!"#$%&"'$' ()*+, - ." /"-+-+01" /)1 -'$'

/"-+-+23)4+5"4 &) ,$&"1, 1*"6$#!+4' " 1 -' %

III/2011

63

U Predgovoru knjige Radical Arti -ce Writing Poetry in the Age of Media (Radikalna arti cijelnost Pisanje poezije u doba medija), objavljene 1991, ameri7ka nau7nica Mardori Perlof (Marjorie Perlo8 ) je pisala:

Danas ne postoji pejza koji nije kontaminiran zvukovima koje proizvodi kompjuter ili zvu7ni bitovi, ne postoji planinski vrh ili usamljena doli-na u kojoj nema dometa za mobilne telefone i ne 7uju se kasetni plejeri. Zato pesni7ka arena sve vie postaje elektronski svet 9 svet Donahjuovih ou programa i MTV-ja, 7asopisa People i Nation-al Enquirer, Interneta i MCI pote koja modemom povezuje svet... (1991: XIII).

Ona je primetila i to da sada ivimo u jednoj elektronskoj kulturi, i da je situacija u Australiji, paniji ili u Japanu sli7na situ-aciji u Americi. (1991: xii). Govore:i sada, dve decenije kasnije, mogla bih re:i da sli7-no vai i za mnoge druge delove sveta. To :u pokazati bave:i se u ovom tekstu autor-kama iz dve drave nastale nakon raspada

bive Jugoslavije, ta7nije iz Srbije i Hrvat-ske.

Ponavljam: situacija se promenila, te su efekti globalizacije postali dominantne politi7ke, ekonomske i kulturne 7injenice postsocijalisti7kih drutava. To je i razlog zato :u se baviti savremenim eksperi-mentalnim pisanjem i njegovim uticajem na postsocijalisti7ke drave kao efektom globalizacije. Moja osnovna teza je da prakse koje mogu ozna7iti terminom ek-sperimentalne, ili kako su ih ameri7ki je-zi7ki pesnici i pesnikinje (language poets) davno opisali 9 kao pisanje zasnivano na neprozornom jeziku, ili pisanje 7ija se na-racija ne odvija linearno, mogu postati je-dan od dominantnih tokova, na primer, u pesni7koj kulturi Sjedinjenih Ameri7kih Drava ili u novoj britanskoj drami deve-desetih (drugim re7ima, u zemljama tako-zvanog prvog sveta). Me;utim, u zemlja-ma kao to su Srbija ili Hrvatska (zemlje drugog sveta, postsocijalisti7ke zemlje ili

ORIGINALNI NAU!NI RAD

Dubravka

64

Dubravka &uri%

zemlje u tranziciji), to uglavnom nije mo-gu:e.

Poslednjih tridesetak godina, postoji globalna tendencija da se kanon nacional-nih knjievnosti proiri i da se u njega uklju7e autori i autorke koji su u prethod-nom periodu bili isklju7eni. Detaljno se raspravlja o radu spisateljica, kao i eksperi-mentalnih pisaca, o piscima i spisateljica-ma marginalnih grupa, te se oni naknadno kanonizuju. Ovaj proces nije lako realizo-vati u ve:ini postsocijalisti7kih drava. Sredinji status knjievnosti u njima uka-zuje na 7injenicu da je knjievnost jo uvek sutinska nacionalna identi kaciona ma-trica. Pisci jo uvek imaju sredinju ulogu u konstrukciji identiteta nacije, a to je i ra-zlog zato se kanon pomno nadzire. =ak i ako postoje eksperimentalni pisci i spisate-ljice, oni ostaju izvan kanona ili, ukoliko postoji nekakva referenca na njihov rad, pominju se kao marginalne, manje zna7aj-ne gure. Moemo zaklju7iti da se eksperi-mentalni pisci, kao i spisateljice (koje mogu, ali i ne moraju biti eksperimental-ne) u takozvanim malim nacionalnim kulturama, tj. u kulturama koje su politi7-ki, ekonomski i kulturno na marginama zapadnog sveta, nikada ne uspostavljaju kao vane kanonske gure.

Da bi njihovo pisanje bilo mogu:e kao praksa koja se razija, pisci i spisateljice iz postsocijalisti7kih drava u tranziciji ili de-luju izvan svojih mati7nih kultura (kao u slu7aju dramske spisateljice Ivane Sajko iz Hrvatske) ili konstruiu bezbedni pro-stor, da pozajmim ovu sintagmu iz femini-sti7ke aktivisti7ke terminologije (kao u slu-7aju AIN-ove kole poezije i teorije1 u Sr-biji).

U ovom tekstu izve:u uporednu ana-lizu sli7nih eksperimentalnih spisateljskih praksi koje se realizuju u sasvim druga7i-jim, ponekad suprotstavljanim, kulturnim kontekstima. S jedne strane, bi:e re7i o no-

1 AIN 9 skra:enica za aktivisti7ku, feministi7ku beogradsku organizaciju Asocijacija za ensku inicijativu.

voj britanskoj drami devedesetih godina 20. veka i ameri7koj jezi7koj poeziji, kao i nekim drugim pesni7kim praksama, razli-7itim od jezi7ke poezije, ali paradigmati7-nim za zapadni svet. S druge strane, bavi:u se spisateljskim praksama koje nastaju u postsocijalisti7kim tranzicijskim zemlja-ma, na primerima rada Ivane Sajko, odno-sno Jelene Savi: i Ljiljane Jovanovi:, koje su delovale u okviru AIN-ove kole poezi-je i teorije.

Autori i autorke nove britanske dra-me, poznate i pod nazivom In-Yer-Face theatre (Sierz 2001) razvili su speci 7nu spisateljsku praksu, koja se odlikuje ekspe-rimentalnim, hibridnim formama, a to zna7i da se slue strategijama poezije, dra-me, proze itd. Ukazala bih ukratko na dra-mu Crave (#enja, 1998) Sare Kejn (Sarah Kane), u kojoj autorka koristi razli7ite gla-sove, zaplet je isfragmentiran, to zna7i da nije koherentan, a nema ni koherentnih li-kova. Nasle;uju:i eksperimentalnu tradi-ciju dramskih pisaca kao to su Alfred ari (Alfred Jarry), Samujel Beket (Samuel Bec-kett), Bertold Breht (Bertold Brecht), An-tonen Arto (Antonen Artaud), Een Jone-sko (Eugene Ionesco) i drugih, dramski pisci i spisateljice, poput Sare Kejn i Marti-na Krimpa (Martin Crimp), kombinuju to nasle;e sa slikama i spisateljskim procedu-rama izvedenim iz savremene medijske kulture. Mnoge slike i njihovo jukstaponi-ranje, kao i brzina njihovog smenjivanja, ukazuju na medijski pejza koji ve: dugo nastanjujemo. Delovi drame Attempts on her Life (Nasrtaji na njen ivot, 1997) Mar-tina Krimpa su komponovani kori:enjem postupaka izvedenih iz savremenih medija i na7ina komunikacije. Jedan deo drame je komponovan u vidu poruka ostavljenih na telefonskoj sekretarici, drugi je izveden po modelu re7enica koje moemo na:i u re-klami nekog novog modela automobila, itd. Na7in kako ovi autori i autorke ukazu-ju na otu;enje i nasilje u savremenim ra-zvijenim drutvima obeleen je striktnom podelom izme;u bogatih i siromanih lju-

65

Status medija u savremenom eksperimentalnom pisanju

di u drutvima kojima i sami pisci/spisate-ljice pripadaju, s jedne strane i s druge stra-ne, izme;u bogatih i siromanih drutava, itd. Uslov globalizacije moe se i7itati na nivou spisateljskih procedura, kojima au-tori i autorke sugeriu da je savremeni svet i njegove razlike deo procesa globalizacije sa svim njegovim kontradiktornim u7inci-ma u razli7itim delovima sveta.

U nastavku :u se baviti radom dram-ske spisateljice Ivane Sajko. Ivana Sajko je izjavila da njen rad pripada postdramskom teatru. Prema Hans-Tis Lemanu (Hans-Thies Lehmann), ova vrsta drame pred-stavlja razvoj potencijalnog ponovnog pi-sanja, demontae i dekonstrukcije drame. Sli7no novoj britanskoj drami, drame I. Sajko se poigravaju razli7itim likovima, ra-zli7itim glasovima, koji se meaju kako se tekst razvija. Sajko uglavom radi sa en-skim glasovima, ali odbija da svoj rad de -nie kao feministi7ki (http://www.radio 101.hr/?section=18page=28item=23783). Jedan od razloga za to je taj to autorka eli da njen rad stekne univerzalni status i da taj status zadobiju njeni likovi, ali i ona kao autorka, na isti na7in na koji taj status ima-ju muki protagonisti i autori u evropskoj tradiciji.

Unitavaju:i i/ili konstruiu:i, poi-gravaju:i se sa idejom koherentnih likova i zapleta, Sajko stvara multivokalni tekst poput drame ena-bomba (2005). Ona konstruie i autorski glas kao glas ktivnog lika. Ovaj autorski glas joj je potreban, re-kla bih, vie nego autorima i autorkama koji piu u zemljama prvog sveta, jer joj je vie nego njima potrebno da kontekstuali-zuje sopstveni rad u samom radu. Takvi delovi su autore eksivni i funkcioniu kao eksplicitna poetika. Da bih objasnila funk-cije poetike, poslui:u se re7ima jezi7kog pesnika Bereta Votena (Barrett Watten) koji je u tekstu Poetics in the Extended Fi-eld: Textual. Visual, Digital... (Poetika u proirenom polju: tekstualno, vizuelno, di-gitalno) pisao da je poetika

autore eksivni modus stvaranja umetni7kog rada ili kulturalnog proizvoda, ali ne samo u deskriptivnim ili pozitivnim terminima. Kao mo-dus re eksije unutar prakse i o praksi, poetika dovodi u pitanje prirodu i vrednost rada dok proiruje osnove njegovog stvaranja u kontekst njegove proizvodnje i recepcije. Proireno polje poetike tako vodi stvaranju umetnosti u novim anrovima, kao autore eksivan trenutak unutar prakse koja stvara osnovu za nova zna7enja. (2006: 335).

Ivana Sajko raspravlja o svom spisa-teljskom postupku, jer ono to nazivamo eksperimentalnom tradicijom nije samo po sebi razumljivo i nije postavljeno kao kulturna vrednost u Hrvatskoj na na7in kako je to u7injeno u Sjedinjenim Ameri7-kim Dravama ili Velikoj Britaniji. Zani-mljivo je da je hrvatska feministi7ka kriti-7arka i teoreti7arka, Lada =ale Feldman, u knjizi Femina Ludens napisala o Ivani Saj-ko slede:e:

Kako je dosadanji niz stihova/replika ovog anti-aristotelovskog, a opet i antibre htijanskog, post-liriskog-dramsko-izved be nog teksta bez pravog po7etka i kraja pokazao, monolog Ivane Sajko nema niti jedne precizne nacionalne ili povijesne reference koja bi ga spremno uvrstila u hrvatsku dramsku produkciju devedesetih, u kojoj, prema brojnim kriti7arima, obiluju znaci-oiljci hrvatske ratne zbilje i posebnog slu7aja njezine traume. (2005: 200)

Me;utim, Ivana Sajko je ustvrdila da su njene drame politi7ke, ali da ih ne pre-poznaju kao takve (http://www. teatar.hr/vijesti/drama/161). One su politi7ke i sub-verzivne na nivou spisateljskih procedura koje koristi, to zna7i da ona pie na savre-meni, eksperimentalni na7in. Ona nije mogla da pie o ratovima u bivoj Jugosla-viji, jer je jedini na7in na koji je to bilo mo-gu:e bio unutar metoda nove postsocijali-sti7ke realisti7ke drame kao dominantnog modela pisanja u ovim drutvima.2

2 Ovde moram skrenuti panju na to da je nedavno izala njena proza Rio Bar, koja se bavi ratom i za koju je 2006. dobila prestinu nagradu Ivan Go-ran Kova7i:.

66

Dubravka &uri%

U eni-bombi, Sajko se bavila i tero-rizmom kao internacionalnim problemom i ukazala je na upotrebu ena u tom kon-tekstu. Kao izvor, kori:eni su novinski 7lanci, istraivanja, tekstovi iz me;una-rodnih centara za borbu protiv terorizma (2005: 9). Kao i mnogi drugi pisci i spisate-ljice, pokazala je kako mediji konstruiu nau realnost, a u tom procesu posebnu ulogu igra televizija.

Sada bih se usredsredila na jezi7ku poeziju koja se pojavila sedamdesetih go-dina 20. veka u Sjedinjenim Ameri7kim Dravama, a tokom osamdesetih je privu-kla panju akademskih knjievnih kriti7a-ra/kriti7arki i teoreti7ara/teoreti7arki, koji su intenzivno po7eli da piu o ovom pokre-tu. Jezi7ki pesnici i pesnikinje nasle;uju tradiciju evropske avangarde, naro7ito na-sle;e kubofuturizma i dadaizma, kao i ameri7ku tradiciju visokog modernizma/avangarde pisaca i spisateljica kao to su Vilijam Karlos Vilijams (William Carlos Williams), Ezra Paund (Ezra Pound), a moda kao najzna7ajniju u ovom kontek-stu treba ista:i Gertrud Stajn (Gertrude Stein). Jezi7ka poezija se opisuje sinta-gmom post-New American Poetry move-ment, to zna7i da je nastala nakon feno-mena nove ameri7ke poezije3 (

67

Status medija u savremenom eksperimentalnom pisanju

kovati uticala je na promenu na7ina kako danas piemo, 7itamo i shvatamo poeziju.

Za mnoge eksperimentalne pesnike, mediji postaju kontejner slika, koje se mogu koristiti u pisanju, ali i inspiracija za razvijanje novih analognih spisateljskih postupaka.

U pesmi Lani snovi 9 Avangarda (Fake Dreams 9 The Avant-Garde), Perel-man tretira velike modernisti7ke pesnike Ezru Paunda (Ezra Pound), Vilijamsa Kar-losa Vilijamsa (Williams Carlos Williams), Marien Mur (Marianne Moore), Velimira Hlebnjikova itd., kao likove iz stripa ili ko-medije (1998: 44947).

Pomenu:u jo dvoje pesnika, koji nisu pripadali skupini jezi7ara, koji u svom radu ukazuju na druga7ije pesni7ke tradicije, ali i na eksperimentalne. Prvi je Derom Sala (Jerome Sala), koji je radio u velikim rekla-mnim i marketinkim kompanijama, a pre izvesnog vremena je doktorirao radom koji se bavi medijima. U pesmama Fakir (The Fakir), Legenda (Legend) i dru-gim objavljenim u zbirci Raw De@l (1994: 999100, 105), on koristi ikone pop kulture, kao to su Madona (Madonna), Majkl Dekson (Michael Jackson), Elvis Prisli (Elvis Presley) itd., kao likove u svojim pe-smama u prozi.

Sada :u navesti pesmu Preporuka (Letter of Recommandation) Ilejn Ekvi (Elaine Equi). U njoj ova pesnikinja aludira na uobi7ajenu drutvenu situaciju u ivotu studenata i profesora, pozivaju:i se i na diskurs pornogra je, koji se 7esto koristi i u savremenoj vizuelnoj umetnosti, na pri-mer u radu Defa Kunsa (Je8 Koons) ili prozaistkinje Keti Aker (Ketty Acker):

Molim Vas kaite neto zaista lepo, ne, kaite neto zna"ajno o sebi. Ja bih, ali gledam porno- lmi nemam vremena da piem.ena koja jae mukarca je duha 7injenica da je mrtva doprinosi artizmu. Bojim se da :u mesecima biti zauzeta. Znate, ja volim Va rad, i veoma Vas cenim

ali onda nai;u ovi duhovi i ni na koji na7in ne moete re:i ne. Tako su zahtevni.I jedino moete da da odete po kafu. Teko je znati kuda sve to vodi, poto on ne sumnja da je taj duh zaista glumica brineta sa plavom perikom. Ona kae da deo njega eli da ga ona prevari. U me;uvremenu, ne zaboravite koliko ste hrabri i talentovani.I lepi,

dodala bih,

ali bi bilo neobi7no.Pa, napiite bilo ta,neto veoma povoljno 9i potpiite me. (1998: 69)

Ovde bih skrenula panju na na7in kako pesnici i pesnikinje koriste popular-nu kulturu i unose je u kontekst takozvane visoke umetnosti, destabilizuju:i i propi-tuju:i samu ideju visoke kulture, a to je jedna od osnovnih postmodernisti7kih strategija.

U nastavku ovog teksta bavi:u se AIN>ovom kolom poezije i teorije. Ovaj projekt je zapo7eo 1997. godine i trajao je narednih desetak godina. Zamiljen je kao alternativni sistem obrazovanja mla;ih pe-snikinja 7iji se rad pojavljivao iz konteksta eksperimentalnih pesni7kih praksi. Ra-spravljaju:i o radovima ove pesni7ke gru-pacije, teoreti7ar Aleksandar Trklja je pisao o monstruoznom anru i postavio je ovu provokativnu praksu u kontekst tadanje srpske knjievne scene. Trklja je skovao sintagmu monstruozni anr, jer se ova vr-sta pisanja pozicionirala nasuprot dve tada dominantne pesni7ke struje. Jedna je kon-struisana na nasle;u narodne tradicije, in-sistirala je na ruralnom i bila je uspostav-ljena kao antimodernisti7ka. Drugu moe-mo nazvati umerenim modernim/pos-tmodernim nacionalnim stilom. Trklja je objasnio:

Savremene autorke stvaranjem nove vrste 7udo-vinih tekstova svojim pristupima suo7avaju kul-turu u kojoj ive sa svojim iskustvima, istovreme-no osloba;aju:i jezik koji koriste kontaminiranih

68

Dubravka &uri%

naslaga koje su proizvod nedavne prolosti te kul-ture a koje i dalje nastavljaju da se gaje i konzervi-raju putem formi u koje su upakovane. Njihov pristup pokazuje da se promene u jednom dru-tvu ne deavaju samo kroz menjanje sadraja koji u okviru tog drutva cirkulie ve: i putem formi u koje su ti sadraji uobli7eni. (2006: 213)

Spisateljice koje su radile u ovoj stil-skoj formaciji, razvile su speci 7nu multi-anrovsku praksu imaju:i u vidu odnos prema: 1) istorijskim avangardama, pre svega italijanskom futurizmu, ruskom ku-bofuturizmu i jugoslovenskom zenitizmu; 2) francuskom ecriture feminine; 3) ame-ri7koj poststrukturalisti7koj jezi7koj poe-ziji i 4) savremenoj medijskoj kulturi (

69

Status medija u savremenom eksperimentalnom pisanju

srednom opipljivom lepotom, iako sam ja ta koja :e uzeti fragilnu duu proizvoda za ruku i odvesti je do njenog ostvarenja, preko svih granica izme-;u tela i maine, do svrhe postojanja koju :u mu omogu:iti (2006).

Ivana Sajko, Jelena Savi: i Ljiljana Jo-vanovi: deluju u suprotstavljenim postju-goslovenskim kulturama, koje su tokom devedesetih bile u ratu. One zauzimaju druga7ije pozicije u prostoru u kojem rade. Sajko deluje kao individualna autorka u kontekstu savremenog teatra i dramskog i knjievnog performansa. Njeni radovi se izvode u Hrvatskoj, ali i u drugim evrop-skim gradovima, uklju7uju:i i Beograd. Je-lena Savi: i Ljiljana Jovanovi: su delovale u irem kontekstu speci 7ne knjievne, spi-sateljske grupacije. Poeziju su objavile u srpskim knjievnim 7asopisima, a neke njihove pesme su prevedene na slovena7ki, poljski, ma;arski i nema7ki. Pa ipak, mada je AIN-ova pesni7ka formacija pesni7kom produkcijom uticala na pesni7ku scenu nove generacije, njihov rad je na margini srpske pesni7ke kulture. Neka nova istrai-vanja morala bi da daju odgovor na pitanje zato je to tako!

Literatura

1. Bernstein, Charles (1998), Introducti-on, Close Listening Poetry and the Performed Word. Edited by Charles Bernstein, New York, Oxford: Oxford University Press.

2. Bernstein, Charles (1994), Virtual Rea-lity, Dark City, Los Angeles: San & Moon Press.

3. Crimp, Martin (1997). Attempts on her Life, London: Faber & Faber. (Videti prevod: Martin Crimp, Nasrtaji na njen ivot, prevele s engleskog Vanda Pero-vi: i Dubravka

70

Dubravka &uri%

Bob Perelman, Virtuelna realnost, prevod Dubravka