FIZIKA AKTIVNOST I MOTORIKE SPOSOBNOSTI

Fizika aktivnost u svakodnevnom ivotu trebalo bi da bude dostupna i raspoloiva svim ljudima kroz razliite programe. Fizika aktivnost je neophodna za dobro zdravlje. Nedovoljna fizika aktivnost doprinosi nastanku gojaznosti. Prvi korak da se izbegne, tj da se sprei gojaznost je da se poveanom fizikom aktivnou smanji telesna masa. Redovna fizika aktivnost je nain za prevenciju gojaznosti.

Poto se gojaznost moe javiti u najranijem uzrastu, u periodu odojeta, neophodno je da se kod dece to pre otpone sa prvim fizikim aktivnostima u vidu igre, a fizike aktivnosti treba da su primerene detetovom uzrastu. Na nivo fizike aktivnosti kod dece znaajno mogu da utiu roditelji.

Prve organizovane fizike aktivnosti odvijaju se ukljuivanjem dece u vrtie. Rade se telesne vebe svakodnevno deset minuta, poinju vebama od glave prema peti. Ove vebe imaju za cilj doivljavanje telesne eme, dok se usmerene aktivnosti u mladjoj i srednjoj grupi odvijaju jednom nedeljno po pola sata, u starijoj grupi rade se vebe dva puta nedeljno po 45 minuta do jednog sata. Ove aktivnosti imaju uvod, zagrevanje, same vebe i relaksaciju. Smenjuju se brze i lagane vebe (lopta, vijaa, ljuljaka, klackalica, igre na poligonu i drugo). Kada vreme dozvoli deca odlaze u etnju oko 30 minuta u oblinji park ili pored reke.

Polaskom u kolu deca dostiu fiziku zrelost, stiu se uslovi za upranjavanje ozbiljnijih fizikih aktivnosti. U kolskom uzrastu nastava fizikog vaspitanja i treninzi su znaajan faktor prevencije gojaznosti kod dece.

Od kolskog uzrasta pa nadalje fizika aktivnost moe biti :

rekreativno vebanje, koje ima za cilj podizanje optih fizikih sposobnosti i otklanjanje tegoba izazvanih gojaznou i drugim modernim bolestima civilizacije, vebanje usled due fizike neaktivnosti, 2-3 puta nedeljno po 30-45 minuta

fiziko vaspitanje koje je organizovano u tematske metodoloke jedinice a ima za cilj pravilan i skladan bioloki razvoj odredjenih funkcionalnih, motorikih i morfolokih karakteristika organizma a odvija se 2-3 puta nedeljno i

trening - sistematske programirane vebe koje imaju za cilj podizanje fizikih sposobnosti na maksimalni radni novo, radi postizanja najboljih sportskih dostignua a odvija se 1-2 sata, 5-6 puta nedeljno.

Fizike aktivnosti, usmerene na regulisanje telesne mase, u sluaju gojaznosti, zasnivaju se na principu poveanog obima rada u okviru jedne vrste aktivnosti, ili u kombinaciji dve ili tri razliite aktivnosti. Poveanim obimom rada poveava se utroak energetskih materija u organizmu i na taj nain se stvaraju uslovi za smanjenje mase tela. Da bi se postigli bolji rezultati neophodno je istovremeno sprovoditi i dijetalni nain ishrane (smanjiti unos ukupnog broja kalorija). U programima usmerenim na smanjenje telesne teine primenom odgovarajuih vebi treba da se ostvari vei utroak energije u odnosu na energiju unetu u organizam. Vebanje treba organizovati najmanje tri puta nedeljno, a pojedinano vebanje treba da traje najmanje 30 minuta. Intenzitet vebanja treba da bude uskladjen sa individualnim sposobnostima, ali da nikad ne prelazi 80% od maksimuma. Efekti programa vebanja za znaajno regulisanje mase tela mogu se oekivati samo u uslovima produenog trajanja (preko 30 minuta) i angaovanja velikog broja miinih grupa u radu umerenog intenziteta. U programima usmerenim na skidanje kilograma, primenom telesne aktivnosti znaajno je da se ostvari vei, ili to vei, utroak energije u odnosu na energiju unetu u organizam. Utroak energije proporcionalan je intenzitetu rada, trajanju rada i angaovanoj miinoj masi.

Poto uveanje telesne teine ostavlja trag na lokomotornom sistemu potrebno je primeniti vebe gipkosti, okretnosti, snage, a kod opredeljivanja za pojedine aktivnosti, koje bi trebalo da budu sastavni deo mera za regulisanje mase tela, treba imati u vidu i energetski rashod, koji proizilazi iz primene odredjene aktivnosti tokom 60 minuta.

Od velikog je znaaja odabrati prave vebe, odgovarajui intenzitet vebanja uz maksimalnu prilagodjenost svakoj osobi. Kod vebaa je potrebno obratiti panju na pol, uzrast i psihosocijalni status. Da bi vebanje dalo zadovoljavajue rezultate potrebni su i odredjeni uslovi : lina oprema, prostor i adekvatni vremenski uslovi.

ZAKLJUAK

Jedino efikasan nain profilakse gojaznosti moe biti smanjenje kalorijske vrednosti obroka, uz istovremeno poveanje energetske potronje (sport, fiziki rad, peaenje i sl.) time se postie idealna telesna teina i izbegavaju tetne posledice koje prate gojaznost.

Individualno programirana, umerena, po potrebi forsirana fizika aktivnost uz kontrolisanu balansiranu ishranu je najefikasnija preventivna mera gojaznosti.

LITERATURA:

1. Dr Maja Nikoli: 10 stvari koje treba znati o gojaznosti, 2007.

2. Dr Slobodan Anti: Fizika aktivnost i gojaznost, 2007.

3. Miomir Savievi i saradnici: Higijena i socijalna medicina, Beograd-Zagreb, 1970.

4. Sportska medicina: Volumen 6 No 3

5. www.stetoskop.info6. http://sr.wikipedia.org/wiki/