filosofija i eros gozba

8/11/2019 Filosofija i Eros Gozba

1/14

Arhe VII, 13/2010UDK 176Pregledni radOverview Article

IRINA DERETI1Filozofski fakultet, Beograd

ZATO DIOTIMA SAOPTAVA ISTINU O EROSU?O lozo ji i erosu u Platonovoj Gozbi

Saetak : Namera ovog rada je da se pokae originalnost kako argumentacije Platonove Di-otime, tako i sadraja njenog lozofskog uenja o erosu. Autorkae prvo nastojati da protumaiformu i smisao Diotimine argumentacije oblikani...ni . Potome teiti da rekonstruie lozofskismisao njenog mita o poreklu Erosa. Naredno pitanje, o kojeme autorka raspravljati, tie seargumenata u prilog kvali kovanja svrhe erosa kao neega to je uvek dobro i lepo. Povrh toga,kritikujui niz savremenih interpretacija o tri cilja, ka kojima eros tei, autorkae nastojati da potkrepi vlastito shvatanje u pogledu toga kako se oni meusobno odnose. Poslednja i kljunatema, sa kojima nas Diotimina erotologija suoava, tie se odnosa erotskog i raznih entiteta,koji ga uzrokuju, to pokazuje kako erotologija svoj dublji smisao zadobija u meta zici Lepog.

Klju ne re i: eros, lozo ja, Platon, Diotima, dobro, lepo

1. UVOD: NAEMU POIVA DIOTIMIN AUTORITET?

Na prvi pogled izgleda da Diotima ima najmanje prava da saopti istinu o Erosu.Ova Platonova izmiljena junakinja je nepoznata proroica iz Mantinije. Nje nema nagozbi u istoimenom dijalogu, na kojoj se panegiriki besedi i razgovara o prirodi Erosa.Stoga, nije ni u mogunosti da slua ostale besede, te da od njih poneto naui ili ih pak pobije. Diotimine upitne reenice u dijaloguGozba prenosi neko drugi. Naime, Sokra-tova beseda je strukturisana na taj nain da predstavlja reminiscenciju na dijalog koji jes njim vodila Diotima. Moemo se upitati i oko validnosti jednog takvog svedoanstva,koje se zasniva na tako neemu nepouzdanom kao to je to ljudsko seanje, pa makarono bilo i Sokratovo.

Povrh toga, Diotimu niko od prisutnih ne moe nita da upita. Aristofan je, dodue, pokuao da postavi pitanje Sokratu, koji Diotimino uenje oigledno prihvata, ali je u

tome spreen iznenadnim Alkibijadovim dolaskom na gozbu.2 Njena istina o Erosu je,naime, jedina u dijalogu o kojoj se ne raspravlja, koja ostaje bez komentara, dodatne

1 e-mail adresa autora: [email protected] Up.Smp. 212c5-6.


2/14

150 I. Dereti, Zato Diotima saoptavaistinu o Erosu? O lozo ji i erosu...

ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

interpretacije i relevantnih pojanjenja, kao istina koja treba i mora biti prihvaena. Za-to je Diotimina nesvakidanja, tradiciji protivna, revolucionarna erotologija privilego-vana? Zato je njeno uenje validno i uverljivo, ukoliko ono nije prolo tekst kritikog pobijanja od potonjih govornika? Toliko je mnogo pitanja, koja ve na samom poetkudovode u pitanje Diotimin autoritet u pogledu iznoenja istine o biloemu, a kamoli oneemu toliko vanom kao to je priroda Erosa.

Diotimi legitimitet dodeljuje Sokrat koji gotovo usput ukazuje na njene dokazane pararacionalne sposobnosti, te su one moda bile jedan od razloga to je upravo onaumela Sokrata da naui ljubavnim stvarima,3 odnosno da ga uputi u tajne istinskeerotologije. Eros je fenomen koji se, kako izgleda, moe upoznati, ukoliko onaj kojiga upoznaje poseduje takvu sposobnost. Povrh toga,ini se, da se upravo ene, ako seuopte u ita razumeju, razumeju ba u ljubav, izmeu ostalog i zato to ljubav vodi

ka raanju koje daje smisao enskim ivotima. Diotima je ena, i to ena upuena u proricanje, toe rei u stvari koje nisu dostupne svima, te je, kako izgleda, upravoona pozvana da nam otkrije punu istini o temi o kojoj su zborili njeni prethodnici. Zarazumevanje erotskog, znai, potrebno je biti obdaren talentom, razliitim od svih dru-gih racionalnih dispozicija, sposobnou neposrednog pronicanja u prirodu onoga to isamo nadilazi granice pojmljivog i saoptivog.

To sve, meutim, nisu jedini razlozi zato Sokrat smatra da ba Diotima treba daotkrije istinu o prirodi Erosa. Ona to moe zato to je ovladala dijalektikim umeem,simulirajui Sokratov nain voenja razgovora. Sem toga, njen je zadatak da pokae da

je jedino lozo ja sa svojom metodom u stanju da odgovori na pitanje ta je to Eros.Time se pokazuje da ni hesiodski, mitoloki odgovor na ovo pitanje, ni prirodno nauni,koji daje Eriksimah, ni Aristofanov poetski nisu kadri da otkriju ta ljubav istinski jeste.ini se da je upravo Diotima predodreena da protumai prirodu erotskog i to ne zatoto je ena,ak ne ni samo stoga to je proroica, ve prevashodno zato to ume da -lozofski misli i da artikulie lozofske argumente. Te se tako pitanje o tome zato jednanepoznata linost treba da saopti istinu o Erosu pretvara u pitanje zato je lozo ja, ane nauka ili pak umetnost, ta koja polae pretenzije da odredi njegovu sutinu.

2. DIOTIMINA NI...NI ARGUMENTACIJA

Forma Diotimine argumentacije jeste neto to je mnogo vie od spoljanjeg obli-ka, neto to nas upuuje na sutinu njenog lozofskog uenja o Erosu. U celini po-smatrano, ona simulira Sokratov nain voenja razgovora i to na vie naina. PoputSokrata, i ona istraivanje zapoinje tako to pobija pogrena, ili, preciznije reeno,samo delimino tana verovanja. Drugo, Diotima lozofski razgovor, slino Sokratu,

vodi ispravnim, ciljno usmerenim pitanjima koja treba da dovedu do odreenja Erosa,do iskaza o njegovoj sutini. Tree, u cilju potpunog odgovora na ovo pitanja ona je

3 Up.ibid . 201d8.


3/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

kao i Sokrat iz ostalih, Platonovih dijaloga srednjeg perioda, primorana da se pozovena uenje o idejama, ili, preciznije kazano, na uenje o ideji lepog. Diotima neeni da hvali ni da velia Erosa, ve da odgovori na vrlo teka pitanja: ko je Eros, kakav je i kakve su mu delatnosti.4

Sledei Sokrata u stavu da pogrena mnjenja treba prvo pobiti, pre nego to se uopte pristupi ispravnom odreenju stvari, Diotima to iini tako to vladajua verovanja pobijana posve originalan nain. Njeno pobijanje poiva na dvostrukoj negaciji, iz koje sledeneoekivani rezultati. Dok su njeni prethodnici u svojim panegirikim besedama govorilida je Eros lep i dobar, iliak najlepi i najbolji, Diotima njihova verovanja pobija, netvrdei pri tom da je Eros ruan i zao. Njena teza glasi da Erosnije ni lep ni ruan,ni dobarni zao,ni znanjeni neznanje.5 Diotimine pobijajue tvrdnje mogle bi se formulisatina sledei nain: ni A ni A . Ova neobina pobijajua argumentacija, koja sadri ni...ni

reenice, ne pojavljuje se ni u jednom drugom sokratovskom

lozofskom razgovoru. Ona podsea na metodu eliminacije, jer se njome eliminiu krajnosti, bilo da su pozitivne ili pak negativne. Pa ipak, ovde bi trebalo biti oprezan, jer kazujui da Eros, na primer, nijeni lep ni ruan, Diotima ne eliminie ni lepotu, ni runoi iz odreenja prirode Erosa.

Ali, ta je to neto tree to je Eros, a to nije ni jedna od navedenih suprotnosti?Bilo bi pogreno pomisliti da je on neto sasvim tree, to nema nikakve veze sa bilokojom od ovih suprotnosti. Isto tako ne bi bilo valjano, ukoliko bismo to neto tree,to jeste Eros, shvatili hegelijanski, te ga protumaili kao da je on sinteza vlastitihsuprotnosti, neto to ukida suprotnosti, prevladava njihova ogranienja i uzdie ih na

vii nivo kao neko njihovo jedinstvo. Eros nije u tom smislu neko jedinstvo suprotnostilepog i runog ili pak znanja i neznanja. On nije ni jedna ni druga suprotnost, nije ninjihovo jedinstvo, ve je izme u te dve suprotnosti, imajui prirodu i jedne i druge.Priroda Erosa je samo u tom smislu slina hegelijanski shvaenom jedinstvu, jer u nje-govom odreenju razlike nisu ponitene, ve su ouvane. Pa ipak, Eros ne predstavljaneku viu sintezu ovih suprotnosti koje konstituiu njegovu prirodu. Njegova priroda je, naprotiv, manjkava u tom smislu to jenedovoljno lepa i dobra, a upravo taj nedo-statak sutinski odreuje Erosovu prirodu.

Diotima uvodi i primer sa odnosom znanja i neznanja,6 i onoga to treba da posre-duje izmeu to dvoje, a to je ispravno verovanje ili mnjenje.ini se da se ovaj primeruvodi u analoke svrhe. Naime, istinito mnjenje jeste neto to je izmeu znanja i ne-znanja. Ono nije neznanje, jer se njime tvrdi istina, a ono to je istinito ne moe bitineznanje. Pa ipak, istinitostnije dovoljan uslov, koje jedno mnjenje ili verovanje trebada zadovolji, da bi se smatralo znanjem. Na slian nain je i sam Eros nedovoljno lep idobar.ini se da uvoenjem ove analogije Diotima postie jo dva cilja. Prvo, ona dajeodreenje samog znanja kao istinitog verovanja koje praeno odgovarajuim objanje-njima. I drugo, ovom analogijom se nagovetava inklinacija Erosa, toemo i videti u

nastavku teksta, prema razliitim vrstama znanja, pa i prema samoj mudrosti.

4 Up.ibid . 201e2.5 Up.ibid . 201e ff.6 Up.ibid. 202a-b.


4/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

Taj izmeu status Erosa detronizuje ga s poloaja koji mu je tradicionalno dode-ljivan, i to poevi od Hesioda, prema kome je on najstarije boanstvo sve do govoraostalih uesnika uGozbi koji Erosa u svojim besedama hvale i slave kao najvee inajsavrenije boanstvo. Za razliku od dotadanje tradicije Diotima dolazi svojom ar-gumentacijom, koja sadri ni...ni reenice, do toga da Eros nije ono to mu se do tada pripisivalo. Koliko je Diotimin uvid nov, pokazuje i to to ona sama kae da miljenje, po kome Eros nije bog, zastupa samo ona, trudei se da u to ubedi i Sokrata.7

Diotimin uvid u manjkavu prirodu Erosa, meutim, ne implikuje da njegovi uincinisu veliki i snani, ve samo to da bie sa nedostatkom ne moe biti bog koji je posvojoj de niciji ono to je savreno. Pa ta je onda Eros ako nije bog? U skladu sasvojim otkriem da je Eros neto to jeizme u dve krajnosti, proizilazi da on nije bog,ve demon,8 jer demon9 nije ni bog niovek, ve posrednik izmeu besmrtnih bogova

i smrtnih ljudi. Ona mu dodeljuje ulogu, slinu onoj, koju u tradicionalnoj gr koj mi-tologiji ima bog Hermes. U zadatak Erosa, kako ga Diotima vidi, spada to da tumai iobjanjava ljudima nareenja bogova, a bogovima ljudske molitve. Kao to njegovstatus, normativno posmatrano, predstavlja sredinu izmeu lepog, dobrog, velikog injihovih suprotnosti, tako se i funkcija Erosa sastoji u posredovanju, u omoguavanjurazgovora i sporazuma izmeu bogova i ljudi.10

Simptomatino je i to to Diotima uvia da Eros ima znaajnu ulogu u fukcionisa-nju nesvesnog, kao i u onim pararacionalnim delatnostima poput bajanja, gatanja iaranja.11 Platonova Diotima s pravom nasluuje da su naroito snovi12 - u kojima se

manifestuje sve to nije razumom osveteno, predsvesno ili sasvim nesvesno - snano proeti delovanjem erotskog. Time se potvr uje i to da je ba ona, proroica, koja jeupuena u religiozne rituale usmerene na otkrivanje boijih znakova, predodreena daotkrije i tajnu erotskog.

3. ZATO JE DIOTIMI POTREBAN MIT O POREKLU EROSA?

Racionalnu diskusiju o tome ta jeste Eros, kojoj prethodi dijalog o tome ta on nije,iznenada i neoekivano prekida mit13 o njegovom poreklu, koji je poput mnogoegadrugog u ovom nesvakidanjem dijalogu u besedi Platonova originalna tvorevina.Uopte nije samo sobom oigledno zato je Diotiminoj argumentaciji na ovom mestu

7 Up.ibid. 202c4 ff.8 Up.ibid. 202d9.9 Re demon () za stare Grke nije nuno imala negativnu konotacijuu.10 Up.ibid. 203a1-3.

11 Up.ibid. 202e8-203a1.12 Up.ibid. 203d4.13 Dok se u savremenim studijama o PlatonovojGozbi ovome mitu posveuje mala ili nedovoljna pa-nja, antiki platoniari su ga smatrali sredinjim u razumevanju Diotiminog, odnosno Sokratovog shvatanjaErosa. U vezi sa Plotinovom interpretacijom ovog mita uporediti tekst J. Dillon-a, Ennead III.5: PlotinusExegesis of theSymposium Myth, u Agon , 3(1969), str. 2444.


5/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

potrebna mitska podrka, odnosno oslanjanje na erotsku priu o Poru i Peniji. Zarnije sama racionalna argumentacija dovoljna da se odgovori na pitanje o prirodi Ero-sa? ini se da je argumentacijom, koja sadri ni...ni reenice, Diotima ve uspenouspela da pokae zato je pogreno tradicionalno verovanje da je Eros bog, a ne samo jedan od demona, koji posreduje izmeu smrtnog i besmrtnog. Zato je potreban mito njegovom poreklu? Pre nego to odgovorimo na to sutinsko pitanje, razmotrimosmisao ove prie.

Poput mnogih drugih svojih mitova i ovde se Platon koristi tradicionalnim elemen-tima koje kombinuje i tumai na sebi svojstven nain. Na Afroditinoj svadbi Penija(),14 boginja siromatva i bede, zavodi Pora ()15 - boga izobilja, naroitoizobilja mudrosti, zato to je sin boginje pameti Metide, prve Zevsove ene - te sa njimzainje Erosa.16 Ovaj mit17 nam zapravo nudi bitne elemente koji su potrebni kako bi

se razumela priroda Erosa. Poput siromane majke on oznaava potrebu,18

tenju zaneim, za nekim ispunjenjem svog izvornog nedostatka, jer se potreba za neim ne bi javila da se to neto i poseduje. Oeva priroda prisutna je u Erosu u tom smislu to onnije samo obina potreba, ve potreba za dobrim svrhama, to poput oca postie nadrzak i dovitljiv nain. Pa ipak,ini se da Platonova Diotima previa da je upravo usamom mitu i drskost i dovitljivost pokazala upravo Erosova majka Penija, a ne njegovotac Por. Indikativno je i prisustvo Afrodite u mitu. Ona personi kuje lepotu, teinje-nica da je Eros ba na dan njene svadbe zaet trebalo bi da ukae na bitnu povezanostErosa i lepote.

U svojoj interpretaciji mita Diotima naglaava upravo dva,ini se, iskljuujua mo-menta koja konstituiu ono to Eros jeste. Mit i Diotimina interpretacija njega nam jooiglednije nego argumentacija, koja mitu prethodi, ukazuju na to uemu se sastoji ovadvostrukost Erosa. On je, s jedne strane, poput svake druge potrebe tvrd, suv i beziega,19 a s druge strane, on se s time ne zadovoljava, ve razborito i dovitljivo20 teika onome to je suprotno stanju u kome se nalazi. Dakle, to to je Eros subjekat, ali ne iobjekat udnje sledi da njemu nedostaje ono zaime udi, ili kaemu tei. Sama udnja je usmerena ka zadobijanju onoga to se nema, te ne moe biti izjednaena sa svrhomka kojoj tei. Stoga, ni Eros ne moe biti ni lep, ni dobar, ni mudar 21, ve je sloenameavina potrebe, udnje za odreenim svrhama i dovitljivosti u njihovom dosezanju.

14 Gr ka re upravo znai siromatvo, bedu itd.15 Gr ka re znai put ili nain, a kao personi kovana sila re oznaava put ili nain kojimse stie do izobilja i moi.16 Hesiod,Teogonija , 886.17 Up.Smp. 203bff.18 Up.ibid . 203d4.

19 Up.ibid . 203d1.20 Up.ibid . 2034-7.21 U razgovoru izmeu Sokrata i Agatona, koji prethodi Sokratovoj besedi, Sokrat pokazuje da Agaton pripisuje Erosu dve tvrdnje: da je lep i da udi za lepotom, koje su inkonzistentne. Ukoliko je Eros udi zalepotom i ukoliko mu nedostaje ono zaime udi, onda on ne moe biti lep. Dakle, ili je Eros lep ili udi zalepotom; ne mogu biti istinite obe tvrdnje, kako smatra Agaton. Up.Smp. 200c-201c.


6/14


7/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

Povrh toga, opis Erosa u samom mitu upadljivo je slian lozofu, prijatelju mu-drosti, koji poput Sokrata26 iako sam nije mudar strastveno udi za mudrou. Diotimaizriito tvrdi da je poput lozofa Eros izmeu neznanja i mudrosti,27 i da on tokomcelog svog ivota lozo ra.28 Upravo sam mit otkriva lozofsku prirodu samog Erosa,te o tome Diotima i govori u zavrnici svog tumaenja mita. Njen argument tee na sle-dei nain: poto Eros nije mudar, a dovitljiv je u ovladavanju onim to je lepo, i s ob-zirom na to da mudrost upravo spada u najlepe stvari, Erose uvek teiti ka mudrosti.Diotimin Eros je zapravo lozof, koji je svestan ne samo svoga neznanja - koje nastojida prevazie, tako to za svoja mnjenja pronalazi odgovarajue logose - nego i toga daga nikad nee potpuno prevladati u svom stalnom i uvek nedovrenom intelektualnomtraganju. Ispostavilo se da nam je Diotimin mit o poreklu Erosa otkrio i jedan vaanaspekat onoga to lozof jeste, i jo jednom nas utvrdio u uverenju da su mit i lozo ja

esto neraskidivo isprepletani.

4. ZATO JE EROS UVEK TENJA KA DOBRU?

U daljem toku svoga razgovora sa Sokratom, Platonova Diotima speci kuje tri ciljaka kojima eros29 tei; to su: 1. samo dobro, 2. raanje u lepoti i 3. besmrtnost. U nastav-ku teksta nastojaemo da pokaemo na koji nain su ta tri cilja meusobno povezana.

Poimo od prvog! To da eros predstavlja uvek tenju ka dobrim i lepim stvarima jeste za Diotimu aksiom, koji se bezupitno prihvata kao neto to je intuitivno jasno.Zar eros ne tei nekada ka onome to je loe,ak loe i za nas same? Zar veina nas nijeiskusila destruktivnu stranu erosa, kada gubimo kontrolu nad sobom i svojim delova-njem, kada se na unutranji ivot pretvori u stalno oseanje uzbuenosti i nemira? Otakvom erosu nam govori i Platonov Sokrat u mitu o krilatoj dui iz dijaloga Fedar .30 Potrebno je razjasniti zato pak ovde uGozbi Platonova Diotima insistira na tome da jeeros uvek tenja ka dobrim stvarima.

Platonova Diotima smatra da se ni u kome ne moe probuditi tenja ka dobru, uko-liko to neto nije prepoznato kao dobro. Time se naravno ne negira da u velikom brojusluaja teimo ka neemu to je r avo. Pa ipak, i u tom sluaju mi mislimo da teimoka neemu to je dobro, ali smo pogreno procenili njegovu istinsku prirodu, toe reida pogreno mislimo da je ono to je loe zapravo dobro.

Pri tome je neophodno uoiti neekspliciranu razliku izmeu objekta nae elje istvarnog objekta.31 Dakle, kada je re o r avom, odnosno za nas same istinski loem

26 O slinostima izmeu Sokrata i Erosa videti C. Osborne, Eros Unveiled , Oxford, 1994, str. 86-117.27 Up.ibid . 202c4 ff.

28 Up. Ibid . 303d7.29 Poto se u nastavku teksta govori o erosu kao ljudskoj tenji, a ne kao o poluboanskom biu, nadaljeemo re eros pisati malim slovom.30 Up. Phd . 253e-254c.31 Pri samom kraju Sokratove besede istu ovu razliku, mada u drugaijem kontekstu, uvodi i Diotima,govorei o istinskoj vrlini i onoj koja je samo njena senka. Up.Smp. 212a35.


8/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

i tetnom objektu, mi ga ne elimo opisanog na takav nain, nego, naprotiv, ka njemustremimo, zato to nam seini da upravo on moe proizvesti dobre i korisne posledice.Drugim reima, kada teimo ka cilju koji je stvarno r av, to jest samo prividno dobar,mi toinimo, jer nismo uspeli da ga prepoznamo kao prividno, ali ne i stvarno dobro.

Nasuprot tome, ukoliko nam seini da je neto r avo i tetno po nas, miemonastojati da to po svaku cenu izbegnemo, bez obzira na to da li je to stvarno tetno po nas. Diotimina argumentacija se na ovom mestu zaotrava, te ona tvrdi dae ljudiodsei svoje udove, ako se ispostavi da su im tetni.32 Reeno jezikom savremene me-dicine, ako neko ima gangrenu, dopustie da mu se odsee noga, pa makar mu to biloteko prihvatljivo i bolno. Potpuno je besmisleno, prema Platonovom miljenju,ak i pretpostaviti dae neko, ukoliko je mentalno zdrav i dobro upoznat sa objektom svojeelje i stanjem stvari, eleti ono to mu kodi. Eros nas, dakle, motivie da postigne-

mo neki cilj, onda kada taj cilj istovremeno opaamo i prepoznajemo kao neto to jedobro, lepo i vredno postizanja, bez obzira na to da je li on istinski takav kakvim gadoivljavamo.

5. RAANJE U LEPOTI I TENJA KA BESMRTNOSTI

Nemali broj komentatora33 PlatonoveGozbe vidi problem u tome to poevi odmesta 206b1-2 pa nadalje Diotima prelazi sa shvatanja erosa kao tenje za dobrotom kashvatanju erosa, po kojem on udi za raanjem u lepoti, priemu je besmrtnost krajnjicilj raanja. I doista, Platonova Diotima ne objanjava ovaj prelaz, niti izriito pokazujekako su povezana ova dva shvatanja. Pa ipak, simptomatino je to to ona prvo odre-enje oigledno smatra nedovoljnim ili nedovoljno preciznim kada je re o odreenjuspeci nosti erotske tenje ka dobrim stvarima. Naime, mogla bi se svaka ljudska te-nja, a ne samo ona erotska razumeti kao tenja za nekim dobrom ili onim to smatramoda je dobro.ak i ukoliko se odreenje, po kome je eros tenja ka dobroti, dopuni timeto se kae i to da je on tenja ka istinskoj srei (), to nas suoava sa novim problemima.34 Prvo, postavlja se pitanje o tome ta se ovde podrazumeva pod sreom(), na ta se uGozbi ne daje odgovor. Osim toga, ne vidi se kako ovaj do-datak doprinosi boljem razumevanju speci nosti erotske tenje.ini se da PlatonovaDiotima nastoji da konkretizuje i speci kuje inae prilino apstraktan pojam dobrih ilepih svrha, kako bi se bolje i tanije mogle, s jedne strane, sagledati osobenosti erot-skih elja i tenji, a, s druge, pokazati to da su one univerzalne, prisutne kod svih ivih bia. Pri tome, treba imati u vidu da Diotima ne odustaje od svog prethodnog shvatanjaerosa po kome je on elja za onim to je dobro.

32 Up.ibid . 205e1-4.33 Up. R. Water eld, Plato: The Symposium , Oxford, 1994, str. 86; C. J. Rowe, Socrates and Diotima:Eros, Creativity and Immortality, in: Proceedings of the Boston Area Colloquium in Ancient Philosophy 1998, str. 247; Friesbee C. C. Shef eld, Platos Symposium: Ethics of Desire, Oxford University Press Inc., New York, 2006, posebno str. 85-87.34 Up.ibid . naroito str. 110-113.


9/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

Platonova Diotima se slui metaforama trudnoe i raanja, kako bi objasnilai-tav niz speci no erotskih fenomena, koji ne predstavljaju bukvalnu trudnou i raanje.To pak ne mora biti indikator toga da neto nedostaje u Diotiminom postupku, ukolikoone doprinose dubljem razumevanju pojava o kojima je re.35 Najposle, zar ne otkrivasposobnost za iznalaenje odgovarajuih metafora naroiti oblik otroumnosti, koji je prisutan i u lozofskom promiljanju, jer adekvatna upotreba metafora pokazuje umeeu prepoznavanju slinosti izmeu stvari, koje se veoma razlikuju, kako je to zapazioAristotel,36 koji se manje od Platona sluio metaforama. Drei se ovog Stagiraninovogkriterijuma, moemo ustvrditi da su metafore trudnoe i raanja u Diotiminom lozofskom propitivanju i istraivanju u onoj meri uspele, ukoliko se posredstvom njihuvide slinosti izmeu, na prvi pogled, vrlo razliitih pojava.

Od ovog diskvali kovanja eksplanatorne i hermeneutike moi metaforikog dis-

kursa,ini se, da je jo pogrenije protumaiti prelaz sa odreenja erosa kao tenje zadobrim ka shvatanju njega kao elje za raanjem u lepoti tako to bi se prvo shvatanje pripisalo Sokratu, a drugo Diotimi.37 Naime, ne vidi se iz teksta da Sokrat ovo drugoodreenje lepog odbacuje, jer na kraju svoga razgovora sa Diotimom kae da je u nje-nu erotologiju ubeen i da druge hoe da u to uveri.38 Dodue, kada je Diotima uveladrugo odreenje lepog, Sokratu ono nije bilo samooigledno, te je stoga i traio da muse objasni njegov smisao.39

Raanje u lepoti duom i telom jeste nain na koji se ostvaruje dobro kojeg moti-vie erotska udnja.40 Diotimina metaforika argumentacija ima sledei tok: erotska

udnja jeste konstitutivni momenat ljudske, ali i ivotinjske prirode, koja kada doeu odreeno stanje tei da raa, odnosno da se oslobodi od svojih trudova.41 Lepotaizaziva buenje erotske udnje, to dovodi do sjedinjenja, na primer, mukarca i ene, isledstveno tome do raanja. A, raanje omoguava smrtnim biima da postanu besmrt-na, jer raanjem neeg svojeg, oni ostavljaju deo sebe da traje i posle njihove smrti.

Metafora trudnoe ovde oznaava stanje u kome se nalazi ivo bie, pre svega,ljudsko, kada je proeto erotskom udnjom, a to se javlja onda kada mu se pribliiono to je lepo.42 Na ovom mestu u tekstu jo uvek nije speci kovano o kakvom seobliku lepote radi, niti o kakvim je sve oblicima raanja re. Samo je pokazan meha-nizam raanja, odnosno koji uslovi treba da se steknu, da bi neko zatrudneo, odnosnomogao da raa. Lepota je ta koja izaziva buenje erotske udnje, to motivie ljudsko bie da tei raanju. Kao kriterijum lepote tipino gr ki uzima se harmonija,43 dok

35 K. Rou smatra da je odreenje erosa kao tenje za raanjem u lepoti oblik metaforikog diskursa, zarazliku od odreenja njega kao tenje za dobrim. Up. C. J. Rowe, Socrates and Diotima: Eros, Creativity andImmortality, in: Proceedings of the Boston Area Colloquium in Ancient Philosophy 1998, str. 257.36 Up. Ar. Rhet . III, 11, 1412a.37 Up. C. J. Rowe, Socrates and Diotima: Eros, Creativity and Immortality, str. 249-51.

38 Up.Smp. 212b1-2.39 Up.ibid . 206c1.40 Up.ibid . 206b ff.41 Up.ibid . 206c5-8.42 Up.ibid . 206d4.43 Up.ibid . 206c3-d2.


10/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

njeno odsustvo runoa ne podstie ni na ta, nego, naprotiv, svakoga od sebe odbija. Uovom delu teksta Diotima ne speci kuje, meutim, o kakvom obliku lepote je ovde re,o telesnoj lepoti, ili o nekoj drugoj formi lepote. Sjedinjenje mukarca i ene, proetiherotskom udnjom, to dovodi do raanja, navedeno je samo kao jedan primer raanja,ali se ne kae da je to i najvii oblik raanja. Poto se raanjem u lepoti ostavlja netoto traje posle smrti onoga, koji raa, onda iz toga sledi da je besmrtnost zapravo kraj-nja svrha erotske udnje.

Ni raanje ni besmrtnost nisu, meutim, vrednosno neutralni pojmovi. Diotima izri-ito kae da je besmrtnost zajedno sa dobrim ( )44 cilj, ka kome eros tei,te, kako vidimo, raanje i besmrtnost nisu ciljevi, koji su odvojeni odovekove tenjeka dobru. Prema tome, kako pokazuje Diotimina lozofska argumentacija, proeta me-taforama trudnoe i raanja, sva tri cilja, ka kojima tei eros, meusobno su pove-

zana i to tako to teei za raanjem u lepoti, zapravo se tei ka besmrtnosti, ali samo utom sluaju kada se ta dva cilja prepoznaju kao dobra i vredna postizanja.Dalji smer Diotiminog lozofskog razgovora sa Sokratom ide ka pokazivanju toga

da je erotska udnja pokretaka sila svih onih radnji koje su usmerene ka besmrtnosti.45 Raanje obuhvata kako bioloku reprodukciju, i u ljudskom i u ivotinjskom svetu,tako i svaki drugi oblik ljudskog stvaranja. Tenja ka besmrtnosti, koju motivie eros, prisutna je svuda: poevi od ivotinjskog sveta, gde postoji snaan nagon za raa-njem i samoportvovana briga o vlastitoj mladunadi,46 preko ostavljanja biolokog potomstva kod ljudi,47 pa sve do raznih oblastiovekovog stvaralatva u koje spadaju

hrabra i slavna dela,48 pesnike tvorevine,49 pravna i politika dela,50 ispoljene vrlinei najposle saznanje i lozo ja.51 Vrlo je zanimljivo i to to se u strukturi nestajanja starog i nastajanja novog oituje

besmrtna priroda svega to je smrtno i prolazno. Samo to smenjivanje starog novim imladim, tvrdi Platonova Diotima u predsokratovskom maniru, predstavlja ono to jetrajno u promeni.52 Dinamiki procesi su imanentni kako telesnom, tako i onome to pripada sferi duevnog i umskog.ak je iovekovo znanje tako strukturisano da jed-na saznanja zamenjuju druga, umesto zaboravljenih sadraja dolaze novi tek nauenisadraji.53 To znai da je zaboravljanje inherentno procesu saznavanja, i da ne postojiljudsko znanje koje nije samo prolaznog, konanog i ogranienog karaktera. Mogli bismo Diotimi postaviti pitanje nije li erosak i kada nas motivie na saznavanje i stva-ranje besmrtnih dela, zapravo tenja za nemoguim, za ukidanjem vlastite smrtnostii konanosti. Nisu li nai pokuaji da u smrtnom i prolaznom ostavimo neto toe

44 Ibid . 207a2.45 Up.ibid . 207a8-209e.46 Up.ibid . 207a8-b5.47 Up.ibid . 2082-3.

48 Up.ibid . 208d2-e1.49 Up.ibid . 209d2-5.50 Up.ibid . 209d5-e3.51 Up.ibid . 210d-e.52 Up.ibid . 208b-c.53 Up.ibid . 208a1-8.


11/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

trajati, samo uzaludni napori da se prevlada ono to se nikada prevladati ne moe? Ilinam u tome ipak moe pomoi inicijacija u najvie tajne ljubavi u koje Diotima nastojida uvede Sokrata.

6. INICIJACIJA U EROTICI KAO INICIJACIJA U FILOZOFIJI

Neizvesno je da li se u najvie stepene erotologije moe uputitiak i Sokrat. To netvrdi Sokrat o sebi, ve Diotima.54 Ovim upozorenjem se hoe rei da e i oni umnonajsposobniji imati tekoe u shvatanju najviih entiteta koji kao da izmiu pojmovnoracionalnom saznanju. Povrh toga, ona hoe da pokae da je put dolaska do takvog sa-znanja postepen, da je neophodno proi kroz razliite stepene, od onih niih ka viim.

Diotimin govor o tom putu nije jednostavno shvatiti, a kamoli primeniti. Njenametodologija, koja vrhuni u meta zici lepog, zahteva posebnu pripremu. Opisan put,kojim dua otkriva razliite naine ispoljavanja lepog, podsea na put nagore opisanu slici podeljene linije i u mitu o peini iz este i sedme knjige Drave . I kraj puta je uGozbi slian je onom u Dravi , kako u ontolokom, tako i u epistemolokom smislu, jer se dolazi najvieg epistemikog stanja, to je uvid u najvii objekat koji se moesaznati.

Razliiti stepeni, kroz koje se prolazi u pronicanju u najvee misterije ljubavi, jesurazliite vrste erotskog,ija je razliitost uslovljena razliitou vrsta lepote ka kojimase stremi. A ta razliitost nije istog ranga, ve je hijerarhijski strukturisana kako na planu erotskog, tako na planu lepote. Stie se utisak da nijedan segment Diotimine erot-sko-epistemoloke hijerarhije ne bi trebalo da bude preskoen, ukoliko treba dosegnutikrajnji cilj, to je uvid u najvii predmet, u samu ideju lepog. To je istovremeno i paide-tiki put na kome se mladovek formira i usmerava stiui razliita umea i znanja.

Prvi korak u ovoj neobinoj erotskoj inicijaciji je oekivan, to je tenja ka lepim te-lima, ali je on, to je naroito zanimljivo, i preporuljiv.55 Prvi stepen se ne prevazila-zi, kako bismo oekivali zasienjem od telesnih uivanja, ve misaonom apstrakcijom,kada se na osnovu uoavanja slinosti izmeu svih lepih tela shvata ta je telesna lepotakao takva.56 Ovaj korak vie podsea na misaonu operaciju jednog umetnika - koji gle-dajui razne lepeulne, telesne oblike - otkriva jedinstvenu harmoninu rasporeenostdelova tela, koja ihini lepim, te u svojim delima nastoji i da je prikae.

Poto prevazie lepotu telesnog, mladiovek bi trebalo da uoi lepotu u duama,odnosno da razvije ljubav prema vrlinama,ije e paljivo oblikovanje i negovanjedovesti do toga da on zavoli lepe javne poslove, obiaje i zakone, na kojima poiva jedna zajednica, uviajui, pri tom, slinost i vrednost svih ovih poslova.57 Ukoliko je posebno talentovan, mladioveke uspeti da se uzdigne i do ljubavi prema lepim

54 Up.ibid . 210a1-4.55 Up.ibid . 210a5-6.56 Up.ibid . 210a7-b6.57 Up.ibid . 210b7-c6.


12/14


13/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

tenja moe na odgovarajui nain oblikovati, usmeriti i preusmeriti, sublimisati i uz-dii ka nekom viem cilju. Pri tome, eros nikada, sem kada dosegne Lepotu samu, ne prestaje da bude tenja, kojoj je inherentan nedostatak, neispunjenost koja na tom putusaznanja ne moe biti ukinuta i prevaziena.

*

Diotimin razgovor sa Sokratom jeste lozofski odgovor na pitanje o prirodi erosa. Njegov lozofski karakter otkriva se, kako smo videli, kako u formi, tako i u sadrajuizlaganja. To nije panegirika beseda, ve lozofski dijalog u kome se smenjuju pitanjai odgovori, gde se snagom boljeg argumenta sagovornik treba ubediti u vlastito stano-vite. Premda se Diotimin nastup katkada moe uiniti kao autoritaran glas proroice,

koja ve zna istinu, te je prestala da se o njoj pita, ona ne diskvali

kuje Sokratova pitanja, ve na njih odgovara sluei se snagom boljeg razloga. To se naroito vidi naonom prelomnom delu razgovora kada se eros kao tenja za dobrim speci kuje u tenjuza besmrtnim. Diotima ne stie svoj autoritet nekim naroitim autoritarnim dranjem,ve umeem voenja lozofskog razgovora - koji bez obzira na digresije i meandre -nikada ne gubi iz vida tri kljuna pitanja, kojima je voen, a to su: ko je Eros, kakav je,i u emu se ispoljava njegova delatnost.

Filozofski dijalog o erosu nema samo primat nad ostalim besedama po tome toispunjava odreene formalne i metodoloke uslove. Diotima u svom razgovoru sa So-

kratom nastoji da na dublji nain od prethodnih beseda promisli smisao erotskog i totako to uvide tih beseda dovodi do njihovih krajnih konsekvenci. Ako se u Aristofa-novoj besedi ispravno tvrdi da je nedostatak ono to goni erotizovane subjekte daneemu tee, onda sam eros,ija je sutina upravo taj nedostatak, ne moe biti savrenoi potpuno bie, sam bog. Niti eros jeste udnja za neim pojedinanim,ak i kada semanifestuje u udnji za odreenim pojedinanim telom, nego je uvek traganje za op-tim, priemu je pojedinano samo jedna njegova instancija. To opte, ka kome teieros, nije neko vrednosno neutralno opte, ve opte koje se moe okarakterisati kaoneko dobro. Povrh toga, do uvida u prirodu tog opteg ne dolazi se samo pojmovnimi diskurzivnim putem, to su neophodni, ali ne i dovoljni naini da bi se proniknulo u prirodu Lepote kao takve. Za to je potreban noetiki uvid,64 uvid samoga uma, drugaijiod svakog drugog oblika saznanja, koji je neposredan i potpun, te se njime prodire usamu sutinu erotskog.

Filozo ja kritikuje svaku besedu koja na pitanje o tome ta je eros, pogreno od-govara tako to kae kakav je on. Ona otkriva nedostatak prirodno-naunog, medicin-skog shvatanja erosa koji erotiku svodi na zioloki proces punjenja i pranjenja. Ni pesniko Aristofanovo vienje erosa nije u stanju da razume njegovu istinsku prirodu,

ne samo zato to on ne uvia da cilj erotske tenje nije vrednosno neutralan. PlatonovAristofan ne shvata ni to da polna ljubav nije sama sebi svrha, ve i da ona tei ka be-smrtnosti na taj nain to se posredstvom te ljubavi raa vlastito potomstvo. Diotimin

64 Up.ibid . 210e3, 211b7.


14/14


ARHEgod. VII, 13/2010 (149162)

lozofski dijalog nadmaujeak i svrhu, zbog koje je pokrenut, a to je odgovor na pitanje ta je eros, tako to ulazi u najviu misteriju ljubavi koja otkriva meta zikulepog, to nam pokazuje da je cilj ljubavi neto opte, toliko opte da potpuno transcen-dira svaki ljudski oblik lepote, a koji opet daje i znaenje i smisao svakoj naoj tenjii pregnuu.

IRINA DERETIFaculty of Philosophy, Belgrade

WHY DOES DIOTIMA REVEAL THE TRUTH OF EROS?On Eros and Philosophy in Platos Symposium

Abstract : The aim of this paper is to demonstrate the originality both of Platos Diotimaargumentation and of her philosophical teaching of Eros. Firstly, I will attempt to elucidate theneithernor form of Diotimas argumentation. Then I will interpret the philosophical meaningof her myth of the origin of Eros. The further question is concerned with the reasons of qualifyingEros aims always in the terms of good and beautiful. Moreover, by criticizing the contemporaryinterpretations on three aims of Eros, I will try to support my own view of how they interrelate.Eventually, the relation between the various kinds of Eros and the beautiful will be interpreted. Inso doing, it shall be shown that the metaphysics of Beauty reveals the deeper meaning of PlatosDiotima erotology.

Keywords : Eros, philosophy, Plato, Diotima, the good, the beautiful

Primljeno 22.2.2010. Prihva eno 10.3.2010.

filosofija i eros gozba

Documents