1. Jednoelijski i vieelijski organizmi:osobenosti grae i funkcijeivot na planeti zemlji se razvio od jedne elije do najsloenijeg vieelijskog organizma kao to je homosapiens. elija je osnovna jedinica grae i funkcije svih ivih bia bilo kao samostalna jedinka bilo u sastavu vieelijske bioloke organizacije. Tako, prvobitna primitivna elija nije imala jedro(prokariot), koje je kljuna unutarelijska struktura u eukariota.Ameba je jednoelijski organizam mikroskopskih dimenzija. Konzistencija joj je slina elatinu. ivi na vodi i na vlanim mestima. Nema konstantnu formu, ve stalno menja oblik, kree se i hrani uz pomo ekstenzija, nastavaka(pseudopodija) Neke vrste ameba su patogene, kao npr. Entameba hystolitica, koja razara zid creva oveka prouzrukujui amebnu dizenteriju. Takoe su patogene za jetru (ameba hepatitis), creva(ameba coli)Paramecijum pokazuje modifikaciju i lokalizaciju strukture za specijalizaciju i lokalizaciju izvesnih funkcija. Pokret-telo se kao celina kree kroz vodu u spiralnom pravcu zbog akcije cilija. Ishrana-uslovljava je tok vode. estice hrane odnosi u drelo. Uvek se kree istom putanjom u citoplazmi. Uvek odstranjuje mesto na istom mestu elijske membrane.Iz ektoderma(spoljanjeg sloja) razvile su se: elije epiderma, neuron mozga i pigmentne elije.Iz oloidnih elija: sperma, jaje.Iz mezoderma(srednjeg sloja): skeletne miine elije, srane elije, glatke miine elije, tubulske elije bubrega, eritrociti.Iz endoderma(unutranji sloj):elije plua, tireoidna elija i pankreasna elija.Zigot-blastocista-gastrulaSpecijalizacija razlikuje vieelijske organizme od mnogo primitivnih oblika ivota. Jednoelijske ivotinje mogu postojati samostalno, kao kompleno i primitivno bie. One su nediferencirane pokazuju sve aktivnosti ili fenomene ivota.Vieelijske ivotinje-elije razliitih tipova sarauju za dobrobit celog tela. One su diferencirane-grupe elija se adaptiraju i gube izvesne uloge da bi odgovorile specijalnim funkcijama.Sve elije zadravaju mo:Organizacije-autoregulacije i nasledne kontrole svih procesa. Iritabilnosti-odgovora na stimulus. Ishrane-unoenja, varenja, absorbcije hranljivog materijala, kao i eliminacije nesvarenog, otpadnog materijala, tj.ekskreta. Metabolizma-oslobaanja potencijalne energije, hrane i prevoenja u mehaniki rad(tj.pokret) i druge vidove aktivnosti i ponovne ugradnje prostih gradivnih jedinica u kompleksnu citoplazmu. Respiracije- preuzimanja kiseonika za oksidaciju hrane sa oslobaanjem energije i eliminacijom nastalog ugljen dioksida. Ekskrecije-eliminacije tetnih produkata metabolizma.2. Razvoj fiziologijeFiziologija je eksperimentalna nauna disciplina, vezana za razvoj modern medicine i biologije.Zaektke i prve eksperimente na ivome uvode grki filozofi prirodnjaci u drugoj polovini poslednjeg milenijuma starog veka.Alkmeon iz Krotna, Pitagorin uenik izvodi jednostavne eksperimente i vivisekciju na ivotinjama, postavlja dinamiku koncepciju zdravlja i pretpostavlja da je mozak sedite ulnih doivljaja i miljenja.Empedokle iz Argigenta iznosi miljenje das u sva iva bia nastala i da se razvijaju u borbi za opstanak.Antika medicina u doba Hipokrata tumai ivotne procese na kllinikom iskustvu i racionalnoj spekulaciji, ali bez dovoljnog povezivanja sa graom organizma.Platon i Aristotel su sistematizali ranije steena iskustva i teoretske postavke o ivotnim procesima dajui im vitalistiko i spiritualistiko obeleje.Herofil i Erazistrat reavaju fizioloke problem induktivnim empirijskim putem i povezuju anatomiju sa fiziologijom.Erazistrat ivotne pojave tumai pomou tri sistema kanala:arterija, vena i ivaca koji vode pneumu, krv i nervni fluid. Sagledao je razliku izmeu motornih i senzitivnih nerava i opisao ulogu sranih zalistaka.Galen iz Pergama je razradio i sistematisao Hipokratovu nauku, usvojio Aristotelova teleoloka tumaenja, usvojio Erazistratova povezivanja anatomskih sa fiziolokim otkriima. Takoe, daje brojne zapise od znaaja za fiziologiju.Ibn an Nafis opisuje mali krvotok.15 i 16 vek-anatomska i fizioloka otkria Leonarda da Vinija i Nikole od Kuesa.1628-otkrie Vilijema Harvaja o cirkulaciji krvi predstavlja temelj modern eksperimentalne fiziologije. Opisuje ulogu srca i arterijskih i venskih krvnih sudova.1661-Malpigi otkriva kapilare zahvaljujui Levenhukovom mikroskopu, koji daje snaan podstrek za razvoj mikroskopije i ostalih biolokih disciplina.Epoha fundamentalnih otkria pripada 17. i 18. veku, stvarajui podlogu za razvoj analitikog eksperimentalnog metoda u fiziologiji.Vohler 1828.godine sintetie in vitro ureju i razbija veru o postojanju posebne ivotne sile.Vidno mesto u razvoju eksperimentalnog metoda u fiziologiji pripada Maandiju i Klodu Bernaru.Klod Bernar je tvorac modern fiziologije. On uvodi pojam unutranja sredina organizma i istie tezu o meuzavisnosti elije, tkiva i organa i uvodi fiziologiju u modernu epohu sintetikog metoda.Pavlov razrauje teze i stavove Bernara, ostvaruje tenje Bernara o saznanjima o meusobnoj vezi organa, tkiva i elija u organizmu, uvodi hronini eksperiment objedinjavanja elija, tkiva i organa u organizam i sagledava kroz delatnosti nervni sistem. Pavlovljeva kola razrauje nervnu kontrolu, uslovno-refleksnu regulaciju i problem vie nervne delatnosti.Bejlis i Starling sa otkriem sekretina i mehanizma njegovog delovanja objedinjuju organizam u funkcionalnu celinu.U prvoj polovini 20.veka snano se razvija biohemija koja doprinosi otkriima i razvoju saznanja o enzimima, metabolizmu,vitaminima, endokrinologiji, biogenim aminima, prostaglandinima, medijatorima i receptorima za hormone i medijatore. Pedesetih godina biohemija se izdvaja iz fiziologije kao samostalna nauna disciplina: fundamentalna fizioloka hemija i primenjena klinika biohemija.Moderna fiziologija se danas razvija u dva pravca: Biohemijski-nastoji ui u sutinu biohemijskih i fizikohemijskih dinamikih procesa koji se odigravaju u ivom. Sintetiki-koji nastavlja tenje Benara i Pavlova. Iz biohemije i fiziologije se razvila molekularna biologija koja daje znaajne doprinose u razvoju genetike, imunologije i celularnih mehanizma regulacije.Prva predavanja iz moderne fiziologije u Srbiji odrao je orevi, professor beogradske Velike kole 1900. Ideje Klod Bernara u Jugoslaviju donosi aja koji 1910 osniva prvi Fizioloki institute na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se prouavanjem hibernacije i bioenergetike i pie prvi udbenik Fiziologije na srpskom jeziku.3. Analitiki i sintetiki metod u psihologijiEpoha fundamentalnih otkria pripada 17. i 18. veku, stvarajui podlogu za razvoj analitikog eksperimentalnog metoda u fiziologiji.Vohler 1828.godine sintetie in vitro ureju i razbija veru o postojanju posebne ivotne sile.Vidno mesto u razvoju eksperimentalnog metoda u fiziologiji pripada Maandiju i Klodu Bernaru.Klod Bernar je tvorac modern fiziologije. On uvodi pojam unutranja sredina organizma i istie tezu o meuzavisnosti elije, tkiva i organa i uvodi fiziologiju u modernu epohu sintetikog metoda.Pavlov razrauje teze i stavove Bernara, ostvaruje tenje Bernara o saznanjima o meusobnoj vezi organa, tkiva i elija u organizmu, uvodi hronini eksperiment objedinjavanja elija, tkiva i organa u organizam i sagledava kroz delatnosti nervni sistem. Pavlovljeva kola razrauje nervnu kontrolu, uslovno-refleksnu regulaciju i problem vie nervne delatnosti.Bejlis i Starling sa otkriem sekretina i mehanizma njegovog delovanja objedinjuju organizam u funkcionalnu celinu.U prvoj polovini 20.veka snano se razvija biohemija koja doprinosi otkriima i razvoju saznanja o enzimima, metabolizmu,vitaminima, endokrinologiji, biogenim aminima, prostaglandinima, medijatorima i receptorima za hormone i medijatore. Pedesetih godina biohemija se izdvaja iz fiziologije kao samostalna nauna disciplina: fundamentalna fizioloka hemija i primenjena klinika biohemija.Moderna fiziologija se danas razvija u dva pravca: Biohemijski-nastoji ui u sutinu biohemijskih i fizikohemijskih dinamikih procesa koji se odigravaju u ivom. Sintetiki-koji nastavlja tenje Benara i Pavlova. Iz biohemije i fiziologije se razvila molekularna biologija koja daje znaajne doprinose u razvoju genetike, imunologije i celularnih mehanizma regulacije.Prva predavanja iz moderne fiziologije u Srbiji odrao je orevi, professor beogradske Velike kole 1900. Ideje Klod Bernara u Jugoslaviju donosi aja koji 1910 osniva prvi Fizioloki institute na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se prouavanjem hibernacije i bioenergetike i pie prvi udbenik Fiziologije na srpskom jeziku.4. Zadaci fiziologijeZadaci fiziologije odnose se na prouavanje ivotnih pojava i procesa i njihovo svoenje na opte prirodne zakone. Glavni zadaci fiziologije su: Prouava ivotne procese i pojave u svim njihovim pojedinostima; Nastoji da ivotne pojave i procese povee i lokalizuje u odnosu na eliju, tkivo, organ ili sistem i organizam u celini; Prouava uslove pod kojima se ti procesi i pojave odigravaju i nastaju svodei ih na opte prirodne pojave i zakonitosti; Povezuje ivotne pojave u uzronu celinu sa drugom ivotnom pojavom. Fiziologija nastoji da otkrije zakonitosti ivotnih pojava i zbivanja i grupie ih u tri grupe delatnosti: svojstva, radnje i funkcije: Svojstva-grupe delatnosti koje su karakteristine za sve ive elije i biljne i ivotinjske, kao to su metabolizam, rast, razvoj, reagovanje, razmnoavanje; Radnje-grupe delatnosti koje su karakteristine za odreenu grupu elija, kao to je luenje sokova od strane lezda, kontrakcija miia; Funkcije-grupe delatnosti koje objedinjuju saradnju tkiva i organa u ispunjavanju odreenih zadataka u organizmu kao to su varenje, disanje, izluivanje.

5. Osnovne metode prouavanja u psihologiji

Fiziologija je eksperimentalna grana . U svom radu ona se slui: Posmatranjem; Eksperimentom.Eksperimenti se izvode na ivotinji in vivo, ili na pojedinim organima, tkivima i elijama in vitro. Pri tome se istraiva u fiziologiji slui sa najraznovrsnijim metodama i opremom. Dobijene eksperimentalne podatke on nastoji da svede na opte prirodne zakone. U okviru svoje delatnosti, fiziologija se koristi dostignuima i drugih nauka: fizike, hemije, anatomije, histologije, biohemije, biologije, matematike i dr.

6. Podela fiziologijePodela fiziologije je nastala iz praktinih potreba: Opta fiziologija prouava opte funkcionalne karakteristike svih ivih bia, tj.svojstva koja su zajednika za sve ive elije bez obzira na poreklo kao to su rast, razvoj, razmena materija i metabolizam, razmnoavanje, reagovanje id r. Naziva se jo i fiziologijom elije.

Specijalna fiziologija bavi se prouavanjem ivotnih procesa odeenih ivih bia ili se pak bavi prouavanjem odreenih ivotnih pojava. Tako se specijalna fiziologija deli na:

Fiziologiju oveka ili medicinsku fiziologiju; Fiziologiju domaih ivotinja ili veterinarsku fiziologiju; Zoofiziologiju ili fiziologiju ivotinja; Fitogiziologiju ili fiziologiju biljaka idr; Fiziologiju rada; Fiziologiju sporta; Fiziologiju ishrane; Neurofiziologiju; Endokrinologiju.

Komparativna fiziologija prouava razvoj fiziolokih funkcija i procesa tokom filogenetskog razvoja ivota i ivih bia. Naziva se jo i evolutivnom ili uporednom fiziologijom.

7. elija kao osnovna funkciona jedinica ivotaelija je osnovna jedinica grae i funkcije svih ivih bia, bilo kao samostalna jedinka, bilo u sastavu vieelijske bioloke organizacije. elija je u svom tipinom obliku izgraena iz citoplazme u kojoj se nalazi elijsko jedro i mnogobrojne organele i obavijena je elijskom membranom.elija je osnovna strukturna i funkciona jedinca ivotinjskog i biljnog carstva sposobna da manifestuje ivotne procese. Sva iva bia, i jednoelijska i vieelijska izgraena su od elija. Kod jednoelijskih bia svi ivotni procesi odigravaju se u jednoj jedinoj eliji. Kod vieelijskih ivih bia, elije pored optih ivotnih procesa koji su zajedniki za sve elije, poseduju i posebna svojstva i obavljaju posebne funkcije.Sve elije zadravaju mo:Organizacije-autoregulacije i nasledne kontrole svih procesa. Iritabilnosti-odgovora na stimulus. Ishrane-unoenja, varenja, absorbcije hranljivog materijala, kao i eliminacije nesvarenog, otpadnog materijala, tj.ekskreta. Metabolizma-oslobaanja potencijalne energije, hrane i prevoenja u mehaniki rad(tj.pokret) i druge vidove aktivnosti i ponovne ugradnje prostih gradivnih jedinica u kompleksnu citoplazmu. Respiracije- preuzimanja kiseonika za oksidaciju hrane sa oslobaanjem energije i eliminacijom nastalog ugljen dioksida. Ekskrecije-eliminacije tetnih produkata metabolizma.

8. Osobenosti grae i uloge pojedinih struktura elijeU svom tipinom obliku, elija je izgraena iz citoplazme u kojoj se nalazi elijsko jedro i mnogobrojne organelle i obavijena je membranom.Citoplazma ili protoplazma je sloen organizovan sistem koji sa jedrom ini jedinstvenu celinu elije; sedite biohemijskih procesa i nosilac je svih oblika i manifestacija ivota. Citoplazma se hemijski sastoji od vode(preko 70%), elektrolita, proteina, lipida i ugljenih hidrata i predstavlja vodeni rastvor(pravi i koloidni) i suspenziju, gradei takozvani matriks elije u kome se nalaze brojne organelle:mitohondrije, endoplazmatski reticulum sa ribozomima, Goldijev aparat, centrioli, lizozomi i dr. Citoplazma je medijum u kome se odigravaju ivotni procesi. U njenim strukturama odigravaju se mnogobrojni sloeni metaboliki: anaboliki i kataboliki procesi uz utroak ili oslobaanje hemijske energije.Jedro je obavijeno jedrovom opnom u kojoj je smeten jedrov sok sa hromatinskim materijalom. Hromatinski material je organizovan u hromozome. Svaka ivotinjska vrsta se karakterie odreenim brojem hromozoma u jedru elije. Somatske elije oveka poseduju 46 hromozoma(44+XX u ene i 44+XY u mukarca). Hromozomi su izgraeni iz dezoksiribo-nukleoproteida koji pored proste belanevina histona sadre helikoidni dvojni lanac DNK koji se organizuju u gene. Geni su nosioci naslednih osobina. Oni upravljaju i kontroliu sintetikim procesima u eliji: 1.replikacijom; 2.transkripcijom i 3.translacijom. Jedro je prisutno u svim elijama koje se dele(razmnoavaju). Hromozomi sa genima su nosioci naslednih osobina. Pre deobe elije, procesom replikacije udvostruava se sinteza hromatinskog materijala, tako da elije erke imaju diploidni broj hromozoma, isto kao i prethodna elija majka. Oploidne elije, muke i enske imaju haploidni broj hromozoma. Koncepcijom, tj.spajanjem oploidni elija(oplodnja) nastaje zigot sa diploidnim brojem hromozoma. Na taj nain potomci u jedrima svojih somatskih elija poseduju po polovinu majkinih i oevih hromozoma, koji su nosioci naslednih svojstva. U sintetikim procesima replikacije, transkripcije i translacije lei tajna razvoja, evolucije i besmrtnosti ivota.Membrana elije je kod ivotinja zgusnuta protoplazma na obodu elije. Izgraena je iz dva reda fosfolipidnih molekula koji se palisadno umeu izmeu dva sloja proteinskih niti od kojih je spoljni sloj pokriven i hemijski vezan sa polisaharidima. Na membrane se nalazi veliki broj pora preko kojih elija vri razmenu materija. Membrana ne prelazi debljinu od 1 mikrometar, dok je veliina pora 10x manja. Membrana ima zatitnu i komunikativnu ulogu. Preko nje je elija u kontaktu sa okolinom koja je okruuje i sa kojom vri razmenu materija. Preko membrane elija manifestuje svoje reagovanje.Endoplazmatski retikulum predstavlja sloeni sistem kanalia u citoplazmi koji komunicira sa povrinom elije i unutranjou jedra. Naroito je razvijen u elijama koje vre sintezu proteina, a ima ih vrlo malo u elijama masnog tkiva. Postoje dva tipa: granulirani ili zrnasti retikulum sa ribozomima koji su asocirani na spoljanjoj strain kanalia i agranulirani ili glatki. Granulirani igra vanu ulogu u sintezi proteina elije, a oba zajedno u sintezi enzima i enzimskim procesima.Ribozomi su sitne granule oko 1,5mikrometara, katkada se udruuju gradei poliribozome. Sadre RNK i igraju vanu ulogu u sintezi proteina.Mitohondrije predstavljaju uplje tapie obavijene sa dve opne i veliine su oko 1mikrometar. Nalaze se razasute po celoj citoplazmi i moe ih bit ii do nekoliko hiljada. Spoljanja opna je glatka i porozna, dok unutranja ima nabore prema upljini mitohondrije, koji se nazivaju kristama. upljina je ispunjena matriksom mitohondrije. Kriste sa elementarnim jedinicama na njima i matriks sadre disajne fermente(citohrome) i fermente Krbsovog ciklusa koji omoguuju oksidaciju hranljivih materija i sintezu ATP-a-jedinjenja bogatog energijom, koju elija koristi za rad i metabolike potrebe. Mitohondrije predstavljaju mesto transformacije hemijske energije u oblike koje elija moe dakoristi za svoje potrebe(ivotne procese).Goldijev(sekretorni) aparat najee se nalazi blizu jedra i posebno je izraen u aktivnih sekretornih elija. Smatra se da on sintetie enzime i hormone, koje sa proteinima u vidu sekretnih granula sekretorne elije izluuju u okolinu(krv i limfu ili izvodne kanale egzokrinih lezda).Lizozomi su tvorevine omeene opnom i u njima se nalaze hidrolitiki enzimi koji vare sloene materije na produkte koji se dalje oksidiu u mitohondrijama. Enzimi lizozoma vre autolizu izumrlih elija(apoptoza).Centriol ili centrozom zauzima centralno mesto u eliji blizu jedra. Na poetku deobe prvo se centriol replikuje i oko njih se formiraju fina vlakanca koja sa centriolima grade deobno vreteno.Osim ovih organela, u citoplazmi se nalaze i brojne druge strukture kao to su sekretne granule u lezdanim elijama, pigmentna zrna, kapljice masti, razni kristali i dr.

9. Funkcionalna organizacija organizma: ET i ITOko 56%(25l) tela odraslog oveka ini tenost. Vei deo tenosti se nalazi u elijama i naziva se intracelularna tenost, a priblino jedna treina izvan elija i naziva se ekstracelularna tenost(15l). Ekstracelularna tenost se neprekidno kree po telu. Brzo se transponuje u cirkuliuoj krvi, a zatim se mea sa tkivnom tenou difuzijom kroz zid kapilara. U ekstracelularnoj tenosti se nalaze joni i hranljivi supstrati neophodni za ivot elija. Prema tome, sve elije ive u praktino istoj sredini-ekstracelularnoj tenosti. Zbog toga se ekstracelularna tenost naziva unutranja sredina tela-termin koji je uveo francuski fiziolog Klod Bernard.elije su sposobne da ive, rastu i obavljaju svoje posebne funkcije sve dok je koncentracija kiseonika glikoze, razliitih jona, aminokiselina, mast ii drugih supstanci odgovarajua.Ekstracelularna tenost sadri velike koliine jona, natrijuma, hlorida, bikarbonata, a pored toga i neophodne hranljive sastojke, kao to su kiseonik, glikoza,, masne kiseline, aminokiseline. Ona takoe sadri i ugljen dioksid koji se transponuje od elija do plua, gde e biti izdahnut, kao i druge produkte elijskog metabolizma koji se transponuju do bubrega gde e biti izlueni.Intracelularna tenost se znatno razlikuje od ekstracelularne. Sadri i velike koliine jona kalijuma, magnezijuma i fosfata umsesto natrijuma i hlorida.10. Homeostaza;fizioloke kvazikonstante i fizioloki rastvoriHomeostaza znai odravanje konstantnosti fiziolokih uslova unutranje sredine organizma. U jednom sloenom vieelijskom organizmu elije sa svojim optim metabolikim potrebama i radom naruavaju homeostazu bilo uzimanjem sastojaka hrane i potrebnih materija, bilo ubacivanjem raspadnih produkata metabolizma u unutranju sredinu. Na primer, uzimaju kiseonik i hranljive materije, a vraaju ugljen dioksid i raspadne produkte metabolizma. Sad druge strane, elija sa svojim posebnim funkcijama koje ustvaruje u saradnji preko tkiva, organa i pribora doprinose odravanju homeostaze, na primer, pribor za disanje obezbeuje dotur kiseonika, a eliminaciju ugljen dioksida, pribor za varenje snabdeva organizam hranljivim materijama, a pribor za izluivanje oslobaa od raspadnih produkata metabolizma itd.Jedan vieelijski organizam u svom sastavu ima veliki broj elija u kojima se nalazi takozvana intracelularna tenost koja je ograniena sa membranama elija. Prostori izmeu elija sadre tenost koja je u neposrednom kontaktu sa elijama. Ova tenost se naziva ekstracelularna tenost ili unutranja sredina organizma. Ona predstavlja medijum sa kojim elije vre razmenu materija: uzimaju sve to im je potrebno, a izbacuje raspadne produkte metabolizma i produkte svoga rada. Zahvaljujui regulatornim mehanizmima odravanja stalnih fiziolokih uslova, sastav i osobine unutranje sredine su postojani i menjaju se u uskim granicama. Ekstraelijska tenost ispunjava sledee uslove: Izotonija- oznaava iste osmotske koncentracije ekstraelijske i intraelijske tenosti. Osmotske koncentracije se izraavaju osmotskim pritiscima koji su proporcionalni broju rastvorenih estica u rastvoru i temperature. Normalno osmotski pritisak u ect i ict kod oveka i iznosi 770kPa na teperaturi 37 stepena. Hipotonija oznaava snien osmotski pritisak u et, gde elija bubri. Hipertonija oznaava povien osmotski pritisak u et, gde se elija smeurava. Izojonija oznaava odreeni kvantitativan i kvalitativan odnos jona u et i it. Ekstracelularna tenost sadri velike koliine jona, natrijuma, hlorida, bikarbonata, a pored toga i neophodne hranljive sastojke, kao to su kiseonik, glikoza, masne kiseline, aminokiseline. Intracelularna tenost se znatno razlikuje od ekstracelularne. Sadri i velike koliine jona kalijuma, magnezijuma i fosfata umesto natrijuma i hlorida. Izohidrija oznaava stalnu koncentraciju jona vodonika. Koncentracija vodonika se izraava sa pH. pH od 0 do 7 oznaava kiselu reakciju; ph=7 oznaava neutralnu;pH od 7 do 14 oznaava baznu reakciju. pH ect je slabo bazne reakcije, a pH ict je negde oko 7.Regulacija se ostvaruje pod dejstvom pufera organizma. Ako pH opada razvija se acidoza, a ako pH raste nastaje alkaloza. Stalan sastav hranljivih materija i stalnu telesnu temperature u toplokrvnih ivotinja.Fizioloki rastvori predstavljaju vodene rastvore nekodljivih soli i hranljivih materija, koji ispunjavaju homeostatske uslove. Prosti fizioloki rastvori kao to je 0.9% rastvor NaCl ili 4.7% rastvor glikoze ispunjavaju uslov izotonije, dok sloeni ispunjavaju i ostale uslove:izojoniju, izohidriju i sadre hranljive materije u koliinama kao u et.

11. Razmena materija izmeu elije i ETTransport kroz elijsku membranu, bilo direktno kroz lipidni dvosloj, bilo kroz proteine, ostvaruje se jednim od dva procesa:- Difuzijom, koja se naziva i pasivni transport;-Aktivnim transportom.Difuzija znai nasumino kretanje molekula supstanci, molekul po molekul, bilo kroz intermolekularne prostore, bilo u kombinaciji sa proteinskim nosaem. Energija koja prouzrukuje difuziju je energija normalnog kinetikog kretanja materije.Aktivni transport znai kretanje jona ili drugih supstanci kroz membranu vezivanjem za proteinske nosae, ali pored toga i nasuprot energetskog gradijenta, kao, npr, iz mesta nie koncentracije u mesto vie koncentracije-to je proces koji zahteva dodatni izvor energije koja uzrokuje kretanje.Difuzija kroz elijsku membranu se deli na dva odvojena podtipa: prosta difuzija i olakana difuzija.Prosta difuzija znai molekulsko kretanje molekula ili jona kroz otvore na membrani ili intermolekulske prostore bez potrebe za vezivanjem sa proteinskim nosaem u membrani. Brzinu difuziju odreuju koliina raspoloive supstance, brzina kinetikog kretanja i broj otvora na elijskoj membrani kroz koje se molekuli ili joni mogu kretati.Olakana difuzija zahteva interakciju molekula ili jona sa proteinskim nosaem koji pomae njihov prolazak kroz membranu, verovatno hemijskim vezivanjem za molekule ili jone, a onda ih prenose kroz membranu.Prosta difuzija kroz elijsku membranu ostvaruje se dvojako:- Kroz intersticijum lipidnog dvosloja;- Kroz vodene kanale nekih od transportnih proteina.PROSTA DIFUZIJA KROZ LIPIDNI DVOSLOJ-Jedan od najvanijih faktora koji odreuje kojom brzinom e se supstanca kretati kroz lipidni dvosloj je liposolubilnost supstance. Na primer, liposolubilnost kiseonika, azota, ugljen dioksida i alkohola je veoma visoka, tako da se svi oni direktno rastvaraju u lipidnom dvosloju i difunduju kroz elijsku membranu na potpuno isti nain kao u vodenom rasvoru.Iako je voda nerastvorljiva u lipidima, i pored toga ona prolazi kroz elijsku membranu veoma lako, veim delom direktno kroz lipidni dvosloj, a isto tako i kroz proteinske kanale. Brzina kojom molekuli vode prodiru kroz elijsku membranu zapanjuje. Npr.ukupna koliina vode koja difunduje u oba pravca kroz membranu eritrocita tokom svake sekunde je priblino sto puta vea od volumena samog eritrocita. Veruje se da su molekuli vode dovoljno mali, a njihova kinetika energija dovoljno velika da mogu penetrirati kao metak kroz lipidni deo membrane.Ostali molekuli nerastvorljivi u lipidima mogu takoe prolaziti kroz lipidni dvosloj na isti nain kao molekuli vode, ako su dovoljno mali. Npr.molekul glikoze koji ima dijametar samo 3x vei od dijametra molekula vode, penetrira lipidni dvosloj 10000 puta sporije od vode. To znai da kroz lipidni dvosloj mogu penetrirati molekuli nerastvorljivi u lipidima samo ako su veoma mali.Meutim, joni vodonika, kalijuma, natrijuma, iako su veoma mali, penetriraju lipidni dvosloj oko 1000000 puta sporije od vode. Transport ovih jona mora se odvijati kroz kanale u proteinima.Razlog neprolaznosti lipidnog dvosloja za jone je elektrini naboj jona. On spreava kretanje jona na dva odvojena naina:1. Elektrini naboj ovih jona izaziva vezivanje multiplih molekula vode za jone, to stvara tzv.hidrirane jone i to u velikoj meri uveava jone, to spreava penetraciju lipidnog dvosloja.2. Elektrini naboj jona interreaguje sa nabojem lipidnog dvosloja. Svaka polovina dvosloja sastavljena je od polarnih lipida koji imaju viak negativnog naboja upravljen prema povrini membrane, tako da kada nabijen jon pokua da prodre bilo kroz negativnu, bilo pozitivnu elektrinu barijeru, on biva odmah odbaen.PROSTA DIFUZIJA KROZ PROTEINSKE KANALE-Proteinski kanali se odlikuju dvema znaajnim karakteristikama:1. Oni su esto selektivno permeabilni za izvesne supstance;2. Mnogi od ovih kanala se mogu otvarati ili zatvarati-vratima.Veina, ali ne svi, proteinski kanali su visoko selektivni za transport jednog ili vie specifinih jona ili molekula. To proizilazi iz karakteristika samih kanala, kao to su njihov dijametar, oblik, priroda elektrinog naboja du njegove unutranje povrine.Jedan od najznaajnijih proteinskih kanala, tzv.natrijumski kanali su samo 0,3x0,5nm, a unutranja povrina ovih kanala ima snaan negativan naboj, koji vue natrijumove jone vie od ostalih fizioloki znaajnihih jona u kanale zbog manjeg jonskog dijametra dehidriranih natrijumovih jona. Natrijumovi kanali su selektivno specifini za prolazak natrijumovih jona.Sledei skup proteinskih kanala je selektivan za transport kalijuma. Hidrirani oblik kalijuma je manji od hidriranog oblika natrijuma, zbog toga manje hidrirani kalijumovi joni prolaze lako kroz ove manje kanale, dok natrijumovi joni bivaju uglavnom odbaeni.Kontrola proteinskih kanala- podrazumeva kontrolu permeabilnosti kanala. Vrata kanala su u stvari ekstenzija transportnog molekula proteina u obliku vrata, koja se mogu zatvarati preko otvora kanala ili otvarati konfirmacionim promenama u obliku samog molekula proteina. U sluaju natrijumskog kanala, ova vrata se otvaraju i zatvaraju na spoljanjoj povrini, dok se vrata kalijumskog kanala otvaraju i zatvaraju na unutranjoj povrini. Otvaranje i zatvaranje vrata kontrolie se na dva osnovna naina:1. Voltana kontrola- kada postoji snaan negativan naboj na unutranjoj strani elijske membrane, Na-vrata ostaju vrsto zatvorena;Kada unutranjost membrane gubi svoj negativan naboj i ova vrata se najedanput otvore i omoguavaju ulazak ogromne koliine Na jona kroz natrijumske pore.2. Ligand kontrola-izvesna vrata proteinskih kanala otvaraju se vezivanjem nekog molekula sa proteinom, to izaziva konformacionu promenu u proteinskom molekulu koja otvara ili zatvara vrata. To se naziva ligand kontrola, a supstanca koja se vezuje je ligand.OLAKANA DIFUZIJA-zove se i nosaem posredovana difuzija, zato to supstance koje se transportuju na ovaj nain obino ne mogu prolaziti kroz membranu bez pomoi specifinog nosaa proteina. Nosa olakava difuziju supstance na drugu stranu.Olakana difuzija se razlikuje od proste difuzije po tome to kod olakane difuzije , brzina dostie maksimum sa porastom koncentracije supstance. Kako koncentracija supstance raste, brzina nastavlja da raste proporcionalno, ali je kod olakane difuzije taj porast ogranien na Vmax nivou. Ono to ograniava brzinu olakane difuzije je to to je proteinski nosa transportuje specifian molekul delom, a ne celim putem kroz membranu.Molekul koji treba da se transportuje, ulazi u kanal i vezuje se. Onda u delu sekunde dolazi do konfirmacione promene proteinskog nosaa, tako da se sada kanal otvara na suprotnoj strani.Meu najznaajnijim supstancama koje prolaze elijsku membranu olakanom difuzijom su glikoza, veina aminokiselina i nekoliko drugih monosaharida koji imaju strukturu slinu glikozi, u koje spadaju manoza, galaktoza, ksiloza i arabinoza. Insulin moe poveati brzinu olakane difuzije 10-20 puta.Supstanca koja difunduje u jednom smeru moe difundovati u suprotnom smeru. Znaajno za eliju nije ukupna supstanca koja difunduje u oba smera, ve razlika izmeu njih, to predstavlja neto-brzinu difuzije u jednom smeru.Faktori koji menjaju brzinu su:1. Permeabilnost membrane;2. Razlika u koncentraciji difundujue supstance izmeu dve strane membrane;3. Razlika pritiska kroz membranu;4. U sluaju jona, razlika elektrinog potencijala izmeu dve strane membrane.Permeabilnost membrane- razliiti faktori koji menjaju permeabilitet membrane su:1. Debljina membrane-to je debljina vea, manja je brzina;2. Liposolubilnost-to je liposolubilnost supstance u lipidima elijske membrane vea, vea je koliina supstance koja difunduje;3. Broj proteinskih kanala kroz koje supstanca moe proi-brzina difuzije je u direktnom odnosu sa brojem kanala po jedinici povrine;4. Temperatura- to je temperatura via, vee je termiko kretanje molekula i jona u rastvoru, tako da brzina difuzije raste direktno proporcionalno temperaturi;5. Molekulska masa difundujue supstance-membrana je permeabilnija za manje molekule.Uticaj razlike u koncentraciji-Brzina kojom supstanca difunduje unutra je proporcionalna koncentraciji molekula spolja; Brzina kojom supstanca difunduje spolja je proporcionalna koncentraciji molekula unutra.Uticaj elektrinog potencijala na difuziju jona- Ako se elektrini potencijal primeni kroz membranu, joni e se zbog svog elektrinog naboja kretati kroz membranu, iako ne postoji koncentraciona razlika koja bi izazvala ovo kretanje.Uticaj razlike pritiska- Pritisak u stvari znai zbir svih sila razliitih molekula koji udaraju na jedinicu povrine u datom momentu. Iz toga sledi da kada je pritisak sa jedne strane membrane vei nego sa druge, to znai da je zbir svih sila molekula koje udaraju kanale na jednoj strani, vei nego na drugoj strani membrane. Ili zbog veeg broja molekula, ili zbog vee kinetike energije molekula koji udara membranu. Kretanje molekula od strane visokog pritiska prema strani niskog pritiska.OSMOZA- Najobilnija supstanca koja difunduje kroz elijsku membranu je voda. Pod izvesnim uslovima moe se razviti koncentraciona razlika za vodu. Kada se to dogodi, dolazi do neto-kretanja vode kroz elijsku membranu, to izaziva bubrenje ili smeuravanja elija u zavisnosti od pravca neto-kretanja vode. Ovaj proces neto kretanja vode izazvan koncentracionom razlikom vode, naziva se osmoza.Ako je osmotska koncentracija elije i njene okoline ista, onda je difuzija vode u oba pravca ista, tj.uspostavlja se osmotska ravnotea-izotonija.Ako je osmotska koncentracija ekstraelijske tenosti vea od osmotske koncentracije intraelijske tenosti, voda difunduje iz elije i ona se smeurava, to je hipertonija.Ako je osmotska koncentracija intraelijske tenosti vea od osmotske koncentracije ekstraelijske tenosti, voda difunduje u eliju i ona bubri, to je hipotonija.Na primer, sa jedne strane elijske membrane se nalazi ista voda, a sa druge rastvor natrijum hlorida. Molekuli vode prolaze sa lakoom kroz elijsku membranu, dok joni natrijuma i hlorida prolaze veoma teko. Prisustvo natrijum hlorida je zamenilo neto molekula vode i redukovalo koncentraciju molekula vode, tako da je ona manje nego iste vode. Vie molekula vode udara sa strane gde je ista voda, nego gde je koncentracija vode redukovana. Tako dolazi do neto kretanja vodem tj.do osmoze iz iste vode u rastvor natrijum-hlorid.Ako se primeni pritisak na rastvor natrijum hlorida, osmoza vode u ovaj rastvor e se usporiti, prestati ili ak krenuti u suprotnom pravcu. Veliina pritiska koja je potrebna da zaustavi osmozu naziva se osmotski pritisak.Osmotski pritisak koji vre estice u rastvoru, odreen je brojem estica po jedinici volumena estica, a ne masom estica. Da bi se izrazila koncentracija u broju estica, umesto u gramima koristi se jedinica- osmol. Jedan osmol je broj molekula u 1g molekulske mase rastvorene supstance. Za rastvor koji ima 1 osmol rastvorene supstance, kae se da ima osmolalnost od 1 osmol po kilogramu, a za rastvor koji ima 1/1000 osmola rastvoren po kilogramu vode ima osmolalnost od 1 miliosmola po kilogramu vode. Normalna osmolalnost ekstracelularne i intracelularne tenosti iznosi oko 300 miliosmola po kilogramu. Osmolarnost predstavlja osmolarnu koncentraciju predstavljenu u osmolima po litru rastvora, a ne po kilogramu vode.AKTIVAN TRANSPORT-je kretanje molekula ili jona nasuprot koncentracionog gradijenta. Supstance koje se aktivno transportuju su natrijumovi joni, kalijumovi joni, joni gvoa, vodonikovi joni, hloridni joni, joni urata, nekoliko razliitih eera i veina amino kiselina.Aktivni transport se deli na dva tipa prema izvoru energije koji se koristi da izazove transport:1. Primarni aktivni transport- kod njega energija se dobija direktno iz razlaganja adenozin trifosfata(ATP) ili nekog drugog visokoenergetskog fosfatnog jedinjenja.2. Sekundarni aktivni ransport- energija se dobija sekundarno iz jonskih koncentracionih gradijenta koji su stvoreni primarnim aktivnim transportom.U oba sluaja transport zavisi od proteinskog nosaa, koji funkcionie razliito od nosaa kod olakane difuzije, jer je on sposoban da predaje energiju nasuprot elektrohemijskom gradijentu.Primarni aktivni transport- Na K pumpa- U supstance koje se transportuju primarnim aktivnim transportom spadaju Na, K, Ca, H, Cl i nekoliko drugih jona.Najdetaljnije opisan mehanizam aktivnog transporta je natrijumsko kalijumska pumpa- transportni proces koji pumpa Na jone napolje kroz elijsku membranu, a u isto vreme pumpa K jone unutra. Ova pumpa postoji u svim elijama tela i odgovorna je za odravanje koncentracione razlike Na i K kroz elijsku membranu, kao i za uspostavljanje negativnog elektrinog potencijala unutar elija.Na K pumpa ima:- 3 receptorska mesta za vezivanje Na jona, na delu proteina u unutranjost elije;- 2 receptorska mesta za vezivanje K jona , na spoljanjoj strani.Sekundarni aktivni transport- postoje dve vrste:1. Kada se Na joni transportuju iz elije primarnim aktivnim transportom, razvija se veoma veliki koncentracioni gradijen-velika koncentracija van elije i veoma niska koncentracija unutar nje. Viak natrijuma spolja uvek tei da difunduje unutra, i pod odgovarajuim uslovima, ova energija difuzije natrijuma moe vui ostale supstance zajedno sa natrijumom kroz elijsku membranu. Ovaj fenomen se naziva kotransport.Proteinski nosa slui kao vezujua taka za oba, Na jon i supstancu koja se kotranspotuje. Kada su oba vezana, dolazi do konformacine promene proteinskog nosaa i energetski gradijent Na jona izaziva transport oba, Na jona i druge supstance u unutranjost elije.2. Kod kontratransporta, natrijumovi joni ponovo tee da difunduju unutra, meutim ovog puta, supstanca koja se transportuje je unutar elije i mora se transportovati napolje. Na jon se vezuje za proteinski nosa na spoljanjoj strani, dok se supstanca koju treba transportovati u suprotnom pravcu vezuje za unutranjost proteinskog nosaa.

12. Nadraljivost i bioelektrine pojave elije13. Potencijali elije14. Drai i vrste drai

15. Mehanizmi komunikacije elijaTransport kao fundamentalni proces ivim sistemima odvija se: Unutar elije; Izmeu susednih elija(difuzijom kroz VT, preko komunikativnih veza); Transelijski(unos na jednoj strani, kombinovan sa izlazima na suprotnoj strani elije); Paraelijski(izmeu elija); Procesom transcitoze(endocitoza na jednoj strani elije i egzocitoza na drugoj strani elije); Transportom na duge distance-od jednog organa do drugog i iz razliitih organa u spoljanjost. Izmena sa sredinom obezbeena je vazdunom strujom u respiratornom traktu(npr.putem konvekcije).U tesnoj vezi, protein susednih plazma membrana formira kontinualnu nit kroz meuelijski prostor-dve spoljne lamele bililipidnog sloja elijske membrane spojene su i ine troslojnu strukturu. Epitelijalne elije menjaju tesne veze da bi omoguile prolaz materijala. Proteinske niti koje ine vezu takoe slue za lokalizaciju enzimskih sistema na posebne regione elije.Komunikantne(porozne)veze(neksusi) omoguuje elektrini i hemijski prenos poruka izmeu elija koji se moe kontrolisati otvaranjem ili zatvaranjem kanala. Ove veze su vane za signalizaciju sa elije na eliju, posebno u kontroli razvoja embriona.Dezmozomi su adherentni tip veza, a postoje kao strukture u vidu ogledala.Citoplazmatski keratinski filamenti(tonofilamenti) pridodati su za pojaanje ploe blizu svake elijske membrane. Sa svakog plaka polaze proteini kroz membranu elije ka proteinama suprotne ploe.Hemidezmozomi su polovine dezmozoma gde su transmembranski proteini utopljeni u bazalnu laminu.Porozna(komunikantna)veza sadri kanale komunikacije izmeu susednih elija(npr.u glatkoj muskulaturi, epitelu, gliji, jedru i td.)Kompleks proteinskog kanala(konekson)jedne elije povezan je svojim krajevima sa slinim kompleksom druge elije preko kanala tako da su citoplazmatski prostori dve elije u vezi. Konekson se sastoji od 6 subjedinica, od kojih svaka ima masu 27kD.

16. Stimulus-ekscitacija-odgovor17. Citokini i faktori rasta

18. Kontrolni sistemi(nervni i humoralni) i kontrolni mehanizmiivotni procesi u eliji, tkivu, organu, priboru i organizmu u celini, regulisani su pomou dva osnovna kontrolna sistema: humoralnog i nervnog sistema i pomou tri grupe regulatornih mehanizama: autoregulacija, humoralna regulacija i nervna regulacija.Nervni sistem se sastoji od tri osnovna dela:senzorni deo, centralni nervni sistem(integrativni deo) i motorni deo. Senzorni receptori primaju informacije o stanju tela i okoline. Tako, na primer, receptori koji su smeteni u celoj koi bivaju podraeni svaki put kad neki predmet dotakne kou. Oi su senzorni organi koji daju vizuelnu sliku okoline i dr. Centralni nervni sistem ine mozak i kimena modina. Mozak moe da pohrani informacije, stvara misli i da odredi reakciju tela u odgovoru na senzorne informacije. Odgovarajui signali se prenose motornim delom nervnog sistema da bi se izvrila eljena akcija. Veliki deo nervnog sistema se zove autonomni nervni sistem. On funkcionie na podsvesnom nivou i kontrolie funkciju unutranjih organa, ukljuujui rad srca, pokrete digestivnog trakta i luenje razliitih lezda.Humoralna regulacija podrazumeva sve regulatorne mehanizme u organizmu koji se ostvaruju dejstvom hemijskih materija na elije organizma ili elije nervnog sistema i to putem telesnih tenosti: krvi, limfe, tkivne tenosti, likvora i dr. Humoralna regulacija se ostvaruje posredstvom vie vrsta hemijskih materija, to su: Sastojci hrane; Produkti metabolizma; Tkivni hormone; Pravi ili opti hormone i dr.Normalna ishrana i unos hranljivih materija je uslov za odravanje homeostaze. Veliki znaaj imaju katjoni kalijuma, kalcijuma i magnezijuma u krvi i telesnim tenostima, kao i veliku ulogu u regulaciji funkcija nervnog i miinog tkiva.Produkti metabolizma kao to su ugljen dioksid, joni vodonika i drugi deluju bilo direktno ili refleksno na rad pojedinih organa ili sistema organizma koji e u krajnjem sluaju ubrzati njihovu eliminaciju iz organizma(disanje, krvotok, ekskrecija).Tkivni hormone su materije- produkti elija koje stvaraju samo odreene vrste tkiva i izluuju u krv, limfu, tkivnu tenost, preko kojih mogu delovati na druga tkiva i organe. Nazivaju se i lokalnim hormonima, jer oni ne ispoljavaju opta dejstva u organizmu, ve deluju na mestu nastanka ili samo na odreenu grupu elija i tkiva. U grupu tkivnih hormona ubrajaju se: Neurotransmiteri- acetilholin, noradrenalin ili simpatin, dopamin, tiramin, serotonin, histamin, GABA Peptidne materije-sekretin, pankreozimin, gastrin, vilikinin, supstancija P, VIP, faktori rasta, interleukini Neproteinske materije-eikosanoidi, inozitol fosfatidi i drugi koji se zajednikim imenom nazivaju faktori meuelijske komunikacije.Pravi ili opti hormone su produkti endokrinih lezda i ispoljavaju opta dejstva u organizmu delujui na sva tkiva i elije(hormone rasta i tiroksin) ili samo na ciljna tkiva, ije elije poseduju specifine receptore za delovanje hormona.ivotni procesi u eliji, tkivu, organu i organizmu u celini, u jednom sloenom organizmu regulisani su uz uee celog organizma. Zato se esto javlja sloena nervno-humoralna kontrola, gde oba kontrolna sistema istovremeno vode postizanju istih efekata ili se pak ova dva sistema smenjuju i dopunjuju u ostvarivanju odreene regulacije. I ovi sloeni mehanizmi ostvaruju se mehanizmima negativne povratne veze, kao na primer regulacija glikemije: hipoglikemija(smanjen nivo glikoze u krvi) dovodi do nadraaja glukostata u hipotalamusu. Sa ovih elija nadraaj se transmituje na metabolike centre od kojih se sa jedne strane pokreu mehanizmi regulacije uzimanja hrane, a sa druge prenose impulsi na centre simpatikusa. Preko simpatikusa stimulie se medulla nadbubrega koja lui i ubacuje u krv adrenalin. Putem krvi, adrenalin deluje na elije jetre stimuliui razgradnju glikogena do glikoze, koja se ubacuje u krv i na taj nain vraa nivo glikoze na normalne vrednosti.Regulatorni mehanizmi deluju na dva naina: Menjaju stanje nadraljivosti elije; Menjaju intenzitet metabolikih procesa u eliji.U autoregulacione mehanizme spadaju: vezane reakcije u nivou elije, Starlingov zakon srca, zakon kapilara i mnogi drugi u kojima nisu ukljueni humoralni i nervni mehanizmi.U humoralne mehanizme spadaju: lokalni mehanizmi regulacije tonusa krvnih sudova, reaktivna hiperemija, dejstvo lokalnih hormona i releasing faktora kao i dejstvo optih hormona: insulina, kateholamina, tropnih hormona adenohipofize i dr.U nervne mehanizme regulacije spadaju bezuslovno-refleksni i uslovno-refleksni mehanizmi regulacije.

19. Mehanizam negativne i pozitivne povratne vezeSvi regulacioni mehanizmi deluju u organizmu po principu negativne povratne veze. Fid-bek ili mehanizam negativne povratne veze ogleda se u sledeem: Nastanak ili razvoj jedne pojave u organizmu(factor I), deluje i pokree razvoj druge pojave(factor II). Druga pojava pokree mehanizme koji iskljuuju razvoj i delovanje prve, to sa sobom povlai i smanjivanje aktivnosti i druge pojave i na taj nain dovodi organizam ponovo u granice normalnih ivotnih procesa. Na primer, u regulaciji koncentracije ugljendioksida, visoka koncentracija ugljen dioksida u ekstracelularnoj tenosti uzrokuje poveanu ventilaciju plua, to smanjuje koncentraciju ugljen dioksida, jer plua izbacuju veu koliinu ugljendioksida. Drugim reima, visoka koncentracija ugljendioksida izaziva smanjnje koncentracije, to je negativno u odnosu na poetni stimulus.U mehanizmima regulacije arterijskog pritiska, poveanje pritiska izaziva seriju reakcija koje dovode do smanjenja pritiska, dok nizak pritisak izaziva seriju reakcija koje dovode do poveanja arterijskog pritiska.Nasuprot mehanizmu negativne povratne veze, katkada se razvija mehanizam pozitivnog sprega, koji se nazivacirculus vitiosus(zloudni krug). Mehanizam povratnog sprega, u normalnim uslovima se nikad ne pojavljuje, jer on ne vodi ka stabilnosti, ve ka nestabilnosti, ak i smrti.Na primer, srce normalne osobe pumpa oko 5l krvi u minutu. Ako osoba iznenada izgubi 2l krvi, koliina krvi u telu toliko e se smanjiti da srce nee imati dovoljno krvi da bi moglo efikasno da pumpa. Kao rezultat toga dolazi do smanjenja arterijskog pritiska, pa i do smanjenja protoka krvi. Nedovoljan protok krvi kroz srani mii dovodi do slabljenja srca, to smanjuje koliinu krvi koje srce pumpa. To dovodi do daljeg smanjenja protoka krvi i jo veeg slabljenja srca. Taj ciklus e se ponavljati sve dok ne nastupi smrt.Pozitivna povratna sprega moe ponekad biti i korisna, kao to je koagulacija krvi. Kad doe do rupture krvnog suda i kada pone da se stvara ugruak, brojni enzimi, koji se zovu faktori koagulacije, bivaju aktivirani u samom ugruku. Neki od tih enzima deluju na jo neaktivirane enzime, aktiviraju ih i time dalje podstiu koagulaciju. Proces se nastavlja dok se krvni sud ne zatvori i krvarenje ne prestane.20. Mehanizmi autoregulacije(od subcelularnih nivoa do organizma u celini)Autoregulacija metabolikih procesa u eliji- Nadraajem elije npr.miine, sa prodiranjem jona Na(aktivacija i nastanak akcionog potencijala) aktivira se aktomiozinska ATP-aza, koja izaziva hidrolizu ATP-a, pri emu se oslobaa energija potrebna za kontraktilni mehanizam i produkti razgradnje:ADP i fosfati.(factor I). Nastali produkti razgradnje katalizuju glikolitiku reakciju u kojoj se glikoza razgrauje do pirogrodane i/ili mlene kiseline uz oslobaanje energije koja se koristi za sintezu ATP-a(factor II). Sintezom ATP-a iz ADP-a i fosfata tokom glikolitike reakcije iskljuuje se factor I. Prema tome, nema ni glikolitike reakcije dok se ponovo ne razgradi ATP, tj. dok se ponovo ne pojavi factor I.Tipian primer autoregulacije je vezana reakcija. Vezana reakcija podrazumeva transfer hemijske energije sa jednog na drugi hemijski sistem. Odigrava se u nivou elije na nekoliko stotina hemijskih reakcija anabolizma i katabolizma. Pri transferu energije jedan hemijski sistem je donor, a drugi akceptor kvanta hemijske energije. Uslov za odigravanje vezane reakcije je da postoji Slobodan akceptor koji moe da primi energiju. Na primer, da bi se energija ATP-a iskoristila za sintezu glikoze, potrebno je prisustvo pirogrodane kiseline koja moe da primi energiju ili da bi se odigrala sinteza ATP-a iz keratin-fosfata, mora da postoji slobodan ADP.Starlingov zakon srca glasi-Snaga sranih kontrakcija zavisi od poetne duine miinih vlakna i stanja sranog miia. Povean priliv krvi u srane upljine, poveava poetnu duinu miinih vlakna miokarda(faktor I), a to uslovljava jau kontrakciju i dovodi do veeg udarnog volumena(faktor II).21. Mehanizmi humoralne regulacije(opte i lokalne)Humoralna regulacija podrazumeva uticaje na aktinost elija i tkiva koji se ostvaruju pomou hemijskih ili fizikih faktora, koji deluju preko unutranje sredine organizma. Humoralna regulacija moe delovati kao lokalni ili opti fenomen.Lokalna humoralna regulacija- Primer: promena priliva krvi u tkivo pri promeni aktivnosti; Pri pojaanom miinom radu nastaju u miiu raspadni produkti metabolizma:aerobne i anaerobne razgradnje(faktor I; ADP, PO4, adenozin, mlena kiselina). Ovi produkti izazivaju lokalnu vazodilataciju, koja je praena sa poveanim prilivom krvi u mii. Poveanim prilivom krvi ostvaruje se intenzivnija i bolja razmena materija(faktor II), odnose raspadni produkti metabolizma koji su nastali pri pojaanom radu i doprema kiseonik i hranljive materije.Nedostatak tiroksina u krvi(faktor I) dovodi do oslobaanja tiroid-releasing faktora(TRF, faktor II) eminencije medijane, koji stimulie adenohipofizu da produkuje poveane koliine tireostimulirajuih hormona. TSH stimulie tireoideju koja poveava sadraj tiroksina u krvi. TRF je lokalni, a tiroksin je opti humoralni faktor(hormon).Opta humoralna regulacija- Opti mehanizmi humoralne regulacije-odigravaju se na nivou celog organizma. Po pravilu stoje pod kontrolom hormona i endokrinog sistema.Regulacija nivoa glikoze u krvi: povean nivo glikoze u krvi iznad normalnih vrednosti(hiperglikemija;faktor I), na primer, posle obroka, direktno stimulie beta elije Langerhansovih ostrvaca pankreasa koje poveavaju luenje insulin(faktor II). Insulin olakava iskoritavanje glikoze od strane elija i tkiva i na taj nain vraa nivo glikoze na normalne vrednosti.Regulacija luenja tiroidne lezde- Nedostatak tiroksina u krvi(faktor I) dovodi do oslobaanja tiroid-releasing faktora(TRF, faktor II) eminencije medijane, koji stimulie adenohipofizu da produkuje poveane koliine tireostimulirajuih hormona. TSH stimulie tireoideju koja poveava sadraj tiroksina u krvi. Tiroksin je opti humoralni faktor(hormon).22. Mehanizmi nervne regulacijeNervna regulacija u organizmu ostvaruje se refleksno. Za razliku od humoralne regulacije koja se sporo razvija, ali dugo traje, refleksna regulacija deluje brzo, gotovo istovremeno sa pojavom faktora koji je pokree i zavrava odmah, po prestanku delovanja faktora koji ju je pokrenuo. Nervni sistem kao anatomo-funkcionalna celina predstavljen je centralnim i perifernim nervnim sistemom:senzitivnim i motornim, kojima su pridodati receptor ii efektori. Receptori su pridodati senzitivnom, a efektori motornom delu nervnog sistema.Receptori su visoko diferentovane specijalizovane tvorevine pridodate senzitivnom nervnom sistemu. U fiziolokim uslovima nadrauju se pod dejstvom adekvatnih drai. Svoje nadraaje receptor predaje aferentnom(senzitivnom) nervnom vlaknu i na taj nain alje informaciju centralnom nervnom sistemu. Pod dejstvom dra u receptoru se razvija receptorski potencijal koji aktivira senzitivno nervno vlakno.Efektori su elije, tkiva i organi koji primaju motornu inervaciju, kojom pristiu impulse razdraenja(nervni impulse), dovodei do promene aktivnosti. Efektori stoje pod kontrolom nervnog i/ili humoralnog sistema.Senzitivni ili aferentni nervni sistem transmituje nadraaje(impulsi razdraenja, nervni impulsi) sa receptora ka centralnom nervnom sistemu.Motorni ili eferentni(centrifugalni) nervni sistem transmituje nadraaje iz centralnog nervnog sistema(nervnih centara) do efektornih tkiva. Predstavljen je vehetativnim i somatskim nervnim sistemom. Vegetativni nervni sistem se sastoji od simpatikusa i parasimpatikusa, ne stoji pod kontrolom nae volje i naziva se autonomni nervni sistem i ukljuen je u refleksne mehanizme regulacije. Simpatikus i parasimpatikus u organizmu obino ispoljavaju meusobno antagonistike efekte. Somatski nervni sistem stoji pod kontrolom nae volje i kore velikog mozga. Ostvaruje voljnu(hotminu) i refleksnu(nehotminu) delatnost.Izmeu vegetativnog i somatskog nervnog sistama kao i humoralnih mehanizama regulacije postoji tesna veza i koordinacija u upravljanju ivotnim procesima jednog vieelijskog organizma.23. Refleks i refleksni lukRefleks predstavlja reakciju odnosno promenu aktivnosti efektornog organa ili tkiva koja je nastala pod dejstvom neke drai na odreene receptore, odnosno receptorsko polje. Refleks predstavlja odgovor efektora na draenje receptora. Sve refleksne radnje dele se u dve grupe: Bezuslovne ili uroene; Uslovne ili steene.Obe grupe refleksa imaju anatomsku podlogu u refleksnom luku.Refleksni luk podrazumeva put transmisije nadraaja od receptora do efektora. Refleksni luk najprostijeg bezuslovnog refleksa sastoji se iz 5 karika, delova:1.Receptor; 2.Aferentni nerv;3.Sinapsa;4.Eferentni nerv;5.Efektor.Receptor ili receptorsko polje(refleksna zona) predstavljaju podruja na kojima se nadrauju receptori pod dejstvom odreenih drai. Refleksne zone su strogo lokalizovane u datim oblastima tela za odreenu vrstu refleksa.Aferentno nervno vlakno prenosi nadraaj od receptora do sinapse.Sinapsa ili centar refleksa predstavlja mesto u centralnom nervnom sistemu gde se nadraaj transmituje sa aferentno na eferentno nervno vlakno. Transmisija u sinapsi ostvaruje se posredstvom medijatora. Prema grai sinapse, refleksi se dele na monosinaptike, polisinaptike i dr.Eferentno nervno vlakno prenosi nadraj od sinapse na efektor. I ovde se transmisija ostvaruje preko medijatora.Efektor je izvrni organ koji menja svoju aktivnost pod dejstvom prispelog nadraaja. Efektori uslovno mogu biti sve elije i tkiva koje primaju inervaciju. U refleksnim radnjama efektori su: miii:popreno-prugasti i glatki; lezde:egzokrine i endokrine; unutranji organi i dr.Steeni ili uslovni refleksi formiraju se tokom ivota. U sinapsu uslovnog refleksa obavezno je ukljuena i kora velikog mozga. Uslovni refleks se formira na bazi bezuslovnog, pri emu jedna indiferentna dra, ako se primenjuje vie puta sa bezuslovnim refleksom postaje uslovna dra(signal)uslovnog refleksa.Sutina formiranja uslovnog refleksa lei u formiranju privrmene veze izmeu centara uslovne drai i centara bezuslovne drai u kori velikog mozga.Broj bezuslovnih refleksa je definisan brojem receptorskih polja, odnosno efektora i ogranien je, dok je broj uslovnih refleksa praktino neogranien obzirom da se na samo jedan jedini efektorni organ mogu izgraditi uslovne drai sa svakog receptora jednog organizma.

24. Inhibicija i mehanizmi inhibicijeInhibicija je aktivan proces koji se razvija pod odreenim uslovima, kada nervnom centru pristiu impulsi, koji umesto razdraenja dovode do koenja aktivnosti tog centra. Karakteristino je za inhibiciju ako je zahvatila neki centar, da taj centar ostaje neosetljiv na dejstva pozitivnih drai, sve dok traje stanje inhibiije. Smatra se da proces inhibicije nastaje preko umetnutog inhibitornog neurona(Renavov neuron u kimenoj modini). Na zavrecima inhibitornog neurona oslobaa se inhibitorni medijator koji koi aktivnost datog centra.Inhibicija u fiziologiji pojmovno oznaava stanje u kome je smanjena aktivnost(hemijska, fizika, fizioloka) u nivou elije, tkiva, organizma, populacije i sl. Na primer, prisustvo antibiotika inhibie razvoj bakterijske kulture i sl.ivotni procesi u eliji, tkivu, organu i organizmu u celini, u jednom sloenom organizmu regulisani su uz uee celog organizma. Zato se esto javlja sloena nervno-humoralna kontrola, gde oba kontrolna sistema istovremeno vode postizanju istih efekata ili se pak ova dva sistema smenjuju i dopunjuju u ostvarivanju odreene regulacije. I ovi sloeni mehanizmi ostvaruju se mehanizmima negativne povratne veze, kao na primer regulacija glikemije: hipoglikemija(smanjen nivo glikoze u krvi) dovodi do nadraaja glukostata u hipotalamusu. Sa ovih elija nadraaj se transmituje na metabolike centre od kojih se sa jedne strane pokreu mehanizmi regulacije uzimanja hrane, a sa druge prenose impulsi na centre simpatikusa. Preko simpatikusa stimulie se medulla nadbubrega koja lui i ubacuje u krv adrenalin. Putem krvi, adrenalin deluje na elije jetre stimuliui razgradnju glikogena do glikoze, koja se ubacuje u krv i na taj nain vraa nivo glikoze na normalne vrednosti.25. Mehanizam delovanja kontrolnih sistema(teorija dva glasnika)I nervni i humoralni kontrolni sistem deluju na eliju posredstvom medijatora ili hormona(optih i lokalnih). Njihovo dejstvo se ispoljava ili na promenu nadraljivosti elije i njen automatizam, ili na promenu intenziteta metabolikih procesa.Teorija dva glasnika-Po ovoj teoriji, hormon ili medijator, kao (I)glasnik deluje na eliju i dovodi do produkcije drugog-sekundarnog glasnika(II), koji igra ulogu intracelularnog medijatora. Sekundarni glasnik menja aktivnost elije. Postoji veliki broj sekundarnih glasnika:cAMP, cGMP, joni kalcijuma, inozitol fosfatidi, DAG, eikosanoidi idr. Teko je poverovati da regulacioni mehanizam moe delovati bez sekundarnog glasnika. Postoje dva mehanizma: Dejstvo preko adenilne ciklaze i cAMP-a; Dejstvo preko gvanilne ciklaze i cGMP-a.Dejstvo preko adenilne ciklaze i cAMP-a- Hormon ili medijator(H) deluje na receptorsku subjedinicu(R), vezujui se za nju daje kompleks hormon-receptor odnosno medijator-receptor(HR) i na taj nain aktivira katalitiku subjedinicu adenilne ciklaze(C, membranski enzim) koja u prisustvu Mg jona katalizuje sintezu ciklinog AMP-a iz ATP-a. Ciklini AMP kao sekundarni glasnik u eliji aktivira sistem proteinskih kinaza koje pokreu i aktiviraju enzimske procese u eliji. Razgradnja ciklinog AMP-a ostvaruje se pod dejstvom fosfodiesteraza(cPDE) i na taj nain inaktivie.Gvanilna ciklaza se razlikuje od adenilne ciklaze. Smetena je u eliji. Pod dejstvom hormona ili medijatora katalizuje sintezu ciklinog GMP-a u prisustvu Mn jona. Ciklini GMP, kao sekundarni glasnik, takoe aktivira odreene grupe proteinskih kinaza i dovodi do promena u aktivnosti elije. I ciklini GMP se inaktivie pod dejstvom ciklinog PDE.Za delovanje ciklinog AMP-a i ciklinog GMP-a znaajan je odnos njihovih koncentracija u eliji(cAMP/cGMP, Goldbergova hipoteza). Sa poveanjem ovog odnosa ispoljavaju se efekti hormona i medijatora koji stimuliu sistem adenilne ciklaze, dok pri smanjivanju ovog odnosa manifestuju se efekti gvanil ciklaznog mehanizma. Teorija dva glasnika je pogodna za razumevanje mehanizama delovanja nekih, ali ne svih faktora na aktivnost elije.26. Hormoni i medijatori i specifini receptori

27. elija, vrste i osobineelija je osnovna jedinica grae i funkcije svih ivih bia, bilo kao samostalna jedinka, bilo u sastavu vieelijske bioloke organizacije. elija je u svom tipinom obliku izgraena iz citoplazme u kojoj se nalazi elijsko jedro i mnogobrojne organele i obavijena je elijskom membranom.elija je osnovna strukturna i funkciona jedinca ivotinjskog i biljnog carstva sposobna da manifestuje ivotne procese. Sva iva bia, i jednoelijska i vieelijska izgraena su od elija. Kod jednoelijskih bia svi ivotni procesi odigravaju se u jednoj jedinoj eliji. Kod vieelijskih ivih bia, elije pored optih ivotnih procesa koji su zajedniki za sve elije, poseduju i posebna svojstva i obavljaju posebne funkcije.Osobine koje su zajednike za sve elije su: Metabolizam- u sutini predstavlja dva procesa: a)Razmenu materija izmeu elije i njene okoline koja se odvija preko elijske membrane; b) Biohemijske procese anabolizma i katabolizma, pri emu anabolizam predstavlja sintetike procese koji se odigravaju u eliji uz akumulaciju hemijske energije, dok katabolizam podrazumeva razgradnju i sagorevanje sloenih materija pri emu se oslobaa energija. Anabolizam je proces pri kome dolazi do rasta i razvoja elije, dok je katabolizam proces pri kome dolazi do potronje materija i atrofije elije; Rast i razvoj- Ako su uslovi pod kojima se odvijaju metaboliki procesi povoljni, elija tei da povea anabolizam nad katabolizmom to dovodi do rasta, razvoja i uveavanja elije. Ako su uslovi nepovoljni, prevaga katabolizma dovodi do troenja, atrofije i smrti elije; Razmnoavanje ili deoba je karakteristika ivih elija i ivota uopte. Proces deobe(mitoze) istovremeno predstavlja i proces podmlaivanja. elija koja se ne deli tokom vremena stari, atrofie i izumire. Sve elije nastaju deobom, meutim, nemaju sve elije sposobnost deobe; Nadraljivost-svaka elija reaguje na dejstvo promenjenih uslova ili neke drai. Ova osobina je karakteristina za sve elije, ali je nain reagovanja specifian i karakteristian za svaku vrstu elije. Na primer, miina elija reaguje na jedan, a lezdana na drugi nain.Sekretorna elija ima visoko razvijenu mo sekrecije, tj.enzima za hemijsku razgradnju hranljivih materija, a smanjenu mo kontrakcije i reprodukcije.Masna elija ima visoko razvijenu mo za deponovanje masti, a smanjenu mo kontrakcije i sekrecije.Miina elija ima visoko razvijenu mo kontraktilnosti, a smanjenu mo sekrecije i reprodukcije.Nervna elija ima visoko razvijenu mo ekscitabilnosti(odgovor na stimulus i transmisija impulsa na velika rastojanja),a smanjenu mo reprodukcije, tj.ako se elija uniti nije mogua regeneracija.28. Tkivo, vrste i specifinosti tkivaelije sa posebnim osobinama se grupiu u tkiva. elije tkiva poseduju jednu ili vie specifinih funkcija koje su njima svojstvene. Na primer, miino tkivo ima sposobnost da se kontrahuje, nervno da transmituje impulse razdraenja, lezdano da lui sokove i td.29. Organi, pribori i sistemi, organizamAko se dva ili vie tkiva ujedinjuju i dopunjuju u vrenju jedne ili vie specifinih funkcija onda se ta struktura naziva organ. Na primer, srce je organ izgraen od miinog, vezivnog, nervnog i drugih tkiva i ima vanu funkciju da pumpa krv u sistemu velikog i malog krvotoka.Skup organa i tkiva sa specifinim funkcijama koje se udruuju u obavljanju jednog ili vie sloenih zadataka u organizmu predstavlja sistem ili pribor organa. Takvi pribori su: Za varenje-koji obezbeuje snabdevanje organizma sa gradivnim i energetskim hranljivim materijama; Za disanje-koji obezbeuje razmenu gasova, tj.snabdevanje organizma kiseonikom i oslobaanje od ugljen dioksida; Za ekskreciju-koji oslobaa organizam od raspadnih produkata metabolizma; Za reprodukciju-koji obezbeuje odranje vrste; Pribor za kretanje; Kardiovaskularni sistem omoguuje cirkulaciju krvi; Kontrolni sistemi-nervni i endokrini koji obezbeuju regulaciju i koordinaciju funkcionisanja i rada svih elija i organizma u celini.Organizam predstavlja skup svih elija, tkiva, organa i pribora sa telesnim tenostima, koji sa svojim optim i specifinim funkcijama osiguravaju odravanje normalnih optimalnih fiziolokih uslova unutranje sredine organizma za odvijanje svih ivotnih procesa.30. Svojstva, radnje i funkcijeSvojstva - grupe delatnosti koje su karakteristine za sve ive elije i biljne i ivotinjske, kao to su metabolizam, rast, razvoj, reagovanje, razmnoavanje;Radnje - grupe delatnosti koje su karakteristine za odreenu grupu elija, kao to je luenje sokova od strane lezda, kontrakcija miia;Funkcije - grupe delatnosti koje objedinjuju saradnju tkiva i organa u ispunjavanju odreenih zadataka u organizmu kao to su varenje, disanje, izluivanje.

31. Hormoni prednjeg renja hipofizePrednji reanj hipofize(adenohipofiza) lui sledee hormone:1. Hormon rasta ili somatotropni hormon(STH) izaziva rast i razvoj svih elija i tkiva;2. Adreno-kortiko-tropni hormon(ACTH)izaziva luenje hormona nadbubrene lezde;3.Tireostimulirajui hormon(TSH)stimulie titastu lezdu u luenju tiroksina;4. Gonadodtropni hormoni(FSH i LH) stimuliu aktivnost polnih lezda;4a.Folikulostimulirajui(FSH) u ovarijumima ene izaziva rast folikula pre ovulacije i luenje estrogena;a u testisima mukaraca izaziva spermatogenezu;4b.Luteinizirajui hormon(LH) izaziva sazrevanje folikula i ovulaciju i luenje estrogena i progesterona u ene, odnosno luenje testosterona iz testisa;5.Prolaktin, laktogen(LTH)izaziva razvoj mlenje lezde i luenje mleka.

32. Hormon rastaHormon rasta ili somatotropni hormon (STH) stimulie rast svih elija i tkiva koja su sposobna da rastu dajui hiperplaziju i hipertrofiju. Na kostnom tkivu ispoljava dejstva u podruju metafizne hrskavice. Ako je ona okotala izostaje dejstvo.Stimulie procese transkripcije, replikacije i translacije, tj.sintezu proteina u svim elijama. Poveava mobilizaciju i katabolizam masti, a smanjuje glikoze, pa se kao krajnji efekat njegovog delovanja poveava koliina proteina u organizmu, troe rezerve masti i tede ugljeni hidrati.Za anabolike efekte hormona rasta neophodno je prisustvo glikoze i insulin. On stimulie aktivni transport amino kiselina u elije, njihovu ugradnju u proteine i spreava mobilizaciju amino kiselina iz proteina. Smanjuje katabolizam glikoze, a poveava katabolizam masti.Dovodi do gomilanja glikogena u elijama, usled ega se smanjuje transport glikoze u elije i nastaje hiperglikemija ili pituitarni dijabetes, koji dovodi do poveanog luenja insulina-dijabetogeno delovanje hormona rasta. Mobilizacijom triglicerida iz masnog tkiva i stimulacijom beta-oksidacije u jetri i svim elijama organizma, uz smanjen katabolizam glikoze deluje ketogeno. Izaziva i masnu degeneraciju jetre.Eksperimentima in vitro, u kulturi tkiva pokazano je da hormon rasta ne izaziva veinu metabolikih efekata, dok se in vivo-javlja rast i poliferacija.Hormon rasta stvara u jetri i drugim tkivima niskomolekularne somatomedine, od kojih je najvaniji somatomedin C, koji zbog efekata slinih insulinu ima naziv insulin slian faktor rasta. Za razliku od hormona rasta iji je poluivot u krvi oko 20 minuta, somatomedini se vrsto vezuju za specifine proteinske nosae sa poluivotom oko 20 sati i tako produava delovanje hormona rasta.Luenje somatotropina je pod kontrolom somatotropin rilizing i inhibitornog faktora hipotalamusa. Smanjen sadraj proteina u organizmu je glavni faktor stimulacije. Takoe, tokom sna i pri fizikom radu i stresu se poveava luenje hormona rasta. Najvee koliine se lue tokom detinjstva i adolescencije, kasnije se smanjuje, ali ne prestaje ni u dubokoj starosti. Somatostatin pankreasa inhibie luenje somatotropina.Poremeaji sekrecije somatotropina mogu biti u sklopu sa panhipopituitarizmom koji nastaje usled smanjenog luenja svih tropnih hormona adenohipofize. Moe nastati u bilo kom dobu ivota, najee zbog tumora ili tromboze krvnih sudova hipofize. Ako postoji od roenja, karakterie se normalnim psihikim razvojem i patuljastim proporcionalnim rastom. Patuljak ne prolazi kroz pubertet.Gigantizam je stanje nastalo usled hiperprodukcije hormona rasta. Ako se javi pre puberteta, dok metafize kostiju jo nisu okotale, javlja se dinovski proporcionalni rast preko 2 metra. Meutim, ako se javi posle puberteta, javlja se akromegalija, tj.rast samo okrajaka tela:rastu stopala, ake, vilica, orbitalni kukovi. Hipersekrecija somatotropnog hormona je praena sa razvojem eerne bolesti.

33. Regulacija luenja hormona adenohipofizeRegulacija luenja hormona hipofize stoji pod kontrolom hipotalamusa. Presecanjem hipofizne peteljke ili izmetanje hipofize transplatacijom pod kou, smanjuje se, a za neke hormone potpuno prestaje luenje.Sekrecija hormona adenohipofize je pod kontrolom hipotalamusnih oslobaajuih, odnosno inhibirajuih faktora. Oni se lue u hipotalamusu u podruju eminencije medijane i hipotalamo-hipofiznim portalnim krvotokom dopremaju do adenohipofize delujui na endokrine elije koje lue odgovarajue hormone. Mehanizmi regulacije su po tipu povratnog sprega, koji se ogleda u sledeem: Neki faktor(stress, metaboliki ili neurogeni) aktivira hipotalamus, odnosno eminenciju medijanu da alje impulse razdraenja za neurohipofizu, odnosno oslobaajue(rilizing) faktore za podruje adenohipofize. Hipofiza zatim produkuje i ubacuje u krv svoje hormone, koji, pored efekta na ciljna tkiva povratnim spregom inhibiu hipotalamus dovodei do smanjivanja, odnosno vraanja aktivnosti hipofize na normalni nivo.34. Poremeaji u sekreciji hormona prednjeg renja hipofizePoremeaji sekrecije somatotropina mogu biti u sklopu sa panhipopituitarizmom koji nastaje usled smanjenog luenja svih tropnih hormona adenohipofize. Moe nastati u bilo kom dobu ivota, najee zbog tumora ili tromboze krvnih sudova hipofize. Ako postoji od roenja, karakterie se normalnim psihikim razvojem i patuljastim proporcionalnim rastom. Patuljak ne prolazi kroz pubertet.Gigantizam je stanje nastalo usled hiperprodukcije hormona rasta. Ako se javi pre puberteta, dok metafize kostiju jo nisu okotale, javlja se dinovski proporcionalni rast preko 2 metra. Meutim, ako se javi posle puberteta, javlja se akromegalija, tj.rast samo okrajaka tela:rastu stopala, ake, vilica, orbitalni kukovi. Hipersekrecija somatotropnog hormona je praena sa razvojem eerne bolesti.35. Hormoni zadnjeg renja hipofizePreko neurohipofize se iz hipotalamusa iz supraoptikih i paraventikularnih jedara ubacuju u krv dva hormona:Antidiuretski, koji regulie sadraj vode u telesnim tenostima i njeno izluivanje preko mokrae;Oksitocin, koji podstie luenje mleka pri podoju i izaziva kontrakcije uterusa tokom poroaja. 36. Antidiuretini hormonAntidiuretski hormon se sintetie u elijama supraoptikih i paraventikularnih jedara hipotalamusa i intraaksonalnim transportom deponuje u aksonskim zavrecima u neurohipofizi.Sinteza i oslobaanje antidiuretskog hormona(ADH)stoji pod kontolom osmoreceptora hipotalamusa i volumenskh receptora kardiovaskularnog sistema.Ako se povea osmotski pritisak ekstracelularne tenosti, u podruju hipotalamusa nadrauju se osmoreceptori koji stimuliu stvaranje ADH sa jedne strane i otputanje u krv sa druge strane.Ako se javi hipovolemija(stanje smanjenog volumena krvi u cirkulaciji), poveava se luenje ADH, koje se objanjava na dva naina:1.Usled niskog krvnog pritiska u srcu i arterijskom sistemu, alju se refleksni signali za luenje ADH, dok se pri poveavanju priliva krvi i pritiska alju inhibitorni signali koji prekidaju stvaranje i oslobaanje antidiuretskog hormona u krv;2.Drugi mehanizam ostvaruje se preko atriumskog natriuretskog peptide koji se oslobaa iz miokarda desne pretkomore kad aje povean venski priliv odnosno osmolalitet krvi. Ovaj peptid inhibie oslobaanje ADH i/ili blokira njegovo delovanje u nivou bubrega i krvnih sudova.Fizioloka dejstva ADH su:1.Poveava reapsorpciju vode u nivou distalnih tubula i sabirnih cevi bubrega na taj nain to poveava permeabilitet bazilarne membrane za vodu. Ako nema ADH, javlja se poliurija(dijabetes insipidus).2.Vee koncentracije ADH izazivaju snanu vazokonstrikciju arteriola, otuda naziv vazopresin, dovodei do poveanog perifernog otpora u cirkulatornom sistemu i porasta krvnog pritiska. Takoe, usled retencije vode u organizmu raste i ukupni volume krvi to doprinosi daljem poveanju krvnog pritiska.

37. OksitocinOksitocin je drugi hormon neurohipofize. Snano stimulie kontrakcije miometrijuma u terminu poroaja. Njegovo luenje je refleksno stimulisano sa receptora cerviksa uterusa u terminu, verovatno pritiskom ploda na grli materice kada je i njegova koliina u krvi znatno poveana.U laktacionom period stimulie istiskivanje mleka iz alveola u kanale mlene lezde, to je uslov da ga odoje posisa. Ova uloga oksitocina je pod nervno humoralnim mehanizmom kontrole: draenjem receptora u podruju areole mamile, nastaju impulsi u receptorima koji se aferentnim vlaknima prenose do hipotalamusa dovodei do oslobaanja oksitocina koji putem krvi odlazi u mlenu lezdu i izaziva kontrakciju mioepitelnih elija dojke i tokom nekoliko minuta izazove naviranje mleka.Tokom trudnoe placenta svojim hormonima inhibie produkciju oksitocina i na taj nain spreava preranu aktivnost dojki i smanjuje osetljivost uterusa na dejstvo oksitocina.38. Homoni tireoideetista lezda ili tireoideja razvija se iz endoderma usne duplje. Od baze jezika nastaje invaginacija od koje se sputa grupa elija na prednju stranu grkljana, od kojih nastaje tireoideja.Izgledom podsea na slovo H. Izgraena je od tireocita, koji grade folikule-mekove u iju unutranjost lue koloid-materiju bogatu tireoglobulinom za koju su vezani hormone: tiroksin i trijodtironin, koji se nalaze u odnosu 90:10%. Pored folikularnih, u tireoideji se nalaze i parafolikularne elije(C elije) koje lue polipeptidni hormon(kalcitonin).Tireoideja lui tiroksin i trijodtironin pod kontrolom TSH adenohipofize. Za sintezu je neophodan jod. Dnevna potreba u jodu iznosi oko 0,1 mg. Ako se ne unosi hranom, smanjuje se luenje tiroksina i razvija se guavost(struma). Kuhinjska so namenjena ishrani mora biti jodirana, radi prevencije strume.Regulacija luenja hormona tireoideje ostvaruje na sledei nain:Kada se smanji koliina tiroksina u krvi dolazi do oslobaanja iz eminencije medijane TRH(tireostimulin rilizing hormon), koji putem hipotalamo hipofiznog krvotoka stimulie adenohipofizu da lui TSH. TSH putem krvi stimulie titastu lezdu da pojaa luenje i ubacivanje u krv svojih hormona. Kada se normalizuje ili poveava sadraj hormona tireoideje inhibira se eminencija medijana i prestaje oslobaanje TSH do sledeeg smanjivanja sadraja hormona tireoideje.TSH ispoljava selee efekte na tireocitu:1.Stimulie kaptau jodida aktivacijom jodne pumpe;2.Stimulie jodnu peroksidazu koja oksidie jodide u elementarni jod(J3);3.Stimulie organifikaciju joda, tj.vezivanje za aminokiselinu tirozin, dajui mono-i di-jod tirozin. Kondenzacijom ova dva jedinjenja uz izdvajanje aminokiseline alanina, nastaju tiroksin, odnosno trijodtironin, koji su vezani za tireoglobulin;4.TSH stimulie tireocite da prema potrebi preuzimaju koloid i specifinom proteazom oslobaaju i ubacuju u krv slobodni tiroksin i trijodtironin.5.U sluaju da nedostaje jod u organizmu, TSH stimulie rast tkiva tireoideje i gomilanje koloida to se manifestuje guavou.Hladnoa, kao i stres znaajno poveavaju stvaranje TRH i TSH, a preko njih i do poveanog stvaranja hormona tireoideje.TSH ispoljava dejstvo na tireocit preko specifinog membranskog receptora, dajui kompleks hormon-receptor koji aktivira sistem adenilne ciklaze pri emu se sintetie ciklini AMP, koji se kao sekundarni glasnik vezuje za specifine proteinske kinaze i aktivira enzimske sisteme vezane za produkciju i luenje hormona tireoideje. Prema tome, svi faktori koji poveavaju sadraj ciklinog AMP-a u tireocitu stimuliu njegovu aktivnost.Tiroksin i trijod-tironin se nalaze u krvi u odnosu 90:10%. Poluivot tiroksina u plazmi je oko 6 dana, a trijod-tironina 1 dan. Otuda je i brzina delovanja i efikasnost trijod-tironina vea. Smatra se da tiroksin postepeno prelazi dejodinacijom u trijod-tironin.U eksperimentu je dokazano da latencija u delovanju tiroksina 3-5 dana i dostie maksimum posle 1-2 nedelje, dok je za trijod-tironin latencija oko 1 dan, a maksimum se postie 2-3 dana.Efekti tireoidnih hormona u organizmu su brojni:1.Stimulliu transkripciju gena i RNA u jedru elije dovodei do sinteze velikog broja proteina, enzima i porasta funkcionalne aktivnosti elije;2.Stimuliu enzimske siteme, posebno oksidativnog metabolizma izazivajui porast bazalnog metabolizma i do 100%;3.Ubrzavaju rast i razvoj mladih organizma, ubrzavaju metamorfozu punoglavaca u mlade abe;4.Stimulie katabolizam masti i ugljenih hidrata; Kod hiperfunkcije tireoideje, dolazi do gupitka na teini i pada nivoa holesterola u krvi; Kod hipofunkcije, osoba se goji, ima visok nivo holesterola u krvi i strada od arterioskleroze. Na metabolizam belanevina tiroksin deluje dvojako: a) Ako ima dovoljno energetskih materija(masti i ugljenih hidrata)za sagorevanje pojaava anabolizam belanevina u eliji i stimulie rast, meutim, ako nema dovoljno masti i ugljenih hidrata dovodi do katabolike razgradnje amino kiselina iji se nivo u krvi poveava i tako stimulie glikoneogeneza(sinteza glikoze iz glikoenergetskih amino kiselina);5.Hipertireoza ubrzava srani rad i cirkulaciju i dovodi do dekompenzacije srca;6.Rad organa za disanje i varenje se poveava srazmerno poveanim metabolikim procesima;7.Neophodni za pravilan psihiki razvoj i rad nervnog sistema;8.Senzibilie sve organe i tkiva, naroito srce, na dejstvo simatikusa i adrenalina;stimulie razvoj polnih lezda i nadbubrega i luenje njihovih hormona;9.Inhibiu sekrecije TSH iz adenohipofize.39. Hipotireoza i hipertireozaPoremeaji u luenju titaste lezde mogu biti raznog porekla i ispoljavaju se kao hiperfunkcija i hipofunkcija. Mogu se eksperimentalno izazvati na ivotinjama: tireoidektormijom(ekstirpacijom titaste lezde) kada se razvija hipotireoza ili inokulacijom velikih koliina tiroksina izvaziva se hipertireoza.Kod oveka se javlja nekoliko oblika poremeaja, kao to su: struma, hipofunkcija u dece:kretenizam, juvenilni miksedem; i odraslih:miksedem, ili kao hiperfunkcija, koja moe biti tireoidnog ili hipofizarnog porekla.Struma ili endemska guavost nastaje na sledei nain: usled nedostatka joda u hrani, smanjuje se sadraj tiroksina u organizmu. Usled toga izostaju njegovi metaboliki inhibitorni uticaji na eminanciju medijanu koja preko rilizing faktora stimulie adenohipofizu da lui velike koliine TSH koji dovodi do bujanja tireoidnog parenhima. Guavost se javlja u predelima gde nema joda. Zatita se postie jodiranjem kuhinjske soli oko 10mg/kg. Kod strumozne majke moe se usled nedostatka joda razviti kod ploda atireoza i infantilni kretenizam.Svi poremeaji u luenju tireoideje mogu da budu primarno hipofizarnog ili primarno tireoidnog porekla. Prvi su odraz poremeenog luenja TSH(pojaanog ili smanjenog),a drugi zbog poremeaja u samoj titastoj lezdi.Hipofunkcija tireoideje ako je nastala od roenja razvija se kretenizam, a kod starije dece nastaje juvenilni miksedem.Kretenizam se karakterie tekim zaostajanjem opteg psihikog i fizikog razvoja. Razvija se endemski u strumogenim podrujima kada je majka sa deficitom u jodu; ili se razvija sporadino zahvatajui pojedinu decu oba pola. Zastoj u razvoju prepoznaje se ve u prvoj godini ivota: kasno niu zubi, kasni okotavanje. Patuljasti rast razvija se zbog sekundarne hiposekrecije somatotropnog i gonadotropnih hormona; izostaje ili kasni pojava puberteta. Primena tiroksina od samog poetka daje dobre rezultate u otklanjanju ovih poremeaja.Juvenilni miksedem javlja se kao posledica oteenja tireoideje u ranoj mladosti. Ve od prvih nedelja zapaaju se psihika i fizika tromost, apatija, pospanost, zastoj u rastu, opstipacije, veliki jezik i stalno otvorena usta, dete slabo sisa, itd. esto se zapaa i tipian mongoloidni izgled; ne dolazi do okotavanja kostiju ni do pojave puberteta: zastoj u rastu i to je najkarekteristinije za sve oblike hipotireoze je nizak bazalni metabolizam i preosetljivost prema hladnoi.Kod odraslih, hipotireoza se ispoljava kao miksedem sa svim posledicama i poremeajima onih funkcija u organizmu koje regulie tiroksin: edem koe je karakteristian i nastaje zbog gomilanja belanevina, vode i soli u meuelijskim prostorima potkonog tkiva. Edem je vrst, elastian i hladan, a koa gruba i hladna. Bazalni metabolizam je jako snien i ispod -40%; temperatura tela je ispod 36 stepeni C. Usporen je rad svih organa: na srcu bradikardija, na crevima opstipacija, na CNS-u bradipsihija i apatija. Osoba je bez apetita i vrlo osetljiva na hladnou; u krvi je povean holesterol, a smanjen nivo glikoze; postoji preosetljivost na insulin. Normalne vrednosti vezanog joda u plazmi iznose 5-7 mikrograma na 100ml, a ovde su 4mikrograma.Poveana aktivnost tireoideje(hipertireoza) ogleda se u pojaanom luenju hormona tireoideje koji dovode do pojave Bazedovljeve bolesti, tireotoksikoze i egzoftalamusa.Bazedovljeva bolest nastaje usled poveane aktivnosti adenohipofize u luenju TSH, koji umereno poveava guu(Bazedovljeva struma) i znatno poveava luenje tiroksina sa svim posledicama njegovog elovanja u organizmu:poveava se bazalni metabolizam i do +100% u odnosu na normalne vrednosti; javlja se tahikardija, fini tremor miia, psihiki nemir, nervosa i nesanica. Potencirani su svi efekti tiroksina, jer je poremeen metabolizam povratnog sprega tiroksin-TSH.Tireotoksikoza nastaje primarno kada tireoideja malign alterira i nekontrolisano lui velike koliine hormona(nodozna struma).Egzoftalamus se javlja kod Bazedovljeve bolesti usled dejstva egzoftalaminog faktora, koji nastaje u adenohipofizi, a dovodi do bujanja retrobulbarnog tkiva i kontrakcije Milerovog miia koji dovodi do buljavosti oiju.40. Fiziologija paratiroidnog hormonaParathormon lue elije paratireoideje. Lui se u obliku prohormona (preprohormon) koji je specifian za vrstu. U endoplazmatinom retikulumu i Goldijevom aparatu odvaja se prvo prohormon, a zatim i hormon, koji je aktivan i deponuje se u sekretnim granulama u citoplazmi glavnih elija iz kojih se prema potrebi sekretuje u krv i plazmu.Glavna uloga parathormona je u regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfora, koju ostvaruje(u nivou kostiju, bubrega i digestivnog trakta) kooperativno sa kalcitoninom i D vitaminom.41. Odnos parathormona i D vitaminaGlavna uloga parathormona je u regulaciji metabolizma kalcijuma i fosfora, koju ostvaruje(u nivou kostiju, bubrega i digestivnog trakta) kooperativno sa kalcitoninom i D vitaminom.Kalcijum se oteano resorbuje preko digestivnog trakta. Za resorpciju je neophodan specifian proteinski prenosilac ija je sinteza u crevnom epitelu pod kontrolom aktivnog oblika D vitamina(1,25 dihidroksiholekalciferol). Aktivacija i delovanje D vitamina je regulisano dvostrukim spregom:1. Holekalciferol(D3 vitamina) kao neaktivni oblik D vitamina u jetri prelazi u 25-hidriksiholekalciferol, koji povratnim spregom zaustavlja i spreava dalju konverziju. Na taj nain se tede rezerve D vitamina i spreava prekomerno delovanje u organizmu;2. Drugi spreg je pokrenut u bubregu na sledei nain i uz uee parathormona koji prevodi 25-hidroksiholekalciferol u 1,25-dihidroksiholekalciferol koji kao vrlo aktivan stimulie crevni epitel za resorpciju kalcijuma u krv.1,25 dihidroksiholekalciferol poveava sadraj Ca-vezujueg proteina, aktivira fosfatazu i kalcijum aktivisanu ATP-azu crevnog epitela koji olakavaju resorpciju kalcijuma dovodei do porasta nivoa kalcijuma u krvi. Ovako nastala hiperkalcemija direkno inhibie paretireoideju koja prestaje da lui parathormon do sledeeg snienja nivoa kalcijuma u krvi.Kod D avitaminoze remeti se ovaj mehanizam i smanjuje resorpcija kalcijuma to kod dece dovodi do pojave rahitisa.Luenje parathormona je pod direktnim uticajem sadraja jona kalcijuma u krvi: sa sniavanjem kalcemije direktno se stimulie paratireoideja koja lui parathormon. Parathormon sada podie nivo kalcijuma u krvi delujui na tri nivoa:1. Preko olakane resorpcije kalcijuma(aktivacijom 1,25 dihidroksi-D3) iz creva;2. Stimulacijom osteoklasta i mobilizacijom kalcijuma iz kostiju;3. Poveavanjem izluivanja fosfata putem mokrae.Ako se nivo kalcijuma u krvi povea(hiperkalcemija) smanjuje se i prestaje luenje parathormona sa jedne strane, ali istovremeno stimuliu C elije tireoideje koje poveavaju luenje kalcitonina sa druge strane, dovodei tako do vraanja nivoa kalcijuma na normalne vrednosti.Prema tome, glavna dejstva parathormona u organizmu su regulacija metabolizma kalcijuma i fosfora. On zajedno sa D3 vitaminom i kalcitoninom regulie resorpciju, raspodelu u tkivima i telesnim tenostima i eliminaciju kalcijuma i fosfora u organizmu.42. Hipoparatiroidizam i hiperparatireoidizamHipofunkcija nastaje usled ekstirpacije, obolenja ili idiopatskog odsustva luenja PTH od strane paratireoideje.Usled nedostatka parathormona raste nivo fosfata u krvi jer ne moe da se izlui putem bubrega, remeti se odnos, smanjuje se dekompozicija i oslobaanje kalcijuma iz kostiju to dovodi do pada nivoa kalcijuma(hipokalcemija), koja je praena sa stanjem poveane nadraljivosti nervnog i miinog tkiva. Javljaju se tonini(trajni) i klonini(ritmiki) grevi skeletnih miia koji se nazivaju tetanija. Pored tetanije nastaju i drugi poremeaji , tzv.metastatske kalcifikacije u pleksusu horioideusu, onom soivu, konjuktuvama, sluzokoi eluca, pluima i dr.usled poveanog taloenja kalcijum fosfata jer je odnos Kalcijuma i fosfata povean i pored hipokalcemije. Kosti postaju kompaktnije poto je njihova dekompozicija smanjena:usporava se ili prestaje razvoj zuba. Adicijom parathormona ovi poremeaji se otklanjaju, ali posle desetak dana PTH ostaje bez efekta jer se u organizmu stvaraju antitela(antihormon). U terapijskoj primeni koristi se dehidrotahisterol, koji je slian vitaminu D.

Pseudohipoparatireoidizam je stanje kad paratireoideje normalne funkcioniu, ali izvrni organi(osteoklasti, bubreg, crevo) ne reaguju(verovatno ne poseduju odgovarajue specifine receptore za PTH). I ovo stanje je slino prethodnom praeno sa hipokalcemijom i tetanijom.Hiperparatireoidizamm nastaje usled hiperplazije ili tumora paratireoideje. Poveana produkcija parathormona dovodi do poveanog izluivanja fosfata mokraom i pada fosfata u krvi; Raste nivo kalcijuma, poveano je izluivanje Ca mokraom-hiperkalciurija sa nefrolitijazom(kamen u bubregu).Hiperparatireoidizam se manifesuje kao kotani, bubreni, meoviti ili metaboliki metastatski oblik.Kotani oblik je poznat pod nazivom Osteitis fibrosa cistica generalist(Reklinghanseova bolest), razvija se kada nema dovoljne resorpcije Ca u crevu. Parathormon stimulie osteoklaste koji razaraju kosti, izazivajui cistinu degeneraciju i postaju lako lomljive.Bubreni oblik se razvija kada tkivo nije ili je samo umereno zahvaeno bez manifestnih promena. Meutim, visok nivo kalcijuma u krvi dovodi do hiperkalciurije i taloenja Ca i fosfata u mokrai-nefrolitijaza.Mogu se pojaviti i jedan i drugi oblik zajedno ili pak hiperparatireoidizam se manifestuje sa hiperkalcemijom i hipofosfatemijom bez ovih komplikacija. Postoje samo promene u nadraljivosti nervno-miinog sistema sa abdominalnim bolom, opstipacijom, gubitkom apetita, promenama u radu srca i td.Metastatske kalcifikacije se razvijaju pri velikom oslobaanju Ca i fosfata, a bubrezi ne stiu da ih izlue, pa se oni taloe u tkivima.43. KalcitoninKalcitonin lue C elije tireoideje. On sniava nivo serumskog kalcijuma inhibicijom osteoklasta i verovatno stimulacijom preuzimanja kalcijuma od strane kostnog tkiva i drugih elija.Hiperkalcemija direktno stimulie sekreciju kalcitonina koji dovodi do ubrzanog transporta Ca u kosti i tkiva. Sa vraanjem nivoa kalcijuma na normalne vrednosti prestaje luenje kalcitonina.

44. Endokrini pankreasPankreas je lezda sa dvojnom sekrecijom: egzokrinom i endokrinom sekrecijom.Egzokrini pankreas je izgraen od acinusnih lezda koje lue pankreasni sok i preko izvodnog kanala ubacuju u duodenum. Ovaj deo pankreasa je pridodat priboru za varenje.Endokrini pankreas je predstavljen Langerhansovim ostrvcima. U pankreasu oveka se nalazi oko 1-2 miliona ostrvaca. Sastoji se od najmanje 3 vrste elija: Alfa-lue glukagon; Beta-lue insulin; Delta-lue somatostatin.

INSULIN je najvaniji hormon energetskog metabolizma. Posle obilnog obroka sa ugljenim hidratima i belanevinama lui se insulin koji dovoi do deponovanja ovih materija i uvanja energije u organizmu. Iako se njegova uloga vezuje prvenstveno za regulaciju metabolizma ugljenih hidrata, isto tako je vaan u regulaciji metabolizma i belanevina i masti.Kod dijabetesa, bolesti usled nedostatka insulina, pored poremeaja metabolizma ugljenih hidrata, dolazi do poremeaja u metabolizmu masti i belanevina to dovodi do keto-acidoze, masne degeneracije i arterioskleroze i propadanja svih tkiva i organa zbog nemogunosti sinteze tkivnih proteina.Sinteza insulina je genski kontrolisana u Beta elijama Langerhansovih ostrvaca. Sintetiu se u ribozomima citoplazmatikog retikuluma u vidu pre-pro-hormona. Poluivot u krvi mu je oko 6 minuta. Svoje efekte ispoljava na ciljnim elijama vezujui se za specifine receptore.Glavna uloga insulina je u regulaciji metabolizma glikoze. Ta uloga ogleda se u sledeem: Ubrzava metabolizam glikoze; Poveava rezerve glikogena u tkivima(glikogeneza); Sniava koncentraciju glikoze u krvi.Ubrzanje metabolizma i bolje iskoritavanje glikoze od strane elije pod dejstvom insulina je izazvano olakanom difuzijom glikoze kroz elijsku membranu. Iz ekstra u intracelularne prostore. Ovo dejstvo je naroito izraeno na skeletnim miiima, masnom tkivu, srcu, jetri i uterusu.Za elije nervnog tkiva, sluzokoe digestivnog trakta i bubrenih kanalia nije neophodan insulin. One koriste glikozu za metabolike potrebe bez insulina.Insulin poveava deponovanje glikogena u jetri, miiima, lezdama i koi. Ponaanje jetre je karakteristino na dejstvo insulina:Ako se povea koliina insulina u krvi, ali bez unosa glikoze sa hranom, on e prvo dovesti do mobilizacije glikoze iz glikogena jetre, tj.dovodi do smanjivanja rezervi glikogena u jetri uz istovremeno poveavanje u miinom tkivu. Posle nekoliko sati, poveava se i nivo glikogena u jetri. Ako se ugljeni hidrati unose sa hranom, insulin stimulie deponovanje glikogena i u jetri, ali po redosledu, prvo u miiima, pa u jetri, uz porast metabolizma glikoze za 2-3 puta u jetri.Kada se podmire potrebe elija za glikozom i kada se popune rezerve glikogena, onda insulin stimulie jetru u konverziji vika unete glikoze u masne kiseline i na taj nain doprinosi stvaranju i popuni masnih depoa u masnom tkivu.U uslovima gladovanja ili kada se ugljeni hidrati ne unose sa hranom, insulin direktno indirektno u jetri doprinosi mobilizaciji amino kiselina iz belanevina i njihovoj konverziji u glikozu.Regulacija luenja insulina je tesno vezana za nivo glikoze u krvi. Porast nivoa glikoze u krvi posle obroka direkno stimulie B elije za luenje insulina. Insulin pak sniava nivo glikoze u krvi.Ako nivo glikoze u krvi padne ispod normalnih vrednosti(hipoglikemija), u hipotalamusu se nadrauju receptorske elije glukostati, koje putem dva mehanizma dovode do vraanja nivoa glikoze u krvi na normalne vrednosti:1. Stimulacijom simpatikusa prenose se impulsi razdraenja u medulu nadbubrega koja lui adrenalin. Adrenalin preko beta adrenergikih receptora i sistema adenilne ciklaze u nivou elija jetre dovodi do mobilizacije glikoze i glikogena i na taj nain omoguuje difuziu i porast nivoa glikoze u krvi.2. Drugim mehanizmom preko hipotalamo-hipofizarne osovine dolazi do luenja ACTH od strane adenohipofize dovodei do glikoneogeneze, tj.sinteze glikoze iz glikoneogenetskih smino kiselina i glicerola.Regulacija nivoa glikoze u krvi: Normalan nivo glikoze u krvi iznosi 4,5-6,6Mm/lit. Povean nivo, iznad 7mM/lit naziva se hiperglikemija, a snien ispod 4Mm/lit hipoglikemija.

U fiziolokim uslovima, umerena hiperglikemija se javlja postparandijalno resorpcijom svarenih unetih ugljenih hidrata posle obroka, obino ne prelazi preko 8mM/lit. Takoe, stresna situacija moe izazvati hiperglikemiju.Hipoglikemija u fiziolokim uslovima nastaje posle gladovanja, intenzivnog miinog rada ili simulacije B elija Langerhansovih ostrvaca sa olusom glikoze. Obino ne pada ispod 3,5mM/lit.Regulacioni mehanizmi glikoze dele se u dve grupe:1. Koji obaraju nivo glikoze u krvi, a to su insulin i poveani fiziki rad;2. Koji podiu nivo lgikoze u krvi, a to su simpatikus i kateholamini, glukagon, metaboliki centri hipotalamusa sa glukostatima, hipotalamo-hipofizarna osovina sa ACTH i nadbubregom, tiroksin, glikokortikoidi, hormon rasta i dr.Mehanizam obaranja nivoa glikoze u krvi:1. Povean nivo glikoze u krvi posle obroka direktno stimulie Beta elije Langerhansovih ostrvaca, koje stvaraju i sekretuju insulin direktno u krv. Insulin olakava transport glikoze u elije jetre, miinog i masnog tkiva i na taj nain smanjuje nivo glikoze u krvi poveavanjem njenog iskoritavanja od svih elija i tkiva kao i deponovanje u vidu glikogena jetre i skeletnih miia. Glikemija i luenje insulina su regulisani mehanizmom negativne povratne veze. Sa smanjivanjem nivoa glikoze, smanjuje se i prestaje luenje insulina i obratno. Glikoza stimulie produkciju insulina, a insulin obara nivo g