FINANSIJSKE PREPREKE I PODSTICAJI (DRŽAVNI I KOMERCIJALNI) RAZVOJU AGROPRIVREDE SRBIJE U PREDPRISTUPNOM PERIODU

Problemi u finansiranju agrokompleksa iz ugla Agrobanke

Dušan Antonid, predsednik IO Agrobanke

Srbija je agrarna zemlja, sa idealnim uslovima za razvoj skoro svih grana poljoprivrede, što je rezultat njenog geografskog položaja, prirodnih karakteristika zemljišta, klimatskih uslova, vodnih resursa, tradicije...

U prilog ovoj činjenici su i slededi podaci:

•U Srbiji ima 778.891 poljoprivrednih gazdinstava,•817.052 stanovnika ili cca 11 % ukupne populacije čini poljoprivredno stanovništvo,•623.223 radno aktivnog stanovništva je zaposleno u poljoprivredi, što čini cca 25 % od ukupnog broja zaposlenih, kojih je u 2009. godini bilo 2.616.437•6.811 stručnjaka poljoprivredne i veterinarske struke je 2009. godine bilo zaposleno u agrokompleksu,•Srbija poseduje mrežu naučnih i stručnih institucija u oblasti agrokompleksa, koju je potrebno reorganizovati, kadrovski i tehnički ojačati i prilagoditi novim uslovima privređivanja,•Poljoprivredno zemljište obuhvata oko 5,1 mil. ha ili 57% ukupne površine zemlje, od čega je 4,2 mil. ha obradivo,•2.8 mil. ha poljoprivrednog zemljišta je u svojini poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 1,8 mil. ha ili 66 % obradivo zemljište.

Izvor : RZS

1. PREDUSLOVI ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE U SRBIJI

● Pogoršanje starosne strukture seoskog stanovništva

● Diversifikovanost poljoprivrednih gazdinstava i usitnjenost poseda

● Zastareli i tehnološki prevaziđeni kapaciteti

● Prosečna starost poljoprivredne mehanizacije od 15-20 godina

● Ekstezivni karakter primarne proizvodnje, slaba primena agrotehničkih mera i niska produktivnost

● Velike oscilacije u strukturi i obimu proizvodnje

● Nestabilna agrarna politika i nerešeno pitanje finansiranja

● Nizak koeficijent obrta

● Loša organizacija nastupa na inotržištu

● Spora promena vlasničke strukture

● Usporen razvoj institucionalnog i zakonodavnog okvira

Loše strane

● Značajno povedanje izvoza

● Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda

● Ustrojavanje registra poljoprivrednih gazdinstava

● Postepena liberalizacija izvoza i uvoza

● Početak proizvodnje organske hrane

● Vedi značaj u realizaciji projekata ruralnog razvoja

Dobre strane

1.1. Poljoprivreda Srbije - osnovne karakteristike

Proizvodnja pšenice i kukuruza u Srbiji u periodu 1990-2011. godine

GodinaPšenica Kukuruz

Žetvena površina -ha

Ukupan prinos-u 000 tona-

Pros. prinost/ ha

Žetvena površina -ha

Ukupan prinos-u 000 tona-

Pros. prinost/ ha

1990 774.776 3.500 4.52 1.275.159 3.490 2.74

1997 712.997 2.644 3.71 1.270.607 6.627 5.22

1999 616.816 2.031 3.30 1.263.020 6.126 4.85

2000 651.197 1.924 2.95 1.202.944 2.938 2.44

2002 693.823 2.240 3.23 1.196.353 5.586 4.67

2005 563.269 2.007 3.56 1.220.174 7.085 5.81

2006 539.813 1.875 3.47 1.169.726 6.017 5.14

2007 559.257 1.864 3.33 1.201.832 3.905 3.25

2008 487.399 2.095 4.30 1.273.908 6.158 4.83

2009 567.654 2.068 3.64 1.208.640 6.396 5.29

2010 484.205 1.630 3.37 1.229.573 7.207 5.86

*2011 492.989 2.093 4.25 1.262.224 6.887 5.46

* Podaci o žetvenim površinama i prinosima kukuruza su na bazi procene

Izvor : RZS

Struktura stočnog fonda po godinama

Neki pokazatelji stanja u stočarskoj proizvodnji u Srbiji

- ukupan broj grla u hiljadama -

VRSTA 1990 2002 2009 20102010/1990

%2010/2002

%

GOVEDA 1.559 1.112 1.002 938 60 84

SVINJE 4.238 3.634 3.631 3.489 82 96

OVCE 2.120 1.516 1.504 1.475 70 97

ŽIVINA 23.404 17.677 22.821 20.156 86 114

● Učestvuje sa cca 30 % u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, sa tendencijom pada

● Ukupan broj grla u 2010. godini daleko je manji u odnosu na 1990. godinu

● Broj priplodnih grla u odnosu na 1990. godinu je za cca 28% manji u govedarstvu i 60% u svinjarstvu

● Proizvodnja mesa je smanjena sa cca 616 hilj. tona u 1990. god. na sadašnjih cca 460 hilj. tona

● Smanjenje izvoza mesa – svega 10% je iskorišdena kvota izvoza junedeg mesa u EU

● Smanjenje potrošnje mesa po stanovniku za oko 48% (sa 65 na 34 kg)

2. FINANSIJSKE PREPREKE BRŽEM RAZVOJU AGROKOMPLEKSA

• Nedefinisana dugoročna politika razvoja i finansiranja agrokompleksa,

• Relativno nisko učešde Agrarnog budžeta u ukupnom Budžetu Srbije, satendencijom pada ili stagnacije

• Promenljiva politika usmeravanja sredstava iz Agrarnog budžeta sa aspektakriterijuma raspodele, namene i ročnosti ulaganja,

• Izostanak značajnijeg obima direktnih stranih ulaganja u agrokompleks,

• Nepovoljni uslovi kreditiranja od strane poslovnih banaka, sa aspekta visineangažovanih sredstava, ročnosti, visine kamatnih stopa i pratedih troškova kredita

• Nerazvijeni alternativni modeli finansiranja ( robni i komercijalni zapisi...)

● U prethodnim godinama Agrarni budžet beleži tendenciju realnog pada

● Za ozbiljniji zaokret u razvoju agrokompleksa potrebno ga je definisati istabilizovati u vedem procentu od sadašnjeg

● Utvrditi kriterijume za dodelu sredstava koji de stimulisati kvalitetniju i intenzivnijuproizvodnju

● Prioritet u finansiranju dati investicionim projektima, ruralnom razvoju iproizvodnji organske hrane

● Stimulisati izvozno orjentisane programe , vedeg stepena finalizacije

● Omoguditi svim privrednim subjektima ravnopravan pristup budžetskimsredstvima

● Omoguditi i poljoprivrednim proivođačima pristup dugoročnim sredstvima Fondaza razvoj RS.

2.1. Agrarni budžet

2.1.1. Učešde Agrarnog Budžeta u ukupnom Budžetu RS- u milionima RSD-

Godina *Ukupan Budžet RS *Agrarni Budžet Učešde Agr.budžeta u ukupnom - %

**Učešde BDV Poljop. u ukupnom BDP-%

2004 362.045,3 18.059,6 5,0 13,3

2005 400.767,8 16.270,0 4,1 12,3

2006 505.820,6 23.593,5 4,7 11,4

2007 595.517,8 21.410,1 3,6 9,8

2008 695.959,1 27.634,3 4,0 11,0

2009 719.854,1 15.964,1 2,2 10,6

2010 762.971,0 19.908,0 2,6 10,2

2011 846.919,9 20.000,0 2,4 --

Izvor: *Ministarstvo finansija – Zakoni o Budžetu RS* *RZS

2.2. Kreditna politika poslovnih banaka

Vedina banaka je za prioritete u finansiranju odredila stanovništvo i uslužne delatnosti.

Zvanična politika je forsirala model ubrzanog ekonomskog rasta kroz podsticanje potrošnje koja de inicirati rast tražnje i aktivirati proizvodnju.

Agresivnom markentiškom kampanjom banke su podsticale građane, realno kreditno nesposobne, na nekontrolisano zaduživanje.

Oko 30 % od ukupnih plasmana bankarskog sektora je kod građana.

Forsiranje potrošnje je : • smanjilo raspoložive izvore sredstava i interes za investicije u realni sektor,• stimulisalo uvoz jer su uvozne robe, zbog realno precenjenog kursa dinara, bile

jeftinije od domadih,• dodatno pogoršalo položaj domadih proizvođača, kako u delu mogudnosti plasmana

tako i u delu cena.

2.2.1. Uslovi kreditiranja kao prepreka razvoju agrokompleksa

Bankarski krediti su realno skupi , tako da sa postojedom cenom kapitala ni profitabilnije privredne grane od agrokompleksa realno ne mogu da ostvare održivi razvoj i profit u poslovanju.

Visoka cena kapitala je posledica :

• strukture izvora sredstava, u kojima depoziti stanovništva učestvuju sa cca 30 %,

• visoke referentne kamatne stope NBS i stope obavezne rezerve, što poskupljuje cenu novca na međubankarskom tržištu,

• nestabilnih valutnih kurseva i primene zaštitnih klauzula pri odobravanju kredita – valutna klauzula i indeksacija,

Insistiranje NBS na striktnoj primeni Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnihstavki, bez uvažavanja realnog stanja , nepovoljno utiče na finansijski rezultat poslovnihbanaka i destimuliše povedanje izloženosti prema klijentima iz realnog sektora, a naročitoagrokompleksa.

Fleksiblilnija monetarna politika NBS u delu plasmana realnom sektoru je jedan od bitnihfaktora, koji bi stimulisao povedanje ulaganja poslovnih banaka u agrokompleks

2.2.2. Sektorska struktura plasmana komercijalnih banaka privredi - u mil. dinara-

R. br. SEKTOR

2010 30.06.2011.

IZNOS % IZNOS %

1 Prerađivačka industrija i rudar. 329.875 31 323.330 31

2 Poljoprivreda, lov ,šum. i vod.* 54.513 5 53.256 5

3 Građevinarstvo 120.388 11 119.594 11

4 Saobradaj, skladištenje i veze 108.970 10 116.185 11

5 Trgovina na veliko i malo 300.377 28 300.427 28

6 Ostalo 161.498 15 144.140 14

UKUPNO : 1.075.621 100 1.056.932 100

Izvor: NBS

*Bez prehrambene industrije

Učešde plasmana sektoru poljoprivrede u ukupnim plasmanima komercijalnih banaka privredi je svega 5 %

Od ukupnih plasmana poljoprivredi 35,8 % je u kategoriji problematičnih, sadocnjom u izmirenju obaveza preko 90 dana

Na drugom mestu po visini problematičnih plasmana, u odnosu na ukupne, jeprerađivačka industrija sa 24,3 %.

Ukupni problematični plasmani privredi iznose 22,1 %, što je povedanje od0,3 p.p. u odnosu na stanje 31.12.2010. godine

Ukupni problematični plasmani bankarskog sektora iznose 17,1 %

Izvor: NBS – Kontrola poslovanja banaka - Izveštaj za I kvartal 2011. godine

Politika plasmana Banke je bazirana na:

• prioritetnim ulaganjima u realni sektor,

• ravnomernoj disperziji plasmana, po principu mini repro–celina,

• prednostima ulaganja u aktiviranje, rekonstrukciju i modernizaciju postojedih kapaciteta,

• strogoj namenskoj kontroli i pradenju kompletnih poslovnih aktivnosti klijenta na terenu,

• ročnoj usklađenosti izvora i plasmana sredstava,

• direktnom pružanju svih vidova stručne pomodi klijentima,

• partnerskim i fer odnosima sa klijentima

3. ISKUSTVA AGROBANKE

3.1. Struktura plasmana komercijalnih banaka i Agrobanke privredi - stanje na dan 30.06.2011. godine-

5%

31%

11%28%

11%

14%

Bankarski sektor - u %

Poljoprivreda

Prerađivačka ind. Rudarstvo..

Građevinarstvo

Trgovina

Saobradaj, inf. teh.

Ostalo

3.2. Prednosti aktiviranja postojedih kapaciteta

Koncept Agrobanke je da stimuliše i finansijski podrži privrednike, koji su spremni da ulažu u rekonstrukciju i oživljavanje proizvodnje u postojedim objektima, uz uvođenje novih tehnologija i modernizaciju proizvodnje.

Prednosti:

• korišdenje postojede infrastrukture, što pojeftinjuje ulaganja,

• kradi rokovi za dovođenje objekta u funkciju i početak proizvodnje,

• lakše obezbeđenje sirovinske baze,

• raspoloživost kvalifikovane radne snage,

• brži povradaj uloženih sredstava, jer se rekonstruisani objekti mogu stavljati u funkciju, fazno, ne čekajudi osposobljavanje kompletnog proizvodnog kompleksa,

4. FINANSIRANJE AGRARA – OSTALI POTENCIJALNI IZVORI

4.1. Krediti inobanaka

Realni dugoročni izvor finansiranja projekata u oblasti:

• melioracija

• uređenja zemljišta

• putne infrastrukture

• strateških preradnih kapaciteta

• ruralnog razvoja

Potencijalni kreditori:

• Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna banka, ..

• Razvojne i komercijalne banke – posebno one koje imaju svoje filijale u Srbiji…

4.2. Strani investitori

Pojačati aktivnosti na sticanju poverenja i stimulisanja direktnih stranih ulaganja u agrokompleks.

– Oko 82,6 mil. USD (između 9,5 i 29,3 mil. dolara godišnje) iznosila su ukupna strana ulaganjau poljoprivrednu proizvodnju u periodu od 2004. do 2010. godine, što čini cca 0,5% ukupnihdirektnih stranih investicija u zemlji – nezvaničan podatak

– 698 mil. EUR je vrednost direktnih stranih investicija u prehrambenu industriju zaključno sa 2009. godinom (4,7% ukupnih dir. stranih investicija – Izvor: NBS).

● Formirati lokalne agrarne budžete,

● Definisati povoljne kreditne uslove i strogo kontrolisati namensko korišdenje,

● Dobre rezultate ved beleže lokalni agrarni fondovi u Subotici, Kragujevcu, Senti, Kruševcu, Knjaževcu...

● Za neke od navedenih fondova Agrobanka obavlja poslove administratora.

Nedovoljno iskorišden izvor zbog:

• negativnih iskustava iz prošlosti,

• nepoverenja u zakonodavni sistem,

• nedovoljne informisanosti...

Neophodna pojačana aktivnost na sticanju poverenja i otklanjanju prepreka u saradnji.

4.3. Sredstva lokalne samouprave

4.4. Sredstva dijaspore

Ključnu ulogu u saniranju postojedeg stanja u agraru i iniciranju njegovog daljeg razvoja imaju nadležne državne institucije, pre svih Vlada i nadležna ministarstva, kao i lokalne samouprave, čiji je prioritetni zadatak da pripreme:

Dugoročni program razvoja agrokompleksa, u okviru koga de se definisati kapitalni i strateški projekti

Srednjoročni program razvoja agrokompleksa po reprocelinama i regionima.

Kratkoročni program ulaganja u cilju otklanjanja ili ublažavanja trenutnih poremedaja u proizvodnji i prometu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Programi razvoja treba da budu konkretni, sa jasno definisanim projektima po nosiocima, lokacijama irokovima izvođenja, predračunskom vrednošdu ulaganja i relano održivom konstrukcijom finansiranja.

Navedene aktivnosti su preduslov za korišćenje sredstava iz predpristupnihfondova, kada se za to steknu formalni uslovi.

U protivnom, bićemo u situaciji da su nam sredstva raspoloživa ali ih nećemomoći koristiti zbog nedostatka projekata.

Z A K LJ U Č A K

HVALA NA PAŽNJI!

AGROBANKA A.D. BEOGRAD

Sremska 3-5Beograd, Srbija

SWIFT: AGRLRSBG

Telefon: +381 11 2021 000

Fax: +381 11 3282 458+381 11 3281 611

E-mail: pr@agrobanka.rsebank@agrobanka.rs

www.agrobanka.rs