INDIREKTNI POREZI

- Ukljuuju poreze na proizvodnju i potronju roba i usluga

- Utiu na kretanje cena roba i usluga- Tu spadaju: porezi na promet (PDV), akcize, carine

- Principi:- Krajnjeg odredita- Zemlje porekla

-Ne deformie ekonomiju! - Metod primene PDV-a u EU jeste harmonizovan, ali seprimenjuju razliite poreske stope!- EU je svesna da u praksi, usled razliitih poreskih stopa, moe doi do malverzacija i utaja!- Sa stvaranjemJedinstvenog evropskog trita 1993.EuroZone 1999. i uvoenjem Evra 2002. povean je pritisak za usklaivanje nacionalnih stopa PDV-a!

- Od 1993. pogranine kontrole su zamenjene PRIVREMENIM SISTEMOM, koji u proirenom obliku i danas vai!- Od tada, roba treba da se oporezuje po Standardnoj stopi PDV-a (15% - 25%), a za niz proizvoda vae Sniene stope!- Zemljama je teko da se prilagode jedinstvenim stopama jer su one deo njihovih nacionalnih politika, predizbornih obeanja, itd.

- EU tei uvoenju Principa zemlje porekla!(ali lanice nisu ba oduevljene time)

Drava lanicanajniasrednjastandardnaDanska25%vedska6%12%25%Finska8%17%22%Maarska12%25%Poljska3%7%22%eka5%22%Slovenija8.5%20%Irska4.3%13.5%21%Francuska2.1%5.5%19.6%Estonija5%18%Grka4%8%18%Nemaka7%16%panija4%7%16%

Primenjuju se samo na uvoz/proizvodnju specifinih proizvodaVelika je raznolikost izmeu akciza lanica EU, a to bi moglo biti opasno!

Drava lanicaPrihod od akciza (% BDPa)Akcize na cigareteAkcize na alkoholna pia sa 40% alc.Akcize na bezolovni benzinDanska5.6%3.29%11.9%0.54%Grka4.4%1.7%2.72%0.32%Velika Britanija3.6%5.6%9.5%0.79%Nemaka2.8%2.29%3.91%0.62%Austrija2.7%1.96%3%0.41%Belgija2.4%2.09%4.98%0.49%vedska15.45%

Unutar Jedinstvenog trita:- Indirektni porezi su do odreenog stepena harmonizovani- Direktni porezi se samo delimino harmonizuju- Postoji saglasnost da je cilj da se ukloni tetna poreska konkurencija i da je zato poreska saradnja neophodna!

Kodeks ponaanja za oporezivanje preduzeaUklanjanje deformacija u oblasti oporezivanja dohodaka od kapitalaEliminisanje poreza na: prekogranine kamate i plaanje licencnih naknada izmeu kompanijaUklanjanje distorzija u oblasti indirektnog oporezivanja

U oblasti PDV-a, Komisija predlae:Revidiranje oporezivanja u oblasti putnikog saobraajaReviziju poreskih stopa koje se primenjuju na energenteProgram saradnje meu lanicama - FISCALIS za borbu protiv malverzacija u indirektnom oporezivanju

Poreski sistemi u zemljama lanicama imaju duboke korene i teko e se promeniti!Ali znaaj njihove integracije sve vie raste, neki od uzroka su:- Dohodak TNK!- Lini dohodak!- Porezi na promet!Koristi od uklanjanja fiskalnih granica:- Bolje investicione odluke zbog vee izvesnosti- Utede u resursima i efikasnija alokacija proizvodnje- Izjednaavanje cena

Potpuno ujednaavanje fiskalnih sistema nije obavezno preduslov za uspeno funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije! Primer SAD-a!

Postoje razlozi za pesimizam!!! 1. Poreska politika ostaje osnovno nacionalno suvereno pravo!2. Javnost je jako osetljiva na promenu poreskog sistema! (a do toga bi moralo doi u sluaju potpune integracije)

Dakle, harmonizacija u EU, posebno u Eurozoni, trai oprez, postepenost i politiku volju!!!

U sutini, apsolutni i relativni obim budeta EU je prilino mali u odnosu na udeo zajednikog BNP lanica, kao i u odnosu na mogunost uticaja na makroekonomski ivot u EU!

On nema ni stabilizacionu ulogu s obzirom na to da uvek mora da bude u ravnotei!

Budet EU se zasniva na odreenim naelima:Jedinstvo: Svi prihodi i rashodi u jednom dokumentu. Godinji karakter: Budet se donosi za svaku kalendarsku godinu. Ravnotea: Prihodi i rashodi moraju biti uravnoteeni.

Zabranjeno je zaduivanje ili posedovanje nealociranog duga!

Ugovorom iz Rima jasno je definisano koji su koraci i rokovi za usvajanje budeta!Propisani postupak poinje 1.jula a zavrava se 31.decembra.Budetska godina poinje 1. januara, a zavrava se 31.decembra svake godine.

Savet ministara i Evropski parlament dele mo kada je u pitanju budet!

- Evropska komisija predaje Savetu prednacrt Budeta, - nakon pretresa, Savet usvaja taj nacrt i alje ga Parlamentu- Parlament, pri prvom itanju daje predloge vezane za obavezna i neobavezna troenja i nakon toga vraa taj nacrt Savetu- pri drugom itanju Savet odluuje o obaveznim troenjima, a Parlament donosi odluku o neobaveznim trokovima- predsednik Parlamenta donosi konanu odluku, ali Parlament ima pravo da odbije ako se sa tim ne slae veina ili 3/5 lanova

Ako se budet ne usvoji, prelazi se na privremeno finansiranje.

Privremeno finansiranje znai isti meseni nivo izdataka kao u prethodnoj finansijskoj godini, po 1/12 prethodnog budeta.

Okvir za pravljenje budeta u svakoj godini predstavlja finansijska perspektiva, koja je 6-godinji plan prihoda/potronje.

Jo 1988. godine usvojena je reforma budeta, sa ciljem da:Se povea budetska disciplina;Povea efikasnost 3 strukturna fonda ( za razvoj i garancije u poljoprivredi, za regionalni razvoj, za socijalni razvoj);Da se uvede gornji limit (kao % BNPa Unije, npr. 1.24%)

Ovom reformom uvedena je i finansijska prognoza !

Javljaju se dve vrste budetskih troenja:obavezna troenja, izvedena direktno iz ugovora i akata EU (npr. za poljoprivrednu politiku)neobavezna troenja.U neobavezne spadaju: manji deo sredstava za poljoprivredu, pomo nerazvijenim prekomorskim zemljama, manji deo izdataka za ribolovnu politiku, sredstva za R & D, izdaci za neke strukturne fondove i vei deo trokova za administraciju EU.

- ES odluuje o obaveznim, a EP o neobaveznim troenjima!

Chart1

0.45

0.07

0.42

0.01

0.05

Budet EU

Sheet1

Budet EU

Odriv rast45%

EU na globalnom nivou7%

Prirodni resursi42%

Slobode, sigurnost, pravda...1%

Administrativni trokovi5%

To resize chart data range, drag lower right corner of range.

Do 1970. budet je finansiran iz nacionalnih doprinosa lanica

Od tada EU dobija sopstvena sredstva, i to su:Prihodi od carina (ine 11% sredstava)Prelevmani na agrarne proizvode, eer i izoglukozu (ine 1.5% prihoda)Doprinosi iz PDV-a (ine 25% prihoda)etvrti izvor (61% prihoda)Ostali razni prihodi

Najvei doprinos budetu daju:Nemaka 28,2%, Francuska 17,5%, Italija 11,5%, panija 7,1% i Holandija 6,4%.Prema ueu sopstvenog BDP, najvei neto-davaoci su Holandija, Luksemburg, Nemaka i vedska. -Pre proirenja iz 2004, deset zemalja EU15 su bili neto-davaoci, a samo pet neto primaoci Danska 0,03% od BDP, Grka 3,2%, Irska 2,5%, Portugal 2,8% i panija 1,3%. -Sve nove lanice su neto-primaoci, prema oficijelnoj statistici!

Karakteristike finansijskog okvira 2007-20131. Usvojeni rashodi u 7godinjem periodu za oko 280 milijardi evra manji od predloga Komisije 2. Stvarna plaanja svake drave manja su od predloenih i nee prei 1% GNI godinje, a limit je 1.24% BDPa3. Najgore su proli fondovi za stavku EU kao globalni partner, u kojoj su predvieni i rashodi za kandidate i potencijalne kandidate

U perspektivi za 2007-2013. nema sredstava za Albaniju, BiH, Crnu Goru i Srbiju u Kohezivnim i Strukturnim fondovima. To znai da EU smatra da 4 zemlje ne mogu postati bilolanovi ili kandidati najmanje do 2014, kada e vaiti novaperspektiva 2014-2020.

Fiskalna politika je vrsto u rukama lanica, a ne Brisela!To dovodi do mogunosti ekscesne potronje u lanicama.Drava potronja lanica ugroava monetarnu stabilnost.(Izuzetno visoka javna potronja: u EU za oko 15 poena vea nego u SAD i Japanu; to ugroava konkurentnost privrede)

Na nivou EU ne postoji mogunost ekscesne dravne potronje, jer je budet Unije ogranien na najvie 1,24% BDP. Ekscesna dravna potronja u kombinaciji sa odsustvom kazni za naruavanje pravila od najvie 3% budetskog deficita je najosetljivija taka evro zone, a time i Unije.

im postoje budetska sredstva, postoje i zloupotrebe fondova. Revizorski sud, zvanino telo Unije za kontrolu valjanosti troenja sredstava, nije potpisao nijedan budet Unije od 1993. Uvek su naene vee nepravilnosti. Prema nezavisnim procenama zloupotrebi se 2-7% ukupnih budetskih sredstava EU. Najvee zloupotrebe vezane su za sredstva za poljoprivredu, regionalne politike i stranu pomo... za politiku kohezije izdvojeno je 2007. Godine 42mlrd evra (to je 36% budeta), a ak 11% troenja bilo je neregularno

Zanimljivo je da je ak 55% zloupotreba fondova poljoprivrede uinjeno u Italiji, potom sledi Nemaka. Istovremeno je u te dve zemlje najnia stopa povraaja zloupotrebljenih sredstava, samo po 10%. Najvei povraaj zloupotrebljenih sredstava je u Irskoj 58%, Danskoj 71%, Finskoj 90. Prosek povraaja za Uniju je 17%.

Zahtev za ublaavanjem krutih pravila EU:Vezanih za deficite!Za dobijanje pomoi!Za ulazak u Evro zonu!

Nemaki kancelar Angela Merkel

Odluke samita u Briselu...

HVALA NA PANJI!!!