksidans u reavanjuproblema sa ovim radikalom. Jo je moniji odiroko reklamiranog prirodnog antioksidansazvanog glutation. U jednom laboratorijskom

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA146


5/13

modelu, melatonin se pojavio kao pet putamoniji antioksidans od glutationa.29 Melatoninje nadmoniji u odnosu na vitamin E u pogledutoksinog peroksil radikala. Sve u svemu, lite-ratura ukazuje da melatonin titi od oteivanjaslobodnim radikalima usled odreenih kancero-

genih supstanci, herbicida i zraenja. Ilustracijaodreenih slobodnih radikala se nalazi udodatku VI. Uloga melatonina kao antioksi-dansa je takoe ilustrovana u dodatku VII.

Spreavanje ili pomaganje u borbi satumorima

Ve smo videli kako melatonin kao antioksi-dans moe da ispolji moan efekat u sprea-vanju raka na ovaj nain. Meutim, izgleda daovaj hormon ima i druge osobine u borbi sarakom. Istraivanja su pokazala da melatoninmoe da uspori rast elija raka dojke.31 Neki oddodatnih korisnih efekata u oblasti prevencije ileenja raka mogu da se jave usled imunosti-mulirajuih svojstava melatonina.

Pojaiva imunitetaDr Dord Maestroni (Georges Maestroni) je

sa saradnicima iz vajcarske izvrio zadivljujueistraivanje koje je razmatralo kljunu ulogukoju melatonin vri u pogledu imunog sistema.Jedan od njegovih eksperimenata je ukljuivaodve grupe mieva. Obe grupe su namernozaraene opasnim virusom, a zatim podvrgnute

stresnim situacijama. Jedina razlika je bila toje jednoj grupi ubrizgan melatonin. Rezultati subili zadivljujui. Na kraju 30 dana, 92% mievakoji nisu primili melatonin je uginulo. Od onihkoji su primili melatonin, uginulo je samo 16%.Postojala je upeatljiva petostruka razlika ustopi smrtnosti.32

Dalja istraivanja su osvetlila neke od nai-na na koje melatonin ispoljava svoje efektepojaavanja imuniteta. U drugom istraivanjuMaestronijeve grupe je pokazano da melatoninmoe da stimulie odreena bela krvna zrncazvana T-elije pomagai na proizvodnju imuno-stimulirajuih jedinjenja.33 Neka od tih jedinje-nja imaju sposobnost da pomau regulisanjekljune lezde imunog sistema, timusa. Takoepomau u reavanju problema nastalih stre-som. Ukratko, ovi istraivai su utvrdili da sumozak, imuni sistem i endokrini sistem meu-sobno delovali kada su bili izloeni stresu.Pretpostavili su da je ovaj novoutvreni odnosimao ulogu u pomaganju imunom sistemu dase oporavi nakon to je oslabljen visokimnivoom hormona stresa ili prekomernim zahte-vima.

Pomae da se osoba izbori sa stresom iodri pozitivan stav

Rad Dorda Maestronia i njegovih vaj-carskih saradnika obezbeuje dokaze da mela-tonin ima ulogu u smanjenju uticaja stresa naimuni sistem.34 Izgleda da melatonin takoe

ispoljava znaajne efekte na druge naine nakoje na um i telo reaguje na stres. Bilo da nasstres ili drugi faktori uvlae u negativno stanjeuma, postoje dokazi da melatonin moe da igraulogu u odravanju pozitivnog raspoloenja igledita.

Vano je napomenuti istraivanje u vezi saefektima melatonina na poboljanje raspolo-enja. Postoji nekoliko grupa dokaza da mela-tonin moe da doprinese oseanju dobrobiti:

(1) Neki od najpopularnijih lekova za lee-nje depresije, kao to su prozak, zoloft i paksil,

poveavaju nivo serotonina, jedinjenja kojepinealno telo (epifiza) koristi za proizvodnjumelatonina.

(2) Niz autopsija na samoubicama je utvr-dio znaajno manje koliine melatonina u nji-hovom mozgu u odnosu na koliinu u mozgovi-ma drugih koji su umrli pri istoj starosti i u istovreme dana.35

Moe da pomogne snienju holesterola ikrvnog pritiska

Postoje dokazi da melatonin moe dapomogne snienju nivoa holesterola. Ovo svoj-stvo snienja holesterola je utvreno i kod iv-otinja i kod ljudi. Istraivai iz Hong Konga sustimulisali pacove da razviju visok nivo holes-terola u krvi hranei ih ishranom bogatomholesterolom. Ovim pacovima sa povienimnivoom holesterola je zatim davan melatonin.Kod pacova se snizio nivo ukupnog holesterolakao i kombinovane vrednosti za dva loaholesterola (VLDL i LDL).36 Autori su meriliporast unih kiselina u stolici pacova posleubrizgavanja melatonina. To ukazuje da je jetrapacova pretvarala holesterol iz krvi u u, a

zatim je odstranjivala stolicom.Isto istraivanje je takoe prouavalopacove sa povienim nivoom holesterolaprouzrokovanim slabijom aktivnou tireoidnelezde. Ti pacovi su, kada im je dat melatonin,pokazali rast nivoa zatitnog HDL-a. Autori suzakljuili da dva istraivanja ukazuju da mela-tonin moe da stimulie prirodne mehanizme zaodstranjivanje holesterola podstiui pretvara-nje holesterola u u i poveavajui nivozatitnog HDL-a kod pacova.

MELATONIN 147


6/13

Osim testova na ivotinjama koji pokazujuda melatonin moe da pobolja uklanjanjeholesterola, postoje dokazi na osnovu istrai-vanja na ljudskim tkivima da melatonin takoemoe da smanji koliinu holesterola kojiproizvode ljudske elije. Nemaki istraivai su

pokazali da je melatonin podstakao ljudske eli-je da smanje svoj nivo proizvodnje holestero-la.37 Nivo smanjenja je bio impresivan iznoseiskoro 40%.

Jo jedan znaajni faktor u vezi sa sranimoboljenjima i logom je poveani krvni pritisak.Istraivanja na ivotinjama ukazuju da mela-tonin moe takoe da pomogne snienjukrvnog pritiska.38 Na ivotinjskim modelimamelatonin ispoljava sposobnost da smanjiaktivnost simpatikog nervnog sistema.Utvreno je da to smanjenje, zauzvrat, sniavakrvni pritisak kao i stopu sranog rada.39

Stimulacija onoga to se naziva simpatikinervni sistem tei da povea krvni pritisak i rizikod problema sa sranim ritmom. Istraivanja naljudima ukazuju da melatonin titi od tih efeka-ta smanjujui aktivnost simpatikog sistema.40

Delimino reenje za osteoporozu?Dr Ruven Sandik (Reuven Sandyk) sa

Medicinskog fakulteta Albert Ajntajn izNjujorka je nedavno pokazao vodeu ulogumelatonina u spreavanju osteoporoze.41Izgleda da ovaj hormon igra niz uloga u vezi sa

tim. Izgleda da je melatonin neophodan zaoptimalni metabolizam kalcijuma i pomaesnienju nivoa hormona zvanog kortizol kojismanjuje nivo kalcijuma. Melatonin takoeutie na grupu hemikalija zvanih prostaglandini(PGE). Jedan odreeni prostaglandin, PGE2 jeizgleda uzrok gubitka kotane mase. Melatoninblokira sintezu prostaglandina, umanjujui nataj nain nivo jedinjenja koje je tetno zazdravlje kostiju.42

Viestruki korisni efekti melatonina poredpoboljanja sna i reavanja problema sa dugo-trajnim letom su rezimirani u tabeli 2.

Melatonin: da li su sve vesti zaistadobre?

Sa svim ovim to mu ide u korist, ta bimoglo da zaustavi melatonin na njegovom putuka velikom meunarodnom uspehu? Jedan fak-tor koji staje na put melatonina ka svetski

najpopularnijem dodatku je delovanje vlade.Engleska i Kanada se odnose prema melatoninudrugaije od Sjedinjenih Drava, kao to jeprikazano u tabeli 3.

Zapazite da se u Engleskoj i Kanadi ovo je-dinjenje legalno moe nabaviti samo prekorecepta.43 U Sjedinjenim Dravama, melatoninse smatra dodatkom ishrani. Zakon zabranjuje

da FDA pregleda jedinjenja oznaena kaododaci ishrani u pogledu efektivnosti ili bezbed-nosti.44 Ovaj nedostatak nadgledanja izazivaodreenu zabrinutost.

Pitanja o istoiJedan od najveih razloga za zabrinutost

predstavlja istoa jedinjenja reklamiranih kaomelatonin. U Sjedinjenim Dravama proizvoaidodataka nisu obavezni da iznesu dokaze o is-toi bilo kom nadzornom telu niti da identifiku-ju proizvoaa melatonina. Distributeri oigled-no to smatraju informacijom o vlasnitvu.45Zabrinutost u vezi sa ovom praksom je oprav-dana. Od est analiziranih proizvoda, utvrenoje da etiri sadre neistoe koje se, bar prvo-bitno, hemijski nisu mogle identifikovati.46Imajui u vidu prethodni sluaj L-triptofana, toje zloslutan scenario. Mnogi e se setiti kako jeL-triptofan, jedinjenje strukturno slino mela-toninu, bio povezan sa preko 40 smrtnih slua-jeva i oko 2.000 degenerativnih bolesti usledneistoa u proizvodu.47

Prema sopstvenim etiketama, neki proizvo-di melatonina su dobijeni iz ivotinjskih izvora


Tabela 2. Verovatni efekti melatonina

- titi od oteenja slobodnim radikalima izodreenih kancerogenih supstanci, herbicida izraenja- Spreava ili pomae u borbi sa tumorima- Odlae neke efekte starenja- Poboljava imunitet- Pomae u izlaenju na kraj sa stresom- Poveava sposobnost doivljavanja zadovoljstva- Sniava holesterol, krvni pritisak i rizik od prob-lema sa sranim ritmom- Sniava rizik od osteoporoze

Tabela 3. Kontrola melatonina u Engleskoj,Kanadi i Sjedinjenim Dravama

Zabrana prodaje u Engleskoj i Kanadi- Smatra se lekom, mora se dobiti na receptlekara za specifina medicinska stanjaSjedinjene Drave dodatak ishrani- Usled zakona iz 1994. godine, koji je odobrioKongres, FDA ne moe da ispituje dodatke ishraniu pogledu efektivnosti ili bezbednosti.- Proizvoai nisu obavezni da predstavljajudokaze o istoi ili ak da pokau da je melatoninuopte prisutan u proizvodu.- Boice u Sjedinjenim Dravama ne sadrenapomene o vlasnitvu proizvoaa.- Novije analize su utvrdile da 4 od 6 proizvodamelatonina sadri neodreene neistoe.


7/13

ukljuujui kravlja pinealna tela.48 To pitanje jedobilo nov znaaj sa nedavnim utvrivanjem dase neuroloka oboljenja kod ivotinja, kao to jebolest ludih krava, mogu prenositi na ljude.Deseto poglavlje: Bolesti ivotinja i rizik poljudsko zdravlje bavi se ovim i drugim bolesti-

ma kod ivotinja.Pored toga, u vezi sa pitanjima o zagae-nju melatonina postoji jo jedan znaajanrazlog za zabrinutost. Proizvoai ne morajunikome da dokau da je bilo koja koliina mela-tonina uopte prisutna u proizvodu. To, narav-no, postavlja pitanja o efektivnosti dodatka.

Opasnosti od dugoronih efekata nisupoznate

ak i kada bismo bili ubeeni da su svidodaci melatonina 100% isti i da sadre upra-vo onoliko jedinjenja koliko je obeano, i daljepostoje sumnje. Uprkos prvobitnim predlozimao bezbednosti melatonina, koji su dugoroniproblemi sa uzimanjem velikih koliina dodata-ka, sa tako dalekosenim efektima? ak je i drRajter, jedan od najveih zastupnika melatoni-na, bio suzdran i nedavno priznao 1995.godine da je veina istraivanja o melatoninuukljuivala samo mali broj ljudi i da jo uvek neznamo ko ne bi trebalo da uzima dodatke mela-tonina.49 U stvari, doze uzete daleko iznad nor-malnog fiziolokog nivoa mnogih dodatakatokom odreenog perioda vremena esto

prouzrokuju vie problema nego to ih reava-ju.50Na ovom mestu je vredno napomenuti

ironini preokret kod jedne od najranijih tvrdnjio melatoninu. Problemi koji nastaju prilikomdugotrajnog leta su se pogorali u grupi kojoj jezadato da poinje sa uzimanjem dodatakanekoliko dana pre puta, umesto da eka dodana leta. Ovaj nalaz ukazuje da redovno uzi-manje melatonina moe da sprei neke odkorisnih efekata jedinjenja kada su potrebni.51

Seksualni i reproduktivni efektimelatonina: mogui ma sa dve otrice

U oblasti seksualnih efekata, melatonin senije pokazao od koristi. Moglo bi se ispostavitida je ma sa dve otrice. U okviru normalnihfiziolokih granica, vii nivo melatonina u krvimoe da koristi seksualnom zdravlju. Meutim,u abnormalno velikim koliinama mogu da pos-toje neeljeni sporedni efekti.

Izvetaji laika proglaavaju melatonin kaopojaiva seksualnih sposobnosti, ali ne posto-je nauni dokazi koji bi potvrdili tu tvrdnju. ak

je i dr Rajter, koji je izgleda spreman da olakotumai medicinsku literaturu o melatoninu upozitivnom svetlu, ostaje veran svom ugleduozbiljnog naunog istraivaa i priznaje da nepostoji ubedljiv dokaz da e melatoninpoboljati neiji seksualni ivot...52 Radi

ravnotee, Rajter istie da neki efekti melatoni-na u spreavanju starenja mogu da pomognuouvanju seksualne funkcije do vee starosti.Meutim, to bi bilo oekivano. Ako ovaj hormonzaista pomae ouvanju opteg stanja mladosti,oekivali bismo da ove koristi pogoduju svimsistemima, ukljuujui seksualne i reproduk-tivne sisteme.

Neke reproduktivne koristi melatonina suotkrivene. Junoafriko istraivanje je utvrdiloda su mukarci sa veim koliinama melatoninau krvi imali vee koliine melatonina u semenojtenosti. Te osobe su imale bolju pokretljivost

sperme, kvalitet povezan za poboljanom plod-nou.53Sa druge strane, postoje neki drugi dokazi

koji ukazuju da melatonin moe da smeta sek-sualnim i reproduktivnim funkcijama. Visokinivo melatonina spreava ivotinje da proukroz pubertet.54 Ovo delovanje se nazivaantigonadotropni efekat.55 Sluaj oveka usrednjim dvadesetim godinama koji nikada nijeproao kroz pubertet ilustruje taj efekat. On jeispitan zbog kanjenja seksualnog sazrevanja iutvreno je da ima nivo melatonina koji je biopet puta vei od normalnog. Na kraju je ko-nano proao kroz pubertet poto se njegovnivo melatonina spustio do normalnog opse-ga.56

Preterano veliki nivo melatonina je takoepovezan sa neplodnou kod ljudi. Nedavnoistraivanje atletiarki je utvrdilo da su one kojesu propustile menstrualne cikluse imale nivomelatonina dvostruko vei u odnosu naatletiarke koje su jo uvek imale menstruaci-ju.57 Naravno, to postavlja pitanje ko je stariji.Kao to emo kasnije videti, povien nivo mela-tonina moe da bude rezultat vebanja.

Zauzvrat, mogue je da je nastali poveani nivomelatonina zatim smanjio enske reproduktivnefunkcije.58 Prema tome, abnormalno velikekoliine melatonina (kao to su one koje semogu dobiti uzimanjem dodataka ili vrenjemveoma strogog atletskog treninga) mogu darade protiv reproduktivnih interesa osobe.

Melatonin reaguje sa prepisanimlekovima

U naem ranijem objanjenju funkcije oksi-dacionih reakcija i slobodnih radikala, spome-

MELATONIN 149


8/13

nuto je da oni mogu da unite otrove ili neel-jene strane materije. Poto melatonin uklanjaslobodne radikale, umanjie koliinu slobodnihradikala u telu i mogao bi razarajue da pogaaosobe na prepisanim lekovima. Razlog za to jeto veina onoga to danas nazivamo terapija

lekovima ukljuuje hemikalije prema kojima setelo odnosi kao prema otrovima. Reakcije oksi-dacija i slobodni radikali pomau odstranjivanjunekih od tih lekova iz sistema. Razlog za zabrin-utost je da e se smanjenjem tog delovanjanivoi odreenih lekova u krvi poveatiproizvodei potencijalno razarajue efekte. Naprimer, mevakor (lovastatin), popularni lek zasnienje holesterola, i koumadin (varfarin),esti lek protiv zgruava-nja krvi, se oslanjajuna slobodne radikale i oksidaciju koristeiuveni citohrom P450 sistem iz jetre. Pokazanoje da smanjenje te funkcije prouzrokuje otar

bol miia i stvarno razaranje miinog tkivausled prekomernog nagomilavanja lovastatina ukrvi. Jo gori su rezultati varfarina. Kada se ovafunkcija smanji, moe se razviti preterani nivoleka. To zauzvrat moe da stvori sklonost kaozbiljnom ili smrtonosnom krvarenju usledprekomernog razreivanja krvi. Veliki brojuobiajenih lekova se oslanja na taj sistem i unjih spadaju: antibiotik eritromicin, pilule zakrvni pritisak nifedipin (prokardija); kvinidin(stabilizator sranog ritma); lek protiv gljivicaketokonazol (nizoral); i pilule protiv alergije ter-fenadin (seldan).59

Rezime napomena i nepoznatih dejstavamelatonina je prikazan u tabeli 4.

Kuda idemo odatle?Da li postoji bilo kakav nain da bezbedno

koristimo ovaj udesni dodatak u svetlumoguih neeljenih efekata, zabrana prodaje unekim zemljama, i medicinskih strunjaka kojipostavljaju druga pitanja o tetnim efektima?Na sreu, postoji. Kao to je ranije navedeno,melatonin je prirodni hormon koji proizvodisvako normalno ljudsko bie. Moemo da naui-mo kako da poveamo koliine melatonina koje

nae telo proizvodi. To e nam garantovatipoboljane zalihe istog melatonina u bezbed-nim koliinama.

Kako da poveamo na nivo melatoninaAko nadzornik fabrike eli da pobolja

proizvodnju na traci, verovatnoa uspeha e sepoveati ako je temeljno upoznat sa svakimaspektom proizvodnog procesa. Slino tome,ako elimo da popravimo na nivo melatonina,moramo da shvatimo kako telo proizvodi ovajvitalni hormon.

Proizvodnja melatonina se odigrava upinealnom telu, siunom organu koji se nalazitano u centru mozga.60 Njegova lokacija jeprikazana na slici 2.

Ova lezda je veliine zrna kukuruza i imaoblik siune iarke. Izgled objanjava korennjenog imena. Latinski pinealisje izvedeno odpinea to znai iarka. Kao svedoanstvo o

njenom znaaju, pinealno telo je prva lezdakoja se formira tokom razvoja ljudskog fetusa.Jasno se izdvaja ve tri sedmice posle zaea.62

Znaajno je napomenuti da pinealno telonije samo fabrika melatonina. Ova siuna lez-da lui najmanje etiri znaajna jedinje-nja,63,64kao to je navedeno u tabeli 5.

Postoji nekoliko koraka u hemijskoj proiz-vodnji melatonina. Oni su naznaeni u tabeli 6.

Za one koji su upoznati sa biohemijom, bio-hemijska ema biosinteze melatonina jeukljuena u dodatak VIII.


Tabela 4. Upozorenja i nepoznata dejstvadodataka melatonina

- istoa- Preciznost etiketa u vezi sa koliinom- Potencijalni dugoroni tetni efekti- Mogui neeljeni sporedni efekti velikih doza,kao to je smanjena plodnost- Mogua opasna interakcija sa prepisanim lekovi-

ma

Slika 2. Anatomija pinealnog tela

Pinealno telo

Hipofiza


9/13

Regulacija proizvodnje melatoninaUprkos onome to moe da izgleda kao

veoma pravolinijski hemijski proces, telo palji-vo regulie proizvodnju melatonina.65 Proces jeu velikoj meri kontrolisan ciklusom svetlo-mrano. Optimalna proizvodnja melato-nina sejavlja jedino nou i zavisi od tamnog okruenja.Noni nivo uglavnom dostie vrh oko dva ujutru

do tri ujutru, kao to je prikazano na slici 3.U toku ovih nonih asova, nivo melatoninaje 5 do 10 puta vei nego tokom dana.66 Signalisvetlo-mrano se prenose preko optikih nera-va do kontrolnog centra u mozgu u kome senalazi na telesni asovnik. Ovaj asovnik,zauzvrat, govori pinealnom telu da ne proizvodimelatonin kada se signal svetlosti prenosi odoiju. Kada kontrolni centar prima mraan sig-

nal od oiju, pokree lezdu da proizvodi mela-tonin, koji se izluuje u krvotok.67

Testovi na ivotinjama ukazuju da mren-jaa oka takoe moe direktno da proizvodimelatonin. Pod uslovima mraka, tkivo zadnjegdela oka moe samostalno da deluje u

proizvodnji melatonina.68

Melatonin se ne skladiti u pinealnom telu;on naputa lezdu prostom difuzijom.69Vremepoluraspada je kratko tokom prvih nekolikominuta, posle ega dolazi druga, dua faza.70Kao rezultat toga ne moemo se za danasoslanjati na jueranji melatonin. Potrebne sunam vee koliine melatonina svake veeri.

Neki od faktora ukljueni u proizvodnjumelatonina u telu su rezimirani u tabeli 7.

Poveanje koliine melatonina naprirodan nainKako sada moemo da primenimo

razumevanje hemije i regulacije melatoninatako da poboljamo proizvodnju ovog bitnoghormona u naim sopstvenim telima? Ostatakpoglavlja e obezbediti odgovore na to pitanje.

Izloite se sjajnom svetlu poetkomdana

Jedno od prvih i veoma uglednih istraiva-nja koje je ispitivalo vezu izmeu dnevnog svet-

la i melatonina je objavljeno 1988. godine.Istraivai u Finskoj su utvrdili da su pacovi kojisu izloeni prirodnoj dnevnoj svetlosti imaliznaajno vii nivo nonog melatonina od drugegrupe pacova koja je imala podjednaku koliinuizloenosti vetakom svetlu.71 Razlika u nivoumelatonina ove dve grupe je prikazana na slici4.

Prirodna svetlost je neverovatno intenzivni-ja od vetake. Prirodna svetlost moe dadosegne 3.000 luksa pri svetlom sunanomdanu.72 Svetlo unutranjeg okruenja moe da

MELATONIN 151

Tabela 5. Sekreti pinealnog tela

Epitalamin- Protein za koji se smatra da poveava kapacitetuenja i usporava starenjeSerotonin- Podie raspoloenje i utie na spavanje i bol

Arginin vazotocin- Moan protein sposoban za brzo izazivanjedubokog snaMelatonin- Noni hormon koji popravlja i podmlauje

Tabela 6. Koraci u proizvodnji melatonina

1. Pinealno telo uzima iz krvi aminokiselinu tripto-fan.2. Triptofan se u lezdi pretvara u serotonin.3. Serotonin se pretvara u melatonin.4. Enzim zvan NAT (N-acetil transferaza) mora biti

prisutan za konani korak. Bez dovoljnih koliinaNAT-a, proizvodnja melatonina se oteava.

80

70

60

50

40

30

20

10

0

2 po podne Vee 2 ujutru 7 ujutru

Vreme dana

Melatonin (pg/ml)

Slika 3. Variranje nivoa melatonina tokomdana

Tabela 7. Faktori ukljueni u proizvodnju

melatonina

- Telo ne skladiti melatonin. Neophodna je dnev-na proizvodnja.- Svetlo/mrano signali iz mrenjae putuju krozoptiki nerv do mozga gde se kombinuju sa sig-nalima iz naeg telesnog asovnika, govoreilezdi da zapone i da prekine proizvodnju mela-tonina.- Melatonin takoe moe direktno da proizvodimrenjaa u uslovima mraka, bez ukljuivanjapinealnog tela u to.


10/13

obezbedi samo 400 luksa, to je manje od 15%intenziteta dnevne svetlosti.73 Ovo medicinskoistraivanje opravdava savet koji je dat pre vieod jednog veka, od strane jednog autora, nave-den u tabeli 8.74

Postoji zanimljivo opaanje u vezi sa poseb-nim potrebama za vie sunevog svetla kakostarimo. Razmotrite ove tri injenice:

- Izgleda da melatonin usporava processtarenja.

- to smo stariji to manje proizvodimomelatonin.

- Izlaganje prirodnoj svetlosti tokom danapoveava proizvodnju melatonina nou.

Zakljuujemo da u cilju usporavanja proce-

sa starenja, moemo da poboljamo nauproizvodnju melatonina veim izlaganjemsunevoj svetlosti, to pomae odlaganjuprirodnog slabljenja proizvodnje melatonina.Citirani autor je razumeo tu potrebu starijih dadobijaju vie suneve svetlosti, shodno njego-voj izjavi prikazanoj u tabeli 9.75

Sjajna svetlost kao to je suneva, takoemoe da povea proizvodnju serotonina tokomdana to zauzvrat moe da sprei depresiju izamor.76

Nou izbegavati izlaganje svetluPre vie godina je utvreno da je nono

svetlo smanjivalo proizvodnju melatonina kodljudi.77 Znaajno je izbegavati izlaganje svet-losti nou i ujedno ga poveati na najveu merutokom dnevnih asova. Znamo da nizak inten-zitet svetlosti (50 luksa) nije problem, ali danivo od 500 luksa i vie nou znaajno umanju-je oslobaanje melatonina. Uzimajui u obzir tuinformaciju, poeljno je umanjiti na najmanjumoguu meru izlaganje svetlosti nou, a tamogde je svetlo neophodno u nonim asovima(na primer, budei se da bi se koristilo kupatilo)treba koristiti to je mogue priguenije svetlo.

U zapadnim zemljama, navika ostajanjabudnim do kasno nou je generalno povezanasa izlaganjem znaajnim koliinama svetlostitokom tih asova. Sa stanovita proizvodnjemelatonina, bilo bi bolje otii u krevet ranijekako bi se iskoristila prednost none tame, azatim rano ustalo. Zdravstvena prednost ranijegodlaenja u krevet istaknuta je pre vie od veka

od strane ve citiranog autora, to je navedenou tabeli 10.

Vebanje poboljava proizvodnjumelatonina

Ranije istraivanje Kara i saradnika je ispiti-

valo sedam zdravih ena. Oni su utvrdili da jejedan sat vebanja na sobnom biciklu mogaoda udvostrui ili utrostrui nivo melatonina.78Druga istraivanja su takoe pokazala da fizikovebanje moe da pobolja nivo melatonina.79

Jedite hranu bogatu melatoninomMelatonin je prisutan u mnogim namirnica-

ma. Konzumiranje namirnica bogatih prirodnimmelatoninom80 moe da povisi nivo melatoninau krvotoku. Namirnice bogate melatoninom sunavedene u tabeli 11.81,82


4,0

3,5

3,0

2,5

2,0

1,5

1,0

0,5

0,0

10:00 14:00 18:00 22:00 2:00 6:00 10:00

Vreme dana

Melatonin (ng/l)* (ng/l)* - nanograma (mili-jarditih delova) po litru

Slika 4. Prirodna svetlost je najbolja zaproizvodnju melatonina

VetakiPrirodni

Tabela 8. Suneva svetlost prirodnizadivljujui isceljujui agens

Invalidi su esto uskraeni za dnevnu svetlost.To je jedan od prirodnih najmonijih isceljujuihagensa. Veoma je jednostavno, prema tome nijepomodan lek, uivati u zracima Boijeg sunevogsvetla i ulepati nae domove njegovim prisus-

tvom.

Tabela 9. Starijim ljudima je potrebnovie suneve svetlosti

ivahnost se smanjuje kako godine prolaze,ostavljajui manje vitalnosti sa kojom se moeopirati nezdravim uticajima; otuda vea potrebastarijih da dobijaju dosta suneve svetlosti i

sveeg, istog vazduha.

Tabela 10. San je bolji pre ponoi

San je vredniji daleko vie pre nego posleponoi. Dva sata dobrog sna pre ponoi je vred-nije nego 4 sata posle ponoi.


11/13

Jedite hranu bogatu triptofanomKao to smo zapazili, triptofan je neopho-

dan pinealnom telu za proizvodnju i serotoninai melatonina. Zbog toga mislimo da je triptofanznaajno jedinjenje koje treba jesti u obimnimkoliinama ako elimo da na nivo melatoninabude na najboljem nivou.83 Istraivanja na iv-otinjama su zaista pokazala da poveane

koliine L-triptofana mogu da proizveduetvorostruki porast nivoa melatonina u krvi.Iznenaujue je bilo da su ivotinje koje nisuimale pinealno telo pokazivale isti upeatljivrast. To obezbeuje dokaze o sposobnosti crevada proizvodi melatonin iz triptofana. To sudobre vesti, poto pinealno telo kod starijih iv-otinja tei da gubi sposobnost proizvodnjemelatonina od gradivnih blokova triptofana iserotonina usled smanjenja koliine enzimaNAT, koji je ranije spomenut u proizvodnji mela-tonina. Bogati izvori triptofana su navedeni u

tabeli 12.84

Na Medicinskom fakultetu mi je reeno daje mleko bogat izvor triptofana, ali kao tomoete da vidite, mnoge biljne namirnice sudaleko bogatije ovom znaajnom animokiseli-nom.

Vitamin B6moe da povea nivomelatonina

U istraivanjima na ivotinjama, izgleda daje vitamin B6 neophodan za proizvodnju sero-tonina iz triptofana.85 Serotonin je, setiete se,jedinjenje koje pinealno telo koristi za proizvod-

nju melatonina. Ako je ljudima takoe potrebanvitamin B6 za proizvodnju serotonina, povea-nje unosa ovog vitamina e pomoi poveanjunivoa melatonina. Bogati izvori vitamina B6 sunavedeni u tabeli 13.86

Postoje dokazi da je kalcijum znaajanmolekul za pinealno telo da bi proizvodilo mela-

tonin. Jedno istraivanje je pokazalo da se kodivotinja kojima je davana hrana u kojoj jenedostajao kalcijum razvilo skupljeno pinealnotelo.87 Dalja potpora za znaaj kalcijuma se vidiu razornim rezultatima na nivo melatonina leko-va koji blokiraju kalcijumove kanale. U istrai-vanjima na ivotinjama, ovi uobiajeni lekovi zaprobleme srca i povienog krvnog pritiska suumanjivali nivo melatonina.88,89 Namirnicebogate kalcijumom su navedene u 7. poglavlju:Veliki mit o mesu i belanevinama.

Uzdravanje od hrane i gladovanjepoboljavaju proizvodnju melatonina

Utvreno je da ogranieni unos hrane kodeksperimentalnih ivotinja proizvodi mladalakiciklus melatonina i produava ivotni vek.90Moe da postoji niz razloga za ove korisne efek-te. Testovi na ivotinjama pokazuju da u stvaripostoji ouvanje pinealne funkcije pri hroninospartanskoj ishrani. U jednom istraivanju, kon-stantno ograniavanje hrane je umanjilo padmelatonina i nivoa NAT enzima koji se obinojavlja starenjem.91 Na kraju istraivanja, pacovikojima je dozvoljeno da jedu koliko god sueleli imali su nivo melatonina i NAT-a koji suiznosili samo polovinu u odnosu na one pacovekoji su bili retko hranjeni. Meutim, obe grupepacova su pokazale povieni nivo serotonina upinealnom telu. Ovo istraivanje ukazuje dastarije ivotinje gube sposobnost da efektivnoproizvode melatonin usled smanjenih nivoaNAT-a koji predstavlja kljuni enzim neophodanza pretvaranje serotonina u melatonin. Reaishrana tei da ouva deo gubitka NAT funkcijekoji se odigrava sa starenjem.

MELATONIN 153

Tabela 11. Namirnice bogate melatoninom

(Pikograma po gramu hrane)

Jeam 378Banana 460Paradajz 500umbir 583

Pirina 1006Kukuruz 1366Ovas 1796

Tabela 12. Namirnice bogate triptofanom

(mg/100 g)

Punomasno mleko 46Crnooki pasulj 267Crni orasi 290Badem 322Seme susama 358Brano od glutena 510Peene semenke bundeve 578Tofu 747

Tabela 13. Namirnice bogate vitaminom B6(mg/100 g)

Pasulj 0,51Soivo 0,54Orasi 0,56Banane 0,58Seme susama 0,79Seme suncokreta 0,81Srce artioke 0,94Slatke paprike 2,22


12/13

Ne samo da je uzdravanje od hrane koris-no ve izgleda da samo gladovanje pomaeouvanju funkcije pinealnog tela. Dr GeraldHojter (Gerald Huether) sa Psihijatrijskog uni-verziteta u Gotingenu u Nemakoj je sveobuh-vatno razmatrao ovo pitanje.92 Gladovanje u

stvari sniava proizvodnju melatonina u pineal-nom telu, ali poveava melatonin tokom danana nivo obino vien samo nou.93 Reenjeovog paradoksa lei u injenici da su Hojter idrugi uvideli da gladovanje poveava proizvod-nju melatonina van pinealnog tela. Kljunomesto gde se to odigrava su specijalizovanecrevne elije zvane enterohromafine elije.Njegova teorija je da gladovanje uva pinealnotelo doputajui mu da ne radi toliko naporno, idozvoljavajui da crevni sistem preuzme deorada pinealnog tela u proizvodnji melatonina.

Njegova teorija je ubedljiva ali ipak, veina

se pita kako uzdravanje od hrane moe dapomogne crevnom sistemu da proizvodi viemelatonina. Hojter pretpostavlja da je to usledrelativnog poveanja koliine triptofana u crevutokom gladovanja. Setiete se da je triptofankljuna aminokiselina (ili gradivni blokbelanevina) koji telo koristi za proizvodnjumelatonina. Mnogi ljudi misle da veinabelanevina koje nae telo vari dolazi iz hranekoju jedemo. Meutim, u normalnim situacija-ma, dve treine belanevina koje vari crevodolazi iz samog tela. Na primer, crevne elijeimaju veoma kratak ivotni vek, i kada umru,same budu svarene unutar creva. Znaajnekoliine sluzi bogate belanevinama se takoevare svakog dana. injenica je da su ova tkivabogata triptofanom u poreenju sa tipinimnamirnicama koje jedemo, a koje su relativnosiromaan izvor ove aminokiseline. Rezultat jeda stanje gladovanja obezbeuje laki pristuptriptofanu ovim specijalnim crevnim elijama,na osnovu koga mogu da proizvode melatonin ida oslobode pinealno telo dela njegovog rada.

Videli smo nekoliko naina ishrane i drugihdelovanja koja mogu da poveaju proizvodnju

melatonina u naem telu na prirodan nain.Ove ivotne navike su saete u tabeli 14.Neke navike e dovesti do sniavanja

proizvodnje melatonina. One su navedene utabeli 15.

Istraivanja ukazuju da stres i slabe vetineizlaenja na kraj sa stresom umanjuju proizvod-nju melatonina.94 Prema tome, pronalaenjeodgovarajuih mehanizama za izlaenje na kraji kontrolu stresa, kako je opisano u 14. poglav-lju: Stres bez potresa, je neophodno za pri-rodno ostvarivanje najboljeg nivoa melatonina.

Kofein treba izbegavati; on stimulie telesnisistem hormona za stres (simpatiki nervni sis-tem) i tei da oslabi proizvodnju melatonina.Moe da umanji proizvodnju melatonina u toku6 asova.95 Nesanica i poremeen san suobino rezultat.

Moda je najee upotrebljavano sredstvokorieno u pokuaju da se izae na kraj sastresnim situacijama irom sveta - alkohol.Meutim, alkohol se ne moe primenjivati kao

lek za poboljanje proizvodnje melatonina kodosoba pod stresom. Alkohol umanjuje nivomelatonina.96 I samo dva meana pia uzetaoko 7 asova popodne mogu da umanjeproizvodnju melatonina u toku ak pet ili vieasova kasnije. Proizvodnja melatonina jesmanjena za do 41% u pono.

Duvan je izgleda jo jedan proizvod kojiumanjuje stvaranje melatonina. Istraivanjaukazuju da puai imaju nii noni nivo mela-tonina od nepuaa.97 To moe da pomogneobjanjenju dobro poznatog sporednog efekta

puenja: kvalitet sna uopteno gledano pati.Proizvodnja melatonina umanjenaodreenim lekovima

Simpatika nervna stimulacija je neophodnaza proizvodnju melatonina. Moe se poremetitinizom lekova ak i ako je neophodan uslovmraka nou obezbeen.98

Odreeni lekovi smanjuju nivo melatonina.Lekovi za umirenje haloperidol i hlorpromazinblokiraju konani korak u pretvaranju serotoni-na u melatonin.99 Pokazano je da beta blokatori


Tabela 14. Navike koje poveavajuproizvodnju melatonina

- Poveano izlaganje prirodnoj svetlosti i to jemogue manje izlaganje vetakom svetlu.- Spavanje u totalnom mraku.- Ishrana namirnicama koje su bogate melatoni-

nom, triptofanom i vitaminom B6.- Izbegavanje nedostatka kalcijuma.- Ograniavanje unosa hrane uopte.- Upranjavanje gladovanja naroito u nonimasovima.

Tabela 15. Faktori naina ivota kojiumanjuju proizvodnju melatonina

- Stres- Kofein (smanjuje proizvodnju melatonina

na polovinu u toku 6 sati)- Alkohol (smanjenje do 41%)- Duvan


13/13

kao to je propranolol i drugi znaajno umanju-ju nivo melatonina.100 Oni blokiraju kljunuhemijsku stimulaciju pinealnog tela nou.

Drugi lekovi mogu da smanje nivo melato-nina. Lekovi za spavanje ukljuujui benzodi-jazepine predstavljaju problem u pogledu

ovoga.101

Psihijatrijski lekovi ukljuujui onekoji deluju poveavajui nivo serotonina moguda spree proizvodnju melatonina.102

Nesteroidni lekovi za spreavanje zapalje-nja se esto koriste za leenje bolova i zapa-ljenja. Oni pronalaze svoj put kao lekovi zaglavobolju, za predmenstrualni sindrom, pa aki za prehladu i grip. Pokazano je da ak i samo400 mg esto korienog ibuprofena umanjujepinealnu proizvodnju melatonina.103 Uoeno jeda dugodelujui oblik indometacina, kada seuzima u dozi od 75 mg u 6 popodne, u pot-punosti spreava rast melatonina koji se javlja

nou.104ak i preterano unoenje vitamina B12 moeda smeta proizvodnji melatonina. Jedno istrai-vanje je utvrdilo snieni nivo melatonina u vezisa unoenjem 3 mg vitamina B12 dnevno.105

Lekovi i dodaci koji smanjuju proizvodnjumelatonina su navedeni u tabeli 16.

Odreene traume umanjuju proizvodnjumelatonina

Ono to su zdravstveni radnici nekada zvalinesreni sluajevi se sada nazivaju nena-merne povrede. Razlog za promenu termi-nologije je to to su ti nesreni sluajevi koji suesto izazivali invalidnost i ugroavali ivot

esto spreivi ne predstavljaju samo nesreanpreokret sudbine. Kvadriplegiari tipino imajuprekid nervnih veza izmeu grupa elija kojeoslobaaju hemijske glasnike (gornja vratnaganglija) i pinealnog tela. Uoeno je da nemavarijacija dan/no u nivou melatonina u urinuuprkos proizvodnji veih koliina melatoninakoji u stvari dostie vrh tokom dana. injenicaje da kvadriplegiari imaju smanjene periodeukupnog sna i umanjeni procenat dubokihobnavljajuih stupnjeva sna (tehniki zvanihstadijum 3 i 4 sna).

Da li treba izbegavati elektromagnetnapolja?

Verovatno postoji malo oblasti koje su takosporne kao elektromagnetna polja. Ova oblastje ispunjena emocijama zbog tehnolokog svetau kome ivimo i znaajnog izlaganja veine nas

takvim izvorima. Dr Rajter se zalae za tomanje izlaganje elektromagnetnim poljima,navodei neka prvobitna istraivanja kojaukazuju da neki izvori elektromagnetnih poljamogu da snize nivo melatonina.106 Argumentinisu dovoljno impresivni da bi me naveli da sepreselim u peinu ili umu (Rajter ne predlaetakav drastian pristup), ali je teko osporavatimudrost tvrdnji koje se zalau za izbegavanjeelektromagnetnih polja to je vie mogue. Naprimer, sedenje malo dalje od kompjuterskogmonitora, menjanje vaeg elektrinog ebeta za

neko staromodnije vuneno ebe, ili dranje toje mogue vee razdaljine izmeu vas i drugihkunih elektrinih ureaja moe da buderazumno.

RezimeMelatonin je jedinjenje koje neverovatno

obeava. Meutim, tek poinjemo da uimo onjegovim sporednim efektima. Korienje veli-kih koliina dodataka melatonina moe u nekimsluajevima da izazove znaajnu tetu. Izgledada je najrazumniji pristup naglaavanje pristu-pa prirodnog naina ivota koji poboljava nivo

ovog izuzetnog hormona. Nekima ovo moe dazvui previe jednostavno. Moe takoe jako dapodsea na one stvari koje su nae majke ibake naglaavale: zdrava ishrana, redovno fizi-ko vebanje, redovnost u spavanju, izbegava-nje kasno nonih aktivnosti, sunanje, itd.Uprkos jednostavnosti ovih mera, medicinskaistraivanja pokazuju njihovu efektivnost.Meutim, postoje neke stvari koje ak ni mama,niti baka nisu uvidele: znaaj namirnica bogatihtriptofanom i melatoninom, i opasnost od leko-va koji su nekada smatrani bezazlenim.

Nae rastue razumevanje melatoninamoe zaista da promeni nain na koji pokuava-mo da odgovorimo na esto postavljeno pita-nje: Zato sam toliko umoran? Kada se bori-mo sa linim zamorom, moemo da se naemou situaciji da u mislima pregledamo listu fakto-ra koji utiu na nivo melatonina. Takav pristupmoe da pomogne veini ljudi da bezbednopoveaju svoj nivo energije, svedu zamor nanajmanju moguu meru i iskuse itav niz drugihdobrobiti.

MELATONIN 155

Tabela 16. Lekovi i dodaci koji smanjujukoliinu melatonina

- Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja

- Beta blokatori i blokatori kalcijumovih kanala- Lekovi za smirenje i za san- Vitamin B12 (3 mg na dan)- Lekovi protiv depresije

faktor regeneracije i zdravlja

Documents