FLUENTNOST

Psihopatologija, Golubovi

Termin fluentnost podrazumeva sposobnost generisanja novih formi u jedinici vremena. Faktor opte fluentnosti obuhvata:-Fluentnost ideja (sposobnost stvaranja ideja)-asocijativnu fluentnost (sposobnost stvaranja relacija)-fluentnost rei (stvaranje rei)-ekspresivnu fluentnost (sposobnost organizacije ideja u celinu)Fluentnost govora je relativno nezavisna funkcija koja moe biti naruena selektivno, kada druge komoponente govora ostaju poteene.Postoje razliiti faktori fluentnosti : simboliki i semantiki, pa prema tome postojii govorna i jezika fluentnost.Pod fluentnim govorom podrazumeva se lak, tean i prirodan govorni tok bez napora, nevoljnjih prekida, oklevanja, ponavljanja i produavanja jezikih jedinica.-Semantiki fluentan govornik ima bogat renik i spreman pristup reniku.-Sintaksiki fluentan govornik moe prevesti reenicu velike sloenosti.-Pragmatski fluentan govornik uvek zna kako da kae ono to treba u mnogim razliitim situacijama.FONOLOKI fluentni govornici sposobni su da lako izgovaraju duge i teke rei i fraze.-Dakle, neko moe ispoljavati teak oblik mucanja, a ipak posedovati bogat i upotrebljiv renik, sposobnost da produkuje sloene reenice i znanje o tome koje reenice odgovaraju komunikaciji datim namerama pod odreenim okolnostima.To znai da neko moe mucati, ada pri tom ipak bude lingvistiki fluentan, tako da ono to odrasloj osobi koja muca nedostaje, to je u stvari GOVORNA FLUENTNOST.**Mehanizmi za dekodiranje simboliko-lingvistikih signala kod osobe koja muca funkcioniu dobro, ali u generisanju i transmisiji govornih signala dolazi do odreenih smetnji/deficita koje verbalno-glasovno ponaanje ine nestandardnim i neritmikim.

-Postoje 3 osnovne dimenzije govorne fluentnosti:*brzina govora*kontinuitet govora*napor ili lakoa sa kojom se govor produkuje-Govor koji zahteva preterani napor nije fluentan.-Shodno tome postoje 2 tipa napora, a to su: MIINI I MENTALNI.-Oba ova tipa su vana kada je fluentnost govora u pitanju.-Mentalni napor vezuje se za planiranje govornog iskaza,a miini za izvrenje.Postoji miljenje da je fluentnost LAKOA GOVORA, a da su kontinuitet i brzina rezultat.Fluentan govor je oputen i lak. Miini napor pri disfluentnom govoru je oigledan , mentalni je manje oigledan. Dakle, mentalni napor se vezuje za planiranje, a miini za izvrenje. Razlika izmeu planiranja i izvrenja je znaajna.-Dete/odrasli koje ispoljava prazne pauze koje su due od normalnih, ali izgovara slogove u normalnoj koliini vremena moe se okarakterisati kao DISFLUENTNO U PLANIRANJU GOVORA.-Dete/odrasli ije su prazne pauze normalne, ali produkcija slogova u minuti je spora je DISFLUENTNOST U IZVRAVANJU GOVORA.PAUZA je znaajan element govora i moe biti: logika(za smisao), psihika (za emocije), ritmika(za rimu) i tehnika(za respiraciju). Znai trajanje pauze, ali ne i uestalost utiu na disfluentnost. Prazna pauza podrazumeva svaki mmm dui od 270msec.BRZINAGovor se moe posmatrati sa vie nivoa: iskaz, slog, glas, gest. Nivo sloga je najvii nivo na kojem se fluentnost moe meriti, bez meanja sa jezikom fluentnou.(5,6 slogova u sekundi)Ritam govora je u direktnoj vezi sa fluentnou.

NEFLUENTNOST ?-je karakteristika govora predkolske djece-manifestije se ponavljanjem, umetanjem, izmenjenou rei i fraza.

POREMEAJI FLUENTNOSTI / DISFLUENTNOST

- Pod fluentnim govorom se podrazumeva lak, tean i prirodan govorni tok, bez napora, nevoljnih prekida, oklevanja, ponavljanja i produavanja jezikih jedinica. (Miki) Za ovako kompleksnu sposobnost neophodna je integrisanost psihofizikog funkcionisanja u celini, aposebno su znaajni sledei faktori :a) fizioloka kompetencija, b)lingvistika kompetencija, c) psiho-socijalna kompetencija.Fluentnost govora procenjuje se na vie nivoa:-fonetsko-fonoloki-leksiko-semantiki-gramatiki-prozodijski nivoVani su sledei faktori: pauze, ritam govora i tempo govora.

POREMEAJ FLUENTNOSTI/DISFLENTNOST

-se primarno manifestuje poremeajima u organizaciji sekvencijcijskih i vremenskih aspekata govora koja se mogu javiti na svim nivoima govornog iskaza:-tokom ideacije; -neurolingvistikog programiranja; - centralnog usklaivanja govornih motornih procesa (respiracije, rezonancije, fonacije, artikulacije i prozodije); -miodinamskih aktivnosti govornih organa i na nivou autokontrole govora-Disfluentnost se moe javiti u govoru svakog oveka u specifinim stanjima i situacijama.

Poremeaji fluentnosti:-Disfluentnost-patoloka disfluentnost FIZIOLOKA PATOLOKADISFLENTNOST DISFLENTNOST (potrebno je Identifikovati tipove i subtipove Patoloke disflentnosti) *tahilalia, *bradilalia -mucanje

Poremeaji verbalne fluentnosti predstavljaju kvantitativne i kvalitativne promene u jezikoj fluentnosti koje mogu biti klasifikovane kao razliiti sindromi razliite etiologije: funkcionalne i organske, kreu se od forme ubrzanog (tahilalia) do usporenog govora(bradilalia).

POREMEAJI VERBALNE DISFLUENTNOSTIU ove poremeaje svrstani su : -DISFLUENTNOST-MUCANJE(STUTTERING)-BRZOPLETOST (CLUTTERING)-MUCANJE- BRZOPLETOST-BRZOPLETOST MUCANJE

U literaturi su identifikovane 3 vrste steene neurogene disfluentnosti kod odraslih.

1.PRIKRIVENO MUCANJEPrava disfluentnost moe se ispoljiti u formi prikrivenog mucanja. Van Rajper je ovu vrstu disfluentnosti nazvao UNUTRANJA tj. prikrivena disfluentnost (mucanje) ne moe dugo ostati prikriveno. Kod odrslih, do ove disflentnosti moe doi iznenada, iako je godinama bila prikrivena. Ova disfluentnost tada nije novi problem, ve je jednostavno novo pojavljivanje starog problema.Mucanje je dakle dijagnostiki izraz koji se odnosi na kliniki sindrom koji karakterie velika frekvencija abnormalnosti i perzistencija disfluentnog govora praena karakteristinim afektivnim, bihejvioralnim i kognitivnim obrascem ponaanja.

2.VRSTA DISFLUENTNOSTI JE PSIHOGENA DISFLUENTNOSTOdnosno disfluentnost psihogene prorode kada se utvrdi prisustvo prikrivenog mucanja, a da ne postoji neuroloki deficiti koji bi se mogli dokazati tj. ne postoje nikakvi neuroloki znaci.-Disfluentnost koja nije razvijena u toku ivota ni neuroloki zasnovana tj. steena, a deava se u odraslo doba nastaje iznenada i trenutno je vezana za neku vrstu psiholoke traume ili kumulativnog psiholokog stresa moe se nazvati psihogena disfluentnost.

PSIHOGENO MUCANJE-je mucanje koje je provocirano i odrava se preteno na bazi psiholokih faktora neurotskog ili psihotinog tipa bez evidentne organske etiologije (i u dece i u odraslih). Nastaje naglo, nakon stresogene situacije ili tokom psihotine dezinegracije linosti.

Prema dominantnim karakteristikama linosti diferenciraju se sledei tipovi mucanja:1)Mucanje tipa neurotskog iekivanja-3 subtipa*Jednostavnije i primitivnije linosti*Iritabilne, eksplozivne i agresivne linosti*Hipersenzitivne, nesigurne i anksiozne linosti2)Histerini tip mucanja3)Mucanje u sklopu dubljih poremeaja linosti4)Mucanje u sklopu tahifemije5)Organsko mucanje (u sklopu neurolokih oboljenja),epilepsija,CP,afazije,parkinsonizam...

3.VRSTA DISFLUENTNOSTI JE NEUROGENA DISFLUENTNOST

-javlja se kod odraslih usled modanog inzulta sa vidljivim neurolokim znacima. Ovo je heterogeni poremeaj koji se javlja kao komponenta afazije, govorne apraksije i dizartrije.

*Diferencijalno dijagnostiki razlikuju se od razvojnog mucanja, steenog psihogenog mucanja i nefluentne afazije. Postavlja se pitanje da li je disfluentnost kliniki razdvojen i odvojen poremeaj ili je manifestacoija drugih bolje definisanih klinikih sindroma. Poznato je da se neurogena disfluentnost moe pojaviti pratei razliite neuroloke povrede, ukljuujui modani insult, povrede glave, tumor mozga i izvesne bolesti kao to su Pakinsonova bolest i demencija.Meutim, postoje i mnogi radovi u kojima se neurogena disfluentnost javlja kao izolovani poremeaj, bez afazije, apraksije ili dizartrije. Zato se moe zakljuiti da disfluentnost moe biti vei kliniki entitet, entitet sam po sebi.

MUCANJE-Mucanje je poremeaj fluentnosti govora koji se ispoljava u isprekidanosti i nepravilnosti govornog procesa. Poremeen je tean govor odnosno njegov RITAM I TEMPO. U Meunarodnoj klasifikaciji bolesti, mucanje se definie kao poremeaj ritma govora pri emu osoba tano zna ta eli da kae, ali je u isto vreme nesposobna da to kae. Mucanje je prekid u toku izraavanja koji karakteriu nehotina, tiha ili glasna ponavljanja ili produavanja u izgovaranju kratkih govornih elementa tj. slogova, glasova ili jednoslonih rei.

Prekidi su obino esti ili vrlo izraeni i teko ih je kontrolisati. Mucanje je dakle poremeaj ritma i tempa govora, a simptomi su: ponavljanje ili produavanje glasova, slogova ili rei, zastoji u govoru, neadekvatne pauze, ubacivanje raziliitih glasova ili uzreica, praeno strahom od govora, pojaanim znojenjem, crvenilom lica...

*Dakle fenomenologija mucanja moe se podeliti na:-verbalno-glasovno ponaanje-neverbalno ponaanje (strah pred govorom, neadekvatne fizioloke reakcije)

RAZVOJNO MUCANJE- je disfluentnost u govoru dece koja uz malu pomo dostiu fluentnost u govoru do 7 god.Fizioloko mucanje-javlja se izmeu 2 i 3 godine-dete zaostaje u govoru, ponavlja glasove, slogove, rei; dete nije svesno

Primarno mucanjeSlino je fiziolokom, ali je vie izraeno i ei su zastoji i ponavljanja. Za razliku od fiziolokog mucanja gde se ee ponavljaju rei fraze, kod primarnog se ee ponavljaju GLASOVI I SLOGOVI.

Sekundarno-pravo mucanje -Ispoljava se optom miinom napetou, posebno govornih organa. Dete je svesno da muca i ima strah od govora.

Akutno ili naglo (abruptno) mucanje-Ispoljava se kao reakcija na psihiku ili fiziku traumu. Predstavlja naglu pojavu mucanja kao rezultat patoloki poviene emocionalne reakcije, jer je govor slaba taka.

Bezglasno mucanjeKod ovog mucanja postoji veliki napor da se savlada gr, bezglasni pokreti govornih organa. Ovo utanje se pogreno tumai. Javlja se kod kolske dece i odraslih.

Klinike manifestacije mucanjaMucanje ima 2 forme : kloninu i toninu. Pri kloninom dete ponavlja nekoliko puta isti poetni slog ili glas. Tonino se ispoljava kad dete pravi duge pauze i stiska govorne organe prilikom izgovaranja suglasnika i samoglasnika.Postoji i kombinovana forma.

MUCANJE I FONOLOKI POREMEAJIFonoloki poremeaji se esto javljaju kod mucanja, ali je nejasno zbog ega se ova 2 poremeaja javljaju istovremeno. *Hipoteza prikrivenog ispravljanja*Razdvanje fluentnosti i fonologije je nemogue, jer zajedno fluentnost govora i produkovanje glasova su integralni dio komunikacije.

PRAGMATIKA- podrazumeva funkcionalnost govorne komunikacije-kompetenciju za konverzaciju i nain uea u konverzaciji

1)Mucanje tipa neurotskog iekivanja2)Histerini tip mucanja3)Mucanje u sklopu dubljih poremeaja linosti4)Mucanje u sklopu tahifemije5)Organsko mucanjeBRZOPLETOST(TAHIFEMIJA) je verbalna disfluentnostBRADILALIJA(SPOR GOVOR)

PSIHOPATOLOGIJA VERBALNE KOMUNIKACIJE KOD ODRASLIH

*IZOFRENIJA*MANINO-DEPRESIVNA PSIHOZA*HISTERIJA*OPSESIVNO PONAANJE*psihopatska linost

Poremeaj komunikativnih sposobnosti moe biti i prvi znak nekog duevnog oboljenja, pa je u klinikoj logopediji izuzetno znaajna diferencijalna dijagnostika psihotine dezorganizacije od drugih oblika poremeaja govora i jezika kod djece i odraslih.Kod razvojnih disfazija-NE POSTOJI KAPACITET za normalan razvoj jezikih sposobnosti.Kod afazija dolazi do GUBITKA i/ili POREMEAJA ve steenih jezikih sposobnosti.Kod izofrenije dolazi do RAZGRADNJE jezikih sposobnosti.

*Stepen psihotinosti umnogome odreuje vrstu i stepen logopatije, odnosno vrstu i teinu simptomatologije verbalne komunikacije.*Mora se utvrditi patologija verbalne komunikacije i to u odnosu na:-percepciju i razumevanje govora-formulisanje i produkciju govora-verbalno pamenje i miljenje

izofrenija

(Def. ) je hronino duevno oboljenje, tipa endogene psihoze, koju karakterie opta tendencija ka dezorganizaciji i deterioraciji linosti i mogunou razvoja kognitivnog deficita. Karakterie je konstelacija simptoma kao to su :*manija, halucinacija*oteenje i emocionalnih i inetelektualnih funkcija*i poremeaji u ponaanju

EtiologijaCerebelum moe imati kljunu ulogu u patofiziologiji izofrenije. Neuoimaging studije pokazuju abnormalnost u cerebelumu kod bolesnika sa izofrenijom. Dok PET (pozitronska emisiona tomografija) pokazuje abnormalnosti u cerebralnom protoku krvi.

Postoje 3 grupe etiolokih faktora

1.Monogenski-biohemijski (izofrenija je nasledna bolest, koja je izazvana jednim genom koji se moe nasleivati dominantno-recesivno)2.Dijateza i stres (linost koja se razboljeva od izofrenije nasleuje niu otpornost na stres i osetljivost na sve izazove)3.ivotno iskustvo (sociokulturni i psiholoki faktori, a zbog mogunosti postojanja izofrenog gena)Dakle, poreklo izofrenije je multifaktorski uslovljeno ( genetski faktori imaju znaajnu ulogu, ali ne iskljuivu)

Klinika slikaZanimljiva je hipoteza da nebalansirano stanje dve cerebralne hemisfere govori u prilog postojanju dva modela izofrenije.A) Kada je leva hemisfera predominantno aktivirana moglo bi doi do manifestacije POZITIVNE IZOFRENIJEB) Kada je vea aktivacija desne hemisfere moglo bi doi do manifestacije NEGATIVNE IZOFRENIJE

*U POZITIVNE simptome spadaju:-halucinacije(auditivne, taktilne, vizuelne)-obmane (grandioznost, proganjanje)-distraktibilan govor, inkoherentan govor, brz govor, brz nelogian govor-bizarno ponaanje (agresivnost, stereotipnost)

*NEGATIVNI simptomi su :-zaravnjenost afekata (afektivno nereagovanje- nedostatak kontakta oima, facijalne ekspresije)-blokada govora-apatija-nedostatak line higijene

*Prema ICD-10 klasifikaciji simptomi izofrenije su:-halucinacije-sumanute ideje,sumanuto opaanje-negativni simptomi-promena kvaliteta linog ponaanja

izofrenija se, dakle, ispoljava kroz poremeaj emocija, miljenja, volje, nagona, linosti, opaanja, panje, razgradnje govora, kritinosti, uviavnosti i somatske promene.*Svest- nema kvalitativnih promena svesti*Inteligencija-relativno ouvana*Pamenje-nije oteeno

Kliniki oblici

1.Paranoidna izofrenija-javlja se obino posle 30 god. sa sumanutim idejama, koje su praene halucinacijama-sumanute ideje su obino ideje proganjanja, uzvienog porekla , telesnih promena-halucinacije su mirisne i auditivne (zvidanje, pevuenje, smeh) i halucinatorni glasovi (koji prete ili nareuju)*Poremeaji volje, afekata i govora nisu izraeni. Crte odlikuje jedno markantno oko ili vie oiju.

2.Hebefrena izofrenija/hebefrenija -dezorganizovani oblik, jedan od najteih klinikih oblika izofrenijeJavlja se rano i ee kod deaka izmeu 15-25 godine. Tok je maligan, bez remisija i zahteva dugotrajnu hospitalizaciju.-sumanute ideje-halucinacije-poremeaj emocija-poremeaj miljenja-groteskno ponaanje-manirizmi-bizarnost-telesne promene

3. Katatona izofrenija-katatoni poloaj (psihiki jastuk)-katalepsija (miina ukoenost)-ne reaguje na bolne nadraaje-katatoni stupor-bolesnik prestaje da komunicira sa okolinom, potpuno izostaju pokreti i verbalna komunikacija

4.Rezidualna izofrenija-izraeni negativni izofreni simptomi?

5.Jednostavna-izofrenija simplex-redak poremeaj sa podmuklim razvojem udnog ponaanja i nesposobnou prilagoavanja drutvenim zahtevimaJavlja se rano, u adolescenciji(4.-a srednje)-halucinacije i sumanute ideje se ne zapaaju-ispoljavaju povlaenje iz svakodnevnog ivota!!!-osiromaenje interpersonalizovanih odnosa i opta nezainteresovanost-ekscentrini su i udni

* izopatski poremeaj-bez jasnog poetka, hroninog toka, u genetskom spektru izofrenije-karakterie se ekscentrinim ponaanjem i anomalijama u miljenju i afektu!!!-neprimeren ili uzdran afekat (osoba izgleda hladno i odsutno)-ponaanje i spoljanji izgled je udan, ekscentrian ili neobian-slab kontakt sa drugima i tendencija ka socijalnom povlaenju-udna uverenja i magijsko miljenje-esto stereotipan nain miljenjai govora bez naglaene koherentnosti

*Perzistentni poremeaji sa sumanutouTo je grupa poremeaja koja se karakterie razvojem jedne jedine sumanute ideje ili celog skupa meusobno povezanih sumanutih ideja koje su obino perzistentne, a ponekad traju celog ivota.

LOGOPATIJAizofrene osobe ne komunciraju uspeno zbog deficita u organizaciji onoga to govore. Pogrena upotreba rei moe se dovesti u vezu sa semantikom afazijom i semantikim argonom.Umesto parafazije, bolesnici sa izofrenijom upotrebljavaju neobine rei koje ukazuju na neobino miljenje. Zapaeno je da SALATU OD REI (kod nekih izofrenih bolesnika) nije lako razdvojiti od argon afazije. U izofreniji postoji disfunkcija perceptualnog procesiranja (halucinacije posebno utiu na greke percepcije)!!!Rezulatati ispitivanja procesa razumevanja sintakse kod zdravih osoba i bolesnika sa izofrenijom pokazali su :-da postiji korelacija izmeu razumevanja sintakse i opte inteligencije kod zdravih osoba, dok kod izofrenije NE!Semantike i sintaksike greke su karakteristike izofrenije. Bolesnici sa izofrenijom imaju pre deficit u izboru odgovarajueg stimulusa, nego deficit u percepciji stimulusa, odnosno sposobnost za filtriranje dolazeih informacija.Semantiki poremeaji-su najtipiniji i najei-raznovrsnost semantikih ispada ide od *potpuno nerazumljivih sadraja preko smisaono jasnih, ali nerealnih do potpuno bizarnih;Mogua je i suprotna pojava, kao to je *stereotipna ideacija ali i *mutizamBolesnici koji boluju od nuklearnih? formi izofrenije (simplex forma, katatonija, hebefrenija i paranoidna izofrenija) ispoljavaju na semantikom testu poremeaje tipa:*neshvatanje postavljenog pitanja na nivou koji se oekuje od odraslih, ve potreba da se ista pojednostave i priblie infantilnom nivou poimanja;*gubitak jezikih asocijacija za sve kategorije rei;*deficit u formiranju pojmova u svim kategorijama rei, a posebno u kategoriji metonima zbog smanjene sposobnosti za apstraktno miljenje i prenosno znaenje;*mogu da prime manji opseg verbalne poruke i tee prate semantiku podsticajnih reenica;

Dakle: * bujicu asocijacija je ili nemogue usmeriti pa su odgovori prosto fantastini ili *ili je asocijacije nemogue izazvati (KRUTOST? Rigidnost misaonog toka)

itanjeOvi bolesnici su loi itai u sve 3 dimenzije itanja: brzina, pravilnost i razumevanje proitanog.S obzirom da je itanje veoma sloen neurolingvistiki proces, a da se kao mogui uzroci nastanka izofrenije navode: *atrofike promene u kortikalnim regionima mozga i *razne biohemijske patoloke promene poremeaji panje, emocija, obmane ula uobiajeni su simptomi ove bolesti koji deluju ometajue na proces itanja, pa i na celu verbalnu komunikaciju.

Sinataksiki sistem

-je najmanje i najree poremeena struktura kod ovih bolesnika, stoga to najranije razvijeni funkcionalni sistemi poslednji stradaju u toku oteenja mozgaPojava koja moe dovesti do nekoherentnosti govora je poveanje broja rei (tj. preterana reitost) i esti kratki obrti, tako da je govor bolesnika sa izofrenijom KONFUZAN i nekoherentan govor!!!

Dakle,Logopatija prouzrokovana psihopatologijom ispoljava se kroz:A) poremeaje percepcije i razumevanja govoraB) poremeaje formulacije i produkcijeC) poremeaje verbalnog pamenja i miljenja

Poremeaje percepcije i razumevanja govora PSIHOGENA GLUVOA

Proces percepcije traje odreeno vreme u toku koga se odvijaju 2 kljuna procesa:1) detekcija akustikih karakteristika2) akumuliranje i integracija akustikih karakteristika u perceptivnu jedinicu

Percepcija govornog signala podrazumeva:1) prepoznavanje i2)razumevanje govorne porukeTo znai da slualac mora upotrebiti svoje znanje o fonolokim, leksikim, sintaksikim i semantikim pravilima odreenog jezika. Istraivanja su pokazala da izofreni bolesnici imaju poremeaj percepcije govora u smislu smanjenog opsega auditivne percepcije kao posledicu:*poremeaja panje* i mogueg prisustva obmana u sferi ula sluhaStudije verbalnog ponaanja izofrenih bolesnika pokazuju da je samo 40% pacijenata izmeu 18-45 god. sa dg. izofrenije sposobno da govori 30 min bez postavljanja pitanja.***Ovi bolesnici imaju poremeaj afekata od:-razdraljivosti i osetljivosti do-emocionalne krutosti i ambivalencijeOvo mogu biti ometajui faktori kako u percepciji i razumevanju govora tako i u formulaciji i produkciji govora.Poremeaji formulacije i produkcije govora

Poremeaji formulacije i produkcije govora kod obolelih od izofrenije ispoljavaju se kroz 2 oblika logopatije:-nesposobnost tane upotrebe rei (APHRASIA)-fantastian, inkoherentan i diskontinuirani govor (SCHISOPHRASIA)Keramiijevski navodi da govor kod izofrenih bolesnika moe biti:-nameran ili nenameran-nerazumljiv ili nerazgovetan-svestan ili nesvestanVerbalna komunikacija ovih bolesnika je :*razuzdana*fragmentirana*suenaI veim delom supstituisana neverbalnim iskaznim modalitetima (mimika, gest)

-Poremeaji formulacije i produkcije klasifikuju se u 4 grupe:

PARANOIDNA- deficit u izraavanju misli govorom; -poremeaj verbalnog misaonog procesa

HEBEFRENA - razdvojene operacije u pseudokomunikaciji -govor je logoreian, odgovara dugim monologom na pitanja sa prelaenjem sa jedne teme na drugu

KATATONA - verbalna komunikacija je razuzdana -ponavljanje tue mimike, kretanja, govora -gramatiki haos -izmiljaju specijalne ifre kojima piu

JEDNOSTAVNA komunikacija reducirana i suena

Poremeaj verbalnog miljenja

Kod bolesnika sa izofrenijomm u procesu miljenja dolazi do regresije sa racionalnog i logikog na prelogino i magijsko miljenje.

Jezik je kanal kroz koji se poremaj miljenja ko izofrenih najbolje vidi. Moe se ispoljiti :*ehophrasia-ponavljanje rei ili fraze koje je uo ili koje su mu upuene*dysphrasia-deficit i inkoherentnost u usmenom i pismenom izraavanju*dramatophrasia-pompezan govor kod paranoje i izofrenije

Poremeaj verbalnog pamenja

Bolesnici sa izofrenijom ispoljavaju deficite u filtriranju, tj. sposobnosti da eliminiu sve stimuluse koji nisu potrebni u trenutnom procesiranju verbalnih informacija.*fuzija izmeu odailjaa i primaoca poruke*namere pacijenta su ambivalentne i njemu samom nepoznate

Crte-ima dijagnostiku vrednost i olakava praenje bolesti-ne postoji psihopatoloka umetnost, ve samo psihopatologija likovnog izraavanja

Hipergrafija -piu duga pisma, eseje,alju ih lekaru, lanovima porodice, vlastima -nema osobine jezikih disfunkcija

Psihogena agrafija distonika agrafija (grafospazmi) spada u neafazike agrafije, nastaje zbog gra miia (javlja se u izolovanom obliku)

AFEKTIVNI POREMEAJI

Afekat je intenzivno kratkotrajno stanje oseanja. Poremeaji afektivnog ivota prema Stoiljkoviu dele se na:

A) Kvantitativne poremeaje:1. Depresivno raspoloenje (zabrinutost, tuga)2. Euforino raspoloenje3. Apatija (indiferentnost)4. Afektivna labilnost5. Afektivna krutost6. Patoloka razdraljivost (nesrazmer izmeu povoda i reakcije)7. Patoloki afekat (nesrazmerno? Suavanje svesti)

B) Kvalitativne poremeaje:1. Paratimija paradoksalna pojava, ono to treba da izazove radost, izaziva oseanje alosti kod bolesnika sa izoferinijom2. Paramimija radosna zbivanja izazivaju u bolesniku radost, ali njegovo ispoljavanje je paradoksalno

***Prema ICD-10 afektivni poremeaji se dele na:1.Maninu epizodu:-hipomanija-manija bez psihotinih simptoma-manija sa psihotinim simptomima

2.Bipolarni afektivni poremeaji

3. Depresivnu epizodu:-Blaga depresivna epizoda : - bez sumanutih simptoma - sa sumanutim simptomima- Umereno jaka depresivna epizoda: - bez sumanutih simptoma - sa sumanutim simptomima- Teka depresivna epizoda bez psihotinih simptoma- Teka depresivna epizoda sa psihotinim simptomima

4.Rekurentni depresivni poremeaji

5.Perzistentni afektivni poremeaji-ciklotimija-distimija

MANINA EPIZODA

Karakterie se euforijom i hiperaktivnou!!!Oznaena su 3 stepena teine poremeaja sa zajednikim karakteristikama:*povieno raspoloenje*poveanje u kvantitetu i brzini telesne i mentalne aktivnosti

Tako da postoje 3 osnovna oblika manine psihoze :1.Hipomanija - blai oblik manije -abnormlnosti raspoloenja i ponaanja su uporne i izraene - nisu praene sumanutostima niti halucinacijama

2. Manija bez psihotinih simptoma-povieno raspoloenje od veselosti do nekontrolisanog uzbuenja-hiperaktivnost-ideja grandioznosti-mogu se ispoljiti perceptivni poremeaji (doivljavanje boja kao posebno ivih, hiperakuzija)

3. Manija sa psihotinim simptomima-ideje grandioznosti i preteranog samopouzdanja se mogu razviti do sumanutosti-a iritabilnost i sumnjiavost u ideje proganjanja

Manini sindrom karakterie poremeaj sledeih psihikih funkcija:Emocije, raspoloenje, panja, miljenje (i po formi i po sadraju, bujica ideja ili ideje bee, po sadraju-sumanute ideje)Nagon- pojaan ; kritinost- redukovana; uviavnost- sniena; san- poremeen ;vegetativni simptomi- ubrzan puls, miina nezamorljivost, pojaano znojenje, rezistentnost na hladnouPamenje-nije poremeenoSvest nije poremeena (izuzev u tzv. delirantnoj maniji)

LOGOPATIJAGovor ovih pacijenata je BRZ (veoma brzo prelazi sa jedne na drugu temu). Govor je brbljiv, okoliav, lien usmerenosti sa izraenim oteenjima DINAMIKE GLASA (menja se kvalitet i ritam glasa) . Obino viu ili tiho govore.-bujica ideja, beanje misli (salata od rei) razlikuje se od izofrenog gubitka asocijacijaRukopis je karakteristian. Piu na bilo kom papiru i isputaju slova. Rukopis dopunjuju crteima, arama.Crte dominira crvena boja i upadljive boje -dinamiki prizori, razigranost, erotine ideje

MANINO-DEPRESIVNA PSIHOZA

-je oboljenje kod koga se smenjuju manine i depresivne faze. Pojavljuje se posle 15 god i ispoljava se odreenim ubovima i jasnim periodinim remisijama.

Opte karakteristike:1. Endogeno oboljenje, hereditarni faktor veoma naglaen2. Periodinost javljanja i smenjivanja faze depresije i manije3. Ne dovodi do intelektualnog propadanja4. Dominira poremeaj emocija iz koga proistiu poremeaji psihikih funkcija: panje, miljenja, nagona, volje

-ALTERNI tip (manija, miran period, depresija)-CIRKULARNI (manija i depresija se slivaju jedna u drugu, bez intervala normalnog raspoloenja)-TIP DABL (double) FORME (manija, depresija, miran period)-INTERMITENTNA DEPRESIJA (samo depresije i mirni periodi sa jedva prepoznatljivim manijama)- INTERMITENTNA MANIJA (samo manija i mirni periodi sa jedva prepoznatljivim depresijama)

DEPRESIVNA EPIZODA

Dominira oseanje tuge (tj. obuzetost oseanjem tuge), oajanje, bespomonost, beznadenost bez nekog vidnog i opravdanog razloga. Vitalni nagonski dinamizmi su smanjeni. Prema stepenu izraenosti dele se na : blagu, umerenu i teku sa psihotinim simptomima i bez psihotinih simptoma.

Depresije su pre svega AFEKTIVNI POREMEAJ subjektivno doivljeni i izraeni sa razliitim varijacijama tuge, zbog ega i jesu najsubjektivniji doivljaji. (Pejovi) Depresija je cena ljudske evolucije, njegove neodgovornosti ili njegove nemoi da se suoi i bori sa destruktivnim silama u sebi ili oko sebe, pa se i nemoe objektivno izraunati intenzitet neije tuge, jer depresivnost moe mimoii racionalnu misaonu sferu i sve oblike kognitivnih procesa!

Klinika slika:*hipohorminost (vitalni nervni dinamizmi su umanjeni i usporeni)*hipertiminost (postojanje nemotivisane tuge esto pomeane sa strahom)*hipoaktivnost (svi motorni pokreti su usporeni, oslabljeni)*vegetativna i vitalna hipohorminost (sve ivotne funkcije su umanjene)*svest i inteligencija su ouvani

PSIHOPATSKA LINOST (par strana, def.)