Fizičke veličine i merne jedinice

Fizička veličina (Veličina) je svojstvo pojave, tela ili supstancije koje može da se razlikuje kvalitativno i da se odredi kvantitativno.

Pojam fizičke veličine

Sistem veličina

Sistem veličinaje skup veličina, u opštem smislu, između kojih postoje definisani odnosidefinisani odnosi

Osnovna veličina, jedna od veličina, u sistemu veličina, koja je dogovorom usvojena kao nezavisna od bilo koje druge veličineIzvedena veličina, u sistemu veličina, definisana je kao funkcija osnovnih veličina tog sistema

Podela veličina

tog sistema

Merna jedinica je pojedinačna veličina, usvojena i definisana dogovorom, sa kojom se porede veličine iste vrste da bi se kvantitativno izrazile u

Merna jedinica

se kvantitativno izrazile u odnosu na tu veličinu

Zakonske merne jedinice

� Pod zakonskim mernim jedinicama podrazumevaju seone merne jedinice čija je upotreba uvedena ilidopuštena državnim propisom

� U našoj zemlji je to regulisano Zakonom o metrologiji1. Merne jedinice Međunarodnog sistema jedinica

(osnovne, dopunske i izvedene merne jedinice SI)2. Merne jedinice van Međunarodnog sistema jedinica čija

je upotreba dozvoljena ovim zakonom3. Decimalne merne jedinice

Osnovne jedinice SI sistema

VeličinaOsnovna jedinica SI

Naziv Oznaka

Dužina metar m

Masa kilogram kg

Vreme sekunda s

Električna struja amper A

Termodinamička temperatura

kelvin K

Količina gradiva(supstancije)

mol mol

Jačina svetlosti kandela cd

Definicije osnovnih jedinicajedinica

Dužina putanje koju u vakuumu pređe svetlost za vreme od 1/299 792 458

Metar

od 1/299 792 458 sekunde (1983.g.)

Kilogram

Masa međunarodnog etalona kilograma (1901.g.)

Sekunda

Trajanje od 9 192 631 770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 (1967.g.)

Stalna električna struja koja bi, kad bi se održavala u dva prava paralelna provodnika, neograničene dužine i zanemarljivo malog kružnog poprečnog

Amper

zanemarljivo malog kružnog poprečnog preseka, koji se nalaze u vakuumu na međusobnom rastojanju od jednog metra, prouzrokovala među tim provodnicima silu koja je jednaka 2·10-7 njutna po metru dužine (1948.g.)

Termodinamička temperatura koja je jednaka 1/273,16 termodinamičke temperature trojne tačke vode (1967.g.)

Kelvin

Kandela

Jačina svetlosti u određenom pravcu izvora koji emituje monohromatsko monohromatsko zračenje frekvencije 540·1012 herca i čija je jačina zračenja u tom pravcu 1/683 vata po steradijanu. (1979.g.)

MolMol

KKoličina gradiva (supstancije) oličina gradiva (supstancije) sistema koji sadrži toliko sistema koji sadrži toliko elementarnih jedinki koliko ima elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0,012 kilograma ugljenika atoma u 0,012 kilograma ugljenika 12 (1971.g.)12 (1971.g.)

Dopunske jediniceDopunske jedinice

�� Radijan (rad) mRadijan (rad) m ·· mm--11=1=1�� SteradijanSteradijan (sr) (sr) mm2 2 ·· mm--22=1=1�� SteradijanSteradijan (sr) (sr) mm2 2 ·· mm--22=1=1

Izvedene jedinice

Izvedena veličinaIzvedena jedinica SI

Naziv i oznaka Izraženo u o.j.

Frekvencija herc, Hz S-1Frekvencija herc, Hz S-1

Sila njutn, N m·kg ·s-2

Pritisak paskal, Pa m-1·kg ·s-2

Energija, Rad džul, J m2·kg ·s-2

Napon volt, V m2·kg ·s-3 ·A-1

...

Predmeci SI

Decimalne merne jedinice su decimalni umnošci i decimalni delovi mernih jedinica, a obrazuju se stavljanjem predmetaka, usvojenih na međunarodnom nivou, ispred mernih jedinica

Predmeci SI mogu se upotrebljavati ispred:

-osnovnih jedinica SI, osim jedinice za -osnovnih jedinica SI, osim jedinice za masu

-izvedenih jedinica SI koje imaju poseban naziv i oznaku, osim jedinice za Celzijusovu temperaturu

-sledećih dopuštenih mernih jedinica van jedinica SI: litar, tona, teks, bar, elektronvolt, voltamper i var

Ispred merne jedinice može se upotrebiti samo jedan predmetak SI

Decimalne merne jedinice za masuobrazuju se stavljanjem naziva predmetka SI ispred naziva "gram" ili oznake predmetka SI ispred oznake "g". "Gram" je predmetka SI ispred oznake "g". "Gram" je poseban naziv, a "g" posebna oznaka za mernu jedinicu hiljadu puta manju od kilograma (1 g = kg)1 0

-3

Naziv Oznaka Brojna vrednost

jota Y 1024

zeta Z 1021

eksa E 1018

peta P 1015

tera T 1012

giga G 109

mega M 106

kilo k 103

hekto h 102hekto h 102

deka da 101

deci d 10-1

centi c 10-2

mili m 10-3

mikro µ 10-6

nano n 10-9

piko p 10-12

femto f 10-15

ato a 10-18

zepto z 10-21

jokto y 10-24

Pravila upotrebe i pisanja mernih jedinica i fizičkih veličina

•Oznake mernih jedinica pišu se izanumeričkih vrednosti u izrazima zaveličinu, ostavljajući razmak izmeđunumeričke vrednosti i oznake mernejedinice. Razmak se ne ostavlja ispredjedinica za ugao u ravni koje se pišu kaoeksponent: stepen, minuta i sekunda

•U novi red se ne sme preneti samooznaka merne jedinice

•Oznake mernih jedinica mogu seupotrebiti i u zaglavljima tabela, i akone slede numeričku vrednost

•Oznake mernih jedinica, po pravilu,pišu se malim uspravnim slovimalatinice i slovom grčke azbuke W, aliako je oznaka jedinice izvedena iz ličnogimena, prvo slovo piše se velikim slovom

•Nazivi mernih jedinica pišu se malimpočetnim slovom (osim na početkurečenice) čak i za jedinice koje su dobilenaziv po prezimenima čuvenih svetskihnaučnika

•Nazivi mernih jedinica mogu se pisati ićirilicom ili bilo kojim drugim pismomkojim je pisan ostali deo teksta

•Oznake mernih jedinica pišu se beztačke na kraju, izuzev pri normalnojinterpunkciji, tj. na kraju rečenice

•Oznake mernih jedinica ne menjaju seu množini niti po padežima

•Nazivi mernih jedinica podležupravilima jezika - imaju i množinu ipadežnu promenu

•Naziv predmetka SI i naziv mernejedinice pišu se zajedno kao jedna reč

•Oznaka predmetka SI i oznaka mernejedinice pišu se zajedno

•Proizvod dve merne jediniceobeležava se tačkom kao simbolommnoženja. Tačka se može izostaviti kad jemnoženja. Tačka se može izostaviti kad jeoznaka merne jedinice takva da ne moženastati zabuna

•Ako se merna jedinica obrazujemeđusobnim deljenjem dveju mernihjedinica, kao simbol deljenja može seupotrebiti horizontalna crta (-) ili kosacrta (/), ali samo jedanput, ili izložilac snegativnim znakom.

Uz oznaku merne jedinice nedaju se posebne oznake u ciljudodatnog podatka o prirodi veličineili o merenju koje se razmatra.

Na primer: ako izraz treba da značida je dužina aluminijumske šipke30 cm to se piše30 cm to se piše

ISPRAVNO:lAl = 30 cm

pogrešno:l = 30 cmAI

Opseg vrednosti, više vrednosti, mere i tolerancije pišu se prema sledećim primerima:

Pravilno: Pogrešno:

25 ° C ± 5 ° C (25 ± 5) ° C 25 ± 5 °C

2 kg, 3 kg i 4 kg 2, 3 i 4 kg

80 mm x 25 mm x 50 mm 80x25x50 mm

20 kg do 30 kg 20 - 30 kg

•izbegavati: 20 kg - 30 kg

Zadatak za 10poenapoena

Arhimedova postavka

Koliko u Sunca krava i bikova ima, izračunaj stranče,Napregnuvši um, ako ti je zaista svojstvena mudrost.Ako izračunaš koliko je tamo svega bilo stoke,Koliko je na livadama paslo mesnatih bikova,Koliko krava muzara i koliko od svake boje,Niko te više neće nazvati neznalicom,Ali i u mudrace te neće ubrojiti,Ako uz to ne izračunaš i različite navike bikova:Ako se pomješaju crni bikovi s bijelim stadom,Oni će u polju zauzeti pravi kvadratŠirine jednake dužini, i ova bezbrojna masaPopuniće čitavo polje Trinakije.Ako se pak pokupe zajedno svi mrki i šareni(A ostali će zasebno pasti,Ili je isto ako im dođu i svi ostali),Tako da u prednjem redu stane jedan, a zatimU svakom daljem redu sve više, imaće figura,Koju svi oni popunjuju, tri strane:Umiješ li sve to naći i duhovnim pogledomObuhvatiti veličinu stada i drugima prenijeti,Gordo koračaj naprijed, kiteći se velikom pobjedom:Znaj da si, prevazivši druge, po mudrosti prvi ti.

Naravno, problem je složen, i izražen u savremenim oznakama izgleda: t2 – 4 729 494 u2 = 1, a rešenje daje broj t – 4 729 494 u = 1, a rešenje daje broj

od 206 545 decimala, za čije bi zapisivanje bilo potrebno 60 stranica papira.

Hvala na pažnji!