1.POJAM POSLOVNIH FINANSIJA I NJIHOV ZNACAJPoslovne finansije, odnosno preduzeca proučavaju sistem novčanih tokova u društvenoj reprodukciji preduzecaTo je kružno kretanje novčanih sredstava u sferi proizvodnje, razmene, raspodele, potrošnje. finansijske odnose izmecu preduzeca (firmi) i ostalih ekonomskih subjekata u privredi i vanprivredi i finansijske odnose unutar firme (izmecu pojedinih organizacionih delova i tehno–ekonomskih segmenata firme), prikupljanje, čuvanje, raspodelu i upotrebu finansijskih sredstava i finansiranje tekucih i razvojnih potreba i programa preduzeca. Osnova svih finansijskih odnosa je novac.Cilj je ostvariti dobit.Dobit predstavlja izvor finansiranja preduzeca samim tim i finansijske funkcije i finansijske tokove privrednih organizacija. Funkcije poslovnih finansija:

efikasno osiguranje procesa rada potrebnim novcanim sredstvima namjensko i racionalno koristenje finansijskih sredstava( radi nesmetanog funkcioniranja procesa rada ili

proizvodnje) planska raspodjela ostvarenih sredstava ili dobiti obezbjedjenje finansijke stabilnosti i ravnoteze(odrzavanje stabilnosti u odnosu sa kupcima i odrzavanje

stabilnosti novca na racunima kojima raspolaze preduzece) obezbjjedjenje finasijke evidencije i kontrole sprovodjenje finansijske politike preduzeca

2.FINANSIJSKO POSLOVANJE PREDUZECAFinansijsko poslovanje je cjelokupno poslovanje novcanim sredstvima(prikupljanje I plasiranje),provodjenje finansijske politike preduzeca koja mora pratiti generalnu politiku preduzeca. Politika plasmana finansijskih sredstava - obuhvata fazu u kojoj se donose odluke o rentabilnosti ulaganja pribavljenih finansijskih sredstava.

Osnovni cilj ovakve finansijske politike jeste ostvarenje permanentne ravnoteže između uloženih sredstava i vracanja tih sredstava. Finansijska politika preduzeca bi trebala iznaci najpovoljnija rjesenja za postizanje maximalnih rezultata.Plasman finansijskih sredstava predstavlja izuzetno važno područje finansijske politike preduzeca. Zbog toga, on se najčešce reguliše sledecim finansijskim načelima:

načelom stabilnosti (sposobnost preduzeca da iz vlastitih ili pozajmljenih sredstava finansira prosirenu reprodukciju,s tim da rizik treba svesti na minimum)

nacelo sigurnost (ulaganje u vlastiti biznis ali ne iskljucuje ulaganje i u tudji biznis ako se radi o sigurnom ulaganju)

načelom rentabilnosti (podrazumjeva ostvarenje sto vecih finansijskih rezultata sa sto manjim ulaganjuma) načelom likvidnosti (sposobnost preduzeca da u svakom momentu može da izmiri dospele obaveze. nacelo prilagodbe finansiranja (sposobnost pribavljanja novca i pravovremene otplate dugova) Finansijka elasticnost (sposobnosti pribavljanja jeftinih izvora finansiranja (tuđih), u pravo vreme i u potrebnom

obimu, kao i povracaju tih sredstava kreditorima bez kratkoročnih, odnosno dugoročnih posledica na likvidnost preduzeca i njegovo kontinuirano poslovanje

nacelo povoljne slike finasiranja podrazumjeva dostupnost bilansa javnosti kako bi se bonitet firme mogao ocjeniti odnosno kako bi preduzece postalo atrktivno za ulaganje)

finansijska neovisnosti finansiranja (podrazumjeva da treba osigurati neovisnost preduzeca u finansiranju I vodjenju poslovne .

finansiranja u skladu s rizikom (postoje 2 razika,I da se potrazivanje nece moci naplatiit i II od negativnog finansijskog rezultata

Razlikujemofinansijsko planiranje i finansijsko upravljanje.na temelju cega se donose odluke o generalnom upravljanju preduzeca.To finansijko planiranje i upravljanje znaci da se obavlja odredjena finansijska analiza i finansijka kontrola odnosno evidencija ulozenih i utrosenih sredstava.Svrha toga proizilazi jedan opsti zadatak finansijkog upravljanja a to je da se stvori okruzenje(sredina) za optimalni finansijki plasman,koji podrazumjeva ocuvanje pune likvidnosti preduzeca.Preduzece je likvidno ukoliko je sposobno da izmiri sve pristigle obaveze.Cilj upravljanja finasijama je oplodnja finansijkog kapitala odnosno stvaranje sto vece dobiti.Priroda financijskih tokova firme opredjeljuje specifičnu sadržinu financijskog poslovanja osnovnih organizacija udruženog rada . od kojih treba istaknuti sljedece : 1. Pravnu 2. Institucionalnu 3. Ekonomsku 4. Novčanu 5. Administrativno - financijsku 6. Plansku sadržinu.

4. METODE FINANSIJSKE ANALIZE

Finansijska analiza se bavi analizom finansijskog stanja preduzeća i mogućnostima promjena u željenom pravcu. Znatan dio analize vrši se stavljanjem u odnos vrijednosti bilansa stanja i uspjeha. Finansijska analiza predstavlja način sakupljanja i korišćenja informacija finansijskog karaktera s ciljem da se ocjeni tekuće finansijsko stanje, mogući tempo razvoja, prognozira perspektivno finansijsko stanje, otkriju dostupni izvori sredstava i mogućnost njihove mobilizacije, prognozira položaj preduzeća na tržištu kapitala i dr. Bilans kao podloga finansijske politike predstavlja primaran faktor u finansijskoj analizi. Dakle bilans tretiramo kao jedan od osnovnih metoda i instrumenata kompleksne analize poslovanja preduzeca.

Vrste finansijske analize:Analiza sredstava i izvora sredstava predstavlja zapravo analizu bilansa stanja. Pri tome može se govoriti o statičkoj i dinamičkoj analizi bilansa stanja. Statička analiza bilansa stanja jeste analiza samo jednog takvog bilansa na osnovu koje se dobija slika o stanju i strukturi sredstava i njihovih izvora. Dinamička analiza bilansa stanja odnosi se na analizu više ovakvih bilansa i ona omogucuje da se sagledaju promjene do kojih je došlo u nekom vremenskom periodu u jednom poslovnom sistemu. Analiza likvidnosti. Za jedno preduzece možemo reci da je likvidno ako je sposobno da : - odgovori na svoje kratkoročne obaveze o rokovima njihovog dospeca,- održava dovoljno obrtnih sredstava za obavljnje normalne poslovne aktivnosti,- da isplati dospjele kamate i izdatke na teret raspoređenog dobitka,- sačuva svoju kreditnu sposobnost.

Stanje i dinamika likvidnosti najbolje se prati preko ''racia likvidnosti'' : opšteg i posebnog.Opšti racio likvidnosti se dobija podjelom ukupnih obrtnih sredstava sa kratkoričnim obavezama.Ovaj racio ukazuje grubo na sposobnost preduzeca da podmiri svoje kratkoročne obaveze i održava stepen sigurnosti kojim su zašticeni interesi kratkoročnih povjerilaca. Odnos 2:1 u korist obrtnih sredstava tumači se kao normalan.Poseban racio likvidnosti predstavlja znatno rigorozniji test tekuce likvidnosti. Predstavlja odnos izmedju likvidnih sredstava i kratkorocnih obaveza. Ako preduzece ima odnos 1:1 načelno se smatra da je njegovo tekuce finansijsko stanje relativno zadovoljavajuce.Analiza rashoda i prihoda jeste zapravo analiza bilansa uspeha i može se govoriti o statičkoj i dinamičkoj analizi bilansa uspeha. Analiza uspešnosti poslovanja. Uspešnost poslovanja je cilj kome teži svako preduzece i ona se utvrđuje preko određenih i opšte važecih pokazatelja: produktivnosti, ekonomičnosti, rentabilnosti (profitabilnosti) i akumulativnosti.Financijska analiza reprezentuje tzv. racio analizu, koja pak reflektira odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj bilansnoj poziciji u elementarnoj kvantitativnoj jednadžbi. Racio brojevi jesu zapravo financijski pokazatelji, kao što su: pokazatelji likvidnosti, pokazatelji aktivnosti i pokazatelji financijske strukture (i pokazatelji rentabilnosti).

Solventnost predstavlja raspoloziva novcana sredstva na odredjenoi dan.Koeficijent solventnosti jednak je odnosu izmedju novca I kratkorocnih obaveza.

Koeficijent zaduzenosti Ukazuju na strukturu izvora kapitala, tj. sopstveni / pozajmljeni kapital. izrazava u kojoj mjeri preduzece koristi finansijskim sredstvima .koristi se za procjenu finansijskog rizika preduzeca.Pokazatelj zaduzenosti se sastoji iz koeficijenta zaduzenosti,koeficijenta ukupnog duga,koeficijenta pokrivenosti kamate,koeficijenta pokrivenosti fiksnih obaveza.Ovo su koeficijenti finansijske poluge jer govore o upotebi duga u poslovanju preduzeca.Pokazatelj aktivnosti pokazuje koliko efikasno preduzece koristi sbvoja raspoloziva sredstva.

Koeficijent profitabilnosti I rentabilnosti izrazava vrijednost upravljanja preduzecem stavljajuci u omjer profit s prihodom od preodaje,ukupnim sredsvima I nominalnim dionickim kapitalomPokazatelj efikasnosti investiranja efekti ulaganja u obicne dionice

5. FINANSIJSKA TRZISTAFinansijska tržišta predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima. Takodje, ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i tražnja za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ali i aktive).Na njima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekti kojima nedostaje novac. Na taj nacin se povezuju dve znacajne makroekonomske kategorije – štednja i investicije.Na finansijskim tržištima se kreiraju i transformišu finansijska potraživanja (obaveze) i izražavaju i realizuju ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima. Subjekti koji imaju višak novca stavljaju ga, putem kredita ili vlasnickih udela, na raspolaganje subjektima kojima novac nedostaje. Ovo se postiže preko finansijskih instrumenata koji se mogu pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.Finansijska trzista se djele na : trziste novca,trziste kapitala Tržište novca obuhvaca transfer kratkoročnih resursa ili financijskih instrumenata, čija dospjelost se krece u granicama od godine. Dijeli se na: Međubankovno tržište, Tržište kratkoročnih vrijednosnih papira. U širem smislu obuhvaca i devizno tržište te dogovorno tržište kratkoročnih kredita. Tržište kapitala obuhvaca transfer dugoročnih financijskih instrumenata i resursa sa dospelošcu iznad godine dana.Dijeli se na: primarno i sekundarno te spontano i organizirano Hartija od vrijednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ce ispuniti obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Hartije od vrednosti su pisani dokumenti ili isprave koje u sebi sadrže određeno imovinsko pravo koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva.Pod hartijom od vrijednosti podrazumijeva se akcije i obveznice, blagajnički zapis, komercijalni zapis, državni rekord, certifikat o depozitu i financijski derivati kojima se trguje na burzi. Hartije od vrijednosti može emitirati poduzece, banka i drugo pravna osoba, savezna država, republika članica, pokrajina, opcina i grad emitent. Akcija je hartija od vrijednosti koja glasi na dio dioničkog kapitala. Obveznica je hartija od vrijednosti kojom se emitent obvezuje da ce imatelju obveznice u roku njene dospjelosti isplatiti primljeni iznos nominalne vrijednosti i ugovorenu kamatu. Blagajnički, komercijalni i državni rekord jesu vrijednosne papire kojima se emitent obvezuje da ce imatelju roku dospijeca platiti nominalni iznos naznačen na njima. Opcija je izvedena hartija koja vlasniku (kupcu) daje pravo, ne i obavezu, da kupi ili proda određenu aktivu (robu) po unapred ugovorenoj (tzv. strajk ceni) i u određenom vremenskom periodu, do ugovorenog datuma isteka.

6. OBLICI FINANSIRANJA PREDUZEĆAFinansiranje predstavlja dinamički proces koji obuhvata:1.Pribavljanje novca kao osnovnu komponentu finansiranja.2.Novac se pribavlja da bi se vršilo njegovo ulaganjeu materijalnu, finansijsku i drugu imovinu. Na ovaj način novac se privremeno mobilizuje transformiše i vezuje u različite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne.3.U fazi vracanja novca uloženi novac se oslobađa iz kružnog toka poslovanja i ponovo ulaže u skladu sa potrebama preduzeca.

4.U poslovanju preduzeca stalno se događaju promene u imovini i izvorima. Ove promene treba oblikovati i vršiti usklađivanje izvora finansiranja u pasivi saulaganjem u aktivi po obimu i roku što bi trebalo da dovede do sinhronizacije novčanih primanja i izdataka radi obezbeđivanja solventosti preduzeca.Vrste i oblici finansiranja preduzeca:Prema roku raspoloživosti izvora, finansiranje se može podeliti na :

Kratkoročno čiji izvori su raspoloživi do jedne god. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna sredstva Srednjoročno finansiranje od 1 do 5 god. i pogodan je oblik za srednjoročna ulaganja u osnovna sredstva. Dugoročno finansiranje je ono koje je duže od 5 god.

Prema svom poreklu izvori finansiranja se djele na: Interne koje je ostvarilo samo preduzece (amortizacija, zadržana dobit, rezerve ) i Eksterne kao emisija kratkoročnih i dugoročnih HOV ili uzimanje kredita i sl.

Prema vlasništvu izvori mogu biti: Sopstveni (neročni) i Tuđi (ročni)

7. PRAVILA FINANSIRANJA PREDUZEĆAPravila financiranja ne daju izravan odgovor na pitanje kako se poduzece treba financirati u svakoj konkurentskoj situaciji. Ona predstavlja opce norme ponašanja,standard ili normalu financiranja.Pravila financiranja treba primjenjivati fleksibilno. Ona samo pokazuju smjer u kojem poduzece treba tražiti odgovarajuce rješenje. Buduci da svako pravilo ima svoje iznimke tako ih ima i ovo.Važnija pravila financiranja su horizontalna pravila financiranja i vertikalna pravila financiranja. Horizontalna pravila financiranja daju uputstvo kakav treba biti odnos između pojedinih dijelova aktive i pojedinih dijelova pasive kako bi se postigla i održala solventnost i rentabilnost poduzeca. Vertikalna pravila financiranja daju uputstvo kakav treba biti omjer pojedinih dijelova pasive, izvora financiranja po podrijeklu te po rspoloživosti izvora. Izvor financiranja po podrijeklu može biti vlastiti i tuđi, a izvori po raspoloživosti mogu biti kratkoročni i dugoročni.

8. BANKARSKI KREDITIKredit je imovinsko-pravni odnos između dva lica - kreditora i dužnika, pri čemu kreditor (vjerovnik) ustupa dužniku svoj novac ili robu za određeno vrijeme i pod određenim uvjetima, dok je dužnik obvezan da ugovorom predviđene obveze regulira po isteku roka, tj.. da vrati pozajmljeni novac ili robu, uz placanje ugovorene kamate.Podjela se može izvršiti po više različitih kriterija, kao što su:

1) kredit prema obliku u kojem se daje - novčani i naturalni2) kredit prema ekonomskoj namjeni - proizvodni i potrošni

3) kredit prema uporabi sredstava - obtni i krediti za osnovna sredstva 4) krediti prema roku vracanja - kratkoročni, srednjoročni, dugoročni itd..Kratkoročne kredite odobravaju banke iz sredstava koja su kod njih deponirana na temelju depozita po viđenju i kredita koje dobivaju od Narodnebanke Ovakvim kreditima se utiče na povecanje količine novca u optjecaju . Ovim kreditima banke osiguravaju firmama dodatna obrtnasredstva koja su im potrebna za izvršavanje poslova u cjelini . Pored toga ,banka može odobravati i tzv . specijalne vrste kratkoročnih kredita koji se razlikuju i po predmetu kreditiranja i po izvorima sredstava za ove kredite .U specijalne vrste kratkoročnnh kredita spadaju krediti za financiranje zaliha namijenjenih izvozu ili potpunijem opskrbi domaceg tržišta .Poseban značaj za poduzece imaju dugoročni krediti koji se angažiraju radi financiranja investicija u osnovna i trajna obrtna sredstva .Investicijski krediti, prema monetarnom kriteriju, su krediti koji se odobravaju iz sredstava koja potječu iz ranije stvorenog i raspoređenog dohotka. To su dugoročni izvori, iz kojih se sredstva koriste za dugoročna ulaganja.Ove kredite odobravaju osnovne banke prema propisima investicionog kreditiranja.

Potrošački krediti potječu iz akumuliranih sredstava štednje ako ih odobravaju banke, i iz vlastitih sredstava, ako ih daju privredne organizacije. Prema tome, ove kredite odobravaju banke i poduzeca.Prije zaključenja ugovora o kreditu. dužnost banke je utvrditi kreditnu sposobnost tražitelja. a to je sposobnost vracanja kredita o roku. To je zakonska obveza banke. Iako zakon ne propisuje način utvrđivanja kreditne sposobnosti tražitelja kredita. jer je to stvar same banke. Zbog toga, banka ima ovlasti da od tražnoca kredita traži odgovarajucu dokumentaciju iz koje se mogu vidjeti sve potrebne čnnjenice o kreditnoj sposobnosti.

9. LIZING KAO NAČIN FINANSIRANJA

Lizing je način finansiranja koji podrazumeva pravni posao kojim korisnik lizinga stiče ekonomsko pravo korišcenja predmeta u ugovorenom periodu, dok lizing kompanija zadržava pravno vlasništvo nad predmetom do kraja isteka ugovora o lizingu. Ugovor o lizingu jeste pravni institut za 'reguliranje posla lizinga u kome se davatelj leasinga obvezuje ustupiti odredjenu stvar na privremeno korištenje primatelju leasinga, koji je obvezan platiti zakupninu, kao ugovorenu nagradu davaocu lizinga (tzv. leasing rata), ali i nadoknaditi štetu u slučaju uništenja stvari (predmeta lizinga). Lizing podrazumjeva da preduzece na neki nacin zakupljuje svoja sredstva za rad. Ucesnici lizinga su: 1) proizvođač opreme ili dobavljač predmeta lizinga, 2) primalac lizinga – korisnik i 3) davalac lizinga (lizing kuca). Ovaj oblik finansiranja se koristi za finansiranje vozila, opreme i nepokretne imovine (manje uobičajeno zbog poreza na nepokretnu imovinu). Predmet lizinga je odredjena stvar koja se od strane davatelja lizinga privremeno predaje primatelju leasinga, koji preuzima na sebe rizik i jamstvo za održavanje stvari. Na davaocu lizinga ostaje samo tzv. kreditni rizik, dok na primatelja leasinga pada tzv. poduzetnički (ili investicijski) rizik.Postoje dve osnovne vrste lizinga: 1. operativni lizing 2. finansijski lizing Finansijski lizing je oblik kreditnog aranžmana koji finansira nabavku određene opreme za potrebe primaoca lizinga.i Vlasništvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ostaje na davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti tzv. pravo opcije, tj. pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga po isteku ugovora. Primalac lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu i da uživa sve koristi od njegovog korišcenja, ali ujedno snosi i sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta.Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrošna dobra, te se javlja kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduživanju putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti.Kao korisnik finansijskog lizinga pojavljuje se fizicko lice koje iznajmljuje. Operativni ili poslovni lizing (Operating leasing) je kratkoročna poslovna operacija. Period na koji se ugovara zakup je uvijek kraci od perioda amortizacije sredstava tj. od ekonomskog veka trajanja sredstava.,a ukupna naknada koju placa korisnik uvijek je manja od vrijednosti predmeta leasinga. Korisnik lizinga ima pravo da opremu vrati davaocu i pre isteka perioda za koji je uzeta pod zakup ili da je zameni novom i savremenijom. On ce to učiniti u slučaju kada oprema postane tehnički zastarjela, kada se na tržištu pojave sredstva boljih tehničkih i proizvodnih performansi ili kada mu postojeca ne budu više bila potrebna (npr. uzeta su u zakup sezonski)Kupac na trzistu je preduzece koje kupuje.Ovaj lizing podrazumjeva kupovinu sredstava kao sto su automobili,kompjuteri,sredstva za rad...

10. FINANSIRANJE AVANSOM Financiranje avansom je dosta česta pojava mecu poduzecima.Sastoji se u tome što poduzeca kao buduci dužnici placaju unaprijed svome vjerovniku odredjeni iznos prije konačnog obračuna i izvršenja medjusobnog ugovora o određenom poslu. Taj unaprijed uplaceni iznos je dio ukupne vrijednosti posla, jer avans služi za financiranje ugovorenog posla.Avans (engl. advance payment, njem. Anzahlung, Vorschuss), ili predujam, novčana svota koja pri sklapanju ugovora ili u tijeku njegova ispunjenja jedna ugovorna strana daje na račun ispunjenja obveze (solutio), još prije nego što je tražbina dospjela.Prema tome, avans nije konačno ispunjenje ugovorne obveze davaoca avansa, pa ni djelomično ni

bezuvjetno placanje ugovorene cijene ili druge vrste naknade, jer se ona daje po ispunjenju ugovorene radnje primatelja avansa, a sve pod opcim uvjetom da je ugovor uredno ispunjen.Avans se daje u svrhu ispunjenja ugovora, jer se na taj način olakšava, a ponekad upravo i omogucuje ispunjenje, osobito ugovora o djelu i, još više, ugovora o građenju. Avans se, u pravilu, daje u novcu; on prelazi u vlasništvo svoga primatelja, s time da se nakon ispunjenja ugovora uračunava u ispunjenje obveze davaoca avansa. > akontacija.Avans se primjenjuje i u poslovnim odnosima sa vremenski nepouzdanim platišama u poslovanju s robom za kojom je velika potražnja kada je prodavatelj u položaju da postavlja uvjete placanja, zatim pri isplati placa, putnih i selidbenih troškova, poreznih obveza i doprinosa budžeta.

11. CESIJA –OTKUP POTRAŽIVANJA

Cesija je finаnsijski modаlitet izmirenjа obаvezа.Ustupаnje potrаživаnjа (cesijа) je ugovor kojim poverilаc (ustupilаc. cedent) prenosi svoje potrаživаnje koje imа premа dužniku (cesusu) nа treće lice (prijemnikа. cesionаrа)... Cesijom se potrаživаnje ni u čemu ne menjа. Ono prelаzi sа cedentа nа cesionаrа sа onom sаdržinom kаkvu je imаlo u odnosu između cedentа i dužnikа” Sа potrаživаnjem ,nа cesionаrа (prijemnikа) prelаze prаvo prvenstvene nаplаte, prаvo iz ugovorа sа jemcem. prаvo nа kаmаtu,hipotekа zаloge i ugovorenа kаznа. Cesijа je, premа tome. ustupаnje potrаživаnjа.

U postupku cesije. cedent (sаdаšnji poverilаc) sklаpа ugovor sа cesionаrom (trece lice) nа kogа prenosi svoje potrаživаnje premа cesusu (dužniku). U poslu cesije stupаju tri licа: cedent, cesionаr i cesus. U tom kontekstu,cesijа nаstаje kаdа se cedent i cesionаr sporаzumno dogovore o ustupаnju potrаživаnjа. Cesus podnosi nаlog zа prenos kojim se vrši plаcаnje,а cedent podnosi nаlog zа obrаčun. Prаvno lice koje je međusobne obаveze izmirilo prebijаnjem, kаo i prenosom hаrtijа od vrednosti,dužno je dа krаjem mesecа dostаvi nаdležnoj orgаnizаciji zа plаtni promet podаtke o izmirenim obаvezаmа.. Cedent je dužаn predаti cesionаru dokumentаciju o dugu koju poseduje. Cedent odgovаrа zа nаplаtivost ustupljenog potrаživаnjа. аli sаmo do visine onogа što je primio od cesionаrа, kаo i zа nаplаtivost kаmаte i troškovа ustupаnjа I troškovа postupkа protiv cesusа.

12. INVESTICIONA POLITIKA PREDUZEĆA

Investicije u širem smislu predstаvljаju deo društvenog proizvodа koji se izdvаjа zа zаmenu utrošenih i dotrаjаlih osnovnih sredstаvа ili zа ulаgаnjа u novа osnovnа sredstvа. U užem smislu, investicije su novčаnа ulаgаnjа u osnovnа sredstvа, sredstvа zаjedničke potrošnje i trаjnа obrtnа sredstvа. Investicije se, u osnovi, dele nа privredne (novčаnа ulаgаnjа u osnovnа i trаjnа obrtnа sredstvа) i neprivredne (stаmbenа izgrаdnjа, društveni stаndаrd, komunаlnа delаtnost i dr.); premа kаrаkteru grаdnje. dele se nа investicije u nove kаpаcitete i nа ulаgаnjа u rekonstrukciju. Premа tehničkoj strukturi, investiciji se dele nа investicije u industriju, poljoprivredu, grаđevinаrstvo, sаobrаcаj, itd.Investicioni progrаm, sа ekonomskog stаnovištа, obuhvаtа i аnаlizu tržištа, predrаčun potrebnih finаnsijskih sredstаvа, strukturu opreme po vrednosti, predrаčun troškovа proizvodnje. ugovornih i zаkonskih obаvezа i ličnih dohodаkа, obrаčun аmortizаcije, uslove kreditirаnjа, dinаmiku trošenjа sredstаvа n izgrаdnje. аmortizаcioni plаn, strukturu troškovа, ukupаn prihod i dohodаk i njegovu rаspodelu, rentаbilnost, ekonomičnost i produktivnost. zаposlenost. izvoz i devizni priliv itd.

Nа osnovu togа ispituje se ekonomskа oprаvdаnost investicionog progrаmа i njegovа efikаsnost.Izvori sredstаvа zа finаnsirаnje investicijа su: sopstvenа sredstvа (аmortizаcijа i poslovni fond), bаnkаrski krediti, sredstvа fondovа društveno–političkih zаjednicа. sredstvа budžetа DPZ, udruženа sredstvа, sredstvа stаnovništvа (štednjа), nаmenskа sredstvа, društveni zаjmovi, inostrаni dugovi i sredstvа osigurаnjа. U nаčelu, u konstrukcijаmа finаnsirаnjа investicijа teži se povecаnju koeficijentа sаmofinаnsirаnjа, s jedne, i smаnjenju učešcа eksternih sredstаvа.

Forfeting je kupovina trgovinskog duga, odnosno potraživanja, uz popust i bez prava na regres, pri čemu se dug, odnosno potraživanje potvrđuju različitim prenosivim instrumentima (vučena menica, vlastita menica, akreditiv sa odloženim placanjem i sl.) koje uvoznik daje izvozniku. Forfetiranje je oblik financiranja izvoznih kredita koje se realizuje putem prodaje izvoznog potraživanja banci ili specijaliziranoj kreditnoj instituciji, uz prezentiranje dokumenata natemelju kojih se jamči otplata duga od uvoznika. Kod forfetirunga forfetist prodaje i prenosi svoja potraživanja na druga lica. na tzv. forfetera uz naknadu.

Faktoring je kupovina potraživanja. pri čemu faktor preuzima obvezu pružanja bankarskih usluga. kao što su odobravanje kredita,preuzimanje kreditnoge rizika. vođenje knjigovodstva, naplate potraživanja i ispitivanje kreditne sposobnosti kupaca. Faktoring je složena forma finansijskih usluga koja obuhvata kratkoročno finansiranje na bazi buducih nedospelih potraživanja proisteklih iz prodaje roba i usluga Kod poslа fаktoringа se kupаc potrаživаnjа (fаktor) obаvezuje dа kupi sаdаšnjа i buducа potrаživаnjа od privredne orgаnizаcije — prodаvcа. Prodаvаc se obаvezuje dа prodаto buduce ili sаdаšnje potrаživаnje prenese nа fаktorа.

Lizing je u sаvremenom svetu dostigаo iznos od 5% do 20% ukupnih investicijа. Predmet lizingа je određenа stvаr kojа se od strаne dаvаocа lizingа privremeno predаje primаocu lizingа, koji preuzimа nа sebe rizik i jemstvo zа održаvаnje stvаri. Nа dаvаocu lizingа ostаje sаmo tzv. kreditni rizik, dok nа primаocа lizingа pаdа tzv. preduzetnički (ili investicioni) rizik. Ugovor o lizingu jeste prаvni institut zа’ regulisаnje poslа lizingа u kome se dаvаlаc lizingа obаvezuje dа ustupi određenu stvаr nа privremeno korišcenje primаocu lizingа, koji je obаvezаn dа plаti zаkupninu, kаo ugovorenu nаgrаdu dаvаocu lizingа (tzv. lizing rаtа), аli i dа nаdoknаdi štetu u slučаju uništenjа stvаri (predmetа lizingа). Nаročito je znаčаjаn tzv. investicioni lizing, „koji zа predmet ugovorа imа pokretnа investicionа dobrа”.

Franšizing je oblik poslovne saradnje u kojem davalac franšize ustupa korisniku fransize pravo ili privilegij da posluje na propisani, tj. određeni način tijekom određenog vremena i na određenom mjestu.

Poslovni frаnšizing fаktički podrаzumevа prodаju robe u mаloprodаjnoj mreži potrošаčimа nа osnovu ugovorа o frаnšizingu između dаvаlаcа i korisnikа frаnšizingа. Zа korisnike frаnšizingа, dаvаlаc frаnišizingа obezbeđuje vec izgrаđene objekte i znаnjа o nаčinu poslovаnjа kаko bi korisnik frаnšizingа ostvаrio veci promet i veci dohodаk bez ulаgаnjа svojih sredstаvа u prodаjne objekte. Kod proizvodnog frаnšizingа, dаvаlаc frаnšizingа prenosi licencno prаvo nа proizvodnju proizvodа, prenosi znаnjа i iskustvа u poslovаnju i vrši obuku kаdrovа nа području proizvodnje i mаrketingа.

13. FINANSIJSKO RESTRUKTUIRANJE

Finansijsko restrukturiranje preduzeca se odnosi na aktivnosti kojima se menja struktura ukupnog duga i vlasničkog kapitala kompanije, odnosno na promene koje se registruju na strani pasive bilansa preduzeca. Pod finansijskim restrukturiranjem preduzeca podrazumeva se podela, spajanje, prodaja, kupovina ili preuzimanje delova preduzeca ili celog preduzeca

Mnogobrojni su razlozi finansijskog restrukturiranja preduzeca, među kojima treba pomenuti: unapređenje prodaje, poboljšanje menadžmenta, sinergijski efekti, poreske uštede itd. Generalno gledano, restrukturiranje preduzeca se realizuje, pre svega, da bi se povecala efikasnost poslovnog sistema i izvršilo njegovo prilagođavanje potrebama tržišta.

Tehnički postupci finansijskog restrukturiranja svode se na donošenje odluka o kupovini ili prodaji preduzeca ili delova preduzeca, spajanjima ili pripajanjima i sl. u skladu sa ciljevima preduzeca, pri čemu odlukama prethode analitičke procene isplativosti kupoprodaje, spajanja ili pripajanja preduzeca. Tek ako se pokaže da je restrukturiranje finansijski isplativo i da je u skladu sa ciljevima preduzeca, onda se sprovode postupci finansijskog restrukturiranja.

Odluke o restrukturiranju donose se na najvišim vlasničkim organima upravljanja preduzeca, kao što je Skupština akcionara a na predlog uprave preduzeca. Kod velikih preduzeca, Skupština akcionara donosi odluku o kupoprodaji delova preduzeca ili celih preduzeca, dok kod malih i srednjih preduzeca takve odluke donose vlasnici preduzeca sa poslovnim udelima, ili eventualno jedan vlasnik, ako je u pitanju inokosno vlasništvo preduzeca.

Postoji više oblika (tehnika) finansijskog restrukturiranja. Međutim, treba pomenuti samo one najznačajnije, a to su :

(1) LBO programi (leveraged buyout)

(2) MBO programi (management buyout)

(3) ESOP programi

LBO programi – predstavljaju finansijsku tehniku čija je suština u dugoročnom zaduživanju sa ciljem kupovine akcija i sticanja vlasništva nad kompanijom. LBO programe mogu koristiti: menadžment, zaposleni, preduzeca-partneri, druge kompanije i različite investicione grupe.

MBO programi – predstavljaju transakciju u kojoj menadžment preduzeca koji je upravljao kompanijom otkupljuje vlasnički stok akcija preduzeca uz korišcenje finansijske poluge. Najvažniji motiv MBO transakcija jeste mogucnost kupovine akcija preduzeca po ceni nižoj od realne vrednosti.

ESOP programi – predstavljaju transakcije koje se vezuju za otkup akcija od strane zaposlenih (tzv. radničko akcionarstvo), što ima za cilj da promeni vlasničku strukturu kapitala preduzeca u korist onih koji rade u njemu. Buduci da zaposleni nemaju dovoljno novca da odmah izvrše placanja, koriste se krediti banaka.

14. FINANSIJSKI POLOŽAJ PREDUZEĆA

Finansijski položaj preduzeca primarno determiniše njegove mogucnosti finansiranja. Često se u teoriji i praksi umjesto termina finansijski položaj koriste termini finansijska pozicija ili finansijska situacija preduzeca. Finansijska situacija je uži pojam od finansijskog položaja i njime se uglavnom označava novčano stanje preduzeca.

Finansijski položaj preduzeca izražava se obimom i strukturom sredstava i kapitala, kao i njihovim međuodnosima - koji se iskazuju u bilansu stanja preduzeca.

Opstanak, rast i razvoj društva, a samim tim i mogucnost finansiranja društva, određeni su prije svega finansijskim ugledom koje ono uživa, kao i njegovim finansijskim položajem.

Finansijski ugled preduzeca i njegov finansijski položaj su međusobno uslovljeni i tijesno povezani. Bez dobrog finansijskog položaja, svakako da nema dobrog finansijskog ugleda preduzeca. Od finansijskog ugleda, ili šire rečeno njegovog boniteta, zavisice mogucnost akcionarskog društva da pribavi izvore finansiranja za svoju tekucu i razvojnu aktivnost.

Ocjena finansijskog položaja preduzeca zasniva se na analizi finansijske ravnoteže, analizi pasive sa aspekta vlasništva tj. analizi zaduženosti, analizi mogucnosti održavanja realne vrijednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije i analizi reproduktivne sposobnosti.

Finansijski položaj preduzeca uslovljavaju brojni činioci koji međusobno mogu biti kontradiktorni, što dodatno otežava konačno sagledavanje finansijskog položaja preduzeca. Ovaj problem se rešava vremenskim i prostornim upoređivanjem finansijskog položaja preduzeca. Vremensko upoređivanje omogucava sagledavanje dinamike, to jest kretanja ili razvoja finansijskog položaja preduzeca. Prostorno upoređivanje omogucava upoređivanje finansijskog položaja preduzeca u odnosu na finansijski položaj konkurencije, što pruža solidnu osnovu za zaključivanje o izgledima preduzeca za opstanak, rast i razvoj. Pri prostornom upoređivanju finansijskog položaja preduzeca treba voditi računa o izboru reprezenta ili grupe preduzeca sa kojima se vrši upoređivanje, da bi se izbjegla opasnost pogrešnog zaključivanja.

Finansijski položaj preduzeca, posmatran sa aspekta predmetnih analiza kvalifikuje se kao: dobar, prihvatljiv i loš.

Dobar je onaj finansijski položaj preduzeca, ako njegova finansijska ravnoteža obezbjeđuje likvidnost na dugi rok, ako je njegova finansijska struktura takva da obezbjeđuje nezavisnost društva u vođenju vlastite poslovne politike i istovremeno pruža sigurnost povjeriocima i ako društvo može obezbijediti finansiranje dijela proširene reprodukcije iz sopstvenih izvora finansiranja.

Loš finansijksi položaj preduzeca proističe iz narušene finansijske ravnoteže koja ne obezbjeđuje održavanje likvidnosti na dugi rok, loše finansijske strukture i nemogucnosti da društvo finansira prostu reprodukciju iz vlastitih izvora finansiranja.

Prihvatljiv je onaj finansijski položaj preduzeca u kom postoji ekvilibrijum ili apsolutna jednakost između dugoročno vezanih sredstava i kvalitetnih izvora (sopstveni kapital uvecan za dugoročni dug), čime se samo obezbjeđuje likvidnost ali se ne garantuje i sigurnost jer nedostaje likvidna rezerva.Prihvatljiv finansijski položaj imaju ona društva koja su u stanju da iz vlastitih izvora finansiraju samo prostu reprodukciju.

Analiza finansijskog položaja preduzeca predstavlja sastavni dio finansijske analize koja osim ovog segmenta uključuje analizu prinosnog položajai analizu imovinskog položaja. Ova tri segmenta finansijske analize se međusobno prožimaju i dopunjuju, tako da se ocjena boniteta akcionarskog društva ne može utvrditi bez prethodno provedenih analiza.

15. AKVIZICIJE

Akvizicija preduzeca (eng. acquisition) je poslovna kombinacija u kojoj se spajaju dva ili više preduzeca u jednu poslovnu jedinicu. Pri tome akviriranom preduzecu može (pripajanje kupcu ili nekom drugom preduzecu u kupčevom vlasništvu ili spajanje zajedno s kupcem pri čemu nastaje trece tijelo) ali i ne mora prestati kontinuitet poslovanja.

Akvizicija je poslovna aktivnost kojom jedno lice prikuplja porudžbine za drugo fizičko ili pravno lice. Koristi se najčešce u izdavačkoj delatnosti, ali i u drugim uslužnim delatnostima. Pod akvizicijom se takođe podrazumeva i oblik preuzimanja preduzeca, kada jedno preduzece stiče kontrolni paket akcija nad drugim preduzecem (ako je to drugo preduzece akcionarsko društvo), ili ga kupuje, preuzimajuci vlasništvo nad njim. Sa pravne tačke gledišta preduzece koje je predmet preuzimanja prestaje da postoji, a preduzece kupac nastavlja samostalno postojanje na tržištu akcija. Preuzimanja mogu biti “prijateljska” i “neprijateljska”. Kod prijateljskog preuzimanja menadžment ciljnog preduzeca prihvata i preporučuje svojim akcionarima da odobre preuzimanje kroz premiju u odnosu na tekucu cenu akcija. Međutim za razliku od ovoga, kod neprijateljskog preuzimanja menadžment ciljnog preduzeca ne odobrava preuzimanje, tako da preuzimač često zaobilazi menadžment preduzeca i obraca se direktno akcionarima kupujuci njihove akcije na tržištu

Motivi za stvaranje akvizicija mogu biti: 1. kreiranje sinergije odnosno dodatne vrednosti,2. rast kompanije,3. diversifikacija,4. širenje na nova tržišta,5. povecanje tržišnog učešca,6. eliminisanje neefikasnosti – finansijska i operativna restruktuiranja,7. oslobadjanje viška fondova odnosno pridobijanje poreskih olakšica,8. pridobijanje vrednih intelektualnih prava i resursa.

Proces akvizicija mora poci od cilja koji se želi realizovati preuzimanjem drugog preduzeca, kao i startegija i taktika pomocu kojih se želi ovo ostvariti. Treba imati u vidu da proces akvizicija obuhvata nekoliko značajnih faza koje se mogu diferencirati na sledeci način :(1) Izrada biznis plana (2) Izrada plana akvizicije (3) Traženje kandidata za preuzimanje (4) Proces proveravanja (5) Iniciranje kontakata sa ciljnim preduzecem (6) Pregovaranje (7) Razvoj integracionog plana (8) Zatvaranje (9) Integracija nakon akvizicije (10) Procena nakon akvizicije (evaluacija)

i