Fama o belim listiima

(Kampanja 2014. kroz Dvogled)

Dvogled u kampanji

31.01.2013.

Otkako se pojavilo pitanje prevremenih izbora, u vazduhu je i pitanje: Hoe li ponovo biti belih listia? Meni se ini da razlozi za bele listie nikako nisu nestali, ali je istovremeno potrebno ideju belih listia nadograditi. Beli listii imali su dve poruke koje jo uvek imaju smisla: poruku celoj politikoj klasi da se otuila od potreba graana i poruku demokratskoj strani politike scene da zbog dugogodinjeg ignorisanja primedbi javnosti, takoe nema podrku za prole izbore. Beli listii, iako mnogi to nisu shvatili, bili su reakcija na deficit demokratije.

Danas nije nita bolje. Politika kasta se i dalje dri starog nedemokratskog naina vladanja, a petooktobarska strana politike scene (bez nacionalista) i dalje misli da joj demokratska javnost i osmiljavanje politike ne treba. U toj atmosferi, kampanja za sledee izbore bie moda najgue skoncentrisana manipulacija do sada.

Na Dvogledu smo odluili da je za nas najvanije da u tu situaciju unesemo neto svetlosti. Veina medija u kampanji e se samo staviti u slubu stranakih PR-ova. Mi hoemo da razotkrivamo te PR strategije, da objasnimo u emu se sastoji izbor na ovim izborima, ako ga uopte ima, i da kandidujemo teme za koje e stranke skoro sigurno proceniti da ih ne interesuju.

Mimo toga, svako e odluiti da li e glasati za stranku A, B ili C, da li e apstinirati ili izai i precrtati listi, i da li e svoju odluku obrazloiti pre izbora.

U akciji Dvogled u kampanji, koja e imati formu udruenih samostalnih blogova, uestvovae Ivan Ergi, Neboja Milenkovi i Stefan Aleksi koji e biti urednici delova sajta sa vlastitim tekstovima. Ostalo ureujem ja i takoe uestvujem u akciji.

Vladimir Milutinovi

Vladimir Milutinovi: Osmislimo izbore!

25.01.2014.

Izbori koji su upravo konano najavljeni za

16. mart mogu se opisati kao trenutno

potpuno besmisleni. Ne samo zbog injenice

da ih raspisuju stranke (prevashodno SNS)

koje bi mogle da vladaju jo vie od 2 godine.

Da bi izbori imali smisla na njima bi trebalo

da bude odlueno: 1) ko e biti na vlasti, i 2)

kakvu e politiku u glavnim crtama on voditi.

Nai izbori su inae tako ureeni da posle njih ne znamo ko e biti na vlasti, ali

sada emo imati i novinu: neemo znati ni bilo ta o politici koja e se sprovoditi.

Ako je cilj ovih izbora ubrzanje reformi, kako onda da su upravo reformski

zakoni upravo vraeni na usaglaavanje? Ako je cilj da se ubrzaju evropske

integracije, kako onda objasniti da se obara vlada 3 dana posle otpoinjanja

pregovora o pristupanju? Ako SNS ne odgovara Dai koji navodno koi reforme,

kako to da im ne odgovara ni Radulovi koji ih gura? Svemu tome nedostaje bilo

kakav smisao. Pa poto smo ve dovedeni u besmislenu situaciju, a stranke nam je

nee osmisliti ni u kampanji same od sebe, ne preostaje nam nita drugo ako

neemo da celu stvar ignoriemo nego da izbore osmislimo sami. Evo kako bi to

mogli da uradimo u 5 taaka:

1) Pitajmo stranke kakav budui Zakon o radu zamiljaju?

- kako e biti plaeno bolovanje?

- kako e se plaati zarada za vreme godinjeg odmora?

- ko e i kakve otpremnine primati?

(i mnogo drugih pitanja)

2) Pitajmo stranke kakav je njihov stav o (neo)liberalnim reformama:

- da li su za privatizaciju zdravstva, kolstva i komunalnih preduzea?

- ta raditi sa dravnim preduzeima koja ne mogu da se odre?

- kako treba voditi ostala preduzea u ijem vlasnitvu ima udela drava?

(dakle, ta sve treba privatizovati i kako tano sve privatizacije treba da izgledaju)

3) Kada je u pitanju odnos prema javnom sektoru i budetu, da li:

- smatraju da su zaposleni u javnom sektoru paraziti i neradnici?

- da li treba otpustiti 100.000 ljudi iz tog sektora?

- kako po njima treba da izgleda reforma penzionog sistema?

(uopte, kada politiari pomenu re reforme, a pominjae je esto:

pitajmo ih odmah: Koje tano reforme?)

4) Pitajmo stranke: kakav je njihov odnos prema medijima?

- da li e i dalje tabloidi najavljivati hapenja?

- hoe li biti dalje privatizacije medija?

- zalau li se za transparentnost vlasnitva i tokova novca u medijima?

(uopte, treba li drava da se povue iz medija i zato)

5) Pitajmo stranke: Sa kim misle da mogu da prave vladu?

- ko su im ideoloki bliske stranke?

- kako bi opisali tu programsku slinost?

- s kim misle da ne mogu biti u vladi i zato?

(na primer, SNS sada raskida sa SPS, a sa DS valjda nee posle meusobnih optubi

za unitavanje zemlje, sa LDP nisu rekli da nee, ali su praktino smenili ministra

koji ima identian program kao LDP. LDP, sa druge strane, hoe jedino sa SNS.

Zato misle da e to biti uspenija saradnja nego saradnja SNS i Radulovia, itd.)

Kako se meni ini, iako su bile slone da treba ii na izbore (sa izuzetkom SPS),

stranke ne planiraju da daju odgovore na ova pitanja. Na primer, Rasim Ljaji,

predsednik Socijaldemokratske partije Srbije, kae da moramo doneti zakon o

radu i da se treba dogovoriti o njegovoj sadrini, ali ne kae nita o tome kako

tano on smatra da to treba urediti. Dodue, dodaje da kad neko donosi pare,

treba da uinimo sve za njega, ali to je samo metafora i opet nam ne govori ta

konkretno smatra da treba uiniti.

Nita nam ne garantuje da e i ovakvo osmiljavanje uspeti, ali ono je jedini nain

da izbori dobiju smisao.

Bilo bi dobro kad bi i glavni mediji pomogli u ovoj stvari, ali se bojim da su sve

sekunde ve prodali, pa ne mogu.

Blic ve prevazilazi sebe iz izbora 2012.

Rubrika: 26 2014. Tagovi: blic, izbori 2014

- Nema dileme da e SNS imati veinu ako ne i apsolutnu i sama

imati vladu, ali i ako bude imala nekog partnera u vladi, on e

imati mnogo manji uticaj nego sada, na primer, SPS ili neke druge

stranke naveo je Nikoli.

(grekom su ve objavili naslovnu spremljenu za posle objave rezultata izbora)

Vladimir Milutinovi: Najbesmisleniji izbori do sad

27.01.2014.

Ne samo da su raspisani bez ikakvog smislenog razloga, osim ako vam razlog da

moe bre i bolje nije smislen, ovi izbori e po svoj prilici imati kampanju bez

ikakve sadrine. Koliko su ti izbori besmisleni pokazuju i dve naslovne strane

dananjih novina koje se ne bave kampanjom i izborima, nego onim to e biti

posle izbora. Blic najavljuje da e posle pobede, Vui biti premijer ve 1. maja, a

Kurir da e Dragan ilas, posle poraza, napraviti novu stranku. Za ove medije,

rezultat izbora se ve zna, samo da se odradi ta kampanja i glasanje.

Socijalisti su u stanju ukoenosti primili vest da se mora na izbore. Jedna od ovih

novina, Kurir, ve je obelodanila tajni plan da posle izbora iste stranke, SNS i SPS,

naprave vladu, dodue sa Vuiem kao premijerom. Tako se pokazuje jo jedan

besmislen pokuaj opravdanja ovih izbora. Vui nije hteo da bude premijer, ali e

sve ostalo biti isto.

Ista e biti i politika vlade. elei da amortizuje kritike da je odustao od reformi,

Vui je najavio da e Zakon o radu biti doneen, kao i ostali zakoni u proceduri. I u

stvari, Vui ovde ne obmanjuje: on stvarno planira da donese te zakone, ali bez

ambicioznog kvazi-nezavisnog eksperta u vladi kakav je bio Radulovi. Sve dakle,

treba da ostane isto. Samo uz minimalne promene.

Opozicija izlazi na izbore omaijana Vuievim rejtingom, kojim su omaijani i

socijalisti. Skoro da je oigledno da bi mogli da dobiju puno glasova igrajui na

socijalnu kartu i levu politiku, ali oni procenjuju da je pametnije da se zadre na

sadanjem rejtingu, moda se Vui naljuti, pa ih ne uzme u koaliciju.

Slino razmilja i ostala demokratska opozicija. Moda bi izvesni rezultat izbora

SNS na vlasti mogao bitri spreen, ali zato bi se trebalo udruiti, poto je glavni

problem opozicije, osim nedostatka jasne politike, rascepkanost. Ni od toga nee

biti nita, opet da se Vui ne naljuti. To to e SNS moda moi da vlada sama, pa

e postati nevano ljutio li se ili se nije ljutio Vui, nae stranke ne zabrinjava. Ko

bi jo gledao toliko daleko.

Oigledno nezadovoljstvo ministra Radulovia tretmanom njegovih zakona i

reformi u uskoro bivoj vladi, nije izazvalo nikoga da se solidarie sa njim i

eventualno iskoristi njegovu popularnost u delu javnog mnjenja. LDP-u je vanije

ta misli Vui, a Nova stranka bi radije uvala istotu. Ni ovim strankama nije ba

najvaniji uspeh, vanije su meusobne razmirice.

DS, ili ono to je preostalo od njega, izai e na izbore kao opozicija, ali sa tekim

bagaom sa prolih izbora, koji se nisu potrudili da skinu sa sebe. Oni i dalje misle

da nigde nisu greili, da nemaju ta da menjaju i da e ta strategija kad-tad dovesti

do rezultata.

Svi jedva ekaju da ova kampanja proe. I ovi to su ve bezecovali vlast, i

hipnotisani ostali, koji misle da e i bez znaajnijeg osmiljavanja ovih izbora, sve

bilo kome doneti neku korist.

Ako je metoda za predvianje politikih dogaaja koju sam predloio pre nekog

vremena iole dobra, jedino to se sada moe predvideti je slaba izlaznost na ove

izbore.

Smisao je vrsta energije, ako neemu upadljivo fali smisao, to nee privui nikoga.

Vladimir Milutinovi: Dobrodoli u izborni matriks

29.01.2014.

Sa poetkom izborne kampanje, izmiljena stvarnost u kojoj i inae ivimo, podignuta je na vii stepen. Sve je sjajnije, fantastinije i pojaano. Od nedavno znamo i kako na matriks izgleda:

To je neki grad na vodi, koji nikakve veze nema sa Beogradom, osim u pogledu politike koja se u njemu odvija.

I u njemu je glavna linost prvi potpredsednik vlade, premijer, gradonaelnik i predsednik svih optina. Sredstva PR saoptavanja, u matriksu poznata kao mediji, prvog potredsednika i premijera vole da nazivaju neoekivana sila koja se iznenada pojavljuje i reava sve. On je istovremeno i vlast i borac protiv korupcije i kriminala, zatitnik radnika i poslodavaca, reformator, puta voda, apta spojenih prstiju i mnogo drugih stvari. Mediji su dobili zadatak da budueg premijera u izbornoj kampanji prikazuju u pozi pobede:

Budui da pobednika ve (moramo) da znamo, sigurnim korakom i bez neizvesnosti kreemo se ka izborima. Oni koji se prvom potpredsedniku suprotstavljaju i dovode u pitanje njegov imid reformatora, prikazani su kao zamlate koji ne znaju ta priaju:

A oni koji su na uzici kao kriminalci:

Opozicija gradonaelniku su bivi vlasnici matriksa, poznati po tvrdnji da ni u emu nisu greili, a da su sa vlasti u matriksu skinuti grekom. Da su i oni deo matriksa vidi se najvie po tome to su protiv pokreta otpora poznatog i kao pokret belih listia o kojima i dalje misle da su, izaberite: 1) besmisleni pokret 2) infantilni 3) morbidni. Otpor matriksu je besmislen poto je matriks celina, there is no alternative in matrix.

Mediji u matriksu, zahvaljujui napretku tehniologije ne izvetavaju o dogaajima od prethodnog dana ili onim koji se trenutno deavaju, ve o onome to e se tek dogoditi za mesec i po dana.

Tako su konzumenti PR sadraja izvetavani o budunosti i obaveteni o tome kako treba da se ponaaju. Ali, budui da smo tek na samom poetku kampanje, sva je prilika da e ovog puta metode manipulacije biti znatno unapreene u odnosu na prole izbore.

Kao i drugi matriksi i ovaj se sastoji od elektrinih impulsa, impulsa od kojih se sastoje imaginarne medijske slike, koje su se ranije nalazile u impulsima koji su nosili mejlove iz PR agencija prema medijima.

I ako to treba, o ovim mejlovima NIKO, niko, niko, NIKO, niko , niko, niko, niko, niko, niko, niko, niko NIKo, ne govori.

Matriks je carstvo kauzaliteta: U njemu sve mora da se dogodi. Reforme su neminovne, a rezultati izbora se unapred znaju.

Jo jedno predvianje o Raduloviu

Rubrika: 30 2014. Tagovi: ds, nova stranka, predvianje, sasa radulovic

Prolo predvianje ministar Radulovi i SNS nee ii na izbore u istoj koloni. izgleda da je potpuno potvreno meusobnim optubama funkcionera SNS i biveg ministra privrede da su koniari reformi.

Sada moemo proveriti jo neto: Radulovi nee biti na listi ni bilo koje druge partije, niti u

koaliciji sa nekom drugom partijom.

E, sad. Delom, ovo i nije predvianje ako se paljivo proita tekst koji je Saa Radulovi jue objavio u Nedeljnik-u, gde se kae:

Nama je dosta. Na ovim izborima e svi oni koji shvataju da moramo ovim drugim, teim putem, imati

za koga da glasaju.

to znai da e opcija koju e Radulovi predvoditi izai na izbore. Meutim, zato ne u nekoj koaliciji?

Inae, Saa Radulovi je u istom tekstu pokazao kao isti neoliberal. I u tom grmu se krije odgovor na nae pitanje. Naime, iz uverenosti da su neoliberalna reenja dobra proizilazi jako uverenje o vlastitom ideolokom legitimitetu. Ono je toliko jako da mu u stvari nije vano sa kim se ostvaruje, jer oekuje da e se ovaj povinovati. Zbog toga je Radulovi i mogao da ue u vladu SNS bez dvoumljenja. Meutim, mana ovog stava je u tome to je, kao to i sam priznaje nepopularan. Njemu je zbog toga potreban neko ko ima demokratski legitimitet.

Problem je u tome to onaj ko ima demokratski legitimitet ne eli da se povinuje onome ko ima samoproglaeni ideoloki legitimitet. To znai da je razlog zbog koga e grupa graana Saa Radulovi ii samostalno na izbore jednostavan: arogancija. Ali to ne mora nuno biti loe. Tako e se na neki nain izmeriti podrka ekplicitnom neoliberalnom programu.

Iz slinih razloga nee biti formirana ni koalicija DS Nova stranka, o kojoj se pria. DS je nominalno socijaldemokratska stranka, a Nova stranka ima neoliberalni program. Zbog toga e relacije izmeu njih biti iste kao u sluaju Radulovia. Iako ova koalicija deluje kao dobra ideja, jer ukrupnjava blok koji se suprotstavlja SNS, ona se, po svoj prilici, nee realizovati, zbog ideolokih razlika, i zbog specifinosti neoliberalizma kao jedne od ideologija u igri.

Dakle, iste neoliberalne stranke: LDP, Nova Stranka, grupa graana Saa Radulovi, pa i URS, ii e nezavisno jedni od drugih na izbore i svi zajedno, nezavisno od DS.

A to je ipak 30. januara 2014. predvianje.

Vladimir Milutinovi: Izborna prognoza

01.02.2014.

Kako se meni ini, izborni rezultati republikih izbora e biti ovakvi:

To je dosta konzervativna procena, poto se ovi rezultati umnogome poklapaju sa rezultatima izbora na Vodovcu.

Malo objanjenje. Dakle, SNS sa svim ostalim strankama koje idu sa njim oko 40%, moglo bi biti manje. ali toliko.

SPS bi mogao mnogo vie, ali oni nemaju ni kadrova ni volje za levlju politiku.

DS oko 12%, odnosno to bi trebalo da bude zbir svih frakcija DS koje e izai na izbore.

DSS, kao i uvek, 7%.

LDP po mom miljenju ne moe dobro proi. To je verovatno rezultat stava da je politika LDP pogrena i da je zaokret ka SNS nepotreban, ali se prosta energija, iako usmerena u pogrenom smeru LDP ne moe porei. Ipak, ovoliko.

Mislim da URS, vie ne moe gore, a Nova stranka je jo premlada za cenzus. Grupa koju e formirati bivi ministar privrede Saa Radulovi, takoe nee prei cenzus, iako bi bilo dobro da privue dosta panje, poto bi tako izbori dobili neki smisao.

Nevaeih, odnosno, belih listia e biti puno. Politika ponuda je toliko besmislena, da jednostavno izaziva tu reakciju, kao i malu izlaznost na ovim

izborima.

Sve ostale stranke, stranke manjina itd, dobie manje od 5%.

Eto, to je to, prvenstveno da bi bilo zanimljivije. Niko, naravno ne zna kakvi e biti rezultati, i jedina svrha ovakve prognoze je provera metode procenjivanja i

intuicija.

Ova prognoza je i izraz injenice da ovi izbori, kako sada izgleda, nee biti u znaajnijem stepenu osmiljeni. Polazim od toga da u stvarnosti postoje dva sloja: jedan kauzalni, koji je uz ispravnu metodu i dovoljno znanje, predvidiv i sloj smisla koji je rezulatat slobode i zato je nepredvidiv.

Na sloj smisla je dosta tanak, pa je ova prognoza i izraz te okolnosti.

Dakle, ako je ova prognoza tana, izlazite na izbore kao kandidati, a ne odgovaraju vam rezultati, bacite se na osmiljavanje. Osmiljavanje menja sve.

PR strategija SNS sledee izbore

1. Mi smo za ekonomske reforme. Smatramo da je glavna smetnja reformama

ministar Radulovi.

2. Mi smo za Evropske integracije. Upravo smo oborili vladu koja je jue poela

pregovore.

3. Mi smo za to da uvek moe bolje. Rekonstrukcija vlade e biti na svakih 6

meseci. Na svakih tri meseca.

4. Mi smo za koaliciju sa LDP, URS ili ak i DS, Tadievim DS. Imamo dovoljno

da vladamo sami. Sorry.

5. M smo protiv tajkuna. Smatramo da je neoliberalizam najzdraviji sistem.

6. Mi smo za izgradnju institucija. Institucije su prespore, moramo imati naeg

premijera.

7. Mi nikad ne vrimo pritiske na medije. Oni sve rade i bez pritiska.

8. Mi smo za demokratiju. Opozicija je neto najnemoralnije to postoji.

9. Mi smo zadovoljni zbog podrke iz Druge Srbije. Ako ta podrka izostane,

dovoljna je i Prva.

10. Mi smo sve to ste vi eleli da budemo. Nije naa krivica to se narod ne

slae meu sobom.

PR strategija DS za sledee izbore (ako pobedi ilas)

1. Drimo se stare prie:

Naprednjaci su pokazali da su u stvari i dalje radikali.

2. Dodamo malo nacionalizma:

Da budemo poteni pa da kaemo da se ova vlada odrekla Kosova.

3. Masivno negiramo realnost:

Ja sam za slobodne, oni su za kontrolisane medije. (D. ilas)

4. Glumimo da nismo neoliberali:

Ja podravam da drava intervenie u privredi u strogo jasnim pravilima,

oni veruju da e trite samo sve da rei.

5. Ne interesuje nas prolost:

Potpuno nas vie ne interesuje ta pria o prolosti (B. Stefanovi)

6. Ljutimo se zbog ilasa:

Demokraska stranka ostaje snana opozicija ovoj nesposobnoj vlasti i uz

napade i kritiku vlasti uvek emo iznositi nae konkretne predloge.

7. Mi imamo kadrove, a naprednjaci nemaju:

Naprednjaci, izlazei iz optinskih i gradskih vlasti, samo potvruju svoju lou kadrovsku strukturu.

8. Mi smo pristojni, oni nisu: Ali nismo verodostojni, pa jo uvek igramo na staru slavu.

9. Kad bi se svuda radilo kao u Beogradu: Nema tu nikakve politike, samo mostovi, vrtii...

10. Tabloidizacija je neto strano: Jo stranije je to to su to sve bive nae novine.

PR strategija DS za sledee izbore (ako pobedi Tadi)

1. Drimo se stare prie:

Ako se ili kada se vratim u dnevnu politiku, stalno u Vuia podseati na

opasnost njegovih rei iz prolosti.

2. Ali imamo i novu:

Koalicija mogua pod odreenim okolnostima.

3. Masivno negiramo realnost:

Ponosan sam na sve to sam uradio, osim nekih personalnih reenja.

4. Neemo vie da koketiramo sa nacionalizmom:

Jeremi je bio greka.

5. Glumimo da nismo:

Nije bitno ta smo, vano je da nismo nita. Stara slava e valjda da odradi

svoje.

6. Ne interesuje nas prolost:

Potpuno nas vie ne interesuje ta pria o prolosti to je OK.

7. Ne ljutimo se zbog ilasa:

Ko ga ia...

8. Mi imamo kadrove:

I rado emo pomoi...

9. Tabloidizacija je neto strano:

Ba strano...

10. Beli listii su krivi za sve:

Nadamo se da su to svi shvatili.

Slogani

01.02.2104.

SNS Zato to smo mi smislili ove besmislene izbore!

SPS Zato to znamo ko nee biti premijer!

DS Zato to beli listii nisu u pravu!

DF Zato to je Srbija naa kua!

DSS Zaboravili smo zato!

LDP Zato to vreme ne moe da eka!

URS Zato, zato moe ponovo?

BRAKUS Eh, zato, zato to je svejedno!

(najbolji spot u predizbornoj kampanji je ve odraen)

Vladimir Milutinovi: DS i beli listii

02.02.2104.

Ovih dana se odvija masovna akcija adopcije belih listia. Svi su uvereni da njih

vie na novim izborima nee biti, to se potkrepljuje tvrdnjom da su se vodei

zagovornici belih listia sa prolih izbora ve opredelili za neke stranke, mahom za

DS ili Novu stranku, koje e ionako moda biti u koaliciji. Nekako ispada da je DS

iznebuha postala ideal belih listia, napravivi tako obrt za 180 stepeni, poto je na

prolim izborima ona bila neto kao anti-ideal belih listia, koji su i nastali mahom

od njenih bivih glasaa.

Pa kako je to mogue? ta se to znaajno u prirodi DS promenilo u ovih nekoliko

dana da bi se ovaj obrt mogao opravdati? Pa, bogami, ja ne vidim ta bi to moglo

biti. ak mi se ini da je obrnuto, da je strategija DS za ove izbore upravo ista ona

koja je vaila i na prolim: mi se borimo protiv diktature i povratka devedesetih,

samo to smo se 2012. borili protiv najave povratka devedesetih, a sada protiv

samog povratka. Mislim da ova strategija ide direktno protiv smisla belih listia,

pa u to sad obrazloiti.

Logika belih listia bi mogla da se opie ovako: 1) demokrate (a i ostali) iz 2012. ne

zasluuju da im se da glas, i 2) odsad e se glas dobijati samo ako se zaslui neim

pozitivnim, odnosno ako se proe neki pozitivan krieterijum, koji istovremeno

predstavlja i neku bazinu korist za graane. Na primer, vi nama slobodne medije

mi vama glas, ili vi nama transparentnost vaih poslova mi vama glas.

Sadanja strategija DS: mi vama da nas oni vraaju u devedesete vi nama glas,

ide daleko ispod ove logike i po mom sudu nee naii na odobravanje belih

listia (hajde da glumimo da je to organizovana grupa). Da su hteli da posluaju

glas belih listia, demokrate, ili bilo ko drugi, usvojili bi ovu novu logiku, ali to bi

uspostavilo neke kriterijume u politici, pa bi onda bio kraj samovolji, ali nai se

politiari tom kraju jo ne nadaju. Oni jo uvek misle da sve moe po starom.

I pored svih manipulacija i praznine zvanine politike PPV-a, on ne moe biti jedini

krivac za sadanje stanje. Jer, on i njegovi su u poslednjih godinu i po dana vie

puta pokazivali da bi voleli da budu prihvaeni kao neko ko ne kri osnovne

politike norme. To to se te norme nisu etablirale zavisilo je i od volje onih drugih

da se odreknu samovolje (kontrole nad medijma, netrasparentnosti, manipulacija

itd). Da li su se odrekli? Pa ba i nisu, odnosno, ja ne vidim gde jesu.

Zbog svega toga, sumnjam da e usvajanje belih listia, ili barem dela belih listia,

od strane DS ili neke druge grupacije ii glatko. ini mi se da e beli listii i na ovim

izborima glasti slino kao i na prolim. Ili, jo bolje, zato da ne ostavimo kao malu

tajnu kakva je naa strategija na ovim izborima? Moda i damo nekima glas, ali

moraju i oni da daju neto.

Mi volimo izbore, inae ne bi bili listii, ali volimo i da ne dajemo blanko glas.

Nismo po tome beli.

Novi Neboja Milenkovi: Ako ve nemate za koga

glasajte ponovo za ia Gliu!

03.02.2104.

- delimini update jednog starog teksta -

Ukoliko ve nemate za koga onda je najbolje da glasate za ia Gliu, Teofila, Robin Huda, Svetog Savu, Zorana inia, Bebu Popovia, svoju devojku/deka, mua/enu, ili moda za samoga sebe! Kakogod izbori su ionako slobodni i demokratski.

Ideja belih (precrtanih) glasakih listia poslednjih godina ona je politika opcija kojoj svakako stremi najvei broj graana/graanki. Zato to nema nikog ko se nee sloiti da aktuelna politika oligarhija ne predstavlja/zastupa vie nikog i nita osim samu sebe te da, kao takva, ne zasluuje poverenje graana. Ono to se, meutim, objektivno namee kao potencijalni problem jeste to da se ne mali broj graana naklonjenih ideji belog glasanja opet pita: ta dobijamo belim/precrtanim glasanjem? Zar nee svakako neko pobediti? Da li moda treba da zapuimo nos i glasamo za (neko) manje zlo?

I dok se graani mue s vlastitim oseanjem drutvene odgovornosti politika oligarhija koja je obesmislila sve u dananjoj Srbiji (politiku posebno) termin odgovornost jednostavno nema u svom reniku. Umesto da pokuaju da nas ubede kako (jo jednom?!) zasluuju nae (izgubljeno) poverenje politiari nas i dalje vreaju na nivou elementarne inteligencije to pokazuje koliko im je uopte stalo do onoga to, kao birai kojima bi trebali da polau raune, imamo da im poruimo.

ta je tu, zapravo, posredi i otkud to da srpski politiari, koji su poslovino imuni na svaku kritiku, toliko ostraeno i politiki nezrelo kidiu na graansko i

demokratsko pravo da ne budemo zadovoljni aktuelnom politikom ponudom, to jest: njima!? Ovo se posebno odnosi na takozvane demokratske snage.

Zato su beli/precrtani listii toliko opasni, i po koga?

Za mene, sama injenica da su oni koji su ne jednom izigrali nae poverenje toliko uznemireni ovom idejom, najbolji je argument u prilog precrtanom glasanju.

Aktuelni izbori, na kojima zapravo i nema ta da se bira, nova su uvreda za sve drutveno svesne graane Srbije. Smisao politike jeste da kreira i nudi ideje, nadu, poverenje Sve ove kategorije iz srpske politike ve su davno prognane.

Zato graani ne bi trebali da pristaju na statiranje u izbornim kampanjama zasnovanim na fabrikovanju afera bez razreenja, hapenjima bez sudskih epiloga, priama o menjm zlu, obeanjima da se vie nee krasti ili da e izvriti departizacija u drutvu u kom vie ne moete da budete ni portir u javnom preduzeu ako iza vas ne stoji neka (bilo koja) politika stranka. Ovakva obeanja ne moe da daje vlast koja je pomenuto stanje kreira pri tom kad kaem vlast jednako mislim na aktuelnu koliko i onu pre nje.

Drutvo koje je dozvolilo da mu ljudska i graanska prava propisuje i(li) suspenduje nekoliko stotina bilmeza i bilmeskinja koji i dalje odreuju ko, kako i zato moe da eta ulicama naih gradova drutvo je koje je osueno na institucionalno i politiko tumaranje. Izlaz iz tog mraka ne mogu da nude oni koji su nas u isti (bilo svojim injenjem ili neinjenjem) uveli ve iskljuivo novi ljudi. Poto tih novih ljudi jo uvek nema onda je najbolje glasati za onoga za koga znamo da nam nee naneti nikakvu tetu. Dakle: za ia Gliu!

Mislim da u onom delu sveta koji pretenduje da se smatra ureenim i demokratskim ne postoji zemlja na ijoj se politikoj sceni ve dve i po decenije nije pojavilo nijedno novo lice! Zemlja u kojoj su predsednici stranaka njihovi

vlasnici! Zemlja u kojoj se meupartijski izbori redovno svode na izbor izmeu jednog kandidata

Belo (precrtano) glasanje s tim to bi ga ovaj put zbog klime u kojoj se izbori odvijaju moda bilo uputnije preimenovati u braon stoga predstavlja nastavak graanske akcije oduzimanja politikog legitimiteta onima koji taj legitimitet odavno ne zasluuju.

Braon (precrtano) glasanje poslednji je preostali nain kojim nevidljivi ljudi Srbije, ijim se ivotima apsolutno niko ne bavi, ijih interesa u izbornim kampanjama

nema upuuju nedvosmislenu poruku politikim kvazielitama koje su, bavei se feudalnom podelom politikog plena, zaboravile emu i kome izbori uopte slue.

Prazni i beli/precrtani listii nisu isto

Za razliku od izbornog bojkota, odnosno neizlaenja na glasanje ili ubacivanja praznih (neprecrtanih) listia belo/precrtano/braon glasanje jeste glasanje sa stavom. Takoe, graanima treba skrenuti panju da prazni (neprecrtani) listii ostavljaju mogunost izbornih mahinacija stranakim kontrolorima da zaokruivanjem svoje opcije iste pretvore u tzv. aktivne (partijske) listie.

Precrtan listi izraz je nedvosmislene graanske demonstracije nezadovoljstva aktuelnom ponudom. Shodno trenutnim procenama koje stranaki tabovi i njima naklonjeni mediji veto preutkuju, 5% do 10% precrtanih listia pokazali bi u kojoj meri je aktuelna politika scena trula.

Do sada smo uvek glasali za manje zlo: prvo je to manje zlo bio Kotunica, pa Boris Tadi, danas nas ubeuju kako su to Vui ili Dai moete li da pretpostavite ko e biti sledei? Na kraju, ovo nije agitacija za precrtano glasanje ve poziv na razmiljanje da li na aktuelnoj politikoj sceni postoji organizacija koja zastupa vae ivotne interese? Neko ko vas uopte primeuje?

Zato, ako ve nemate za koga onda najbolje glasajte za ia Gliu!

Stefan Aleksi: Ucena na lep(i) nain

03.02.2014.

Kampanja u koju je Aleksandar Vui gurnuo svoje nevoljne politike oponente je sigurno najbizarnija koju smo gledali. Spaavanje deaka sa zavejanog puta nesumnjivo pokazuje do koje mere je izofrena. A poprilino oigledna cenzura interneta i gegova i mema na raun blizardman-a, novog Marvelovog junaka, pokazuje da je ona i temeljno nedemokratska.

Smatram da razlog raspisivanja izbora nije bio samo potraga za premijerskom

stolicom, ve je neto drugo bilo presudno. SNS trai nain da obezbedi etiri godine mirne i neupitne vladavine i, bojim se, nekontrolisanog pira nad graanima i neistomiljenicima. Tako bi obezbedili etiri godine slobode od bilo kakve odgovornosti ali bi nekontrolisanim zapoljavanjem obezbedili i jaku stranaku

strukturu pred one naredne izbore. U svakom sluaju rezultati se sa velikom sigurnou mogu predvideti: naprednjaci e uzeti ubedljivo najvie glasova, Vui e biti premijer, jedino pitanje koje ostaje otvoreno je da li e osvojiti apsolutnu veinu ili e im trebati neki minorni partner.

Za to vreme opozicija igra pravi ruski rulet sa pet metaka u burencetu. Gotovo svi

politiki igrai se preporuuju za koaliciju sa SNS-om, ali cena ove taktike je velika. Iz pozicije jedne ovakve udavae, perspektiva stoji ovako: na prvom mestu, potrebno je da naprednjaci ipak ne osvoje apsolutnu veinu, na drugom, potrebno je na postizbornoj pijaci ponuditi najmanju cenu svoje podrke, po mogustvu gotovo nikakvu, pa i tada e biti mesta za samo jednog partnera kojem e biti udeljeno neko minorno mesto, na primer mesto ministra obrazovanja, ovde je to ionako

deveta rupa na svirali.1[1] I sve to po cenu dugorone politike budunosti. Demokratska stranka je jedini izuzetak u opoziciji. Donekle ohrabruje to to u ovoj partiji svoj politiki identitet reinventuju kao jukstapozicioniran trenutno najjaoj partiji, ali ne smemo zaboraviti da su takve strategije nuno manjkave jer nemaju pozitivnu politiku komponentu. Dakle, DS pokazuje odlunost, samo jo da imaju neki alternativni politiki projekat u ime kojeg bi bili odluni.

Postoji i trea mogunost: beli listii koji su briljirali na prolim izborima i koji su, po mom miljenju, jedan od najzanimljivijih fenomena posle 2000. godine. Na kraju krajeva, oni su bili tas na delikatnoj vagi koji je kljuno doprineo padu biveg predsednika i njegove popara-politike, to je otvorilo sva ona nezgodna pitanja koja je DS iz tog vremena izbegavala: nain na koji emo obaviti pridruivanje EU, kako emo staviti taku na Kosovo, da li liberalizovati trita i na koga e biti svaljen teret dvadesetpetogodinje krize, koje su i kakve ekonomske perspektive drutva. Logino je da se i pred ove izbore postavi pitanje da li je ponavljanje akcije belih listia svrsishodno ili ne?

Beli listii su pre dve godine na svojoj strani imali nekoliko argumenata: trebalo je opaliti amar potpuno neodgovornoj Demokratskoj stranci; trebalo je odbaciti ucenu manjim zlom; pokazati nezadovoljstvo manjkom istinskog i autentinog izbora i ispraznou izbornog procesa; i, na kraju, postojao je i sasvim razumljivi prezir prema potpuno otuenoj politikoj eliti.

Pitanje je koliko bi neki eventualni amar bio efikasan na sledeim izborima. tavie, pitanje je i kome ga treba uputiti i kome bi bio upuen, ako se akcija ponovi? Naprednjacima odgovaraju i mala izlaznost i nevaei listii. Oni, poto

1[1] A nema razloga da verujemo da e ita drugaije biti i u budue.

nisu mnogo uveali apsolutni broj svojih glasaa, zapravo eksploatiu otkazivanje podrke svojem najveem rivalu. Nisam siguran da Demokratskoj stranci ima svrhe ponovo lupati amare: em nije na vlasti, em je pokazala da je ni ono amaranje od pre dve godine nije dozvalo pameti. Osnov njihove kampanje e ponovo biti glasanje za manje zlo, jer ako oni i uspeju da namaknu neto vie glasova no to im pripada po istraivanjima javnog mnjenja, to je samo zato to su nekoga ubedili da su oni manje zlo u odnosu na SNS. A da li su, ostavljam graanima da procene.

Pa ak i prezir prema politikoj eliti danas mi se ne ini kao previe jak argument. Kako uopte govoriti o preziru prema politikim elitama u situaciji u kojoj jedan politiar ima bezrezervnu podrku tolikog procenta graana. Vui, moglo bi se rei paradoksalno, jae na tom preziru, pa u tom svetlu treba tumaiti i njegovu neposrednost koja maskira autoritarizam i decizionizam koji maskira samovolju.

Problem autentine politike ponude, meutim, ostaje. Partije pokazuju da su spremne da rtvuju svoje svetonazore samo zarad minimalne nade da e se ogrebati za mrvice koje ostanu nakon formiranja budue vlade. Dokazuju one time da stranke u Srbiji svetonazore zapravo i nemaju, a da programi postoje samo zato to se prilikom formiranja stranke mora podneti i neka vrljotina pod datim nazivom. Kao to sam naveo gore, Demokrate svoju strategiju grade nakaradno. Zapravo, one svoju strategiju grade previe podseajui na naprednjake, stavljajui akcenat na personalizaciju i bez ideje da bi trebalo da ponude alternatvni politiki projekat. Naravno ne primeujui da je svako svoenje politikih pitanja na personalna unapred promaena strategija.

Sve ovo, meutim, validno je samo ako izbori 16. marta nisu referendum o putu u radikalno autoritarnu politiku praksu i ako oekivana pobeda naprednjaka ne bi bila uvod upravo u takav jedan scenario. Zapravo, zapitajmo se: kako smo ponovo

dospeli u uh-eh situaciju?

Stefan Aleksi: Opasnosti dvopartijskog sistema u zemlji uda

06.02.2014.

Postoji nekoliko moguih odgovora na pitanje zbog ega je dolo do cepanja Demokratske stranke, jedan verovatniji i drugi, malo blii teoriji zavere, ali ipak ne radikalno manje verovatan.

Osnivanje novog DS-a i kalkulacija o eventualnim partnerstvom sa SNS-om u

buduuj vladi e dalje sniziti cenu lanstva u sledeoj vladi, neto to neoekivano ide na ruku naprednjacima, ali to nee biti jedini efekat. Moram priznati da imam utisak da Boris Tadi rauna na, moda mali, ali za prelazak cenzusa dovoljan broj glasaa koji ne ele svoje poverenje da poklone Draganu ilasu i njegovoj viziji Demokratske stranke. Kad bolje razmislim, bivi predsednik rauna na glasae koji bi moda i glasali za Aleksandra Vuia, ali iz nekog razloga, pretpostavljam estetskog, ne mogu to da prelome, dakle na one koji se potajno dive koliini moi u rukama budueg premijera. udna taktika, moram priznati, ali ako omogui probijanje cenzusa, nee biti sumnje da li je i efikasna. Ili, recimo to na ovaj nain i bez mnogo uvijanja: smatram da Tadi rauna na oportunistiko lanstvo DS-a kojem nudi savez sa naprednjacima kada se izbori zavre, ono lanstvo koje bi da bude u borbenim redovima Voe, ko god on bio, ali koje je gadljivo na eksplicitno povezivanje sa bivim radikalom, valjda da bi mogli da se dre tako dragog ali svakako previe laskavog epiteta spasioca Srbije od kandi diktatora. (Paradoksalno, Vuievo naslee smeta vie opoziciji no njemu lino)

Ne smemo iskljuiti, meutim, jo jednu mogunost, onu koja podsea na opozicionu zaveru: kada bude formirana budua vlada, bie potreban samo jedan saveznik, a potencijalnih kandidata je mnogo. U sluaju da taj saveznik ne bude Tadi, ve, na primer, LDP, ne smemo iskljuiti mogunost saveza novog i starog DS-a. I ne smemo, naravno, iskljuiti ni mogunost da je cepanje stranke izvedeno sa manje ili vie implicitnom motivacijom da proiri opozicionu ponudu i time zgrne vei broj glasova i mandata ukupno. Reju, cepanje je moda izvedeno sa namerom da omogui glasaima koji glasaju protiv SNS-a, a koji su gadljivi na nekog od ova dva efa (ilasa i Tadia), da imaju kome da poklone glas.

Koja god od ove dve varijante, jedna stvar je sigurna: polarizacija politikih snaga vodi nas korak dalje, ako ne i direktno u, dvopartijski sistem. Dvopartijski sistem,

iako izgleda dobro, a izgleda dobro samo zato to je prost kao pasulj, ipak ima inherentnih problema. Postoji, naime, opasnost od toga da na kraju dobijemo dve

partije koje e imati jednu te istu real-politiku, samo obuenu drugom oblandom. Liberalizacija trita, favorizovanje krupnog kapitala, dentrifikacije na sve strane, privatizacije javnih servisa, prodaje monopola i tako dalje, samo u jednom sluaju obuene u dosadno konzervativno odelo, u drugom u havajsku koulju. Dvopartijski sistem, po mom miljenju, i jeste uzrokom trenutne dugotrajne parlametrane krize u SAD i Velikoj Britaniji, gde graani nemaju ponuene autentine politike opcije i alternatve, ve mogunost da glasaju za dve varijante jednog te istog politikog projekta. U Velikoj Britaniji, Margaret Taer se hvalila

govorei da je ovaj navoeni projektil u srce demokratije, njen najvei uspeh,2[1] pa je Britancima poslednjih decenija bilo poprilino svejedno da li im je premijer torijevac ili vigovac. U SAD je jo tee razabrati razliku izmeu republikanaca i demokrata, jer je i tamo ona prvenstveno estetska: republikanci pucaju po

ranevima, demokrate priaju o ivotnoj sredini, razlike se tu zavravaju.3[2] Mnogobrojna urbana elita bi i glasala za neku treu opciju ukoliko bi postojala, ali nje nema. Evropski politiki prostor (onaj kontinentalni) bio je obeleen multipolarnou:4[3] razne leve partije, razne desne, konzervativne, liberalne, one izmeu, iznad, ispod, doprinele su da drutvima kontinentalne Evrope budu ponuene zaista razliite politike opcije, injenicu da ni jedna ne moe da nosi dugotrajnu prevagu, kao i autentian princip smenjivosti politikih projekata5[4] i autentinog izbora.

U lokalnom smislu, a u Srbiji je uvek lue nego u ostatku sveta, postoji opasnost da ova dva bloka izgube bilo kakav politiki smisao, ukoliko svoje politike identitete izgrade samo kao suprotstavljene svojem protivniku.6[5] Na mala vrata, vidi se to i

u ovoj kampanji: ak i u vreme Miloevia, postojao je neki dep u koji se sakrije pozitivna komponenta kampanje. U ovoj kampanji, koja izgleda kao da je putena iz ludnice, nema je ni od korova.

2[1] Ona je tvrdila da je njen najvei uspeh to to je laburiste naterala da promene miljenje. Drugim reima da prihvate konzervativnu politiku koju je ona propagirala. Dakle da se politika razlika izmeu jednih i drugih minimalizuje.

3[2] Razmislite: Obamina administracija se povukla iz Iraka, ali je pojaala drone-war diljem zemaljske kugle, a paralelno sa tunjavim uvoenjem Obamacare-a, pomo za siromane je manja nego za vreme prethodne administracije.

4[3] Dodue onda kad nije bio obeleen autoritarnou ili jednopartijskim sistemom. To se zaista mora priznati.

5[4] Jer elite se ne menjaju da bi se menjali ljudi, ve politiki projekti iji su oni delatnici. Bez politikih projekata, ti delatnici postaju besmisleni i prinueni da politiko angaovanje svedu na politiarenje, namicanje glasova, kalkulanstvo i kupovinu izbornih pobeda deljenjem poslova u administraciji. Podsea na Srbiju?

6[5] U SAD-u ovo je veoma vidljivo: republikanci se bore protiv Obame rasturajui sve to im se nae na putu, samo da bi se razraunali sa predsednikom koji, usput, ne moe ni da se kandiduje na sledeim izborima. Toliko su se fiksirali na jedan neracionalan cilj, da su potpuno izgubili kontakt sa realnou, ukoliko su ga ikad imali

Vladimir Milutinovi: Radulovi, Vui i

neoliberalizam

07.02.2014.

Kada se prelazak iz socijalizma u kapitalizam predstavljao kao boljitak, a ne kao

neminovnost pred bankrotom, argument u prilog kapitalizma je bila efikasnost.

Naime, socijalizam i kapitalizam koriste razliite sisteme odluivanja: socijalizam je

sistem u kojem se odluuje slaganjem (otuda njegova neefikasnost) dok u

kapitalizmu odluuje jedan ovek. Taj poloaj mu obezbeuje privatno vlasnitvo

koga u socijalizmu nema ili ga nema u tolikoj meri. Sad, kakve to veze ima sa nama

sada i sa predizbornom kampanjom? Evo kakve. Oni koji se danas ale na kult

linosti i vlast jednog oveka trebalo bi da su protiv neoliberalizma, kao

ideologije efikasnosti jednog vlasnika. Drugim reima, kljuna pretpostavka za

Vuiev dananji status je neoliberalizam i nije nikakvo udo da je neoliberalizam

za njega najzdraviji sistem. Vuiev status u realnom sistemu isti je kao status

privatnog vlasnika u nekom preduzeu, istog onog vlasnika koji pokree

privredu, donosi radna mesta i sve nas hrani. Vui nas jo ne hrani, ali nas

zato spasava.

Dobro, to je bio laki deo prie. Tei deo se odnosi na pitanje kako je onda Vui

doao u sukob sa Raduloviem, ako su obojica neoliberali? Odgovor na ovo pitanje

oslanja se na jednu razliku koja postoji u svakoj ideologiji, na razliku izmeu

realnog i idealnog oblika ideologije. U toj podeli, Vui je realni neoliberal, a

Radulovi idealni. Razlika izmeu njih je jednostavna: realni neoliberal prihvata sve

postavke ideologije, ali samo na reima. On je shvatio da je ideologija idealno

opravdanje za neku politiku, ovde za politiku zatite interesa kapitala. Ali, realni

neoliberal zna da se interesi kapitala mogu tititi i bez doslovne primene svega to

idealna ideologija zahteva. Na primer, drava je odlino sredstvo zatite privatnog

kapitala, ona moe da prikupljeni novac daje u privatne ruke, na primer, preko

kredita dravnih banaka, tetnih ugovora sa privatnim licima, davanja monopola,

ekskluzivnih ugovora. Iako se ne potuje u potpunosti, idealna ideologija je uvek

tu: dobro doe i poneka prava privatizacija, a ne samo navedeni mehanizmi

prebacivanja dravnog novca u privatne ruke.

Idealni neoliberal je neto drugaiji, a u bivem ministru privrede imali smo jasan

primer ovog tipa. On doslovce shvata ideologiju: subvencija zaista ne sme da bude,

presipanja javnog novca u privatne ruke takoe. Ali, to ne znai da su privatni

interesi zanemareni. Kao neminovne zahtevaju se promene zakona o radu i drugih

zakona koje poslodavci glasno pozdravljaju. I ne samo to: najavljuju se promene

koje e itavo zdravstvo, kolstvo i privredu privatizovati u skladu sa neoliberalnim

modelom. Tako je umesto javnog novca u skladu sa politikom diskrecijom,

privatni sektor dobio monopol nad javnom sferom i nezaobilaznim potrebama

ljudi, to izlazi na isto. Ipak postoje i razlike: dok je realni neoliberal oportunista

koji vidi da je neoliberalizam trenutno vladajua ideologija i eli da iz nje izvue

maksimum za sebe ali je ne shvata doslovno kao obavezujuu idealni

neoliberal zaista misli da je ideologija dobra i zaista eli da je realizuje.

Ova dva tipa razliito su doekani u javnosti. Budui da na ideologiju gleda samo

kao na sredstvo za vlastitu promociju, realni ideolog poputa na svakom mestu

gde neka grupa to trai i zbog toga je popularan. Nasuprot tome, idealni neoliberal

je rigidan poto zaista veruje u ideologiju, to mu donosi popularnost u manjem

krugu vernika, ali nepopularnost u ugroenim grupama, koje u stvari ine veinu.

Vernici idealnog neoliberalizma na njega gledaju kao na idealnu ideologiju jo

neokrnjenu relanou, jer je jo uvek nigde nije bilo. Oni su sigurni da bi potpuna

realizacija ideologije napravila udo, a odgovor da li je to tako po njima moe dati

samo budunost. Zbog toga na ovu grupu argumenti skoro da ne deluju, poto

priznaju samo sud budunosti.

Prava kvaka ovog odnosa je u ovome: idealni sistem je jednako

problematian koliko i realni. Svejedno je da li ete javni novac davati u privatne

ruke kroz korupciju ili ete javne resurse privatizovati kroz vlasnitvo. Ipak, budui

da su potpuno uvereni da su otkrili konanu istinu, idealni ideolozi ne vide da

ideologija i u idealnoj verziji ima krupne mane i da u stvari i ne bi trebalo da bude

realizovana. Realni ideolozi i ne misle da to realizuju, pa ih zbog toga te mane

previe ne uzbuuju. Oni se bave samo realnom politikom i gledaju svoj interes.

Izmeu njih postoji specifina dijalektika: i pored toga to su obe strane

problematine, one jedna drugoj daju ono to svakoj fali: realisti dobijaju novodno

idealno opravdanje za svoj oportunizam, dok idealisti dobijaju realnu podrku i

mogunost da se nadaju da e neto od svojih ideja realizovati, poto sami to ne

mogu. Ali, te dve grupe se ne vole: idealisti uvek misle da su glavni jer daju

legitimitet, dok realisti misle da su oni glavni jer imaju podrku i mo. Pa ipak, ne

mogu jedni bez drugih: bez navodnog idealizma realnost je gola i prizemna, a bez

realnosti idealizam je prazan i bez pokria.

Bitno je, meutim, da je njihov sukob u okviru iste ideologije: ako ste primetili,

poslodavci podravaju i jedne i druge.

Svaki realni oblik ideologije ima svoj idealni dodatak: svaki Vui ima svoga

Radulovia.

Vladimir Milutinovi: Zato ponovo beli listii?

09.02.2014.

U najkraem, ako bi se sada sloili za stavom da beli listii sa izbora 2012. godine, iako su bili prva prava graanska akcija u Srbiji, sad treba da prihvate logiku apsolutnog zla i glasaju za DS, naa logika bi otprilike bila ova: dobro, pokuali smo da poaljemo neku poruku ne-nacionalistikim strankama, poruku ta je trenutno tema oni nisu uli nita, nisu uradili nita ali ipak, hajde da se vratimo 2 godine unazad i prihvatimo njihovu priu o veem zlu i glasamo slono za njih.

Mislim da ova logika ne pije vodu, ne samo zbog one Heraklitove da se ne moe dva puta ui u istu reku. Ona poiva na tri pretpostavke koje su po mom miljenju sve tri problematine.

Prva je da su se SNS i SPS ponovo pretvorili u apsolutno zlo. Na prolim izborma smo im dali ansu, ali sada treba da prihvatimo da smo pogreili i da oni stvarno jesu apsolutno zlo. Meutim, to nije tako. I pored svega loeg to je radila ova vlada, ona je uradila i neto dobro i nije drastino naruila i inae uspostavljen demokratski nivo. To to nismo napredovali, ne moe se samo njoj staviti na rabo, moda je to uopte na trenutni maksimum. Posebno je tu vaan doprinos opozicije za koju bi danas trebalo da pokajniki glasamo. Skoro da je zabavno analizirati koliko tu za ovu godinu i po nije bilo nikakvih ideja, nikakve refleksije, niega. O tome govori i raspad te koalicije na LDP, koji sada tvrdi da zemlja sledi kurs LDP, do DS koji se pocepao na struje od kojih jedna hoe sa bivim apsolutnim zlom. Da ne pominjem da se ova evolucija desila takoe bez bilo kakvog priznavanja greaka. Naprotiv, oni su uvek bili u pravu. Ako bi danas pristali na ovu logiku, bacili bismo niz rijeku sve ono to je ipak krasilo graanski pokret 2012: principijelnost, kritinost, istrajnost.

Dakle, nismo u situaciji apsolutnog zla. Onda kada ova vlada izgleda najgore, to je samo posledica injenice da je u nedostatku bilo ega pozitivnog na svojoj strani, opozicija sve karte stavila na negativnu kampanju. Meutim, mi jo uvek traimo neto pozitivno.

Da li je opozicija proizvela neto pozitivno u ove skoro dve godine? Upravo je spektakularno koliko nije. Tano je da, ako ostavimo po strani Briselski sporazum, nita vano nije uinila ni vlast, ali za isto vreme ni opozicija nije uinila nita. Oni koji misle da opozicija nije ni mogla da uini nita, samom injenicom da je opozicija, nisu u pravu. Kad ste u opoziciji moete relaksiranije da izvedete nune reforme u svom programu (eto reformi koje su stvarno nune). ta je sadanja opozicija nauila iz poraza iz 2012. godine? Nita. Oni ak sasvim jasno stavljaju do znanja da je sve bilo u redu, osim kadrovskih greaka. I, kako se sada ispostavlja, upravo od svojih kritiara i graana oekuju da priznaju da su pogreili i da se vrate na njihove pozicije.

Trea pretpostavka je da je beli glas prazan, da ne znai nita u proporcionalnom sistemu, da radi samo u korist SNS itd. I pored onolikog truda od pre dve godine, sada i nove stranke, neke nastale i na tom talasu, ne vide u belom glasu bilo kakvu poruku koja bi imala smisao koji nije puko instrumentalni. Onaj ko precrta listi po njima ne govori nita. I tu se opet, jasnije nego na drugim mestima ocrtava priroda nae javnosti i naeg sistema. Beli glas ne govori nita iz prostog razloga to niko ne eli da ga uje. Opet smo na istom mestu kao i pre dve godine: Imate ponudu,

glasajte, ta hoete. Isto lakonsko odbacivanje belog glasa kao besmislenog u TV emisijama, lancima.

Pa nema se tu puno ta prigovoriti. Nije isto priati iz matriksa interesa i novca i biti izvan njega. Ali, kad je ve tako, mislim da na ovim izborima lestvicu treba podii jo vie nego na prolim. Najgore to se moe dogoditi je da nijedna od stranaka opozicije ne proe u parlament i da dobijemo vlast SNS i opoziciju SPS. Iako mnogi misle da bi to bila katastrofa, ja mislim da ne bi. Ta vlast znala bi da vlada uz podrku malog broja biraa, verovatno bi bila oprezna u svemu i vrlo brzo bi opet imali izbore. Makar u redovom terminu u kome bi se odrali da ovih nije bilo. Do tada bi mogli da razmislimo treba li nam opozicija kao manje zlo ili e se neko zaista potruditi da zaslui glasove.

Na prole izbore izalo je 60% biraa, a neto manje od 5% je bilo nevaeih listia. Na ovim mislim da su zasluili da 20% bude zbir belih glasova i protestanata koji nisu hteli da uine ni toliko.

10 razloga koje moete ponuditi ako vas pitaju: Zato niste izali na izbore 16. marta?

Rubrika: 10 2014. Tagovi: 10 razloga za neizlazak na izbore

1) Nisam shvatio zato su izbori uopte raspisani

2) Nisam uo da stranke imaju neke programe (jel imaju?)

3) Nisam uo ta stranke misle o Zakonu o radu, a to me jedino interesuje

4) Ono to sam uo, nije mi se svidelo, ta u

5) Nisam mogao da se odluim izmeu onih koji

smatraju da su deca degenerici i onih koji misle

da su svetinja

6) Nisam imao s kim da idem

7) Kada sam video spot u kome Vui spaava

deaka, nisam mogao vie izbore da shvatim

ozbiljno

8) Zato to je SVEjeDNO (ups, trebalo je da izaem)

9) Svidela mi se izborna tiina

10) Bio je mnogo lep dan

Posle dve godine otkriveno ko su bili beli listii 2012!

Rubrika: 11 2014. Tagovi: beli listii 2014.

Programski direktor CESID-a ore Vukovi podsea da je na prolim parlamentarnim izborima bilo oko etiri odsto nevaeih listia, a proseno ih bude jedan i po do dva i po odsto.

Vukovi razliku u procentima objanjava, ne nuno svesnim revoltom biraa, ve i injenicom da su protekli izbori bili komplikovani, odnosno da su graani zaokruivali od tri do est listia.

Imajui u vidu nivo obrazovanja i pismenosti ljudi u Srbiji, ne udi me da je i zbog toga bilo vie nevaeih listia, rekao je Vukovi, koji dodaje da je nemogue predvideti koliko e graana apstinirati ili koliko e nevaeih listia biti na predstojeim izborima.

LOL

(u proizvodnji humora uestvovali Jelena Trivan, ore Vukovi, Boris Tadi, Tanjug i Vladimir Goati)

Vladimir Milutinovi: Dokaz demokratinosti belih

listia

14.02.2104.

Primetili ste da se naa politika, tanije argumentacija u naoja politici, esto

oslanja na logiku. To je posledica injenice da se svi politiari trude da zatvore

spektar mogunosti tako da jedina opcija ostanu oni sami. Problem je u tome to

je to nedemokratski postupak, poto je definicija demokratije naravno izbor.

A sad na bele listie. Zato su beli listii deo demokratije?

Uveemo najpre neke definicije:

Demokratija je sistem u kome postoji mogunost izbora, dakle D = p v q v... / gde

su p, q, r,... opcije izbora.

Poto su beli listii (BL) jedna od mogunosti izbora, oni su naravno deo

demokratije i sasvim su legalna opcija. Zbog toga niko ne govori da nemate

pravo da glasate belo.

Ono to se osporava su druge stvari. Najpre, odgovornost opcije belih listia.

Navodno, oni koji glasaju za postojee stranke, ak iako im se ne dopadaju,

doprinose demokratiji, dok se BL ponaaju kao da ih nije briga za drutvo i

demokratiju kao njegov pozitivan kvalitet.

To meutim nije tano.

Demokratiju dodatno moemo definisati kao sistem u kome je mogue ne glasati

za odreenu politiku opciju, to za posledicu ima njenu odgovornost, odnosno

nemogunost njene samovolje (uslov za demokratiju 2, koji zapravo sledi iz

definicije poto ako nije mogue ne glasati za neku opciju, to znai da nemate

izbora)

U tom smislu, BL doprinose demokratiji, a obavezno glasanje za jednu od

punuenih opcija (za manje zlo: MZ) ne doprinosi.

Sad emo to i dokazati:

Dokaz:

Ako smatrate da je uvek obavezno glasati za manje zlo, ema vaeg razmiljanja je

ova:

(p v q) p q

to znai da e u okviru MZ bar jedna od opcija moi da radi ta hoe, jer ukoliko su

druge opcije loije nee postajati mogunost da se ne glasa za nju. to je protiv

demokratije (uslov 2.)

Dakle, mogunost da se ne glasa ni za jednu ponuenu opciju (BL) u skladu je sa

demokratijom, i poto je demokratija jedno od osnovnih javnih dobara, to

pokazuje da je BL stalo do javnog dobra.

Dodatak:

Postoji tu jo jedan izlaz za opciju MZ. oni mogu da kau da je alternativa p, takva

da e zabraniti demokratiju, i da treba da glasamo za q, tanije moramo da

glasamo za q, da bi zatitili mogunost izbora.

E sad, najpre, to nije tano. Mi danas ne moemo tvrditi da SNS (to je taj p)

onemoguava izbor. SNS nije poela da zabranjuje druge stranke. Na medijima su

jo uvek isti ljudi i isti ljudi i komentariu politiku kao i ranije. Ono to trenutno

imamo je manipulacija medijskom nepismenou dela stanovnitva (kojima se

moe manipulisati prevashodno Kurirom, Informerom, Pinkom i Blicom) i

zloupotrebu tuilatva. Ali ne i potpunu kontrolu svih ovih slubi i zabranu

opozicije. Na primer, na ovim izborima niko nije branio opoziciji da ne izae u 18

kolona.

Meutim, ak i da SNS jeste nedemokratska stranka, i da je tano da onda

moramo da glasamo za demokratsku alternativu, to jo ne znai da smo u

demokratiji. Poto je defincija demokratije izbor, a ovde moramo da glasamo za

jednu partiju.

Ukoliko treba da posmatramo stvarnost na taj nain, onda, dakle, treba najpre da

usvojimo stav da smo u pre-demokratskom stadijumu i da slika o tom stadijumu

nije rezultat potrebe da opozicija dobije izbore bez pozitivnog programa.

Zakljuak:

I tu dolazimo do sutine belih listia: to je zahtev za pozitivnim programom.

Zbog toga je ovo gore dokaz demokratinosti belih listia. Dokaz opravdanosti

glasanja belim listiem ukljuuje stav da su sve ponuene opcije

nezadovoljavajue. Ako je neko zadovoljan nekom od opcija treba da glasa za nju,

nezavisno od toga to je savreno demokratski da ne glasa.

Nai politiari bi voleli da se to obrne, da se glasa za njih, samo zato to je

nedemokratski da se ne glasa.

Gde je Zakon o radu? Nigde.

Rubrika: 14 2014. Tagovi: dacic, SPS

Na pitanje dokle se stiglo sa Predlogom zakona o radu,

privatizaciji i steaju, o kojima bi danas trebalo da raspravlja i Socijalno-ekonomski savet, Dai, koji predsedava tom savetu, rekao je da se nije stiglo nigde.

(a zakona o radu nema nigde ni u kampanji. Po svemu

sudei ovi izbori e protei a da se kljune stranke SNS, SPS i DS uopte nee izjasniti o pojedinim odredbama Zakona o radu. Drugim reima, o glavnom pitanju pred izbore uopte neemo glasati.)

Mikovi ili Vui?

Rubrika: 14 2014. Tagovi: aleksandar vucic, mikovi

16. marta biramo vladu koju vodi Mikovi ili vladu koju vodi Vui Zorana Mihajlovi, miting u Niu, 14.02.2014.

(dobro, recimo da izaberemo Vuia, u emu je onda problem? Pa jednostavno: i u priruniku za graansko vaspitanje za III razred srednjih kola, kroz primer sa organizovanjem ekskurzije, kae se da je manjkav nain izbra destinacije koji bi se zasnivao na izboru predstavnika odeljenja koji bi onda sami izabrali

destinaciju. Bolje je da se istovremeno sa predstavnikom odeljenja izabere i destinacija (pravac,

program).

Mi biramo izmeu Vuia i Mikovia, a oni e se posle izbora ve nekako snai)

Lapsus B92: Beli listii na 14.2%

Rubrika: 14 2014. Tagovi: beli listii 2014.

Nakon iskljuenja odgovora ne znam, podaci pokazuju da

skoro dve treine preostalih graana (63,8%) izlazi sigurno da

glasa. Verovatno e glasati 13,1%, a o tome da moda ne glasa

razmilja 8,9 odsto graana Srbije, dok za sada ima 14.2 odsto

tzv. belih listia.

B92.net

14.2% je u stvari reklo da sigurno nee na izbore. Kako su oni postali BL ko zna, ali zvui dobro, iako je verovatno greka. Dodue, poto je na ovim izborima svesna apstinencija isto to i BL, a da su odgovori ne znam iskljueni, ko zna, moda ovo i nije greka. Svakako malo govori o bilo emu, jer procenat ovih koji su rekli da jo ne znaju ta e nije naveden, a nita nam ne garantuje ni da su podaci verni.

U tekstu se kae jo:

Na pitanje za koju stranku biste glasali na izborima: 44, 1 odsto je odgovorilo da bi glasalo za SNS, koalicija oko SPS dobila bi 15,1 odsto glasova, koalicija oko DS, 14,4 odsto.

Cenzus bi preao jo i DSS sa 6,1 posto, dok je LDP na samoj granici cenzusa 4,7, odsto. Ostale stranke, radikali (3,4%), URS (3,1%) ne bi prele cenzus.

Calvin i beli listii

Utisak o realnim i idealnim neoliberalima

Rubrika: 17 2014. Tagovi: neoliberalizam

U jueranjem Utisku moglo se plastino videti kako razmiljaju realni (Stefanovi) i idealni (Radulovi)

neoliberali. I jedni i drugi misle da privatni sektor finansira

javni, da je privatni sektor efikasniji itd, ali:

Stefanovi bi direktno pomagao privatni sektor iz budeta:

32 miliona evra za Mielin (ovo se zove dovoenje investitora)

dok idealni neoliberal ne bi dao ovih 32 miliona, ali bi

dopustio da privatni sektor preuzme javne servise

(kolstvo, zdravstvo) itd.

Ni jedno ni drugo nije nuno, ali ako se upitamo ta je bolje, odgovor bi mogao da bude ovaj.

Realni neoliberali ne bi drastino menjali sistem u pravcu neoliberalizma. Njima je neoliberalna ideja samo paravan za realno sticanje moi i novca, ne shvataju je doslovno, ne veruju u nju.

Idealni neoliberal veruje u ideju, i to je njegova velika prednost; poto veruje u ideju on e eleti da se sve objasni, nee kriti realno stanje itd. Problem je meutim, u tome to veruje u pogrenu ideju i to na ideoloki nain dogmatski.

Realnog neoliberala moete poznati po ovoj reenici Reforme ne treba da jedu ljude, dakle Ta ideja je ok, ali mora biti ublaena u realnosti. Ovu reenicu izgovaraju npr. Vui i Dai.

Idealnih neoliberala kod nas ima malo i njih moete prepoznati po uverenju da je neoliberalizam ideja zasnovana na logikim razlozima. Primer su naravno Radulovi i saradnici,

Ima i ovih treih, ekonomskih novinara, koji podravaju obe skupine priom o loncu i orbi.

ta je bolje, odluite sami. A oba ne valjaju.

Vladimir Milutinovi: Medalje za izdrljivost

18.02.2104.

POSTULAT 1: Ako u jednom drutvu postoji opta nebriga o idejama i loginom, povezanom miljenju, javni govor e vremenom postati pun protivrenosti, odnosno, besmislen.

Ovaj stav nije sasvim samorazumljiv. Zamislivo je da i pored javne nebrige u sebi

svi ipak paze na logiku, ali se to ne deava. Radije sve potanja u protivrenost, jednu od, po mom raunu, osam varijanti besmislenosti. Ova kampanja je odlian primer za na postulat.

Da vidimo redom. Njen glavni akter PPV zalae se za bre reforme, ali istovremeno za svog ministra koji ih je predlagao kae da je sramota i da nije uradio nita. ovek bi oekivao da naprednjaci onda ele neke druge reforme, ali to nije sluaj, oni najavljuju donoenje reformskih zakona bez ikakve naglaene razlike u odnosu na stopirane zakone. Stopiranje reformskih zakona je zalaganje za bre reforme.

Nisu ni drugi akteri bolji. DS na izbore izlazi u koaliciji u kojoj je jedan koalicioni

partner do jue otro kritikovao drugog, i koja ne moe imati zajedniki ekonomski program jer se jedni predstavljaju kao socijaldemokrate, a drugi kao liberali. Na

izbore izlaze takoe bez ikakve refleksije o kritikama koje su ostale iza njihove ranije vladavine, a koje su se uglavnom odnosile na nedemokratski karakter te

vladavine.

LDP je lansirao Dogovor u trenutku kada je trebalo da zapone saradnju sa SNS u privremenom organu u Beogradu. Sada u kampanji govori da se Srbija predala Vuiu, mada i dalje najavljuju svoje uee u vlasti, toliko da je opravdana sumnja da je to ve gotov dil. Liberalna partija ide u koaliciji sa partijom koja smatra da enama treba dati slobodu, ali ne treba preterivati, a sa Raduloviem, koji ima srodan ekonomski program njihovom, nisu ni pomiljali da se udruuju.

Sam Radulovi i lista Dosta je bilo. Restart, skuplja potpise za isti neoliberalni program, koji otvoreno podravaju poslodavci, a nije poznato da ga je podrao neki radnik, slikom tipinih radnika. Na istom fonu, nesueni poslanik Miljenko Dereta ali to protesti slini onim u BiH nisu ovde oragnizovani kao podrka Radulovievom programu, iako su ciljevi i stavovi bosanskih protestanata direktno suprotni programu koji ima Radulovi.

Daieva koalicija ide na izbore kao zatitnik radnika, nadajui se ponovnoj koaliciji sa ovima koji navodno ve imaju 21 spremljen neoliberalni zakon. Tu se vidi fina razlika meu realnim neoliberalima. Dok je Dai za neoliberalne reforme zato to su one nune (dakle, on ne bi, ali mora se), Vui je za njih jer su one najzdraviji sistem. Obojica, meutim, misle da one ne smeju da gaze preko ljudi, odnosno da jedu ljude.

URS, notorna neoliberalna partija, ima puna usta subvencija i besplatne pomoi za sve kategorije stanovnitva, ali to i nije u tolikoj suprotnosti sa realnim neoliberalizmom, ali jeste sa idealnim.

Nacionalisti su jo i najkonzistentniji. Njihov problem je u tome to se ta konzistentnost u suprotnosti sa osnovnim principima racionalnosti i pravde.

I tako dalje. Svi su svojski zapeli da protivrenim porukama pridobiju glasae. I uspee u velikom broju. Glasai nai mogu mnogo da izdre.

Zato jedan predlog, koji e se sigurno svideti predsedniku Nikoliu, da se svakom birau, ko isprati kampanju i regularno glasa, odmah uzmu podaci i poalje medalja za izdrljvost. Nije lako ovo izdrati.

Na njoj moe da pie: Od ovih izbora oekujem da nam bude bolje

ps. Stav belih listia nema nikakve veze sa linim karakteristikama politiara. Sigurno da meu njiima postoje razlike u tom smislu. Ovde je problem to su njihove ideje slinog kvaliteta. Ako bi zaista glasali samo za ljude, a ne za programe, to je rudimentaran oblik demokratije, bilo bi ak opravdano glasati za

manje loe meu njima. Ali, onda bi trebalo da objavimo da su to nai okviri i nae mogunosti. I neki bi i tada imali pravo da ostanu sa strane.

Stefan Aleksi: Radulovieve reforme

21.02.2014.

Saa Radulovi je objavio svoje politike ambicije i na eksplicitnom nivou, ukoliko nekome nije to bilo jasno jo onog trenutka kada se javio prvi sukob izmeu njega i ostatka vlade. Nakon to je napustio vladu, dan pre nego to je ona i faktiki rasputena i bednih est meseci nakon to je brzometno upodobljena, od svog angamana Radulovi je sainio i agendu sa planom da je iskoristi za privlaenje kritine mase glasaa i, po mogustvu, probijanje cenzusa. Radulovi je, iako ga esto napadam, dosta dobro identifikovao zainteresovanu drutvenu grupu: on rauna na one koji smatraju da njima lino javni sektor predstavlja teret, na urbane glasae koji smatraju da im radnici (obino sa neke periferije) predstavljaju teret i koji smatraju da se tog tereta treba osloboditi. Reju, on rauna na emancipovane, zaposlene, relativno dobro situirane i one koji od javnih servisa ne zavise. To da

oni predstavljaju manjinu, nije tajna, ali jest injenica da oni ipak ne predstavljaju gro belih listia kao to neki pokuavaju da ukau.

Ruku na srce, zbog ovakvih glasaa, generalno protivnika sadanjeg potpredsednika vlade i, rekao bih, glasaa jedne liberalne opcije, Radulovi je i doveden u vladu. Da bi se Aleksandar Vui njima prikazao kao prihvatljiv, on je doveo Radulovia, blogera-dakle nekoga ko moe biti poznat samo situiranima-obrazovanog i sa verom u liberalizaciju. Svakako linost i agenda koji bi se daleko lake uklopili u program jednog LDP-a. (Po mom miljenju, ministar Tasovac i njegova frizura su dovedeni iz slinog razloga: trebalo je ublaiti otpor novoformirane malograanske buroaske elite koja za sebe voli da misli da je konzument visoke kulture i koja misli da je samo ozbiljna muzika umetnost)

Sada Radulovi rauna na njih kao svoje potencijalne glasae. Pored toga to je dobro identifikovao potencijalne glasae, on je donekle dobro identifikovao i probleme privrede: na prvom mestu partokratski mehanizam vladanja, kupovinu

glasakog tela zapoljavanjem lojalnih partijskih lanova i slino. Meutim, ovoga su graani svesni ve decenijama i nije bio potreban Radulovi da nam to kae, pa je njega izdvojilo neto drugo: konkretan program koji bi ovo trebalo da rei.

I doli smo do kraja hvaljenja Radulovia, jer kada je dolo do tog predloga, on je ispao potpuno nakaradan, kontraproduktivan i, po mom miljenju, implementacija

njegovih reenja bi samo betonirala probleme koje je bivi ministar identifikovao. Radulovi je imao nekoliko konkretnih mera od kojih se najvie raspravljalo o predlogu zakona o radu, koji je on gurao iako nije bio u njegovoj ingerenciji. I

moemo samo aliti to je u fokusu bio samo ovaj predlog, oigledno zbog toga to je on jedini predstavljao neposrednu opasnost po prava radnika dok je opasnost

koju su nosili ostali predlozi bila ili dovoljno daleko, ili se ticala ogranienog broja radnika (onih u preduzeima pod steajem i pred privatizacijom). Antagonizacija radnika je uradila svoje, resantiman socijalizma-solidarnost-je nestala a mi samo sa

aljenjem moemo gledati u sindikate javnih preduzea koji ve dvadeset godina sa prezirom i tihim zadovoljstvom gledaju u svoje kolege iz privatizovanih preduzea kako grcaju od efikasnosti privatnog vlasnitva i koji se bune samo kad meka zakuca na njihova vrata. Uzgred, ovakva situacija je uslovila i resantiman na kojem

Vui danas jae.

Vratimo se na Radulovieve predloge. Efekti mera koje on predlagao bili bi kontraproduktivni u odnosu na manifestni cilj njegove politike: predlog zakona o

radu koji je navodno targetirao partijske hvatae zjala po javnoj upravi i javnim preduzeima, zapravo je targetirao produktivne radnike i to se moe identifikovati u nekoliko kljunih taaka.

Liberalizacija otputanja bi navodno olakala otputanje onih koji se danas nalaze na izmiljanim radnim mestima. Meutim, da bi ovo bilo tano, mora se pretpostaviti da iste one strukture koje su zaposlile partijski podobne sada ele da ih se otarase: besmislena pretpostavka u datim uslovima. Kako nisu zaposleni po sili

zakona, ve po sili politike volje, njih ne moe zakon ni otpustiti, ve, pogaate, politika volja. Lake otputanje targetira dve vrste radnika. Na prvom mestu one koji su zaposleni u preduzeima koja su privatizovana ili e biti privatizovana u skorije vreme. Predlog zakona je trebao da omogui junacima tranzicije, preduzetnicima, da se lake otarase zaposlenih. Efekat ovoga bi bilo olakanje privatizacione pljake, jer ti su radnici, da budemo iskreni, jedini koji su mnogo puta stajali kao prva i poslednja odbrambena linija, esto rizikujui ivote u sukobima sa privatnim obezbeenjima branei svoje fabrike i ukazujui na malverzacije njihovih gazdi. I inae, veliki broj radnikih protesta nije imala za cilj isplate zaostalih plata, ve spaavanje preduzea od poslodavaca. Sa druge strane, liberalizacija otputanja targetirala je radnike na mestima na kojima (a meu njima svakako i one koje je zaposlila prola vlast) treba uhlebiti poslunike nove vlasti. Konani efekat toga je uvrivanje partijske moi i jo vea koncentracija poluga moi u rukama stranaka. Ukoliko je kapilarna korupcija cilj njegovih reformi, ove mere e je, pre, uvrstiti: u dravi u kojoj cena rada opadne i u kojoj stanovnitvo osiromai (tu se nema ta filozofirati, to je tako i nema druge)

komparativna vrednost korupcije poraste. Poraste i vrednost mesta u optini ili javnom preduzeu, pa pokloniti nekom posao vredi vie, te e on biti verniji i posluniji i tee e se odluiti da ugodni ivot partijskog crva zameni daleko teim ivotom ispunjenim crnenjem kod privatnika, ali koji se ivi, ipak, uzdignute brade, jer tu ste sigurno zaradili svaki dinar i dosta vie.

Drugi veoma vaan momenat je, smatram, smanjenje cene smenskog rada i njegovo vrednovanje kao obinog rada, jer upravo ovde se plastino vidi da je cilj predloenog zakona bio proizvodni radnik. Naime, smenski rad je po samoj svojoj definiciji i logici produktivan i neophodan. Predlog da se smanji cena ovakvog rada

nikako ne moe da cilja na one koji ne rade nita i iji je rad pre viak nego to je neophodan. Dakle Raduloviev predlog je usmeren protiv jednog od retkih nezamenljivih oblika rada, onog koji mora da bude konstantan. Usput, ogroman

broj smenskih radnika su ene, radnice zaposlene u prodavnicama koje rade nonstop, pa e ovaj predlog udariti u jednu osetljivu i viestruko marginalizovanu grupu jer e vlasnici trgovinskih objekata e svoje zaposlene, kako ih prelazak na smenski rad nee kotati, naterati na rad od 0-24.

I inae, predloena liberalizacija radnog vremena ne moe otetiti one za koje znamo da svoju radnu obavezu uopte ni ne ispunjavaju. Jer besmisleno je poveavati radno vreme na deset sati, i tvrditi da se time targetiraju oni koji svoj posao ne rade uopte. To je besmisleno isto onoliko koliko je besmisleno smanjenje ogranienja brzine sa 40 na 30 tamo gde saobraajne nesree prave vozai koji voze 120 na sat. Ponovo, poveanje radnog vremena targetira iskljuivo produktivne radnike jer hvatai zjala su na poslu predugo ak i onda kada su tamo po sat vremena.

Sada na tapet dolazi pitanje ta e se desiti u budunosti. Sadanja vlada samo je na prvi pogled digla ruke od bolnih rezova, kako se esto od milja naziva ponovna akumulacija kapitala i redistribucija drutvenog bogatstva, jer neposredno pred izbore ovakve samoubilake poteze ne vue ni najvei politiki hazarder. Reforme su odloene dok SNS ne obezbedi sigurnu veinu i apsolutno poslune politike partnere da pobune protiv ovakvih mera moe da ugui bez opasnosti od pada vlade. Novi zakon o radu, tercu odbaenog predloga, ve najavljuje ve vieni partner naprednjaka: otvoreno (neo)liberalni LDP.

Jo u prolom predlogu zakona videla se boranija za trgovanje: cena bolovanja i odmora. Iako su i ovo vana prava radnika, ona su ipak daleko marginalnija od onih koje sam do sada naveo, prvenstveno zbog toga to nee drastino smanjiti cenu rada. I upravo ovde treba traiti prostor za kompromis sindikata, poslodavaca

i vlade kada se bude donosio novi predlog zakona.Ovakav kompromis e samo marginalno unaprediti proli predlog, jer e glavne odredbe-liberalizacija radnog vremena, otputanja i smenskog rada-bojim se, ostati. To e omoguiti privid kompromisa i donoenje zakona koji e smanjiti cenu rada a omoguiti i olakati zavretak pljakake privatizacije.

Ono to je problem sa celokupnim Radulovievim pristupom je diskrepanca, inae strukturalna osobina svakog pokuaja implementacije neoliberalne agende, izmeu identifikacije problema i mera za njihovo reavanje: nezaposlenost se lei otputanjem, lo standard se lei smanjenjem cene rada, partokratija se lei udarom na prava proizvodnih radnika i onih u privatnom sektoru, problem egzistencijalno

ugroenih radnika ija su preduzea pokupovali tajkuni i tajkunii lei se otputanjem tih radnika, lopovska tranzicija se lei njenim ubrzavanjem. Po mom miljenju, najvea greka Radulovia je to to je svoj posao shvatio ozbiljno, ne shvatajui da oni koji politiko angaovanje shvate previe ozbiljno obino vode pravo u autokratiju i da su oni pre verski fanatici ubeeni u vlastitu ulogu spasioca, nego politiari.

Ne treba zaboraviti da postoje jo dva sporna zakona koji radnicima rade o glavi. Oni, kako nisu bili u fokusu i kako opasnost od njih preti samo ogranienom broju radnika, predstavljaju daleko vei problem. Oni se, naime, mogu provui neopaeno i bez velike reakcije javnosti.

Svesni apstinenti = beli listii 2014.

Rubrika: 21 2014. Tagovi: izbori 2014 srbija

ta, dakle, moemo uiniti? Moemo, dragi moji lenjivci, naim izabranicima oduzeti politiki legitimitet. A kako? Masovnim neizlaskom na izbore, na primer. A ta emo time dobiti? U poetku nita i to je veliki problem, jer svi oekuju neto. uveni bolji ivot, recimo. Ali razmotrimo stvar vlada za koju bi glasalo, da kaemo, dvadesetak posto graana sa pravom glasa vrlo bi se nelagodno oseala, popreko bi je gledali i u Evropi i u Evroaziji, pa bi takvu vladu

bilo lako nagovoriti moda bi to i sama inicirala na novi drutveni dogovor. Svetislav Basara, Famozno, 21.02.2014.

(logika Sa i BL je ista, jo kad bi isto bilo i ono t0 hoe, gde bi nam bio kraj

Stranke A i stranke B

Rubrika: 22 2014. Tagovi: neoliberalizam

Evo, sluajui 6 istomiljenika na Prvoj, pada mi na pamet da se nae stranke mogu podeliti na dve

skupine istomiljenika sa minimalnim razlikama.

Stranke A (isti neoliberali) nude privatizacije i ukidanje subvencija. U ovoj debati Bojan uri kae reenje je da imamo manje javnih preduzea. Radulovia u debati naravno nema, on je jedini lan podskupa AA, politiara s kojim se ne moe dogovoriti i ko bi stvarno sproveo striktni neoliberalni program. Varijanta AB na primer LDP ima isti program ali hoe da se dogovori sa strankama B. Naravno ne podnose varijnatu AA.

Stranke B se potpuno slau da je program stranaka A dobar, ali su svesni da je to preotar program i da nije realno da se on odmah realizuje. Oni zato nude i dalje subvencije, bilo stranim

investitorima, bilo domaim privatnim firmama, bilo preduzeima u restruktuiranju. Oni se od stranaka A ne razlikuju naelno, nego u stepenu realizma. Ekstrem je u ovom trenutnku URS, koji, poto se bori za cenzus, svima nudi samo besplatno, ovo ili ono.

Stranke A i stranke B povezuje to to ni jedni ni drugi ne bi da govore o bilo emu konkretnom. O bilo kakvom obliku organizacije izvan privatizacije i subvencija. Osim toga, i jedni i drugi vole

voluntarizam: stranke A ele da javna preduzea ostave na odluivanje privatnoj volji budueg vlasnika. Stranke B vole vlastiti voluntarizam, kome dati subvencije itd.

Transparentnost, odreenost, slobodne medije, artikulisanost itd. svi mrze. To je za neka druga drutva, drutva sa razvijenijom demokratijom. Svi mrze bele listie, to su neki koji zamiljaju da postoji neto drugo od unije A i B. Budue koalcije A i B.

Stranke C ne postoje.

Izaberite.

ps. opiite sami ulogu novinara u Debati

Ko ne glasa, nema pravo da se buni (?!)

Rubrika: 23 2014. Tagovi: beli listii 2014.

Jer oni koji ne glasaju i koji daju bele listie ne mogu da se bune. - naglasio je Tadi.

Posle nekog vremena ovo je bajata Tadieva izjava ipak sam uspeo da shvatim ta se krije iza ove Tadieve

reenice koju zna da ponovi dosta ljudi. Na jednom nivou, ona zaista ima smisla: onaj ko ne izae na izbore ili glasa belim listiem nema pravo da se buni na rezultate izbora. Jer, zaista je na relativnu pobedu nekoga mogao da utie, a nije uticao koliko je mogao.

Jedino je problem to se na rezultate izbora nikad nije bunio niko koga znam da je glasao belim listiem. Zato nas onda Tadi upozorava da svojim inom oduzimamo sebi pravo da se bunimo?

Da bi se to shvatilo, treba se setiti jednog drugog krivog razumevanja belih listia, koje je bilo popularno i pre dve godine da su beli listii pasivan stav, da je to odustajanje od politikog stava itd. (nita nije bilo dalje od istine). Kad to imamo u vidu, onda Tadiev stav znai da su, odlukom da se pasiviziraju, beli listii istovremeno sebi oduzeli politika prava i u naredne etiri godine.

E sad, poto u zakonu i pravilima politikog ivota ne postoji nain da sami sebi zbog neeg oduzmete politika prava (kao nekad to nije postojala mogunost da sami sebe prodate u roblje), Tadieva izjava moe samo da znai da bi on belim listiima rado oduzeo politika prava.

Jer, ako oni nemaju pravo da se bune, onda verovatno oni koji su ranije glasali imaju pravo da se

bune. Meutim, ne i tako da ne glasaju (poto onda opet nemaju pravo da se bune). Imaju pravo da se bune, ali moraju da glasaju. to znai da ni oni nemaju pravo da se bune.

Niko, drugim reima, nema pravo da se buni.

Vidite kako u nekoliko koraka doemo do definicije politikog sistema.

Kad ve opozicija ne moe da pobedi SNS, hajde da probamo mi

Rubrika: 24 2014. Tagovi: izbori 2014 srbija

A kako, pitate vi. Pa jednostavno, ako izlaznost bude

mala, sva je prilika da e SNS osvojiti oko milion glasova odnosno, oko 15% ukupnog birakog tela.

Na prole izbore izalo je 60% biraa. Ako bi na ove izbore izalo manje biraa, a nevaeih listia bilo toliko da u zbiru sa protestnim apstinentima imaju vie od SNS, onda imamo vie od njih.

Po svoj prilici, to nee spreiti SNS da bude na vlasti, ali e se znati da u odnosu na milion glasaa koji su za SNS postoji bar milion onih koji su protiv, to e verovatno SNS malo spustiti na zemlju. A to moe samo biti dobro za sve.

Ili, mislite da e ih na zemlju spustiti opozicija?

Calvin, opet

Vladimir Milutinovi: Crveno usijanje

25.02.2014.

Od pre neki dan, moemo raunati da je kampanja u Srbiji ula u fazu crvenog

usijanja, razumu i rasuivanju o programima, kojih ni ranije nije bilo, sada

moemo oficijelno da kaemo laku no. Druga metafora bi mogla da bude brzina

posle koje se predeo kroz koji se prolazi razliva i gubi.

Da li je Ivica Dai krtica Darka aria ili predsednik neke nominalno leve partije za

iji bi se program moglo glasati? Recimo da se dokae ovo to Blic stavlja na

naslovnu stranu danima, i da je Dai zaista tako diskvalifikovan kao politiar ta

emo sa politikom i programom te partije?

Opet, ako je tano da su svi kritiari Vuieve politike zaverenici angaovani od

strane Mikovia, to nije verovatno, ali je mogue i ok. Ali, ta emo onda sa tim

to onda ne postoji legitimna kritika vlasti? Ako je ema sa kojom SNS ide na

izbore tana, kako emo objasniti injenicu da u zemlji ne postoji osoba koja bi bila

u stanju da kritikuje politiku SNS koja nije plaena od strane tajkuna?

Pre neki dan objavljena je i elja koalicije oko SNS da osvoji vie od 50% glasova.

Dva dana kasnije dve novine ve objavljuju istraivanja javnog mnjenja koja tvrde

da je taj procenat ve postignut, a da su glavni oponenti ispod cenzusa. Recimo da

je to tano, ali kada postoji tako jasno izreena elja da bude tako, na tim

rezultatima ostaje sumnja koju niko ne otklanja.

I cajtnotu je i nova lista Dosta je bilo. Restart Sae Radulovia pa su i oni pojaali

retoriku o parazitskom sistemu. Kad bolje razmislim, ta retorika je uvek bila u

crvenom. irenje stava da ljudi koji rade u javnom sektoru ive na grbai

privatnog sektora, o emu smo na Dvogledu pisali detaljno, takoe je stvaranje

histerine atmosfere nepravde na jednom potpuno netanom i izmiljenom stavu.

Tu ne pomau izgovori da se misli samo na 15% vika u javnom sektoru koji su

zaposlile stranke: program Dosta je bilo je takav da sistematski umanjuje javni

sektor kao takav, a to moe biti raeno samo u ime tvrdnje da je ceo javni sektor

parazitski i da ivi na raun privatnog, to je stav koji paralelno ponavljaju

sledbenici Dosta je bilo.

Demokratska stranka, budui da se i dalje koleba izmeu leve i desne politike,

socijaldemokratije i neoliberalizma, odluila je da kampanju zasnuje na staroj

adresi, ugledu Zorana inia i na neprealjenoj lustraciji. Eh, da je lustracija

izvedena, onda radikala i socijalista ne bi bilo, a onda bi bilo lako. Niko ne vidi da je

ovaj stav pasivan i da, ako ita otkriva, otkriva samo bezidejnost i nesnalaenje. Na

stranu to je dananji al za lustracijom posledica pogrene logike lustracijskog

uma.

Sve ove distinkcije: kriminal politika, tajkuni sns, paraziti privatni sektor,

zloini demokratija nisu deo konsolidovane demokratije iz prostog razloga to

je jedan lan para potpuno neprihvatljiv: tu nema ta da se bira. Tu vie nema ni

p od programa stranaka, nita ime bi se racionalan ovek mogao baviti. Sve te

distinkcije iscrpljuju se u manipulaciji.

Zato je moda najbolje ovakvu politiku pustiti da se ohladi.

Od 42% preko 50% do 66%

Rubrika: 27 2014. Tagovi: izborni matriks

elja za reformama je u SNS toliko jaka da se svakog dana sete da im je potrebna vea podrka. Najpre su procenat od 42% podigli na neophodnih 50%, to su odmah ispratile agencije za istraivanje javnog mnjenja i novine, a sada je letvica ve podignuta: Blic najavljuje da je potrebno 167 poslanika da bi se

sprovele reforme i promenio ustav.

U suprotnom: Mikovi premijer.

Vladimir Milutinovi: Restart revealed

01.03.2014.

Udruenje Dosta je bilo uspelo je da preda listu za ove izbore, to je dobro, makar iz dva razloga: radi se o novim akterima i ljudima koji nemaju stranaku maineriju. No, ovaj najavljeni tekst o programu Restart samo se sluajno poklapa sa ovim trenutkom, moglo se u bilo kom momentu pisati o tom programu, ali se nije stiglo. Kao to smo ranije rekli, u sluaju Sae Radulovia, radi se o idealnoj ideologiji, dakle o ljudima koji veruju u program i spremni su da ga realizuju. To je u intelektualnom smislu bolja varijanta ideologije iz prostog razloga to se moe analizirati poto je, barem delimino, eksplicirana. Problem sa tim

programom je u tome to on ima specifinu strukturu koja je nastala na osnovu ideoloke, a ne ekonomske matrice. U ovom tekstu emo analizirati tu strukturu.

Naime, ova struktura nije nita novo i specifino, to je klasina neoliberalna struktura drava minus, privatni kapital plus. Kriterijum za ovo vrednovanje nalazi se u pojmu moralnog hazarda: smatra se da je drava institucija koja prua oslobaanje od odgovornosti za posledice delovanja zato ona proizvodi neefikasnost dok su privatni kapital i trite superiorni jer u njima uvek ima te odgovornosti: onaj ko radi loe propada jer ga niko ne titi. Simbol za dravu su privilegije a za trie rad. I u programu Dosta je bilo potpuno je konsekventno sprovedena ova struktura: program se zalae za privatizaciju svega, osim prirodnih monopola, koji nisu navedeni, ali se podrazumeva da ih ima jako malo i da predstavljaju izuzetak, a ne posebnu klasu koja bi trebalo da naruava osnovnu strukturu.

To je zaista tako i jedan isti neoliberal ne bi to ni sporio iz prostog razloga to je to ideologija koja ceni jednostavnost argumentacije i naela. Meutim, neoliberali o kojima sada govorimo su levi neoliberali. Osim trita, u sistemu postoji i zatita za one koji se na tritu nisu snali. Otuda univerzalna zdravstvena zatita, stipendiranje siromanijih studenata, minimalne penzije za sve: ovaj dodatak na trite konsekventno je uveden u svaki segment programa i u stvari se on i sastoji samo od ova dva dela: trite kao univerzalno pravilo + humanitarni dodatak za manje sposobne. To se naziva levi neoliberalizam, ali on zbog svog navodnog levog predznaka nije manje neoliebralizam: humanitarni dodatak nije tu iz nekih principijelnih ili ekonomskih razloga, nego iz humanitarnih on je kao milostinja, dobra volja sposobnih. Po svemu ostalom to je isti neoliberalizam, dakle jedna krajnje desna ekonomska ideologija.

Poto je lako program Restart svesti na logiku emu koja njime rukovodi, vidi se da taj program nema puno veze sa ekonomijom ili analizom drutva, on je zapravo posledica nekoliko logiko-moralnih aksioma. I zbog toga sa njim ima nekoliko problema. Osnovna ideja o eliminisanju moralnog hazarda u realnosti ne funkcionie na nain koji je pretpostavljen u neoliberalizmu. Iz to iz tri razloga:

1) Najpre, privatizacija to vie stvari, nuno vodi ka privatizaciji strukturnih monopola, kojih u realnosti uopte nema malo, a kad im se pridrue i karteli koji se teko dokazuju, sve pre predstavlja pravilo nego izuzetak. To znai da e zatitu od odgovornosti pruiti monopolski poloaj privatnika (npr. BusPlus).

2) Osim toga, pranjenje drave od legitimnosti, uz stalnu priu o korumpiranosti, partijskoj dravi itd, dovee do slabe drave iji zakoni mogu da budu podeeni u korist privatnih subjekata i tako ih tite od odgovornosti. Jaka drava koja potuje ak i neoliberalna pravila u suprotnosti je sa slikom drave u kojoj se skupljaju neradnici koji nisu uspeli na tritu.

3) I najzad, u realnosti e zatita privatnog biznisa u slaboj dravi biti sasvim konkretna: velike privatne banke i preduzea nee biti puteni da propadnu ma koliko bili privatni, za ta primera ima dovoljno i kod nas i u svetu.

Ukratko, privatizacija ne titi od moralnog hazarda, nego ga ostavlja u sistemu. Neodgovornost se oigledno ne lei privatizacijom. Jedino to dosledna privatizacija radi je da strukturne monopole dodeljuje privatnicima. To je problem sa neoliberalizmom u Restartu. Ali, njegova navodna leva strana nije manje problematina. Dakle, program predvia univerzalnu zatitu za manje sposobne minimalne penzije za sve, zdravstvenu zatitu za sve. Jedino to je preutano je da je za sve ostale sve naplativo i privatizovano i to po svim linijama: i liniji kolstva i zdravstva i socijalne zatite. Program zamilja da e liberalizacija ovih delatnosti automatski dovesti do privrednog buma jer e odjedanput nastati masovna potranja za privatnim penzijama, leenjima i kolama, ali, kao to se danas vidi, nita ne garantuje da e tzv. srednja klasa imati dovoljno sredstava za sve ove stavke. Najverovatnije je da bi h plaala novim kreditima, iako ni dananje ne moe da vraa. Slina je situacija i danas u drugim sektorima. Na primer, mahom privatizovano i liberalizovano bankarsko trite ima solidne profite u kontinuitetu, ali to nije dovelo do buma privrede. Tanije, da nema novog zaduivanja, verovatno bi se i ti profiti istopili jer bi puno vie srednje klase ve danas postalo nelikvidno. Osim ovih, ipak ekonomskih argumenata, postoje i vaniji socijalni argumenti. Naime, na primer zdravstena zatita za sve morala bi biti na osnovnom i niskom nivou. To prosto sledi iz injenice da niko ne bi plaao za uslugu koju jednako kvalitetnu moe dobiti besplatno. Kao i sada, te bi se usluge razlikovale i to verovatno drastino. To znai da bi dosledno sproveden sistem usluga za siromane koji je alterniran uslugama za srednju klasu (mahom plaenim iz kredita) i uslugama za platene, vodio u drutvo segregacije u kome ni kola ni bolnica za vei deo populacije ne bi bile iste. A kada se to spoji sa drutvom

monopola i neminovne politike korupcije (poto je ona uslov neminovne privatizacije) dobili bi kompletnu sliku dananjih problema. Neoliberalni Restart, po svoj prilici, samo bi zaotrio probleme koje sada imamo. Na ovom mestu se obino postavlja pitanje o alternativi. Ako ne restart, ta onda? Neoliberlani program rutinski se predstavlja kao neminovan, program kome je alternativa samo bankrot. Ali, to nije tako. Dosta je lako smisliti emu koja je alternativna neoliberalnom modelu. Umesto da drava bude proskribovana humanitarna organizacija, ona bi mogla da svesno preuzme tri funkcije: 1) funkciju obezbeivanja pravednosti, 2) funkciju izradnje infrastrukture koja koristi svima i funkciju regulisanja monopolskih delatnosti i 3) funkciju obezbeivanja zajednikih vrednosti koje niveliu tradicionalne ili prirodne nejednakosti. Dakle, najpre, drava kao takva ne sme biti tretirana kao nuno zlo. Ona je potrebna ba kao drava, jer su neke dravne stvari po definiciji van trita. Na primer, pravda ne sme zavisiti od platene moi klijenata, ona nije roba. Takoe, budeti drava su javna dobra, zajedno sa neminovnom dravnom imovinom. Za sve ovo je potrebna drava koja nije opisivana terminima paraziti, partijski plen i slinim terminima koji