INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "BORIS KIDRIČ

V I N Č A

CS06RA402

Milogević Milojc

i saradnici

FOGON, ODRŽAVANJE I EKSPLOATACIJA

REAKTORA "RA"

- Izveštaj o radu u 1980. god. -

Decembar, 19BO. - Vinčr.

DISCLAIMER

Portions of this document may beillegible in electronic image products.

Images are produced from the bestavailable original document

S A D R 1 A J

Strana

1. U V 0 D l

2. IZVRSENJE PLANA RADA REAKTORA RA ZA 19 80. g. . 2

3. ANALIZA TESKOČA U RADU 4

4. FINANSIRANJE PROJEKTA U 1980. GODINI 8

5. STANJE REAKTORSKE OFREME 16

6. DOZIMETRIJA I ZAŠTITA OD ZRAČENJA 19

7 . AKCIDENTI 19

8. ZAKLJUČAK 19

9. PRILOZI 20

FRILOG Ia: Martinc R.

Rad službe za fiziku reaktora RA

PRILOG Ib: Kozomara-Maić C.

Rad službe za hemiju reaktora 'RP.

PRILOG II: Radivojević J.

Rad službe za održavanje mašinske opreme reaktora RA

PRILOG III: Stamenković D.

Rad službe za održavanje elektro opreme reaktora RA

TRILOG IV : Milošević M..i earadnici

Rad službe za održavanje elektronske cpreme, reaktora RA

PRILOG V: Cupać S. i saradnici

Dozimetrija i tehnička zaštita od zračenja na reaktoru RA

FRILOG VI:

Plan rada reaktora RA za 1981. godinu

1. U V 0 D

U toku 19 80. gcdine rad u OOUR-u Nuklearni reaktor

l!RA!lcdvijac se u dva smera: u remontnim radovima i utvrdjiva-

nju stanja pcstojeće cpreme (provere, baždarenia itd.) i u rri-

premi i ugradnji potrebne dodatne cpreme i kompletiraniu neop---

hodne dokumentacije, a prema propisima iz Fravilnika z? loka-

ciju, izgradnju, probni rad, puštanje u rad i korišćenje nuk-

learnih objekata i postrojenja ("Sl. list SFF.J; 3 br. 25/78).

Friprema pcstojeće oprerae za rad je u potpuncsti

izvržena (štc se ncže videti dalje u izvežtaju), dck prcjekti

i upradnja dodatne opreme (prema zakonskim obavezama) se ne

cdvija potrebnom brzincm zbog raznih objektivnih razloga (sred-

stva, odobrenje, uvoz). Ugradnja ove dcdatne opreme će se oba-

viti u toku 1981. godine, jer su rripreme okončane u 1930. go--

dini.

2. IZVRSENJE TLANA RADA ZA 1980. GODINU

Flanom rada za 1980. podinu predvidjeno je da se u

•prvih nekcliko neseci radi na poslovima koji su neophodni za

dcbijanje dozvole za rad (ugradnja filtera i ventilacioni sis-

tem, izrada izveštaja c sigurnosti i izgradnia sistcma za pri-

nudnc hladjenje). Fc obavljanju napred pobrojanih poslova bi

se, prema planu rada za 1980. godinu, izvršile i ostale prip-

reme (nulti eksperiment i probni rad na snazi) radi dobijanja

dczvcle za rad. Ostatak godine, pc obavljanju probnog rada,

bi se koristio za rad na snazi i pružanje uslu^a ozračivanja.

Odvijanje relevantnih dopadjaja u 1980. podini nije

se. u svtmu poklapao sa planom te je ovaj plan isrunjen u iz-

menjenom obliku. Ispitivanje unutragnjih površina reaktorckog

suda TV kamcrom i ispitivanje debljine zida suda ultrazvukom

izvršile su dve francuske firme FPAMATOM i INTERCONTROL. Ugo-

varanje pcsla, obavlnanje i završetak nisu mopli biti okcnča-

ni pre kraja aprila (više detalja u prilogu: 'Tredpogcnska is-

pitivanjar). Sam izveštaj c ispitivanju debljine zida reaktcr-

skcp suda primljen je tek pcčetkom juna 19R0. gcdine. Faralel-

nc sa ovim pcslom pckrenuti su prstupci okc pripreme pcdloga

za: prinudnc hladienje i filtre za ventilacicni sistem. Modiu-

tim, pripremljenf: pcdloge su bile nekoirpletne i biće komple--

tirane tek po završetku izveštaja o sigurnosti reaktora ''RA1 ,

ier će se neki računi., potrtbni za izvečta^ o sitjurncsti kc-

ristiti i za izradu pcdloga.

Stupilc se u razgovor se grupom iz ::Gošei: - Smederev-

ska I-alanka o učestvcvanju u izradi projekta i izvodienju si-

stema za prinudnc hladjenje. Sa "Minelom" iz Reograda se stu-

pilc u kontakt i vode se pregovori da preuzmu kcmpletnu izra-

du projekta i izvodjenje sistema za filtriranje vazduha iz

ventilacionog sistema reaktora.

Za filtre su pribavljene i cdredjene ronude (prelimi-

narnc) iz kojih se vidi da se isporuka može cčekivati tek 6

meseci po sklapanju ugovora.

Izrada i ugradnja jonoizmenjivačke kclcne potrajali

su duže cd planiranog vremena, tako da je cvaj sistem bic o-

perativan od 26. septembra. U oktobru je prcčiSćenc 10.000

lit. teške vcde.

Dogcvor c izradi izveštaja c sigurnosti je završen i

ugovor pctpisan 25. juna 1980* p.cdine. S tim da je rok izra-

de šest meseci. Ugovorom za izradu izveštaja je izvršena i

pcdela poslova i zaduženja na OOUR-e, takc da treba očekivati

da ć<= ovaj pcsao biti uspešno okcnčan, sa malim zakašnjeniem.

Razlop zakašnjenia je kasno dobijanje sredstava (juli 1980.

godine), a dobijanje tumačenja za trošenje sredstava je ctv-

voreno tek 25.11.80. godine od Saveznop sekretarijata za fi-

nansije. Ovim tumačenjem je omogućena i izrada sistema za fil-

triranje vazduha reaktorske ventilacije. Izradjeni su novi

pror-isi c radu reaktora i propisana uputstva o izvodjenju po--

4edinih cperaciia iz domena cdr?avania reaktor^. Kniira rro-

-•isa je prihvaćena od stranc: Nau^no-tehničkoF veća i Saveta

reaktcra "FA;:.

3. ANALIZA TEŠKOČA U RADU

U cvom odeljku je dat osvrt na dve vrste teškoća u

radu:

a) Teškoće koje su dcvele do zabrane rada reaktcra

U reaktcrskoir: primarnom kolu i sudu se nalaze produk-

ti korozije iz primarnog kola. To je korozija sa čeličnih po-

vršina, aluminijumskih pcvršina kac i korozija sa ležišta teš-

kovodnih pumpi, koja su ranije bila stelitna (legura sa oko 60%)

a sada su plastika pomešana sa prafitom. Serc ovog talopa posto-

ji u tragovima i fisibilni materijal, koji je u izvesncj malcj

količini dospec u primarno kolo, pri pro prošupl"jeniu goriva u

jednom tehnološkcm kanalu 1970. p;od. Sistem i tehnika stvaranja

ovof talcga su pcznati i mogu se računski dobiti sa dosta teš-

koća, cifre za procenu ukupno stvorene količine ovop talcra.

Fre^ledcm reaktorskog suda konstatovano je da ovog

Eaterijala ima u slcbodnom stanju, kao i vezancm staniu na zi-

dovima primarnog kola (reaktcrski sud, pcrivo itd.).

Kontrolom gorivih elemenata kcji su izvadjeni i pre

desetak godina kcnstatovano je da ima depczita na gorivirn ele-

mentima. Poznato je da je bilo depozita i na VK kanalima, kcji

su zamenjeni novim, kao i na cevima tehnoloških kanala.

Ispitivanjem reaktorskog suda TV kamercm kcnstatova-

no je da na zidovima suda ima vezanop talopa debl^ine do ied-

nog milimetra, a na dnu suda debljine cd 2 dc 3 ram (vezan za

dno) .

l'ojava od marta 1979. godine ukazuje da sir.c inali

povećani depozit na goriviin elementima , u odnosu na prethodna

vremena. Da bi se došlo do stvarncg zaključka postoji viče fak-

tcra kcji su dosta dugo postojali u primarncm kolu, ali čini

se da još uvek nije uočen faktor keji ie prouzrcčic uhrzano ta

loženje. Ovde ćemo pomenuti nekolikc faktcra kcni su mcgli u-

ticati na pojavu povećanog talcženja na gorivim clemc-ntima:

1) Zadržavanje gorivih eltmenr.ta u reaktcrsom sudu

(5 do 6 gcdina).

2) Fromenjeni hidraulički parametri u pcjediniin teh~

nološkim kanalima (usled etavljanja imitacija gorivnih eleme-

nata).

3) Fojava ulja u reaktorskom sudu (što je bilc kcn-

statcvano i ranije - 1963. godine).

^) Pcvećana količina vazduha u reaktcrskom sudu (us-

led deherinetizacije spcljnjeg zaštitnog suda - Zbirka 08).

5) Skraćenje vremena punjenja slivnof balona, koji

sakuplja vodenu paru iz gasnog sistema (sa 15 sati ne 3 sata)

6) Još uvek nije poznata zakonitost stvaranja pras-

kavca, odnosno dinamika dodavania kiseonika.

Ima i drugih pojava, kojima dc sada (imajući današ-

nja saznanja) nije dovoljno obraćana pažnja, tj. te pojave ni-

su objašnjene na odgovarajući nažin sa odgovarajućim dckumen-

tima.

U ovom trenutku svakako najverovatnije objašnjenje

u pcjedncstavljenom cbliku, smatramo da je objašnjenje dato u

prilcgu I.b cvog izveštaja.

]-rihvatajući cvo obiaSnjenie izvršili snc urradnju

ionoizmenjivačke kclcne u sistep prc.čišćavania teške vcde. Sa

dodatoni kolonom snatramc da će voda inati zadovoliava-iući kva-

litet i da se neće pcnoviti poiava iz marta 1379. gcdine, zbop

koje je usledila i zabrana daljeg rada.

b) Teškoće u realizovanju plana za 1980. podinu

Neke cd ovih teškoća su prikazane u odeljku 2. Izvr-

šenje plana rada reaktora RA za 1980. godinu. Ove teškoće su

s jedne strane u sredstvima, koja su dcbijena u izncsu od 50?-

od pctrebnih za ostvarenje programa kompletiranja opremom za

dobijanje dozvcle za rad i teškoćama u nabavci deviza i pcred

dobijenog deviznog prava, a sa druge strane u preceduralnim

rostupcima:

- kcd nabavki to su tunačenje u pogledu trošenja sred-

stava za investicije, avansi i devizama kod narudžbina, rckovi

isporuke itd.

- Kod skidanja zabrane i dobijanja dozvcle za rad

Izra-jen je izveštaj za izvodjenje nultop eksperimen-

ta. Posle rasmatranja na Komitetu za sipurnost IBK izveštaj je

prihvaćen.

Ma osncvu otklanjanja uzroka za zabranu rada reakto-

ra Direktor IBK je skinuo zabranu za rad.

Pored dva prethodno pomenuta dokumenta pribavljo.no je

i mišljenje radiološke zaštite o spremnosti za rad. Sa ovim ma-

terijalima zajcdno sa Direktorom IBK se išlo kod Sanitarnop ins-

pektcra SR Srbije, početkom jula 1980. godine. Prvobitnc mišlje-

nje c mcgućnosti skidanja zabrane je bilc pozitivno, dck posle

desetak dana nijc rečeno usmeno da je pctrebnc u skraćencm cb-

liku pripremiti dokumenta rrf-.ira članu 22. l'ravilnika c uslovima

za." lokaci ju, izpradnju: probni rad, puStanje u rad i korišćenje

nuklearnih objekata i postrojenja. Priprena ovih dokumenata ie

t ra ja la do kraja septembra. POčetkom oktobra (2. oktobra) ob-

novljen je zahtev za skidanje Zabrane i dobijanje dozvole za

probni rad.

Komisija Republičkog sekretari jata za zdravlje je

ustanovila da su ispunjeni uslovi za skidanie zabrane, a l i dc

danas, kraj decembra, nije dobi jeno- • rešenje Sanitarncp inspektora-

ER Srbije.

Materijali koji su pripremljeni i predati Kondsiii (prema čl.

22. Fravilnika) su preko 500 stranica):

- Izveštaj o sigurnosti

- Predpcronska ispitivanja

- Rezultati meteo merenja

- Frogram. probnog rada

- Fcdaci c stručnoj eprend. ceoblja

- podaci o službi zaštite

- Foronska cpraničenja

Ovi materijali su dati u prilogu ovop Izveštaja.

Na osnovu zaključaka RlV-a od 5.03.1980.godine (taČ-

ka 2) napisan je materijal za RIV u kone je prikazano:

- Program mera, poslovi i finansijska sredstva

- Finansiranje reaktora RA od (1976-1980 god.)

- Smernice novog srednjeročncg nlana reaktcra R/-

(1981-1985.god.)

- Namena investicionih sredstava

- Korišćenjo reaktcra RA

- Froblemi sa amortizacijon

P.ealizacija ovog materijala imaće uticaja na dalii

rad reaktcra (I'rilop izveštaju) .

4. FINAKSIRAMJE PROJEKTA U 19 80. GODINI

Finansiranje projekta "Foppn, održavanje i eksploata-

cija reaktora RA" se vrši preko Republičke zajednice za nauku

SR Srbije.

Sredstva koja se ostvaruju preko RZNS su nedovoljna

za ostvarenje finansijskog plana OOUR-a, te se bcljim korišće-

njem radnog vremena radnika ostvaruju dcdatna sredstva od priv-

rede i drugih OOUR-a u IRK.

Radovi za privredu se ostvaruju iz sledećih pcslova

(najvećih pc obimu):

- Froizvodnja i montar.a javljača požara

- Frcizvodnja i montaža radioaktivnih gromobrana

U znatnc manjoj meri su obavljane usluge u oblasti:

mašinstva, elektrike i elektronike sa radnom snagcm ili projek-

tima.

Frema finansijskom planu za 1980. fodinu, a koji se

znatno povoljnije odvijao u drupcj pclovini 1980.godine, oče-

kuje se da ćt biti ostvareni sledeći finansijski efektij po ko-

načncm obračunu:

o r ^ ° Način ostvarivanja Iznos (dinara)

RZKS Fopcn, održavanje i eksDloata- „-.cij'a rcaktora * ^l

u IBK Usluge, i proizvodnja 1.350.000

rrivredr. I'roizvcdnia i uslupc R.550.000

Ukurno: 31.500.000

Ovo predvidjanje će svakako biti ostvarenc i napla-

ćenc. Ima izgleda da će ostvarenje biti znatno veće (za najma-

nje 5%), ako se povcljno okončaju pcslov5_ u zadniih 15 dana

1980. godine.

U ovoj rodini je prihod od ^rivredc povećan za 100%,

prihod od RZMS ie uvećan za 20%, a od IBK na prošlogcdišnjem

nivou.

Finar.sijski plan za 1980. godinu usvojen je u decen-

bru 1979.godine na Zboru radnih ljudi OOUR-a i njimo predvidje-

ni prihodi, rashodi i dohodak dati su u pregleću.

Ostvarenje finansijskog plana u toku 1980. godine je

na početku gcdine bilo usporeno, mediutim, ulaganja učinjena u

materiial i proizvcdnju za privredu, krajem 1979. gcdine i po-

cetkcm 1980. godine, počela su da daju svoje finans5.jske efekte

u đrugoj polcvini 19fi0.godine. Predvidjanja 9-nesečncg cbraču-

na su naiT' cmogućila rebalans finansijskog plana (krajein scptem-

bra) ; što se i potvrdilo kao pravilnc, kad srno dobili deveto-

mesečni obračun oktobra (sledeća dva priloga). Rcbalansom finan-

sijskog plana je predvidjenc uvećanje prihoda u 19 80. gcdini

u cdnosu na 1979. godinu za 30%. Izvršeni rebalans je veći ne-

go što bi se mogao izvršiti rrema 9-mesečnom cbračunu. Očekiva-

nja prihcda iz poslednjeg kvartala, smatramo da omoF-ućuje iz-

v^čenjo rebalansa na nivou3 na kome je i izvršen.

Frcgnoze poslovnog rezultata (sledeći prilog) ie fi-'

nansijsko poslovanje ostvareno negde oko sredine decembra. Ako

vrčmenRke prilike budu dopustile da se obave svi ^oslcvi za

•privreču, koji su upovoreni, cnda će ova prcgnoza biti uvećana

OOUS HUKXE/iiaMXr RIiA£?CRA RA 3A 1 ? O Q .

I PEIHODI

1 . E k s t e r n i p r i h o d i . • • • . . . 2 4 . 6 6 0 . 0 0 0

2 . I n t e r u i p r i h o d i . . . . 2 . 5 0 0 . 0 0 0

UKUHSO: 27.560.000

I I RASHODI

1. U t r o S e n « s i r o v i c e i m a t « r i ^ & l 1 . 3 0 0 . 0 0 02 . U t r o Š e n o g o r i v o 1 massivo 1 . 4 0 0 . 0 0 03 . U t r o š o r s k a n o d l e r i ^ e k l rasterljal . . . . 25»OOC4 . U t r o ^ e n o s t f l . l l p e s i o č n i m n t e r i j a l . . . , 5 0 . 0 0 0

5 . E l e k t r i č n a e n e r g i j a . . . . . 1 . 1 7 0 . 0 0 0C-. T r a n s p o r t a e u a l u g e i PTT t r o S k o v i . . . . ^J.OOO

7 . T r o f i k o v i i n v e s t i c i o n o ^ oćr3avar i , Ja « . . . 2 4 0 . 0 0 08 . T r o c k o v t t e k u ć e g c d r f t i v t ^ i j a . . . . 1 2 > . O O O9. Ostule proizvodn« ualu^o » . . . ć'0.000

10. Otp ia o l t a o g inv^r.tai^G, ^uib-alašc- . . . , 30.C001 1 . H e p r e z o n t a c i j o . . . . 23'^OC

12* Ostcli isaterj . j f . ihi tro-",l;ovi « . . . 20.U0C15. Keproizvodriu ualut,:s . • . . 50.00014. Autcrsk i honGr^r-i . . » . Jt>»^001.5- Dnevr.ice /.« f.i.luSbena putovanja u K(?nlji . . jžOCOOOIf^. Lfneviiice sa ylu£"bt-n«. putovan ja u i . n o s t r a n . u . 100.00C17- Nfikaada ZB prevoz r-adnik« r:a r e d i tm r a d a . . 10.C00

18. Amortijcacija 1.500.00019« I n t e r n e uiUu^e t;a drusisa 00UK po ugovoru . . J.l^O.OOC.1

tf?O. I n t o r n e u e l i ^ e sa dnigiio OOUB po n&lositaa . * 1.160.000

PŽ< I l i O D A 1 0 . 6 9 1 ? . 0 0 0

LOIiODAK I . . . . i G . 6 6 5 . 0 G C

1 . P o r e z i i đ o p r i n o s i i s d o h o t i c a . . . . 1 . 6 0 8 . 0 C C2 . U g c v o r r * © i o a c a l e o"b£.YG3c . . . . 1 . 7 P 5

DOHODA£ I I . . . . . . . . - 15.53S.GCO1. B r o j u s l o v n l l i radni la ; • » • < , . . '.'.7-U9r?. Dohodak po uslovaom ra&niku . . . 74.'4405. Dchod&k po u£i.ovticn r a d n i k u cruj,-:K:ije . .4 . Q f a k t o r . . . 99t2V''5 . P r o c e n a t 2a pros.ar.t.oij/.o've 1 raiscrvo » . 7,7*^6 . Proconat sa lifinu i. z c j s d n , p o t r o ^ u j u . . 92,5%7 . 2a p r o S i r e n o met .osnova i r e s s r v e . . . . 1.02c.5646 . Za l i č n u i za jodnlSku p o t r o š n j u . . . . 12.505*4569 . 2a lifiuu p o t r o š n j u 90*^ . . . . 11 .074.693

10. Z& »a^edničku p o t r o ^ n j u 10% . . . . 1.230.5451 1 . Za r e g r © 6 i r a n j e t o p l o t n o g obroka . . . . 391.00012. Za r « g r e o za g o d l S n J i odaor . . . . 224.0001 3 . 2c atambeiiu izgradn. ju g

d o l e 43* od . . . . 550.00014. FSP o a t a l s p o t r e b e . . . . 85.345

2B0RA lUffilKA D I ii E K T u U

EEAKTORA EA-1.^ H i l o ' o v i ć K i l o j e , ;].IrKir;žRadivoJt'Vlć Jo

RA

H HUi£LEAI8I0G HEAKTOKA KA 3A 19<iw. GoDIKU

I PRIHODI

1. Prihr,di -'d S2M . . . . . . . 2i.GC0.0O0?. Eketorni prih^di (<-d privređo) 9.4CO.000J. Interni prih&di . < . . . * . « , » l.coo.oOO

U&UFHO t J2.OoO.OOO

1. Utr^šene sli'^vine i aat«rija3. . . « . . . , . . . £ . 8 C 0 . U A )

2. Utrcaen^ g«riv« i »a«lv^ » . < . . . l^c.ooo3« U t r i a o n k a n c » l a r l » k i m a f c e r i ^ e i « • . . . 7 ° » o o ^

^ . U t r ^ e n « t j t a l l p ^ B ^ ć n i K a t s r i J - 1 : . . . . . . . . . 5 c , 0 0 0

ć ' . T r a c a p : r t r o u ^ l u g e i K I t,r«-: :•:">'. l . . . . . . . . ? c ,

! .v. o t p i o s i t H ' - g l n v e n t a v a , aržo^ 1 v:lot . .

' i ? . u s t a l i R s n t e r i j o l n i tv<. ;.ik*vi * . > • * . . * . . . . '•'c . 0 0 0

1 3 - H©py- i x v d i i « ' u t i l u g e . * • » » > . . . < . . * « . . 1 5 c . w u o

i^*. A u t - r B k i . h * n « r a r i • « • « . . . . » . . . . . . . 3 0 . 0 0 0

I ^ - Drievnic© z a s l u & b e n a p u t -Vts.ga -i i r ^ a l j l . . . . . .

I C . D u e v n t c o z& a l u ž b « i i R p u r - v a r ' j a u i n - s t r & n s t v u . ,

1 7 . B a k n a d a a a provr>» r o d n l k c r.c. iN'.'d i e a r a d a . . . .

1 9 - I n t e r i : « u : ; l u g e » a . d r u g i ® OvUH p . U R - V ^ I ' U « , * . .

? u . I n t e r v . e * j? lug© E a d r u £ * l E i OOIJH ]y ^ a l ^ z t t B s . . . . 2 . C O O . O 0 0

5-i.« i t © d - v r ž e ; ; & p r « i a v ^ d n j a be:;: L i \ M\ d a n J i ' ^ i ^ . G ^ . . ito7«OoO

U k u p n ; ; (1 lx't«;!i'-.^vi) n s t « r © t

1 * P - i ' e z i i d' ..

T v I T t r - V F f* T * * * tf ' * » i f t " 1 * 1

Ukupoo r;a t c r e t d^h**tkn i .65^.000

- 2 -

XX * | , . . , . 1 5 . 4 7 9 . u O u

1 . B r ^ j u e l ^ T m i h r e d n i k * • • < • • • • • • . • . . 179, ^

2. I^h*dAk p * U8l«vn*ai r t t d n i k u , 6 6 . 2 3 c

3« Doh^dak p ^ u a l « v a * a radnljfca g i m p c i c i j e . . . . 6 c .

6 . P r « o o n » t a a

8 . Ka 1 1 5 Q U i &&j«dnlSku p n i ^ S n j u 14.CBf3.MJu9 . Za l i č u u p-fcr-SuJ« 9O5i , , . . „ . . 12.686.UOU

11. 2a ragresironj« tapl

%

F2ESaSIfflIX SSuRA. HAIMIKA C I H ii H 'i1

D-^kić B « S i d a r

l' L

; 7;v; ; :v; J 7.7,;7Ji ;I 1.D PG Si'CH

lUi i 'P j ; :C; :A l DOHOTKA PO UC'Uit0 PASPOD-'.'LI DOHOTKA I LD ZA

l ' . jKLADJi VAiK'J- • . : ; . i • \Ji )•

1 . . . . . . . , . - . .. . - - , , : • . • . . - .•

i V777-77; VPJKOOI

I . - ' o s p o r a : • • ; : : ; . * . ' • : . , : j :-; ..

jarn;x;ci jo | \\ ~."~v~&,\ :i

'T p : %J.I

••v... r j . P._ T_ _n'..v- R. ..(] . i . V ••-• 7 '

i . .•_.;'.. . ' ' . " l c 1 ' " ' . • >

U J ;-:A P.\" 3I .12.

o s '.;: v ", A ;•; u D O I; O D A K (••! r i - u ^ n )f : ) l .

i.o',.llAi: ..-.' -..: 1 a?;'iAT.::

, ; — A ; •

' [ ' • . • • • . ) • . . . :

;-.\ T;T:;T ixrc ;:.7\ ;i.3

0 A r. 7 O V. (19 : M-v'lOO)1 • , ' '

i 7;:••.;; .:•••'.':• r \ 77 1 . ;U7; 'A ' J 77 ' .C7; ; '7 . ' : : r i<;;:-7:::v:^:. ( i : 'or .dovi)

!!7V;;:7:---. 7:; .'77-7 7; ;.' ;-.!77;7V;: f.:7:77.-./J.nO = 17 n:.r.i:s 25)

i Z7 777.7J r >'..• .7:O>::{::;M roi7.c7V7;; (17 minus 24) _____

; 7777:7.) L'-7T.//.7v:i LD ZA /_- __/_>,_ _ j 9°, O .a.

! s v r; G ;. BR:7J.D L D (27 + 2S) ^HL _

j Z7JJIO ID KO.JF: TRi33A POKRITI IZ 0ST7.D0H. (29 mirius~30) ^__PA'.:LI:-:A BRiiTO I,D (25 rrinus 3 1 , cav.osr.0 31 minus 26)Z?. ZA.7iC:-:i XU r O ' ^ S N J U (r.br.25x?> UTWDJ.FIN.PIANCK«25-26)'/A :vi:/\-L^-]i: IZGPAOI-'JU i ,5 ' i i z DC:I. ( " R P D " ) S ^ C

198 . g._

7A 0:7177'•: ISPIArK Z? 1Z TifKU^TG L,H.ZA C7'.Ai 7 ?0\7Z;;: ?:•'.? (33 iai;:i:s 34 ćo 39)

Tr^r'T^Tr'

--i- co 39 L>JZ 36)

Z.\ F;7'7';' ' 77 z::J:/E 1,S'Ž, o:l iv.r.--!r;a ra rea.br.12PC7I.OV.:'7:C7 •- ZA.JAŽ! (PJD.br. 17 :••: 0,75o)"AJO.FC:: ! : :BK U VTST^I j;-.0.77777:71; OD R::D.J7L2

i PCGI'CV^'J" L077 CCLJRj ZA IJuZ. FO:1:.} IZMAD CiVvrJZ^vjCj'D'/i.-"~ ~"i FO:\D "A 77i;a7r RAD

15

FROGNOZA rOSLOVNOG REZULTATA ZA 19 80. GODINU

Prihodi

1. RZNS 21.6 00.000

2. Fksterni 8.645.889

3. Interni 1.351.832

4. Ukupan prihod 31.597.721

Troškovi

5. Nedovršena proizvodnja na dan 31.12.79. 407.000(bez brutc LD)

6. Eksterni 6.5OO.00C

7. Interni 5.950.000

8. Sve^a na teret ukupncp prihoda: 12.8 5 7.000

9. Dohodak I (4-8) 18.740.721

10. Torezi i doprinosi iz dohotka 2.415.500

11. Upovorne i ostale obavezc 1.976.000

12. Svega na teret dohotka 4.391.500

13. Čist dohodak (9-12) 14.349.221

14. Broj uslovnih radnika 174,76

15. Dohodak po uslovnom radniku (13:14) 82.108

16. Dohodak pc uslovnom radniku grupscije 80.000

17. 0 faktor (15:16) 102,6°'

18. % za proš. mat.osnove i rezerve 3,361>

19. % za ličnu i zajedničku potrošnju 91,64%

20. Za proširenje mat. osnove i rezerve 1.199.600

21. Za ličnu i zajedničku potrošnju 13.149.621

22. za ličnu pctrošnju 11.409.658

23. LD u nezavršenoi proizvodnji na dan 31.12.79. 425.000

24. Za zaje:dničku potrošniu 1.31M.r':63

16

5. STANJE REAKTORSKE OPREMF

U toku cve godine najveći deo obavljenih poslova, ve-

zanih za reaktorske sisteme, su bili poslovi na provtri, revi-

ziji i remontu pojedinih sistema i delcva sistema reaktora RA,

kao i na ugradnji nove opreme i pripremama za ugradniu nnvih

sistema, obaveznih prema novim zakonskim propisima.

A. Mašinska oprema

1. Sistem teške vodc i reaktorski sud

Angažovanjem francuskih firmi FRAMATOM i INTFRCONTROL

izvršen je pregled reaktorskog suda. Dobijeni rezultati su za-

dovoljavajući i ukazuju da se može produžiti sa daljom eksplo-

atacijom rcaktorskog suda.

U ovom sistemu nisu izvršeni remonti teškcvodnih pum-

pi. Frema mišljenju stručniaka, tcškovodne -pumpe se mogu koris-

titi jcš jednu do dve f.odine. U tcm periodu će biti ili omopu-

ćeno da se proizvedu potrebni delovi (radna kola), jer se više

ne izradjuju ili će pumpe biti zamenjone drugim.

2. Gasni sistem

U ovom sistemu je izvršen kompletan remont gsne du-

valjke r;A!r, dok je za gasnu duvaljku "B'; ustanovljeno da se na-

lazi u stanju prema atestu, te remont nije vršen. Froveren je

rad sistema.

3. f rafitn.i sud

Ustanovljcno je da ie dohi'.rrnetizaciie. sudr" takva da,

ako se želi održavanjo razredjcnja u n^enu, potreban ie konti -

17

nualan rad vakuum pumpi. Dalje je nerenjen dobiienc da je čelik

grafitnog suda izvanrednc aktivan, tako da je nemoguć rna kakav

rad na njemu. Ova dehermetizacija nije od bitnog značaia za rad

reaktora.

4. Sistem tehničke vode

Izvršen je generalni remont svih pumpi i elektromc-

tora tako da je sistem u dobrom radnom stanju za period od sle—

dećih nekcliko godina.

5. Oprema za transpcrt, ventilaciju i grejanje preg-

ledana i izvršena je revizija. Stanje ie dobro i do sledeće re-

vizije mogu se normalno koristiti.

Više detalja u Trilogu II.

B. Elektro oprema

Celokupna oprema je pregledana i u dobrom je radnom

stanju. Preduzeta je nabavka ncve akumulatorske baterine od

HOV/1700 Ah, koja će biti ugradjena u toku 1981. gcdine.

Više detalja u Prilogu III.

C. Elektrcnska oprema

Izvršena je revizija celokupne elektronske opreme i

provera kalibracije. Zadnja dva meseca radi yrovere stanja op-

reme5 cprema se svakodnevno uključuje i prcverava u radu.

Više detalja u Frilogu IV .

T\ Rorivo Reaktcra RA

Stanje goriva ostalo jc ne-rontnjcnr- u odnosu na

31. XII 1(^7P. .p-odine, što je prikazanc na slodećoj tabeli:

18

Merno mestoI-VI

66

7

šII

1

0

56

10

13

arva(2%)

gorivaIX (80%)

378

0

404

142

0

1. Magacin svežeg goriva RA

2. Jezgro reaktora RA

3. Bazen za odležavanje (141)

4. Reaktor RB

5. Ostalo

Svega: 7380 924

Raspcleživost svežim gcrivom izncsi:

a) 5 36 elemenata 80% obcgaćenog goriva (magacinu sve-

žeg goriva RA, u reaktoru RB i u bazenima za odležavanje (pro-

stcija 141).

b) 711 elemenata 2% obogaćenog goriva.

Za dalji rad reaktora za sada se računa isključivo na

80% obogaćeno gorivo.

- Primena garantija po Ugovoru o neširenju nuklearnogoružia

Nastavljena je verifikacionc-kcntrolna aktivnost MAAE

preko svojih inspektora i svojih službi u sediStu MAAE.

Inspektcri MAAE bili su tckcm 19 80. gcdine dva puta u

inspekciji u IBK, sa ukupnim inspekcijskim radom od 8 inspek-

tcr-dana.

U okviru vodjenja pogonske i obračunske dokuirentacije

nuklearnih materijala i odgovarajuće izveštajne aktivnosti

prema MAAE, kao i prihvatanja inspektora MAAE, u pctpunnsti

je odff-voreno zakonskin cbavezan.a.

19

6". DOZIMETRIJA I ZAŠTITA

Služba Dozimetrije i tehnološke zaštite je u toku

gcdine uspešno obavljala poslove u svim slučajevima kad je bi-

la angažovana. Fcred sopstvene službe, kontrolu rada u domenu

zaštite od zračenia ^e vršila i slu?ba Instituta za zaštitu od

zračenja. Kontrolu okoline, efluenata> dekontaminaciju i prim-

ljenih doza ozračivanja vršilo su u potpunosti službe Instituta

za zaštitu od zračenja i zaštitu čovekove sredine. Više deta-

lja o radu ove službe dato je u prilofu V.

7. AKCIDENTI

Obzirom da reaktor nije radio - nije vodjena poseb-

na evidencija o nestajanju napona za napajanje iz mreže.

8. ZAKLJUCAK

Planirani poslcvi u 19 80. godini su izvršeni u pot-

punosti, u dcmenu mogućnosti OOUR-a. I'oslovi koji nisu u pot-

punosti obavljeni, tj. završeni, nisu u moći OOUR-a. Mogućnost

završavanja tih poslova je izvan OOUR-a.

Svi zapcčeti a nezavrženi poslovi su dovedeni dc

nivca koji su dopuštale realne okolncsti (zakcni, devizna sred-

stva, dinarska sredstva).

;KILOG

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKF ;;BORIS KIDRIP:

V I N Č A

OOUR NUKLEARNI REAKTOR "RA"

CS06RA403

Martinc R.

RAD SLUZBE ZA FIZIKU REAKTORA"RAv; u 19 8O.GODINI

Definisanje pogonskih uslova za dalji siguran iekcnomičan rad reaktora "RAfl sa 80% obogaćenim

porivom

Dc-;cenbar, 19 80. •- Vinča

R A D R Ž A J

Strana

1. U V 0 D

2. KORIŠČENJE 80% OBOGAČENOG URANSKOG GORIVA U RE-

AKTORU RA U FERIODU DECEMBAR 1976 - MART 1979....

3. DEFINISANJE FOGONSKIK USLOVA U PREDSTOJECEM J'ERI-

ODU

1. U V 0 D

Reaktor RA tokom 1980. podine nije radio. Zbog

poznatih teškcća /l/ u vezi sa pojavcn reljefnih depozita na

gorivnim elementima i alkaliteta D„0, gorivc sa kojim je reak-

tor stao marta 1979. godine (388 gorivnih elemenata sa 80% obo-

paćeniiri gorivcm i 511 elemenata sa 2% obogaćenim gorivom) neće

biti vraćeno u reaktor, već će reaktor nastaviti rad samo sa

80% obogaćenim gorivom (440 elemenata).

Zbog toga je 1980.podinc iskorišćena za intenzi-

van rad na definisanju pogonskih uslcva za dalji rad reaktora

sa 80% obogaćenim gcrivom.

2. KORIŠCENJE 80% OBOGACENOG URANSKOG GORIVA U REAKTORU RAU PERIODU decembar 19 76 - MART 1979. GODINE

Radu reaktora RA sa 80% obcgaćenim gorivom u pe-

riodu decembar 1976 - mart 1979. godine posvećeno je u daljem

tekstu relativno mncgc prostora zbog tcga što su iskustva u ko-

rišćenju 80% obogaćenog goriva od velikcg značaja za definisa-

nje optimalnih radnih uslova i zadcvoljavanja zahteva u pogle-

du sigurncsti u predstojećem pericdu rada reaktora RA sa 80%

obogaćenim gorivom.

Na osnovu preliminarnib uporednih analiza /2,3/

na sednici Saveta kcrisnika reaktcra RA januara 1974. godine

prihvaćen je predlog da se nabavi 80% cbcgaćeno uranskc gorivo

iz SSSR (gde je inače prestala prcizvodnja 2% obcgaćenog gori-

va).

Freliminarne analize o korišćenju ovog goriva u

reaktoru RA vršene su 1974. i 1975. godine. Na osnovu ovih

analiza zakliur.pno ie da ie sa as^pvta sipurnosti i eVonori^-

ncsti nćijr'Ovoljnije da se ubacivanjr. P0% obopaćenor goriva u

reaktor RA izvrr":i na csnovu mt^ane rešetkt i trodimenzional-

ncp prctcka goriva krcz reaktor /U/. Da bi se o-ezbe.dio

malni stepen sigurncsti reaktcra RA tokom ovakvop uvodienia

80% obcgaćenog goriva u reaktor, reaktor RA je u periodu mart

1975 - novembar 1976. godine priprtnan putem generisania odgo-

varajućc. prostorm; raspodele izgaranja, a na bazi prir.enc prin-

cipa trodimenzionalnog prctoka goriva kroz reaktcr, sa central--

ncm zonom i tcka svcžeg (2% obogaćenog) gcriva.

Visokcobofaćeno (80% U-235) gcrivo ispcručcno je

reaktoru RA decembra 197 5. gcdine.

Eksperimenti sa 80% obogaćenim gorivom na malim snagama

Frcpram eksperimenata na malim snagama reaktora

RA (do 5 0 KW) izveden je marta 1976. godine.

Mereni su odziv rcaktcra na perturbaciju viscko-

cbogaćenim (80%) gorivom u pogledu reaktivnosti i prostcrnc ras-

podcle neutronskog fluksa (snage) u prcdvidjeno'j zoni utoka

svcžeg goriva (periferni deo centralne zone reaktora), i to sa

1 1 5 svežih elelr.enata 80% obogaćenog goriva, što predstavlja

nanje od 0^6% ukurnog broja gcrivnih elemcnata u reaktcru.

Za ovaj eksperimentalni program nije tražena po-

sebna saglasnost Direktor?. IBK jor su svi parametri reaktora,

relativni za sigurnost reaktora, bili za 1 do 2 reda veličine

manji, odnosnc povcljniji od predhodnc rutinski pcstizanih vred-

ncsti u reaktoru sa 2% obogaćenim gorivcm i na snazi cd 6,5 FW.

Pcsle cvog uspešnc izvedenog nroprama vršt-.na je

interpretacija dcbijenih rezultata i nastavljcnih teorijskih

analiza potrebnih za rad na većim snagama.

Reaktor je nastavio rad na snazi od 6,5 MVT, uz

isključivo korišćenje 2% obogaćenog gcriva u jezgru reaktora.

Eksperimenti sa 80% obogaćenim gorivom na većim snagama

Ovi eksperinenti su brižlii.vo rlanirani na osno-

vu rrzultata rrc.dhodnih cksperim^nata na naliri snaqair:a, kao i

izvc-denih ttoriiskih sigurnosnih analiza.

Planiran je rad sa ukupno 15 elemenata 8 0% oboga-

ćenog gcriva /1,F% sadržaja aktivne zone) u 3 tehnološka kana-

la, od kojih je jedan bic opremljen sa 5 tcrmoparova na gori-

vu, za merenje raspodele temperature goriva u kanalu sa 80% o-

bogaćeniro gorivcm.

Planirani su i izvedeni koraci snape reaktora od

200 KW, 600 KV7, 1500 KV i 325 KV-T. Fri ovom režimu svi paramet-

ri cd značaja za sigurnost reaktora manji (povoljniji) su cd

odgovarajućih ncminalnih vrednosti u reaktoru sa 2% obogaćenim

gorivom i na snazi od 6,5 MW za faktcr 0,1 do 0,55.

0 nameri da se izvede ovaj eksperimentP.ini prcg-

ram izvešten je Direktor IBK, i to kcmpletorc materijala /5/ ko-

ji je sadržao: rregled stanja osnovne cpreme RA, rezultate pred-

hcdno izvedenih eksperimenata na malim snagama (mart 1976)..

prednost i osncvne karakteristike postupka za prevodjenje reak-

tcra Rf\ na 80% obogaćeno gorivo na bazi mešanc rešetke (2% i

80%), osncvne rezultatc izvedenih sigurncsnih analiza i nared-

t-e za izvodjenje programa sa specifikacijom svih predvidjenih

postupaka u okviru ovog eks^f.rimentalncg programa.

Program merenja na većim snagama i uspešno izve-

den početkom novembra 19 76.godine.

Fosle završetka ovog programa rad reaktora jc

nastavljen na snazi od 6,5 MW sa kcnfiguracijom jezgra XXIV

(sastavljenom isključivo od 2% obcgaćenog goriva). Ovo vremt

iskorišćenc je za interprctaciju dcbijp-nih cksperimentalnih re-

zultata i kompletiranja analize sigurnosti reaktora RA za jez-

grc No XXVE, koje je rrvc (eksperimentalno) jezgro sa 80% obo-

gaćenim gorivom u konfiguraciji predvidjenoj za redovan rad

reaktora.

Redovan rad reaktcra sa 80% obogaćenin eorivom

Krajem decembra 197F. gcdine i iuna ]^77. podinr

reaktor je radio sa f-.ksperimentalnon. kcnfiguraciion iezpvr

XXVF, sa 4 tehncloška kanala sa ukurno 20 t lenenata 00% obo--

fraćt-nog goriva. Ove dve. kratke ksir'panie predstavliale su uvod

u redovno koriSćenje 80% cbogaćencg poriva u reaktoru RA.

Za redovno korišćenje 80% obogaćencg goriva u

reaktoru RA decembra 197B.godine prirremljen je mate-rijal i

zatražena je saglasncst od Direktora IBK, odnosno mišljenje od

Komiteta za sigurnost IBK. Uz ovaj zahtev priloženi su dcku-

menti /6,7,8,9 ,10 ,11/, koji imaju karakter analize sigurncsti

reaktora RA, sa korišćenjem 80% obogaćenosj poriva po režimu

mešane (2% - 80%) rešetke goriva i interme:di-}arnon zonom utoka

svežeg goriva (periferni "prsten'5 centralne zone reaktcra) .

Ovi dokumenti obuhvataju rozultate oba eksperi-

mentalna prc3rama, rezultate analize sigurnosti RA sa novim FO-

rivom, radne uslcve u pogledu temperaturskog i tcplotnoa optc-

rećenja gcriva, prcmene i kontrcle reaktivnosti, izgaranja go-

riva i dr. 5 kao i rezultate posete Institutu za tt:orijsku i

eksperimentalnu fiziku, koji posedune sličan reaktor sa iden-

tičnim gorivom.

Osncvni zaključak koji je izvučen iz analize si-

gurnosti RA jeste da reaktcr RJ\ na snazi od 6,5 MW sa nešanom

rešetkom (2% - 80%) goriva zadovoljava uslovc i kriterijurae si-

gurnosti, cdnosno da je najmanje tclikc siguran kao reaktor sa

isključivo 2% cbopaćcnim porivom (na snazi od 6 5 MVO ,

Inače ova dokumentaci-ia /6 ,7 ,8 , 9 ,10 ,11) prilože-

na je uz godišnji izvcžtaj po projektu "Pogcn i održavarne rt:-

aktora RA" za 1976. godinu. Ovaj izvcštaj je od strane reconzc-

nta povoljno ocenjen, kac žto je prikazano na sednici Komisiic

za tehničko tehnološke naukc RZMS, na kojoj je vršena odbrana

prcjekata za 1976. godinu.

Na sednici Komiteta za sigurncst IBK od januara

1977. gcdine ovaj materiial je razmatran I povoljno ocenjen.

Date primedbe uvažene su od reaktora RA.

Tosle toga reaktor R/\ je prcdužio normalan rad

na snazi cd 6,5MV7 dd a^rila 1977. gođine, ^Ciča ^c- po-nunnrna

zcna utoka svcžeg gcriva (16TK). Tada ^e Konite.tu za sipurnrst

IBK i Dircktoru IPK dostavljen dcpunski natcrijal /13/3 u kor.e

su dcf ini sani uslovi transfera roriva iz zrne utoka sv^žep, rr-

riva iz zone utoka svežeg goriva. Analize su vršene za prcc.stC'

jećf: tri konfipuracije jezgra (oko gcdinu dana unapred) . 'ošto

su postignuta veoma dobra slaganja predvidjenih i ostvarenih

rczultata u datoir; pericdu. to je rukcvanje gorivom definisano

u /13/ produženo dalje. Osnovne karakteristike ovcg rukovarna

gorivom jesu:

a) Zadržavanje početne zone utoka svežeg 80% o-

bogaćencg poriva ,

b) Srednji cdnos transfera goriva iz zone utcke

svežeg goriva ka centru i ka periferiji: 1:1, pri kon>e je za-

dr?a.n srednji dncvni utrošak goriva cd oko 1,2 gorivna

ta i cdržavanc pcstignuto izravnanje snage u reaktoru, sa.

simalnim opterećcnjem 80% obogaćencr goriva od oko 16-17

lcment.

Ovaj dokument /13/ prilo.vicn ir uz IzvcStaj pc

projektu 'Tcgcn i cdržavanje roaktcra RA za 1977. gcdinu+/lLi /.

Recenzenti su prihvatili ovaj Izveštaj takcdie bez davanja bi-

lo kakvih cgraničavajućih primedbi.

Rudući da Komitet za sirurnostj koji je ovaj ma-

terijal razmatrao na sednici cd maja 1977. godine, niie sta-

vio bitne i ograničavajuće primedbe, reaktor R/- ic nastavic

rad po toro režimu sve do marta 1979. godine, kada je zaustav-

ljen zbog pojave reljefnih depozita na gorivu.

Bez obzira na dobijenu saplasncst^ razvojnc—is-

traživački rad na daljem pcvećanju sigurnosti rcaktcra RA in~

tenzivnc se odviiac i tokom 1978. gcdine, štc je rezultovalo

u objavljeniir. radovima /15 ,16 ,17 ,18/.

U .19 78. godini konfiguracina jezgra je probnc

smanjena za 1,5% /14 gorivnih elemcnata/, s namerom da se pos-

le analize dobijenih rezultata Direktoru IRK i Komitetu za si-

gurnost IBK podnese konačan dokumenat - analiza sigurnosti

reaktora RA koii bi RP ndnosio n? defin5.sanjo radnih uslcva

za kcriSćcnje 30% obo^a.ćenop. pcr.iva u real'toru RA u rsvnctc?"

nim uslcviraa, ali jc zaustavlianne rc-aktcra 1979. nodinc •, iz-

vršenjf; cve narnere odlcžilc do

Recenzenti izvcštaja po projektu "Pcgon i cdr-

žavanje reaktora RA za 1978. gcdinu" (za razliku od 1976. 3

1977. gcdine) napisao je uslovno negativnu ocenu, sa zahtevoir

da sc snap.a reaktora redukuje (?) i nanovo definišu radni us-

lovi reaktora, ma da *se režirr. rada rcaktora, kao i radni uslo-

vi nisu značajno izmeriili u cdnosu na 1977. gcdinu i krai

1976. podine, kada su isti recenzenti davali povoljne, ocene .

Recenzija za 1978. godinu predata je na uvid

IBK (Reaktoru RA) i razmatrana je na sednici komisiie RZNS za

tehničko tehnološke nauke posle zaustavli?nja rtaktora RA zbog

stvaranja reljefnih derozita na gorivu i povećane alkalnosti

(mart 19 79. gcdine).

Naknadncm vecma đe-tsljncm prcveron pogonskt do-

kumentacije i sigurnosnih analiza, koie su pominjane u gor-

njem tekstu, niie se mogac naći ni iedan razlog za smanjenje

snagf. reaktora ispcd nivca od 6,5 Ml'T„ niti je mopla c'a bude

nadjena bilo kakva veza izmedju pojavc reljefnih depozita i

tcplctnc'temperaturskcg režina u rtaktcru.

Kaprrtiv, incident sa stvaranjem reljt.fnih de-

pozita ukazao je posrednc na činjenicu da ie toplotno-tempc-

raturski režim i režim izgaranja u osnovi dobrc planiran i

kcntrolisan, tj. da su održavane dcvoljne rezerve u odnosu na

ograničenja toplctnog i temperaturskog režiraa, e r i pored

činjenice ča je protck hladioca M c smanjen i dn su uslovi

hladjenja bili poremećeni (i integralnc i lokalno)» nijedan

gorivni elemenat niJR pretrpeo dehcrmetizaciju ili vidljivu

deformaciju, štc svakakc nije stvar "puke srcće", kada se zna

da se radilo o vtlikom broju elemenata (399) roriva, koji su

bili izloženi nfcncrir.alniri radnim uslovima.

?. DEFINISANJE I-OGOMSKIH USLOVA U "REDSTOJECFF i'ERIOBU

Reaktor će nastaviti rad iskliučivc sa S0% cbc-

gaćeniTti gorivom i sa konf iguraci jan;a jczgra, koic ć>; s<- nc ••

njati pcčfcv od periferne kcnfijniracije oč. 440 r.orivnih e.lt;--

rp.enrta, č.c- ravnctežne kcnfiguraci>:. cč 720 c.-lemrnata (sa

no 5 različitih konfiguracija).

Reaktor RA sa svcžim 80% obogaćenim gorivom ne

može se ni 8a reaktorsko-fizičke i tehničke strane , niti sa

formalno-pravne strane tretirati kao potpuno nov reaktorski

sistem iz sledećih razloga:

a) Gorivo nije ncvc, tj.80% obogaćeno gorivo

korišćeno je već u reaktoru u vremenu od gotovc 2,5 godine u

okviru 3 različitih konfiguracija jezgra i pri nominalnim rad-

nim uslovima,

b) Korak reš&tke goriva, mcderator i hladilac

su neizmenjeni,

c) Sve najvažnije komponente reaktora i reaktcr-

ski sistemi (rashladni sistem, sistem gasa itd.) su neizmenjt-

ni,

d) Zbog specifičnih uslova u reaktcru posle de-

setogodišnjeg rada praktično je nemcguće i krajnje nepožoljnc

odvojenc vršenje Tihladnog predpogonskcp ispitivanja" hidrau-

ličkog režima rcaktora za uslove početnc konfiruracije je-.zpra,

na način na koji je to isnitivanje vršeno kada je reaktor RA

stvarno bio nov.

Ono Sto je novo jeste pooetna konfiguraci"ia jez-

gra, medjutim, to nije dcvoljno da se reaktor sa bilo koje

strane trctira kao pctpuno nov sistem.

Sa aspekta sigurnosti reaktora poželjno jf da

se kritični eksperimenti i merenje na malim snagama vrše u is-

to vreme kada i merenje hidrauličkih parametara, a odvcjcno od

merenja reaktorskih parametara na većim snagama i daljejr rada

reaktora na nominalnoj snazi. Iz istih razloga veoma je poželj-

nc da se kcnačni izveštaj o sigurnosti napravi posle izvršenih

kritičnih eksperirr.enata i merenja hidrauličkih parametara.

Rezultati cptimizacicnih analiza reaktora sa

konfiguracijom jezgra na bazi svežeg goriva, dati su u dokuipen-

tu "Nulti program reaktora RA sa 80% obogaćenim gorivom'5 koji

je dat u prilogu.

Isti tekst sadrži elernente analize sigurnosti

reaktora tokom izvodjenja nultog prcgrama. Nedostaiuće analize

(kao što je analiza slučaja eksurzije snaire) date su u tekstu ''rAnaliza sigurnosti reaktora RA - Frobni radr , koji je takcdje

dat u prilogu.

Radni parametri reaktora tokom kritičnih ekspe-

rimenata i rada na malim snagama sa rfsaktorom RA sa svežim 30"..

obogaćenim gcrivcm, su sa aspekta sigurnosti za jedan do dva

reda veličine povoljniji od radnih parame^tara koji su karakte-

risali rad reaktcra u periodu 1959 - 1979. godine, žto se do-

kazujc sledećirr.:

1. Pri planiraniin snapama reaktcra (do 5o KV-7)

nije moguće takvo gencrisanje zaostale snagt koje bi moplo da

ugrozi intepritet gorivnih elemenata ni u kakvim akcidentalnim

uslovima.

2. Pri planiranom ukupnom radu poriva tokoir. kri-

tičnih ekspe-.rircenata i merenja na malim snagama, akumulirani

fisioni produkti ne mcgu da ugrcze okolinu pri bilo kakvim ak-

cidentalnim uslovima.

3. Ekskurzije snage zbog nekontrolisanog doda-

vanja reaktivncsti ne mogu da zazovu cštećenja goriva rod. us-

lcvom da deluje "sigurnosna zaštita", tj. da bude aktivirana

bar jedna od dve sipurnosne šipkt reaktora. Ovc važi i za slu-

čaj da nema cirkulacije hladicca. Okelina ne može da bude utrc-

žena zračenjem u slučaju cvakve ekskurzije snage.

4. Sigurnost re-.aktora tokom kritičnih eksperi-

menata i merenja na malim snagana ni na kakav način ne može da

zavisi i ne zavisi od rezultata teoriiskih proračuna. rrimenju-

ju se eksperimentalni postupci (kao što je to uobič^jenc svuda

u svetu u ovakvim prilikama, uz izvesne dopune i y>cbol j šan ja)

koji obezbedjuju punu sigurnost reaktcra i koji su nczavisni

od teorijskih analiza. Ovi postupci analopni su postupcirn.a ko-

ji se rutinski primenjuju na reaktoru RP, a fcrmat i tehnika

kritičnih eksperimenata je takodje analcgan formatu ovakvih me-

renja na rcaktoru RB (ova nerenja na reaktoru RB odobrava Di-

rektcr 00UR--a korne reaktcr R°. pripada) , s tim što -io str.ppm ri-

zika za slučr-.i ekskurzija snage na reaktcru FP znatno veći ncpc

na reaktoru RA.

5. f-?idrau3.ična rr.er--n;ir

Prema toTne: ne^a nxk,~v- :'vi r?^?rpA d*. sfe ktfitič-

n: cksperimenti i rad n-.. T.rilin pnap-i"na tretirv'-ju FP. bilo k >T

PEp^.k^a suštinski drugojačije re^po štc se tretiraju na rea.-:to-

rn 1B u Vinčis ili na bilc kci.i r^aktrru te vrste u svotu.

Treme. tcTie 7.a si.^uran rad reaktrra na r. .liir sna

anna. rotpuno su dcvcljre analizo i postupci cpis?ii u p^rt. T-c-

TDenutoj i prilcžencj dokunentaciji.

Za rad na većin snapana i nonin?lno;i srj.zi pot-

rebnc je da sa ra.spcla£e konačnim izvcštajen c sipurnos^i re-

aktf-ra RA i ostalom potrcbncin dokunentacijor., ti . odcbv'c;njcm

za takav rad, izdatin od nadležnog organa, -i ova dckurientaci-

jc~ treba da se oslanja (pored cstalop) i np podac5_ma dobije-

n'lrr iz kritičnih cksr.<::.rinerata i. rada na nalim snagama. kao i

r^ezultatima mercnja hidrauličkih param<-:tara.

Sarrjo na taj način mcžf; se ob^zbediti maksimal-

n-~. sigurncst reaktcr^ i naiefikasrije dostizarje c5.1j? . sigu-

van i ckcnomičan rad r€:aktora RA sa ^0 ? obofaćenir gcr.ivcrr..

PRILOG I.b

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE"BORIS KIDRIČ"

V I N č A CS06RA404

OOUR NUKLEARNI REAKTOR "RA"

S.Kozomara - Maić

RAD SLUZRE ZA HEMIJU

REAKTORA RA U 19 80. GOD.

Decembar 19 80. - Vinča

S A D R Z A J

Strana

1. STANJE U TEŠKOVODNOM SISTEMU » , . 1

2. JONOIZMENJIVAČKA KOLONA 7

3. rREČIŠČAVANJE D^O reaktora RA novim sistemom .... 9

4. LITERATURA 10

1. STANJE U TEŠKOVODNOM SISTEMU

Posle martovske radne kampanje 1979. godine došlo je

do zaustavljanja reaktora radi zamene goriva. Na gorivim ele-

mentima pojavili su se depoziti, koji su stvarali teškoće oko

centriranja i vadjenja gorivih elemenata iz tehnoloških kanala.

U tokulS79. godine hemijskim analizama dokazano je da su depo-

ziti izgradjeni od elemenata konstrukcionih materijala teško-

vodnog sistema reaktora "RA".

Teškovodni cirkulacioni sistem reaktora "RA" konstru-

isan je od aluminijuma i čelika. Procentni sastav ovih elemena-

ta dat je u tabeli I.

Tabela I

Hemijski sastav čelika

elemenat

relemenat

cMn

CrNiTi

Sl

FeCuTi

MgCo

0

0

0

0

0

0,11

1,25

17,83

10,6

0,46

Hemij ski

,028 -

,078 -

,0C7 -,01 -,01 -

ND

0,19

0,140,007

0,010,01

S

Sip

Fe

sastav aluminijuma*

Cr

ZnPb

MiMn

0,019

0,5

0,033

-69

ND~0

NDNDtragovi

Nd

* odrećjeno src-ktrcrrafskorn analizon

ND ovom metcdor nije detoktovan

U tabeli II prikazani su rezultati merenia aktivnosti d.epozita

sa gorivnih elemenata.

Tabela II

Radioizotop

5 1Cr

6 0Co

5 9Fe

lt+0La

1 3 0Ru

5 UMn

6 5Zn

4 6Sc

9 5Zr

AktivnostpCi/10 mg

15,5 +_

10,7 +

0,11^

(6,4 +

(9,5 +

(5,9 +

0,22^

(3,7 +

0,7

0,5

0,01

O,9)-1O"3

0,4)-10"2

0,9) -10~3

0,02

0,4)'IO"2

tragovi

•p o r e k 1

čelik

prisutan od

čelik

prisutan od

prisutan cd

čelik

alurnini jum

prisutan od

prisutan od

o

ranije

ranije

ranije

ranije

ranije

Date aktivnosti su na dan 09.04.1979. godine. Obzirom na

vreme poluraspada, efikasni presek za aktivaciju kao i pro-

centni sadržaj izotopa roditelja pripadnoj smeši elementa,ova

tabela može da pokaže samo kvalitativnu sliku. Pošto merenjen

aktivnosti kratkoživeći izotopi nisu mopli biti detektovani,

izvršena je i spektrohemijska analiza. Rezultati su dati u ta~

beli III.

Hemijske analize teške vode pokazale su da je voda alkal-

na. Alkalnost vode nije se smanjivala destilacijcn. Uzorci

sveže destilovane, odnosno vode iz kondenzacionop suda bili

su alkalniji od vode u sistemu. Merenjem specififne otpornosti

uzoraka vode pckazana je prateća promena alkalnosti i specifič-

ne otpornosti vcde iz kondenzacionog suda. Predpostavka, da sc

u teškovodnom sistemu reaktora "RA" radijaciono sintetizovao

amonijak iz azota (iz vazduha) i viška slobodnog deuterijuma,

koji "ie dao alkalnost vodi ,smatramo ča. ie dokazana nalazom a-

monijaka u D„0.. Mopućnost postojanja amonijačnib kompleksa,

koji usled terir.olize u isparivaču oslobadjaju anonijak, koji

destiluje ss vodom i daje veću alkalncst i manju specifičnu ot-

pornost vcdi u kondenzaoionom suđu, takcdje je potvrdjena hemijskiin ana-lizama. (U uzorcima vode iz kondenzacionog suda sadržaj amoni-jaka bio je i do 50 mg/1.).

Tabela I I ICDir.KTKOHEMIJSKA ANALIZA TEŠKE VODE I

DEFOZITA

E l e -rnenat

D„0, u z o r a kod 5.II 79. ,gcrnji nivou "RA"

Depozit satehnol. ka-nala

Depozit sagorivnogelementa702-07/

Nerastvornidepozit sagcrivnog el,(02-07)

Al

Cr

Fe

Mg

Ca

Ti

Zn

Ni

V

Co

8 yg/ml

<2

p<2

<2

p<2

<2

p<2

p<2

<2

<5

ti

!t

tr

t!

tt

t?

tt

II

260 Ug/mg

p<0,2 M

0,5 "

P<0,2 "

<0,2 '•'

<0,2 "

p<0,2 "

p<0,2 "

<0,2 "

<0,5

330 ug/mg

1,1 "

1,3 "

1,5 "

< 0,2 "

< 0,2 i:

754 i;

P<0,2 "

<0,2 "

<0,5 "

100 yg/mp;

p<<3

P<<3 "

P<<3

P<3

p<3

p<3 "

p<3

<3 "

<7 "

Napomena: p - prisutan ali manje cd navedene vrednosti

< - nije detektovan, sigurno manje od navedene vred-nosti

Pranjem jednog od najstarijih gorivnih elemenata sa

mnogo depozita, koje je izvršeno u režiji Komisije IBK zaklju-

čeno je da nije bilo bubrenja goriva, kac i da je taloženje bi-

lo intenzivnije na mestima na koSnljici kcja je bila rarava.

Na osnovu gornjih rezultata i literaturnih podćitaka

/2 33/ zakljuc^ero je da nije došlo do znatnije kcrcziie grrivnih

elemenata, a da su depoziti radijacioni proizvodi kcrozionih

produkata cirkulacionog teškovodnog sisteina reaktora sa radi-

olitičkim produktima teške vode i komponentama rastvorenog vaz-

duha. Korozija se odvijala u celom primarnoin kolu, a korczioni

produkti su zatim strujom vode nehcmogeno rasporedjeni po sis-

temu. POšto je koncentrovanje na •oovršini gorivnog elementa

slcžena funkcija čitavog kompleksa toplotno hidrauličkih para-

metara i sastava površine odnosno stepena njene poroznosti, to

je u skladu sa ovim došlo do stvaranja i rasporeda radijacio-

nih produkata (depczita) po površinama gorivnih elemenata.

Do ubrzane korozije aluminijuma i čelika naročito u ob-

lastima njihovog kontakta dcšlo je usled prisustva u vodi hlo-

ridnog jona. Dokazano je da je hloridni jon dospeo u sistem

1976. godine prošupljivanjem kanala VK-4 i izlivanjent njegovog

sadržaja u tešku vodu. Posle ovoga izvršena je intenzivna des-

tilacija vode, medjutim, destilacijama nije postignut odgovara-

jući stepen razdvajanja. (Korozijom teškovodnog sistema reak-

tora RA u prisustvu hlorida stvoreni su pclidsperzni sistemi

koji nisu u termodinamičkoj vavnoteži, koji su sadržavali kc-

loidne čestice kac i proste i slobodne jone te se u razdvaja-

nju ovakve dve faze destilacija nije pokazala u potpunosti po-

desnom).

Na csnovu svega gore iznešenog donešen je zaključak da

je za prečišćavanje teške vode reaktora RA neophodna mera po-

red destilacije ugradjivanja kolone sa smešom jako kisele i ja-

ko bazne smole, a zbog zadanog neutrelnop vodenog režima reak-

tora RA (funkcionalne grupe smole da budu u H odnosno OH ob-

liku).

Na predlog direktora reaktora RA M.Miloševića grupa

hemičara koju je imenovao Komitet za sigurnost IRK 04.03.1980.

godine donela je odluku da se pristupi ponovnoj destilaciji

vode. U toku destilacije koja je trajala cd 10.03. dc 31.03. i

02.04. - 12.04.19 80.godine svakodnevno su uzimani uzorci vode ,

iz sistema i iz Vondenzacionog suća. I'erena ic specifi.čna ot-

pornost svih uzoraka vcde, a u nekiF uzorcima cdredien ie i sa-

drvaj hloridnog i amoniiuruovog iona. Izmerena ie i aktivnost

nekih uzoraka vode iz kondenzacionog suda. Rezultati ovih ana-

liza. Rezultati ovih analiza dati su u tabeli IV.

Tabela IV

Datum uzeteprobe

06.03 .80 .

10 .03 .80 .

11 .03 .80 .12 .03 .80 .13 .o3.80 .14 .03 .80 .15 .03 .80 .16 .03 .80 .17.03.80.18.03.80.19 .03 .80 .20 .03 .80 .21.03.80.

02 .04 .80 .

02.0^.80.

0 9 . 0 4 . 8 0 .

UzorciS p e c . o t p o r n o s t

x 10 ohm-cin

2,26

1,67

1,792,021,792,262,502,742,983,333,212,743,3 3

PREKID

2 , 6 2 *

2,50

1,79

vode i zPD

6 , 2

6,50

6,506,656,006,106,706,306,607,106,406,906,10

sistemaNH+m g / l

0,76

1,20

n . o .n . o .0,57n . o .n . c .n . o .0,52n . o .n . o .n . o .n . o .

DESTILACIJE

5,40

6,60

6,60

n . o .

n . o .

n . o .

Cl~mg/1

0,40

n . o .

n . o .n . o .n . o .n . o .n . o .n . o .0,25n . o .n . o .n . o .n . o .

n .o

n .o

n . o .

Primedba

proba uzetaiz sistenapre cirku-lacije

Proba uzetaiz sistemapurapa "A"

ii

i?

ii

n

[ i

M

»I

ir

ti

n

t?

Uzorak D20potpuno čis-te ne ko-rišćeneUzorak uzet

iz sistemaposle weš.

vode 5 hiz sistemapumpa !tt"

11.03.80.

12.03.80.13.03.80.

14.03.80.

15.o3.80.16.03.80.17.03.80.18.03.80.

19.03.80.

20.03.80.

21.03.80.

02 .04 .80 .

09.04.80.

Uzorci

4,29

4,155,95

6,90

5,957,387,988,85

7,73

7,26

7,20

3,20

4,17

vode iz kondenzacionog

7,20

7,207,20

7,20

7,40

7,207,157,20

7,20

7,15

7,20

0,50

0,047n . o .

-

0,40n. o.n , o .n . o .

n , o .

n . o .

n. o.

FREKID DESTIIACIJE

•104 8,00

•105 6,90

-

—

suda

0,02

0,05n. o.

-

0,06 .n . o .n . o .n . o .

n . o .

n. o.

n . o .

-

—

Proba je bez ta-loga; aktivnost1217 inp/minvidljiv talogdosta taloga;aktiv.38422 imp//mindosta crnog taloga:aktiv.2413 inp/minbez talogabez talogabez talogadcsta crnog ta-logadosta crnog talc-

dosta crnog talo-ga aktiv.2586imp/miniralo crnog talogaaktiv.3478 imp//min

voda je staiala usudu od 22.o3.80

* Napcraena: Merenja spec.otporncsti i pD nisu vršena po propi-

sanim uslovima, odnosno bez prisustva vazduha i pri strogo od-

redjenoj temperaturi, te su zbog toga i neki rezultati nereal-

ni.

Na osnovu rezultata tabele IV ponovo se nameće zaklju-

čak da je u sistem za prečišćavaBJe teške vode reaktora RA ne-

ophodno ugraditi kolonu sa jonoizmen jivačima.

U literaturi /4/ navodi se da veliki uticai na izp-pad-

nju prcdukata korozije sa nedefinisanin stepenom rastvorlji-

vosti igra prisustvo u vodi kompleksoobrazuiućih "iedinjenja ti-

pa amonijaka, cdnosnc izgradnja različitih isparljlvih amor.i-

jačnih kcrr.pleksa.

Ako se uzme u obzir izgled i aktivnosti uzoraka vode

uzetih iz kondenzacionog suda (rezultati dati u Tabeli IV u

koloni "Primedba") može se izvesti zaključak da stvoreni ra-

dijacioni proizvodi prisutni u teškovodnom sistemu reaktora

RA nisu stehiometrijski u jednačini kao i da im pfroizvod ras-

tvorljivosti nije termodinamički konstantan.

Uzimajući u obzir gornje navode iz literature kao i

ranije dokazanu veću količinu amonijaka, veću alkalnost i ma-

nju specifičnu otpornost vcde iz kondenzacionog suda, nameće

se zaključak da je čvrsta faza korozionih produkata u teško-

vcdnom sisteiru reaktora RA izgradjena cd amonijačnih komplek-

sa korozionih produkata teškovodnog sistema.

2. JONOIZMENJIVACKA KOLONA

U sistem za prečišćavanje teške vode reaktora RA ug-

radjena je kolona sa jonoizmenjivačkom smclom. S obzirom na

zadanu brzinu prečišćavanja (60001 D„0 za 7-10 dana) izraču-

natu kollčinu prisutnog amonijaka (~3 ekvivalenta) brzinu stva-

ranja amonijaka (1,1 ekvival/god) kao i preporučenog protcka2 - •

od 2 ml/min cm , što odgovara linearnom pomeranju fluida od

0,33 mm/s), odredjen je prečnik kolone (200 ir.m) kac i visina

kolone (700 mm). Zapremina kolone je 22 1.

Kolona je izradjena od nerdjajućeg čelika prohrom 12,

Kac nosač punjenja ugradjena je niklena mrežica sa otvorima

od 0.06 nun. Funjenje je "nuclear grade Amberlite monobed ion

exchange resins IRN-150". Ova smola je ekvivalentna smeša jakc

kisele i jako bazne smole sa funkcionalnim grupama u H i 0H

obliku.

Pre propuštanja krcz kolonu teške vode iz sistema iz-

vršena je deuterizacija smole, propuštanjem krcz kolonu teške

vcdo sa 80%-95% D„0 a zatim 99,5% D^O. Tokom deuterizacije me-

ren je izotopni sastav efluenta u alikvotima od 10 1. Na osnc-

vu rezultata datih u prilogu 1. nacrtana je kriva "Przina oos-

tizanja ravnoteža izotopnihiizmena". Iz date krive se vidi da

je ravnoteža izotopnih izmena postignuta proticanjem oko 50 12

vode pri brzini proticanja 2 ml/min cm .

Prečišćavanje teške vade ncvim sistemom vrši se na

sledeći način: 60-90 litara teške vode iz primarnog reaktorskop

kola reaktorskog sistema uzima se u isparivač. Iz kondenzacio-

nog suda voda se zatim prebacuje u rezervoar jonoizmenjivačke

kclone. Voda koja protiče kroz kolonu sliva se u slivni rezer-

voar odakle se pritiskom helijuma vraća u primarno reaktcrskc

kolo.

Primese u vodi koje predestiluju sa vodom zadržavaju

se na koloni. Za primese koje nisu u jonskcm obliku kolcna slu-

ži kao filter, dok se primese u jonskom cbliku zadržaVaju jon-

skom izmenom.

Fošto su funkcionalne grupe smole u D i 0D obliku

jako kisele i jakc bazne, bez obzira da li je voda koja se pre-

čišćava alkalna ili kisela voda koja izlazi iz kolone je ne-

utralna. Voda koja ulazi u kolonu je elektroneutralna, odnosno

ekvivalentne količine slobodnih anjona i katjcna stcje u rav-

noteži. U koloni se vrši izmena jona. Na mestc svakog anjona

odnosno katjona, kcji se zadržava na koloni u rastvcrsa kolo-

ne dolazi ekvivalentna količina D i 0D , jer je došlo dc iz-

mene jona pa su na njihovc mesto u funkciolanim grupama sada

došli katjoni i anjoni koji su sa vodom užli u kolonu. U ;ycdi

koja izlazi iz kolone su sa3a prišu'tni samb D i* Ot) j'6ni"*fe''

zadovoljavajući jonski proizvod teške vode

| D+i |0D--= 0,195-lD"1 na 25°CJ,

voda izlazi iz kolone sa istom koncentracijom slobodnih D i

0D~ jona, koja ima JD+j= 0,44-10"7 pD = 7,36, pri 25CC.

3. FFECIŠČAVANJE D^O REAKTORA RA NOVIM SISTEMOM

Fosle izvršene dcuterizacije smole prešlc se na

prečišćavanje vode reaktorskog sistema. Hemijske analize vcde

koja je prošla krcz kolonu, a pre vraćanja u sistem pckazale

su da je voda idealnc čista. pD ove vode na 27 'C bio je 7,10

specifična otporncst izotopni sastav 98,9 +_ 0,3 mol% D~0.

U 1980. godini uradjeni su novi propisi za rad

nuklearnog reaktcra RA. U ove propise prvi put uvedena je reak-

torska hemija. Do sada ovom vecma značajnom problemu nije pok-

lanjana pažnja, kako na reaktoru RA tako i u Institutu. Nekih

povremenih i parcijalnih radova je bilo /1,5,6/ ali je kasni-

je rad na hemiji potpuno zapostavljen. Od marta meseca 1979.

godine do danas na reaktoru RA intenzivno je radjeno na tom

polju. Iz tog sveukupnog rada proizašac je i ovaj izveštaj.No-

vim propisima za rad nuklearnog reaktora RA obezbedjeno je:

1) norme i standardi za održavanje kontrole i

kvaliteta teške vode, tehničke vode i gasa;

?) vršenje kcntrole i kvaliteta vode i gasa;

3) osiguranje kcntrole kvaliteta.

Primenom ovih mera obezbedjuju se uslovi da se

incidenti u vezi sa raznim kontaminacijama sistema ne ponove.

10

4. LITERATURA

1) Z.B.Maksimović i dr., Bull.Inst.Nucl.Sci. "B.Kidrič"

12, 19, (1962)

2) H.Welinsky, et all., Chem.Eng.Prop. 5_2, 388, (1956)

3) P.Cohen, et all., Proc.Inter.Conf.Ženeva, Vol. 9

423, (1956)

4) V.V.Gerasimov i dr. "Vodnij režim atomnih elektrostancij

Moskva,Atomizdat, 1976, str. 121

5) Z.Matić IBK-.228 (1965)

6) M.čirić, Izveštaj po ugovoru SKNE, br. 5. 135, 04-901/55

BRZINA FOSTTZAIvJA RAVNOTEZA IZOTOPNIII IZKENA:

H ( s ) H (D2O)

0 E "s) +s) + 0 H (L o 0)

Mol.%

- srr.ois

I i

i C

•, i

V, lit.efluenta

'" ! I

I N S T I T U T ZA NL'KLEARNE NAUKE

„ B O R I S K I D R I Č "

O O U R Laboratorij« za heoiiju

A N A L I Z A Br. 31/i

Os.atn. .u.zorsk.3.. t.'?š.ke....ypde p . r p p u s t a n e p r e k o j o n o . i z " : e n j i v a č k o k o l o n e

.izvr.ši±i...i.z.o.t.opi5ku...arj.a.l.iz.u,..uz.Q.r.aksi

Narudžbenica br. 775.0 Naročilac ....O.0.UR..1.80 .R A

Datum prijema l-..-X•• 19B0 . • • g o d ^

F, Z l! \, T A T I

Naponiena:

K a n t a b r .

1

3

5

7

9

11

13

15

Mol%

6 ^ , 9 + 0 , 3

7 5 , 8 + 0 , 3

9 7 , 1 * 0 , 3

9 ^ , 7 + 0 , 3

9 ^ , 3 + 0 , 3

9 4 , 9 + 0 , 3

H Uzorak u kanti br. 7 ponavljsn je nekoliko puta.ali se stalno

ponavljala ista koncentraci ja. Verovatno cia je D„0 u toj 1.1 i

predhodnoj kanti bila všše koncentracije ne^o o^t^le kante.

Vinči. / 2J.X 19.80."•?

Anah TM r»dio,

Mirjana Matić

-' I K"£ KIT 0R OGUfž ,

Dr . Jcv ; . r , P u p e z i n

PRILOG II

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE ''BORIS KIDRI^"

v I !' Č A

OOUR KUKLEAPNI REAKTOR ''RA"

CS06RA405

J. RADIVOJEVIĆ

P.AD SLU?,PE ZA

MASIKSKE PLU2BF RIAKTORA ;!

~ Izventai za 1980. roč

Decembar 1980. froč.

2. STANJE C-RHl'K

Rad službe maširskor ođr?.avarna sdvija se kroz dr.ev •

ne, nede'lin^ i period.ične pr^rlede i kontrolu orrfnie.. Rc:dcvni

rt-inonti i revizi"io vrše se prerca planu rf'nont."1 sač.injenom na

poretku podine.

1-a mašinskcj opremi u toku 19f,0. podine niic bilo ve-

ćih kvarova., reristrcvano je nekoliko maniih kvarova ko-ii su

odmah otklanjani.

Frerled stanja mažinske oprenc i radova na održavanju

2.1. SISTEM TF?KE VODE

U sistcmu teške vcde obavljeni su ohimniji radovi.

Urradjcna je u sistem destilaciie ionoizmcni ivački urpd-iai

za prečišćavariie teške vodo. Vršena if intenzivna destilaci ja

teške vcde, od 11.03. co 21.03.1«80. rodino i od 02.0M . do

15.04.1°R0. fodine, za koje vremo ne rredcstilovano okc 10000

litara D^O.

Frečišćavanjc D-0 u jcnoizrnpni ivačko j koloni izvršc--

nc je na taj način što je D„0 destilovana u sistcinu destila-

cije, zatim pujr.pon prebacivana u rezervoar icnoizmRni .Ivarkof

uredjaja. Zatim ie D„0 propuštana kroz -ionoiznir.ni ivarku kolo-

nu sa protokoin od 3 4- čo 3 6 lit/h i slivana u slivni rezervo-

ar. Ovim postupkom je svih 5.500 lit. D?0 prcčižć'vno 2 puta;

prvi u vremenu oć 2 8.10. do 05.11.19R0. f.odine i drufi put cd

10.11. do 16 .11. 1H80 . podine . Izvrsen ie prr;rled i kontrola

ispravnosti svih elemenata sistema te'ke vodc i ustanovlneno

da se nalazc u dobron starju. Jedinu teškoću u odrvavanju sis--

tema teške vode stvara nedostatak rez-jrvrih raclnih kola za

centrifupalne punpe koje slu'e za cirkulaciju te?kt voče, i

pored više obećania da ćeiro ih dobiti scvietski đobavliač ni-

je nam isporurio tražene delove tako da ni u 19R0, rrodini nis-

JTIO mofli izvr.šiti zamenu navedenih df.lova.

Pumpa r;A" i £ remontovana u cie.cembru 1976. pocline i

od tada do danas ie radila oko f.000 časova i r.ije potroban

remont.

Fumpe "P: i "'V" remontovane su u iunu i iulu 1970.rc-

dir.e, imaju oko 1P.000 radnih sati od rer>cnta te bi ih trebalc

remontovati kada navrše 20.000 sati. Orekujp se da ĆP dc re-

ncnta sovjetski dobavljači isporučiti tra?ena radna kola.

2.2. GASNI SISTEM

U jrasnom sistemu izvršen je reir.ont rasne duvaljkt "A'1

remont je započec 09.X 1979. podine a zavrr.e-n 01.0u . 1980. ro-

dine. Rcnont fasne duvaljke normalno trajt nanvi:;e 20 dana,

ali u nekirc operacijana učestvuiu i druri OOUR Instituta.Jed-

na od operacija ie i nanošenje hroma na rukaccp- nc k.ojima kli-

zi zaptivka. Urediaj za nanošenje hroma s« u to vreme pokva-

rio pa se čekalo na nierov popravak ili isporuku novcr. Pored

topa prvo nanošenje hroma nije uspelo, rukavci su ponovo bru-1

šeni do zdrave podloee pa je vršeno novo nanošerrje hrona i

zatin završno brušf^nje ne me^ru. Zatii ie obavljcna rr-cntar.a

^asne duvaljke, merenie. potrebnih zazora i isr-itivar. e u ra-

du.

Pasna duvalika "Pr ie otvorf.na 31. 1C . 13 ;'O . pccline .Us~

tanovljcnc ~)e da nerna zaruniivarna radnih kola i da su zazori

u atestor propisanir pranicama, što zna/'i cla su le?išta u dob-

rom starju i da nije bilo aksijalnoj? ponierar.ia. Izvršen nc

pre. led ventila, cevovodi i cstale oprene rasr.or sistcna i us-

tanovljono da sc nalaze u dobron star.ju. Na urcdiajima za va-

kuumirar.'je reaktorskih sistena izvršona jc rrovera ispravnos-

ti. Ustanovljcno ie da su cd l* vakuum. pur; e tri u dobrom sta-

nius dck kod četvrte iedan ventil na pctisu prorufta vazduh

tako da ,na troba zameniti. Izvršer.c ie ispirarnc i zamcna v^-

kuum ulia. u sve četiri pumpc. Izvr5eno ie čirćenje i nrar.ic

svih odvajač.a ulja u vakuum sistemu.

2.3. CFNTRALNC TFLO

Izradiena su dva suda za srr.cšta istrošenor jToriva.

Ispražnjenc je 30 p&hola iz kojih -)c 325 elemonata

sireštf.no u dva suc'a koii su odloženi u hazen br. 4 proKtoriif:

141.

0d 21. c'c 24.04 . lnaO.rodir.c izvršen "je r-rerled suda

reaktora TV kamerom i kontrola debljine suda ponoću uJ.tra ~.vu-

ka i ustanovljr.nc jc da je sud u sasvirr: dcbrom steniu i da pj•••-

ma težih oštećenia istof, kao i da nena oStećtnj? idrupih e-

lemenata opremf-- koja sc nalazi u sucu reaktora.

Od 20. do ?!l. maja obavljena "e de.kontaminaciia I

čišćenje cd talc~a 02 termometarskc crvi (elcmenat u kcjem

je upradjen terriometar za merenje t^mp-erature u tehnoloSkom

kanalu).

Izvršeno ie ispitivan-ie debrrrnetizaciie rrafitnop; su-

da. Došlo j<r. ćo zakliuoka da ie najverovatniie r-rsla ploea na

termalnoi kolcnik koia odvaia terTf.alnu kclonu oč prafitnor su

da. roštc -je ceo tai skloi: ucradier, iza dva motra debclor be -

tone. i 200 mm debf.le rvozdene ploč.f , r>rila". e.lf:]<trcr.skir1 urc-

djajem za ispitivanje hermetičnosti ie nrnopuć. Fazfradjxve-

nje termalnt: kclone i fizički prilaz rvozdeni^ O;1OIT!P ntimri su-

da n.isu dozvoljcni usled vrlo vr.like radicaktivncsti rvczc'e-

nih elt'inenata suda (videti rr5-log V ) . Tako ostajo da s>_. i da-

lje radi sa dehermetizovanim rra.fitn.im sudoTr..

16 . CTi . 19 80 . f odine izvrS^po ic vraćanie. na svoj(-: ines-

to u reaktor vertikalnih eksperimrntalnih kanala VK--15 V'K-4,

VK-5 i VK-Q.

08 .07 .1180. r-odine postavl jeno ^e ^8 semi kanala u

reaktor. To su kanali koji se postavl^aju u rcaktor u počctnoi

kcnf ifuracij i na mesta Voja ostaiu prazna zbop nanne.fr broja

tehnoločkih kanala . Izradjeno je 110 novih trbndoških kana-

la.

2.4. SISTKM TEHNIČKF VODE

U sistenu tebničke vode obavlien je rr.mont Vfć.inv:

ap.rep.ata. Mije renontovana sarro pumra Rr. 1 na Dunavu zatc

što je zadnji put rcmcntovana 197«. Fodine.

Remontovano su rumpe Br. 2 i 3 na Dunavu koie sluf.c

za dobavljanie v o d e z a hladienie reaktora. Remor.t ie izvršcr.

na taj način što su pumpc odvojene od elektroirotcra., rastav-

ljene i svi elerr,f-:nti oprani i o^i^ćfni. Izvršf-n jc. prc:~led

svakcf, clementa. Neispravrti i ~chabani dr. lovi su za

novina. Distancione čaurt izned^u radnih kola roiedinih stt-

pena pumpe, umesto od mosinra ili bronze uradjeni su od st *•-•••

lita zbcf duže trajncsti, a što rirodu?ava vrere rada rur.-pc

izmediu dva renonta. Tzvršena ie zarricna svih rumenih zaptiv-

ki na pumpana s pcstavliene ncva kctrliaiuća lt.žišta i tirae

obezbedjen norincilan rad pumpi za du*e vreme.

Rencntovanc su na runpnoi stanici. oba vakuum pumpe.

Istc; služe, pri nižem vcdostaju Dunava. da svoiy.r- moćncn u-

sirsavanje.rr vazduha obezbede dotok voce na usis r.lavnih punpi

za početak rada. Jedna od dve vakuum pumpc A-e dctrajala i u

dopledno vrerr. (1-2 nodine) trebalo bi ^c zar;cniti .

Izvrštn jt rcrnont dt^enažnib runpi (slu/.(-- za izbaci-

vanje vodo >.oja st skupl~,a u šahtu pun^pn.0 stanict:).

Na većoj drenažncj r.umpi cbavlif-ni. su obimr.iji rado-

vd . Izradiena je nova cscvina. Zamenjena su ioj oba le?ista;,

sve zaptivke i izvršeno balansiranie. Izvršrn ic rf.mont sve

tri doz puinpe , obe punpe za hlad-'jenie prafitnof r<- flektora.

Kod svih puiTipi izvrrena je Zcimena kotrliaiućih lržigta 7.ap-

tivki i stavljene nove pletenice i maziva sredstva. Zamen;it:~

ni su dotra"iali vnntili za clnvod vode na radna kola POZ pun-

pi, preplcdan«: su i remontovam: pumpt. za izhacivarno uslovno

čiste vode.

Izvršen ie prepled svih cevovoda i ventila na sis-

ttr.u tehničke vcdc, uočene neispravncsti su otklon jene. Za-

rnenjeno je 10 m ccvovoda u sistcmu tehničke vcde, a na lir.i-

ji za blad^cnne fasnih duvaljki.

V sept em.br u je očišćen taložnik tehnirke vcdc od np.slc:, ?. irulja

2.5. SISTEM VrNTILACIJE I GREJANJA

U sistemu vf-.ntilac.i .e rn.ic M l o remontriih radova.

Vrntilatcri se svakcdnovnc kontroliču i redovno

pre<rledaju. U lcžištir.a se rfvdovno zanenju^.e rnazivo ^rcma rad-

nim satina.

Izvršen je podišnji. prepled pods'caricv: ZF; rrr-jan^i;

zrradc reaktora kao i svih kalcrif c-ra sa rri-padajućom oproror.

Obavl^en je redcvni pre.rled sirurnosnih vcntila na 20000 li--

tarskir-' bojlcrlma.

Odcća i opreTr;a ?d ličnu zastitu

Vrši ss re-dovno nranje., ropravlianie 5. obnavljaro<-'

zastitnc odeće i obuće.. Izvršen je prr^lcd i kontrcla svih a-

parata za autononno disanje. Boce za kopprip'ovani vazdul^ rc-

dovnc s<:. pune. Izvršcn je prcpled komrrcsora za. vazduh keiim

sc rune bcct za araratt tina ''spiratom'1. U komDre.soriir1.? SP rc-

dovno ni'inja ulje svakib R neseci. Izvršen je rrerl^d i kontrc-

la ispravncsti skafandera za rad u kontaniniranoi srtdini.

2 . 6 . TRAriSPORTNA CPREMA

Izvršen je remont krana pod vodi'nor1 zaštitonn (stra •

la krana) , koj.i služi za transport kenrra u i iz vertikalnih

eksperimentalnih kanala. Remonti i reviziic ostalib d.izalica

izvršeni su 1979. podine, tako da su u ovoi fodini vršc.ni sa •

mc redovni pregledi^kontrole i po potrebi zamena ili dodavanie

maziva.

2.7. MAŠINSKA SLUŽBA ODRZAVANJA

Mašinska služba cdržavanja je u 1980. godini, u sa--

radnji sa ostalim službama na reaktoru i u saradnji sa dru^im

OOUR-ima Instituta radila na izveštaju za sigurnost reaktora

"RA", prcjektu za udesno hladjenje, kao i na projektu za ug-

radnju filtera u ventilacioni sistem Reaktora ''RA".

2.8. VREMENSKO KORIŠČENJE UREDJAJA I OPREME

U sledečoj tabeli dat je broj časova rada pojedinih

uredjaja u 1980.godini i ukupno od početka rada do kraja 1980*

godine

Red. .. . T. . sati radabroj Naziv ured^aia 1980. ukupno

2 3

i 1. Pumpa za tešku vodu "A" 126 48.254

j 2. Pumpa za tešku vodu "R'' 225 68.059j 3. Pumpa za tešku vodu "V" 146 62.593j 4. Gasna duvalika "A" - 82.447I5. Gasna duvaljka "B" - 35.9336. Pumpa za odvod tehničke vode u ta- ^^ oni

loznik7. DOZ pumpa (PMK-2) broj 1 - 40.521

I 8. DOZ pumpa (PMK-2) broj 2 173 29.185

! 9. DOZ PUMPA broj 3 7 386

jlO. Pumpa za izbacivanje uslovno čistej vode broj 18 93 2.143i

!ll. Pumpa za izbacivanje uslovno čiste} vode broj 19 27 ' 781

12. Pumpa za hladjenje rrafita broi

| 13. Pumpa za hladpenje prafita broi

14. Funpa za drena?u D„0 broi 31

| 15. Purora. za nrebacivanie destilata| brcj 10

16. Purcpa za rrebacivanie destilada

] broi 11! 17. Vakuum pumr,a u sistemu cltstilaci

I (V.M-1) broj 12

| 1B. Vrrntilator VI-1

j 19. Ventilator Vl-2

] 20. Ventilator V2-1

i 21. Ventilator V2-2

I 22. Ventilatcr V3-1

j 23. Ventilator V3-2f 24. Ventilator V4- 1

I 25. Ventilator V4-2

j 26. Ventilator V-5

; 27. Ventilatcr V-6

| 28. Ventilatcr V-7

i 29. Ventilator V-8

! 30. Ventilator V-9

| 31. Ventilator V-10

j 32. Ventilator SPV

I 33. Ventilator P-l

| 34. Ventilator P-2

| 35. Ventilator P-3

J 36. Ve;ntilator P-4

•' 37. Vontilator P-5

' 38. Ventilator PV-GK

39. Vcntilator P-7

40. Vtntilatcr SFF

5

205

3M

D 040

D 015

7 5

5 5 5

1 . 1 7 9

9 3 3

1.715

3 3

23

4T8

1 . 3 0 1

1 . fi c 3

1 . 9 2 4

2 . 0 1 5

1 . 8 3 R

1 . 4 9 5

l . f ' 0 i +

2 . 0 1 2

-

1 . 7 1 1

1 . 7 2 3

1 . ^ 8

1 . 9 0 4

1 7 1

11

2 .103

5 3 . 1 4 3

2 4 . 1 3 3

1 . 2 2 0

F.20i

2571

9 4 4

F.P.06 3-

5 8 . 6 1 1

1 1 4 . 9 28

1 0 7 . 4 5 7

38Pl

242

41.7071

2 9 .05 6

C 0 . 7 1 4 J

7 7 . 3 1 4

6 2 . 0 0 3

7 3 . 3 40

9 4.. p 3 4

5 9 . 2 0 3

C 4 . 4 8 o

4 5 3 :

9 8 . 0 1 ? !

94 . 9 ^ 2

3 5 . 7 9 7 ;

5 1 . 3 6 1

2 0 . 6 40

1 2 . 2 880 8 . 2 111

10

3. PRIRUČNA PADI0:-TICA REAKTORA "RA:1

Zadaci i utrcženo radno vrtme sa ccnom srecificira-

ni su i dati tabelarnc. U ovom izveštaju obuhvaćeni su radovi

ođ l.XII 19 79. nodine rio 3o.XT 19 30. rodino.

3.1. ODRZAVAKJE OFREME

A. Mašinska oprema

Red.broj

: šifra 7. a d a t a k Broj Vrcdnostčasova časova

1. HO-1 Odrravanie sistema teške

2. MC-2

11

i 3. MO-3

4. MO-4

5. MO-5

6 . 110- 6

7. M0-7

S v e

B. Tehncloška

vode l destilaci^f' D 0

Održavanie sistoira tehnir-ke vode

Odr?avanje uredjaja u fias-r.cm sistemu

Održavanio elemenata u cen-tralnom telu

Odrravanje transpcrtnihuredjaja

Ođržavanje ventilacije ijrre jan ja

Odr/avanie sanitarnih ure-d j a j a

f ?••'•

oprema

700

570

6 20

•47'5

205

180

2 0

2 .7 20

140

114

124

fl5

41

3fi>

4

B4U

.000

.000

.000

1

.000

.000

:

.000i

1

.000

.000

11. 0dr?avanjc instrumentac:ja 700

C. Elcktroopro. roa

1.

140.000

Održavanjc el.^ktroorreno 7 50 15 0.000

D. Održavairie zrrade

1 1

n 2

1.

! 2.I!i

MG

PVH

Oćr:'avanje zprrade

Izrada novih :jlemenata zaodržavanie ZFrr.de

a:

II. Izrada novih clenenata opreme

iI

! 2 -

ij 3 .!I 4'j

5 .

120

50

17o

M-4 I z r a d a novih te;hnolcškihkanala

M5-4 Izrad.a ri^lova za elektroma.r-netne hvatačr

01-1 Izrada novih ele^nata opremeinstrumentaciie

M0-A Izrada ručnor alata

r0-M Rencnt mašina alatliik?

S v c,

2^.000

10.000

34.000

R50

4 00

3R0

250

170

170.000

P0.000

72.000

50.000

3 4.000

2.030 40P .000

j l l l . UslUirc druriiT-. OOUR

1. OOUR 03o

j2. OOUR 04oiJ3. OOUR 070I|4. OOUR 100i'5. OOUR van Instituta

120

2 5

^80

15

2.1R0

24.000 !1

5 .000 iI

176 .000 |•

3.000 j

432.000 ]

S v e 3.200 6 40.000 j

U sledećoj tabeli dat r; nregled radnih časova rad--

nika radionice na održ.-vaniu opreme, izradi ncvin elcmenata cp-

rene i pružanju uslu.tja drufim OOUR u poslednjih pct r^dina:

12

| Jecl: Z a d a t a krr O G 1

1977. 1977. lr^78. 1979. 19R0. j

15

Održavanie nafinskeTne

Odrf.a vanj e tnhnoloBke

Održavanje clektrcoprerae

Izrada noviii elcmenatacpreme

Održavanje z.rradeReaktora "P.A"

Uslupe drurim. OOUR

5122 2733 1570 2120 2770

13R5 671 644 800 700

PF5

3221 1330

B00 7 50

15C0 2030

455 155 2158 170 170

PHP. 14 8 3 2 002 "510 3 2 00

—jS v r. cr a: 12845 7097

0 7lK:fi 9570 j

4. PRIRUČNI T'AOAOIN REAKTORA :'RA"

Aav materijal izuzinan je iz rriručnog r.aracina

putem inttrnih trebovania sa naznr.fencm šifroFt zadatka i pct--

pisom nosioca zadatka.

Za podizanjc pcjcdinih matcrijala i dclcva iz pri-

ručncg mapacina reaktora. ;'RAV| kao i iz centralnor mapacina In-

stituta ođobrerre jf davao rukovodioc 00UR~a.

1a uzimanjf rezcrvnih delova ili uredjaja za hit-

r.e opravke van redovnof radnop vroraena cdnosrc praznikr-r. ili

u pcpodnevnin i noćnin1. smenana, cbrazcvane su korr.isije cd čla-

nova smene sa šefom smenc na čelu.

13

Vrednost utrcšenog mato.ri.Tala i delcva orrf.pe da-

ta jc tabelarno prcma tačkarca 4.1; 4.2; 4.3 I 4.4.

4.1. ODRŽAVANJi: OFEEME

A.. Kašinska oprema

Šifra Z a d a t a k C c. r. a

I 1. MO-1 Održavanne siste:na te?ke vode SE.C4C j' I) 2. MO-2 Održavanie sisterca )[ tehničke'vode 27.420 j

! " i! 3. M0-3 Održevanie sistcma rasa l'^GSO ij i! 4. NC-4 Održavanje cer.tralncp- ij tela ' 15.960 iI '| 5. M0-5 Odrzavanje transportne )

orreire 4.3 00 ;i

6. KC-6 Održavanje sistcna ventila- 'cije i prejania 14.800 i

13P. .200

P. Elektronska oprema

1. ^I OdrSavanje instruircnta-cije 12.3UF,

^• Elektrooprema

1. TO Održavanje elektro crrpne 20.24 3

D . Održava.nje zgrade 5 . f 7.0

E• Fotrošni natcrijal 34 . 945

F . Kancelari j ski materijal 41. 3 2 F.

G. Radiolcška zaštita (ir.aterijal) 110.9 0?

K. Kemikalijc- 4 8.3^0

14

4.2. IZKADA NPVIK ELEMKNATA

f K - Šifra 2 a d a t a V C e n a 'broj i

i| 1. M--4 Izrada tehnoloSkih kanala 17F.100

I| 2. M5-4 Izrada delova za elektro-j magnetne bvatace G.OCOi

! 3. OK-1 Izrada delova za instrunentaciju 30.000i! 4. MO-A Ruf:ni i mašinski alat 20,000

ii 5. MC-M Feiront naeina a l a t l ; i i k a ' . 0 0 0i! S v e. p a: 2 3 7.000

u.3. TROSKOVI SMENKKOG VOZILA I!

1. Rezervni delovi 4f-."02 .

2. Hazivo i porivo 170.000 j

S v e g a: 215.-0? j- ^

i

4.U. TROŠKOVI KELIJUMA ;t

1. Kelijurc 3 bcce 7:0 157M cin. 4.722!

4.5. RFKAriTULACIJA UTROŠKA MATERIJALA ZA PERIOD 0D Il.XII l'^G.pcd. d.o 30.XI 1CBO. pod. i

I ODRZAVAKJF OFREr'E (A + P + C + D+E+F + G + TJ) 411.'; 21

II IZRADA NOVIH ELEMLFATA CPPI!"'. 2 37.100

III TR05K0VI Si-'ENSKOG V07ILA 215. "0?

IV TROSKOVI HELIJUT1A ^.722

UKUPNO UTROŠENC MATERIJAL/1 : f;r-!-. 5': Tj

PRILOG III

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "BORIS KIDRIC"

V I N C A

OOUR NUKLEARMI REAKTOR "RA"

CS06RA406

D. Stamenković

RAD SLU2BE ZA ODRZAVANJE ELEKTRO-

OPREME NA REAKTORU "RA"

- Izveštaj za 1980. godinu -

Decembar, 19 80. Vinča

S A D R Z A J

Strana

1. ORGANIZACIJA RADA U SLUŽBI ODR7.AVANJA

ELEKTROOPREME REAKTORA 1

2. STANJE, REVIZIJA I REMONT ELEKTRO OFREME NA

REAKTORU RA 2

3. SMETNJE U NAPAJANJU ELEKTRICNOK ENERGIJOM 5

4. DODATNI FOSLOVI 6

5. STAKJE ELEKTROOPREME 6

ORGANIZACIJA RADA SLUZBE ODRŽAVANJA ELEKTRO-OrREME REAKTORA RA

U grupi za održavanje elektroopreme radili su jedan

elektroinženjer, dva VK elektrričara i jedan PK električar.

Fored pomenutih ljudi u planiranom remontu, pregledu i proveri

elektroopreme i na dopunskim pcslovima angažovani su i VK elek-

tričari koji i dežuraju u smenama.

Usled toga što u 1980. godini reaktor još uvek nije

otpočeo sa radom, a i zbojr toga što je u 1979. godini pretežno

izvršen remont svih potrošeča i revizija celokupne elektroopre-

me, ovaj izveštaj će se znatno razlikovati u odnosu na ranije

godine. Svi planski i novopostavljeni zadaci pred. elektro služ-

bu uspešno su izvršeni, kao štc sledi:

Svakodnevni poslovi

- vodjena je evidencija o svim kvarovima na elektro

opremi i odmah ista otklanjana.

- Praćeno je stanje i sprovodjeno tekuće održavanje

na svim stacionarnim akumulatorskim baterijama, akumulatorske

stanice na reaktoru.

- Svakodnevno je održavana rasveta na reaktcru.

Nedeljni poslovi

- Prepled izvora električne energije ulažnih trans-

formatora snage.

Mesečni poslovi

- Prefiled svih izvora električne energije na reaktc-

ru: jedncsinerne motor,p;enc-..ratorske grupe za punjcnie akunula--

torske baterije, motorgeneratorske grupe sinhronih generatora

i dizel agregata.

- Pregled i eventualna intervencija na opremi svih

razvcdnih tabli.

- Pregleri amplidina za nivom.er i automatskih regulato-

ra snage.

- Analiza gustine elektrolita akumulatorskih baterija

u stanici na reaktoru.

- Prikupljanje, obrada i analiza podataka iz eksploa-

tacicnih karata.

- Obračun utroška električne energije i vremena rada

važnijih otrošača.

- Prcvera i dopuna rezervne elektro-oprerne na reakto--

ru.

Povremeni poslovi

- Kontrola ispravnosti upozoravajuće i sigurnosne sig-

nalizacije.

- provera rada kranova.

- Revizija kolektora kolektorskih mašina.

- Druge provere po ukazanoj potrebi.

2. STANJE, REVIZIJA I REMONT ELEKTRO OPREHE MA REAKTORU RA

Prema planu i ukazanim potrebama tokom 19 80. godine

izvršeni su sledeći remonti:

- P.emont elektrc motora i nri^ada-uće elektrc oprerne

sa zamenoir! dotraialih delova i svih rumenih ka.blova na strela

krar.u potrcžača No. R4, P5 , 86 i 87.

- Remont osvetljenja u vrućim komorama sa zamcnoin

prigušnica i svih gunenih kablova.

- Izvršena je provera kapaciteta akumulatorskih ba-

terija: 110V, 48VI, 48VII, 24V, 12V, 6V, 2VI i 2VII rrupa.

Izvršen je pctpun pregled i kontrola celokupne elek-

trc opreme i svih potrošača u cilju provere ispravnosti iste

za početak nultog eksperimenta reaktora.

Poslovi prema ukazanoj pctrebi

- Učešće u radu na snimanju suda reaktora.

- Učešće na odlaganju islužencg goriva u dva suda

30 čehola.

- Rad na realizaciji projekta jonoizmenjivačke kolo-

ne, elektro đeo.

- Rad na pisanju sigurnosnog izveštaja i internih

prcpisa.

- Rad po ekipama u više ciklusa destilacije teške vo-

de.

Pregleđ kvarova na opremi koje je registrovalo pogcnskc osob-lje u tcku rada rcaktora (za proteklih 11 gcdina) i 1980.go-dine kada reaktor nije radio datc je u donjoj tabeli:

Red.broj1

Nelspravnaoprema

269170171 7 2

4

? c7 35

d746

l n7 b7

a768

7 79

7 8lo 11

8 012

1. Kvarovi i hvat-či 2 1 - - 2 2 12 5 5 3 - -

2. V e n t i l a t o r i i pumpe 4 - - 1 2 1 4 3 2 3 1 1

3. I z v o r i e l . e n e r g i j e i _ _ - i o o - i o _ - | „ _ _t r a n s f o r m a t o r i

4. Razvodne t a b l e i q n 9 9 9 ^ 0komandna mesta a ± - t t t 3 z - d ~ ~

5. Aku b a t e r i i e 5ispravljači " - . . . . - . - *• 1 - /

5. Signalizacija i te- B 2 3 3 3 1 5 7 2 ?. •• 2lcfoni

7. Korizontalni i " - - 1 1 1 1 1 - - - -eksp.kanali

Ukupnc: 14 u 4 15 13 9 27 1« 11 11 3 3

flpis kvarova za 1980. godinu u gore navedenoj tabeli

Neispravnost ventilacije:

- Fregorela sklopka zvezda trougao za ventilator

"B-l"

- Neispravnost signalizacije i telefona

Na dispečerskim telefonima u prostorji 027 i 034

prekid u kablovima slušalice.

Mapajanje električnom energijom dato je u donjem

pregledu.

1. Tabelarni pregled utroška električne energije za poslednjih

10 godina

Godina

RadreaktcraF/7/h

Utrošakel.energ.MW/h

OdncsMWh/R

71

31606

1834

17,2

72

31151

1760

17,7

73

30504

1722

17,7

74

30711

1680

18,3

75

30000

1717

17,5

76

20316

1563

13

77

28583

1697

16,9

78

24652

1443

17

79

5982

689,12

8,68

80

0

352,020

0

Napomena:

U izveštajima u prošlim godinama3 zaključno sa 1976. godinom

u trećoj i četvrtoj koloni bile su druge vrednosti pošto se ni-

je uzimala u obzir potrošnja električne energije na pumpncj sta-

nici na Dunavu, a od 1977. godine se to čini.

2. Potrošnja električne energije po rneseciina od 1975. godine

zaključno sa 1980. godinom

Meseci potrošnja /kWh)

Januar

Februar

' Mart

April

Maj

Juni

Juli

Avgust

Septembar

Oktcbar

Novembar

Decembar

Ukupno:

1975.

89580

66560

9648C

94720

88820

107900

74840

.1740

109060

113460

112660

96000

1067480

1976

69820

79440

126100

67420

91480

108940

58600

18820

90640

42140

88120

65000

906520

1977

63580

92680

100080

95660

96240

958PO

81900

17100

88180

98400

108480

108480

1046660

1973

63280

93020

89860

82620

81740

88560

73180

7460

80280

82300

87560

82670

912530

1979

57100

73040

115 2 00

64360

65460

21620

30220

13500

26320

35740

27260

29300

559120

1980

23780

28420

54540

48920

2C6OO

14940

23240

14860

20100

30200

42320

30100

352020

Pošto u 1980. godini reaktor nije radio nije bilo

potrošnje električne energije na pumpnoj stanici Dunav za pot-

rebe reaktora.

3. Smetnje u napajanju

U 1980. godini zbog toga što reaktor nije radio

smetnje u napajannu nisu registrcvane.

4. Dodatni pcslovi

U 19 80. godini znatan deo slobcdnih kapaciteta bio

je angažovan na poslovima za prihodovanje dopunskih sredstava

kao što su: pružanje usluga drugim OOUR-ima u IBK, izrada i

montaža uredjaja za "Rudi čajevac", Banja Luka, izrada i mon-

taža t;RAG'; gromobrana i izrada i montaža javljača požara.

5. Stanje elektro opreme

I porod toga što jc elektro oprema u stalnom radUj

više od 20 godina i da po odredjenim tehniokim normativima u-

lazi u gornju granicu tehničko-tehnološkog veka, uz organizo--

vano, planskc i redovno održavanie kcju vrši ova služba, nala-

zi se u vrlo dobrom stanju.

- Za budući normalan, bezbedan rad reaktora neop-

hodno je u ovom trenutku obnoviti sledeću opremu: elektro-mo-

tor 100 KW za pumpnu stanicu tehničke vcde (služi za sekun-

darno hladjenje reaktora) i sanaciju grejača No 14 u kolu des-

tilacije za destilaciju teške vode.

- S obzirom da su u ovoj godini obezbedjena odre-

djena finansijska sredstva, naručena je nova akumulatorska ba-

terija 110 V (koja će se montirati početkom 1981. gcdine). Ona

je važan element za snabdevanje električnom energijom kada i

nestane napaianje.iz mreže Takodje je obezbedjen minimum re-

zervne opreme za tekuće održavanie.

FRILOG IV

INSTITUT ZA NUKLEARNE MAUKF "BORIS KIDRIČ"

V I N Č A

OOUR NUKLEARNI REAKTOR "P.A"

M.Milošević i saradnici

RAD SLUZPF ZA CDR2AVANJE

ELKETRONSKE OFREME "P.A11

- Izveštaj za 1^80. pod.-

Decemhar, 1980. god.

CS06RA407

S A D R ?, A J

Strana

1. ORGANIZACIJA RADA I ZADACI SLUŽBE 1

2. SISTEM ZA UFRAVLJANJE I ZAŠTITU

3. SISTEM ZA TEBNOLOŠKU KONTROLU 3

4. SISTEM ZA DOZIMETRIJSKU KONTROLU 6

5. OSTALA MERMA OPREMA 6

6. OBNA/LJANJE OPREME 8

7. DODATNI FOSLOVI 8

1. ORGANIAACIJA RADA I ZADACI SLUSBE

U okviru OOUR-a Nuklearni reaktor "RA" održavanie elek-

tronske opreire vrši služba za eloktronsku opremu. Ova služba

se sastoji od:

1 cliplorniranop: inženiera

5 tehničara

D.\plcrnirani inženjer je primlien ove crodine i počeo ie

sa radorr. u OOUR-u od.

Tri inženjera su stalni pripadnici službe za elektron--

sku cpreru, dok dva nova tehničara (pripravnika) su primljeni

Z£ sr;enski rad u Dozimetrijskoi službi, a u trenutku kad re-

aktor ne radi, t^. ne đežuraju prikliuruiu se elektronskoj

službi I rane ns poslovima ove službe. Oni su počeli sa radom

1. ira;j<? lr; BO. godine. Ovoj grupi se priključuju i neki dru,qi

radnici real- tora ' P.A.'1', kad reaktor ne radi.

Zaćaci službe su održavanje reaktorske cprerr.e, porr.oć u

planiraniu eksperimenata i nabavke nove opreme. Ostatak vre-

mena se koristi na poslovir.a za privredu i druge korisnike

van CGl'V--*.

Starost elektronske instrurnentacije , upradjene u reak-

torske sip+eme ie preko 20 godina. Rad instrumentacije, u tcn

periodu le bio sledeći:

° o

1P65

d

-

i n e

19641969

s

11

2 5

a t i

.406

.011

nastavak

g o d i n t '

1970 - 1974

1974 - 1979

1980

U k u p n o

s a t i

23.576

16.942

i2. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I ZAŠTITU

Ovaj sistem služi za upravljanje radom reaktora, te se

na njega obraća posebna pažnja. Kvarovi na ovom sistemu su pri-

kazani u tabeli 1.

U toku 19 80.godine, zbog priprema za ponovni početak ra-

da reaktora, izvršeni su na sledećiir instrumentima servisni ra-

dovi i provere ispravnosti:

6 pojačavača UR-8, automatskih regulatora snage

3 pojačavača UA-10, iz sistema sigurnosne zaštite

2 pojačavača UI-6, za mrače snage

6 ispravljača VK-4, za napajanje jonizacionih komora

(u 4 kom. zamenjeni seleni diodama)

2 zadavača snage PA-10, sigurnosne zaštite

2 zadavača 5FR-1, autcmatskih regulatora snage

2 kompleta periodmetra

Ispitivani su u kompletu lanac sigurnosne zaštite, au-

tomatskog regulatora i periodmetar.

J-roveren je ctpor izole.cije kablova i komora A3 i AR i

jnerača snage (10 kom.). Zbog loše izolacije zarneno je 2 komo-

re i kablcvi merača snage. Ovaj sisteni ie u probnom radu, u

toku 1980.godine bio oko 600 sati. Tzvršeno ie zaptivanje

Šip)<e AR-1. Sipka AR-2 je dobro zaptivena.U toku je zamena kab-

la za nivomer. Pezervnih delova nema, jer se ne proizvode za:

periodmetar, galvanometre, pum'ni izolovani šiimom kablovi,

jonizacione komore.

3. SISTEN ZA TEHNOLOŠKU KONTROLU

Ovaj sistem kontroliše tehnološke parametre (tempera-

tura, pritisak, protok, analiza gasova i sl.) primarnop i se-

kundarnop kola reaktora. Podaci se beleže automatski pisačima,

ili se ubeležavaju u eksploatacione karte.

Opravljeni su protokcmeri tehničke vode na ulazu u zgra-

du reaktora.

Svih 100 kom. EMUR-a 15, na tabli T, za merenje razli-

ke temperature ulaz-izlaz iz tehnoloških kanala su baždareni.

U sistemu destilacije je opravljen i proveren rad in-

strumenata za merenje temperature dna isparivača, izvršeno je

baždarenje prctokomera tehničke vode, za svaki izrnenjivač tcp-

lote i ukupan protok.

Podešeni su instrumenti i linije za merenje tempera-

ture i razlike na oba izmenjivača toplote, izvršeno je servi-

siranje razglasnop sistema.

Opravljeni su svi priključci na termometrima za teh-

nološke kanale. Zamenjen je termometar za merenje temperature

u grafitu (tačka 4). Opravljen je termometar za merenje tempe-

rature D^O pumpe 'A" (ležište).

Tabelarni pregled kvarova u prethodnim rodinama kad je

reaktor radioj prikazani su u tabeli 2.

Talel-5. 1. Trepled broja kvarova na instrumentima sistema

i "I c. z i v Broj kvarova u godini

71. 72. 73 74. 75. 76. 77. 78. 79.* 80**'

1. A7

2. UA-10

3. Gelvar ometar

4. ^tr iocmetar

5. Nivomer

6. Lcp m« rač snage

7. A3 i IT

8. TV. ve.ze (kamera, t e l e -vizor)

4

2

2

1

-

_

3

2

2

10

1

1

6

-

4

6

-

_

1

~

1

-

1

1

—

-

-

2

2

5

3

3

2

2

2

2

2

2

2

1

3

22 17 14

-za tri nxs£ca rada u 1379. godini

u tcku provere rada u 19 80. godini

Tabela 2. Fre^led broja kvarova na instrumentima za tehnološku kontrclu

Red.

J.-TC j

1.

2.

3.

4.

-

f •

8.

3 .

10.

11.

N a z i v

Termcmetri

Eavači protoka

Casni analizatori

Irotokcmeri

ristem veza (razglas)

Elektronski merni instru-ment ( pisači,štampači)

Logomeri

Manometri (mekan)

Freklopniii i prekidači

Ventilatori

Signalizacija

Ukupno:

68.

9

1

3

8

2

54

4

-

0

1

6

97

69.

16

5

3

7

3

47

-

-

13

1

3

99

70

2

-

3

1

1

53

7

3

2

-

11

83

Prci

. 71

14

5

1

6

2

44

1

-

2

1

8

84

kvarova

. 72.

17

-

3

10

2

48

-

8

4

3

96

73

7

1

2

3

4

75

6

1

5

2

7

113

u podini

. 74.

4

2

3

9

4

55

2

-

3

-

6

88

75.

3

1

3

8

3

47

-

-

6

-

-

71

7R

10

1

-

-

25

1

2

-

3

44

, 77.

5

3

4

-

26

-

1

6

...

9

54

78

14

-

1

-

2

18

„.

1

-

1

37

79 ?'f

1

-

1

3

-

1

-

-

1

7

80.**

38

-.

5

2

• 100

2 25 1

za tri meseca rada u 1379. godini

u toku provere rada u 1980. godini

4. SISTEM ZA DOZIMETRIJSKU KOMTROLU

Dozimetrijski sistem kontrole sastoji se od 52 staci-

onarna instrumenta (na CDT-u) i 10 prenosnih instrumenata, lo-

kalno postavljenih. Neki instrumenti cve kontrole vrše tehno-

lošku kcntrolu (aktivnost D^O, Ke, i H^O).

Na ovom sistemu vezni kablovi kanala su zamenjeni no-

vim (ukupno 70).

U ovom periodu, u toku probnih uključivanja opravlje-

no je:

7 kom. TlS-ova

40 kom. Kaktusa

1 koin. SU-1

1 kom. čtampač

Frepled kvarova na ovoj opremi prikazan je u tabeli

3.

5. OSTALA MERNA OPREMA

Ostala merna oprema (analizator, pH-metar) su u dob-

rom radnom stanju. U decembru je stigao i TV sistem za kontro-

lu reaktorskog suda, američke proizvodnje.

' toku aprila meseca su bile angažovane francuske fir-

me FRAMATOM i IUGERCONTROL radi ispitivanja TV sistemom izgle-

da unutrašnjosti reaktorskop su^a i radi ultrazvu?nor ispiti-

vanj a debljine zida reaktorskop suda (pcsle 20 p-odišnjcf ra -

da) .

Tabele. 3. Fropled broja kvarova na dozinetri jsk.oi instrumentaci j i

Red.broj

2

' 3

! 5

1

N a z i v

Kaktus

Tis

Sipnalizacija

FU-1

• tampač

Ostalo

Broj kvarova u podini

68. 6~. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79.* 80.**

62 57 48 17 3o 51 i» 7 4o 22 21 11

14 3 12 5 12

12

40

Ukurno 84 69 33 33 63 75 7? 34 38 17 3 4rJ

z-3. tri meseca rada 1979. godine

u toku provere rada 19 80. godine

6. OBNAVLJANJE OPREME

U toku 1980. godine dobijeno je: 3.000.000.- dinara

od RZNS (01.07.1380. god.) i 3.000.000.- dinara od RlV-a (19.

marta 1980.god.) za nabavku neophodne opreme^ kojom se prema

Pravilniku zaJbkaciju nuklearnih objekata mora opremiti i reak-

tor "RA".

Ovim i našim sredstvima če biti uradjeni sledeći pos-

lovi:

a) Izveštaj o sigurnosti ''RA"

b) Sistem za prinudno hladjenje

c) Filtri u ventilaciohom sistemu za normalne uslove

rada i akcidentalne

d) Akumulatorska baterija HOV/1700 Ah

Početkom 1981. godine dolazi i ekspert MAAE radi preg-

leda elektronske opreme i pisanja izveštaja koji će omogučiti

izvršenje projekta za tehničku pomoč u obnovi opreme reaktora.

7. D0DATNI F0SL0VI

Kako čitave godine reaktor nije radio, slobodno vre-

me je koriščeno na poslovima za privredu. Ovi poslovi sa priv-

redom ij. ovaj godini su veči za 60% u odnosu na 1970. godinu i

D^ela-a 50% sredstava đobiienih od RZNS.

PRILCG V

INSTITUT ZA MUKLEARNF NAUKE"BCRIS KIDRTC;-V I N ? A

OOUR NUKLEARNI REAKTOR :IRA:I

CS06RA408

?. Cupac

i

saradnici

DOZIMETRIJA I TEFNIČKA ZAŠTITAOD ZRAČENJA TA REAKTORU "RA:I

- Izveštaj za 1980.podinu ••

Decembar,1980. godine

S A D R Ž A J

3. KONTAMIKACIJA, DEKONTAPINACIJA I RADIOAKTIV

KI OTPACI

Tabele:

1. Fregleo ekspozicionih doza zračenia V.oiima

je bilo izloženo osohlje reaktora ;'RA" u toku 19 RO. aodine ".

I'rilczi :

1. Merenje ekspozicione doze u horizontalnoFi

eksrerirrientalnom kanalu reaktora "RA'"

Strana

1. MEREKJE NIVOA ZRACEMJA I STETTNA KONTAMINA-

CIJE RADNE SFEDINF 1

1.1. Merenje n:i voa paraa zračerna 1

1.2. I'erenjc kontarninaciTe radne sred5.ne .... 1

?. rODACI 0 INDIVIDUALNOM I KOLEKTTVNOM 07RA-

NJU OPOBLJA 2

1. KFREHJE NIVOA ZF.A'IF.NJA I STTTENA KOMTA'-'IMACIJF RADKT

SREDINE

1.1. Merenje nivoa gana zraoenja

IJa reaktoru ''RA" nostoji stacionarni sisteir. za me--

renje nivoa par.a zračenia. (jaoine ekspczicione ćoze). Pomoću

cvog s.istena se vrši kont.inuirano merenje nivoa gama zračenja

u svijr radno- tehnološkin i tehnološkirr, r-rostorijana re^ktcra.

Detektori, jor.izacione komore, :m postavljeni u rrostorije u

koiirpa se vrši r.erenfjej a raonitori (kaktusi) su smesteni u

prostoriji centralne dozir.etrijske table (CDT) .

Podaci, fjohi'jeni pomoću cvcg sisterr.a, se periodično

l)ele?e u cdrova.rajuće eksploatacione karte i služe kao dcku-

mentacija o nivoima pama zračenja u radno-tehnološkim i teh-

nolof:kin prostorijana reaktcra rRA' .

Fcre^ mevenia stacionarnin sistemom. periodirno ,pre-

&a potrebij se vrše r.erenia ponoću prenosnih ured^aia. lodaci

do]"ijen.i rri ovir merenjina se evidentiranu u dozimetrijski

dnevr.ik i slu?:e kao osnova za planiranje daljih operacija.

1.2. Merenje kontaipinacije radne sredine

f'a reaktcru ;;RA;' se vrfi nerrekidna kontrola ukupnop

nivoa pasne i ?.ercsolne aktivnosti vazduha koii se izbacuje,

preko dimnjaka.j iz ztrrade reaktora. u atr.osferu. ^odaci o ni-

vcu zrarenja, dcbijo.ni na gorn^i nač5_n, se neprekiđno, nomoću

pisača, beleže i služe kao ćcku^.entaciia.

Osin forn^e^ nerenia, koie dene oprtu sliku o sta--

nj i ver.c.uha v, zrradi reaktora^ vrSe se, ponoću pokretnih sis-

OOUR INSTITUT ZA ZASTITU OD ZRAČLNJA I ZASTITUZIVOTNE 3KEDINE - 100

Gr;r->a za terir ioluninescentnu dozim.?.triju iindividualnu dozim^triju

00UR 180

U p r i l o f u d o s t a v l j amc i z v o š t a j o dozan^a p r i n l jon.irnu per iodu od 3 niiauta u TK ReaktPra RA, 4.1.1.1980. .T.ezultat i su d o ' i j e n i očitavanj^m termolurrp n e s c a n t n i h dozimcjtara.

F.UKOVODILACOOUF; INSTITUT ZA ZA5TITU 0DZKAJENJ/ I ZASTITU IIVOTAE

2REDINE

Dr živorad Vuković

Ti.Ij jucpoaooc

I~

} A

17

19

/ • !

180osračeni 5 nsinuta u TK reaktora BA

4.11 1930

; ::-.ui :; • . . )

560 |;

230 .;

142 ii

OOUR IuSTITUT ZA ZA5TITU OD ZRAČUIJJA I ZASTITU

ZIVOTNE 3HEDINE - 100

Grupa za termoluninescentnu dozirrntriju i

individualnu dozimetriju

OOUH 1 8 0

1z.a2eren3.raU pri lofu dostdvljamc izveštaj o dozarria ^

u pcrioduaock lO.ll.l^SO ±x u realctoni RA .Kezultati su doiij^ni očitavanj^rn tormolum''nascentnih dozime

tara.

KUKOVODILACOOUr. IHRTiTUT ZA Z/vSTITU OD2RAJENJ/- I ZAŠTITU 2IV0T1JE

ST.EDINE

t)v ^ i v o r a d Vukbvić

180

10

12

13

19

.••; \ :'u i

10 .11 . 1980

: ' i :

148 i

55i i

ii

X : *.: :?'i.

.•.... / / j j /1

V tJ

..//??(>/<•) r

.2 ;.

3 :

oo

^RILOG VI

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE"BORIS KIDRlC"

V I N Č A

NUKLEARNI REAKTOR "RA"

CS06RA409

PLAN RADA REAKTORA ZA 19 81. GODINU

Decembar 1980. • Vinča

Reaktor će u 1981. godini u prva dva ili tri meseca

morati da prodje kroz fazu probnog rada (nulti eksperiment i

rad na snazi). Fosle uspešno obavlnenih ovih poslova i pribav-

ljanja dozvole za rad reaktor će moći da radi i pruža usluge

ozračivanja.

RO INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "RORIS KIDRIČ" - VINČA

OOUR NUKLEARNI REAKTOR RA

CS06RA410

NUKLEARNI REAKTOR RA

Matei'ijal za Izvršno vedc Skupšbine Srbije

Vinča, Juni 19 80.

S A D R Ž A J

strana

1. U V O D 1

2. PROGRAM MERA, POSLOVI I FINANSIJSKA SREDSTVA 1

3. ZAKLJUČAK RlVr-a 2

4. FINANSIRANJE REAKTORA RA U PERIODU OD 1976. DO19 80. GODINE 2

5 . SME^RNICE NOVOG SREDNJEROČNOG PLANA REAKTORA PA

(1981. do 1985. godina) 3

6. NAMENA INVESTICIONIH SREDSTAVA 4

7. KORIŠČENJE REAKTORA RA 4

8. AMORTIZACIJA 12

9 . ZAKLJUČAK 12

PRILOG: Pregled rada i koriSćenja roaktorći RA, finan-sijska sredstva i kadx-ovi xa period 1981. do1985. godine.

1 . U V O D

Na osnovu Sporazuma Vlada SFRJ i SSSR od 28. januara

1956. godine sklopljen je Ugovor br. 752 o nabavci opreme za

reaktor snage 6,5 MW. Nešto kasnije otpočela je izgradnja nuk-

learnog reaktora, kasnije nazvanog Reaktor RA, u Institutu za

nuklearne nauke "Boris Kidrič" u Vinči. Reaktor je pušten u

rad 1959. godine. Od toga je radio skoro neprekidno (prekidi

od nekollko meseci 1963. i 1970. godine) više od 19 godina.Mar-

ta meseca 1979. godlne; reaktor je zaustavljen zbog pojave de-

pozita na gorivu i tehnološkim kanalima. U medjuvremenu je oz-

vaničen i "Pravilnik o uslovima za lokaciju, izgradnju, probni

rad, puštanje u rad i korišćenje nuklearnih objekata i postro-

jenja ("Sl. list" br. 25/79), kojim se postavljaju znatno stro-

ži tehnički zahtevi (ugradnja: filtera i ventilacioni sistom

i sistema za prinudno hladjenje, izrada izveštaja o sigurnosti

itd. ) .

2. PROGRAM MERA, POSLOVI I FINANSIJSKA SREDSTVA

RO Institut za nuklearne nauke "Boris Kidrič" i OOUR

Nuklearni reaktor RA su se obratili 1979. cjodine Komisiji za

nuklearnu energiju i tehnologiju Jzvršnog veća Skupštine SR

Srbije sa predlogom: "Program niera, poslovi i finansijska sred-

stva potrebni radi obnavljanja opreme Reaktora RA za dobijanje

dozvole za rad.

Na komisiji je razmatran ovaj materijal i zaključeno

je da se predložl RIV-u da u toku 1980, godine treba omogućiti

ponovni rad reaktora i dobijanje dozvole za rad, a u sledećem

petogodišnjem planu (od 1981. do 1985. godine) predvideti sred-

stva za obnovu reaktora.

3 . ZAKLJUČAK RlV-a

Izvršno vec5e Skupštine SR Srbije, na ^ednici od 5.mar-

ta 1980. godine razmatralo je Prograin mera, poslove i f inans: j-

ska sredstva potrebna radi obnavljanja oprome Reaktora RA, za

dobijanje dozvole za dalji rad i zaključilo:

1. Republički sekretarijat za finansije će u saradnji

sa Republičkim sekretarijatom za obrazovanje i nauku priprerni-

ti predlog o mogućnostima kako da se u 1980. godini obezbede

nedostajuća sredstva u iznosu od 5.55 miliona dinara za pušta-

nje Reaktora RA i 9 miliona dinara za nabavku goriva u 1981.

godini i dostaviti ga Veću najkasnije do 10. marta 1980. godi-

ne.

2. Institut "Boris Kidrič" treba da u saradnji sa Re-

publičkom zajednicom nauke, Republičkim sekretarijatom za priv-

redu, Republičkim sekretarijatoin ?.a finansije, združenom elek-

troprivredom - Beograd i drugim zainteresovanim organizacijama

udruženog rada, puipremi detaljan program eksploatacije i ko-

risćenja Reaktora RA i RB sa potrebnim sredstvima i predlogom

izvora finansiranja i dostaviti ga Veču.

4. FINANSIRANJE REAKTORA RA U PERIODU OD 1976. DO 1980. GODINE

OOUR Nuklearni reaktor RA u toku srednjoročnog plana

koji se završćiva ove godine finansirana na je na slededi način:

Izvor

RZNS

Privreda

Ukupno

1976.

11,6

1,7

13,3

g o d

1977.

14,3

2,4

16,7

l n a

1978.

16,0

3 , 5

19,5

1979.

18

6

24,0

1980*

21,6

7

28,6

*-cifve u finannijakog plana ;;a 1080. gođi.nu

Sem ovih sredstava dobijana su u toku 1980. godine i sledeća do-

punska sredstva, potrebna za dobijanjt radne dozvole:

I z v o r u milionima dinara

RZNS 3

Sekretarijat za finansije RIV 3

OOUR (kredit) 5

Treba napomenuti da je dodatno finansiranje od priv-

rede bilo moguće delimično usled racionalnijeg korišćenja rad-

nog vremena, a delimično usled prekinutog rada reaktora.

Finansiranje i dodatno finansiranje kroz ugovore

sa privredora, nije dovoljno za obnovu opreme, tj. od tih sred-

stava se može samo jedan deo izdvojiti za obnovu opreme.

5. SMERNICE NOVOG SREDNJEROČNOG PLANA REAKTORA RA

(1981. do 1985. godina)

Usvojenim sinernicama srednjeročnog plana OOUR Nuk-

learni reaktor RA u finansijskom delu predvidja se i predlaže

sledeći način finansiranja obnove opreme za reaktor, a prema

izvorima finansiranja:

u milionima dinara

Izvor

RZNS iReaktor RARIVMedjunarodnaagencija-Beč

U k u p n o:

1981.

2

15

4

21

1982.

2

15

4

21

g o d i1983.

2

10

12

n a1984.

2

10

12

1985.

2

10.

12

U okviru sredstava finansirunja predvidjena su i

sredstva RlV-a za nabavku nuklearnog goriva (ugovor o isporu-

ci iz SSSR~a) u iznosu od 12 iniliona dinara, odnosno 6,5 mi-

liona dinara (obračunato prema kursu posle devalvacije dina-

ra) .

6. NAMENA INVESTICIONIH SREDSTAVA

Sredstva za obnovu opreme su namenjena za sledeće

najkrupnije celine poslova:

Nuklearno gorivo

Akumulatorska baterija

Jonoizmenjivačka kolona

Dozimetrijska kontrola(gasovi, aerosoli, tehn.voda i kontrola zgrade)

Sistem za upravljanje

Sistem za tehnološkukontrolu

Stokiranje isluženog goriva

Rezervni delovi

Stručnjaci, ekspertize

U k u p n o:

u milionima dinara

21,0

1,2

0,5

3,5

20,0

9,0

20,0

1,5

1,3

78,0

7. KORIŠĆENJE REAKTORA RA

Obezbedjivanjem napred iznetog načina i dinamike

finansiranja oinogućiće se njegove usluge u sledećih 10 do 15

godina.

Nuklearni reaktor RA projektovan je kao višenamon-

ski istraživački reaktor, sa znatniia eksploatacionim mogućno-

stiina (u vreine kada je reaktor stavljen u pogon maksimalni13 -2-1

fluks termalnih neutrona iznosio je oko 5,5x10 neutrona/ciTi s )Osnovna pođručja korišdenja reaktora RA jesu:

1. Aktivacija radioizotopa za potrebe. privrede, rne-

dicine i nauke.

2. Korišćenje reaktora kA 2a potrebe nuklearno-ener-

cjetskog programa.

3. Korišćenje reaktora RA kao izvora zračenja (pre

svega neutrona) za potrebe osnovnih i primenjenih istraživanja

u raznim oblastima nauke, kao i za potrebe privrede i JNA.

U daljem tekstu dat je pregled obima i đinamike ko-

rišćenja, kao i daljih mogućnosti za korišćenje, po osnovnim

područjima eksploataci je reaktora RA:

1 . Aktivacija i i>ro iv.vodnja rad-i o •/'::;•• '-oi>a ::a potrcbe privr'c de }

medicine i nauke

1.1. Osnovna oprerna

a) Istraživački reaktor RA (kao izvor neutrona), sa

oko 40 vertikalnih kanala za ozračivanje uzoraka (što predstav-

lja znatan eksperimentalni prostor), kao i sa uredjajem za u-

bacivanje i izbacivanje uzoraka u i iz reaktora, bez njegovog

zaustavljanja. Ozračivanje se vrši u fluksu termalnih neutro-13 ~2 —1na do oko 9x10 n cm s , s tim što se očekuje đa će maksi-

raalni fluks termalnih neutrona posle postizanja ravnotežnog

izgaranja sa 80% obogaćeniin novim uianskim gorivom, biti oko14 -2 -11,2-1,3x10 n cni s . Uporedjenja radi treba navesti da vi-

sokofluksni istraživački reaktori opšLe namone u visokorazvi-

jenim zemljama imaju maksimalni fluks termalnih neutrona koji14 - 2 -1najčešće ne prelazi 2-3x10 n cni .s (primer reaktora u is-

traživačkom centru HARVilEL u V.Britani. j.i) .

b) Vruće komoro reaktora RI\, opremljene uredjajima

za kapsuliranje zatvorenih radioakti vnih izvora i uredjajirna

za ir.erenje intenziteta ovih izvora.

Za specijalne temperaturski visokootporne izvore

koristi se i oprema Instituta za matorijalo IBK.

c) Reaktor RA nema sopstvonu opremu za radiohernij-

sku obradu aktiviranih radioizotopa, već se ova obrada vrši

korišćenjem oprenie ("Hot" laboratorije) OOUR Instituta za ra-

dioizotope IBK, koji se bavi preradoin radioizotopa aktivira-

nih u reaktoru RA.

Treba napomenuti da Reaktor RA vrši usluge ozrač.i-

vanja uzoraka, tj. aktivacije radioizotopa i za druge koris-

nike iz SFRJ, koji imaju sopstvenu opreinu za preradu tih ra-

dioizotopa, ali da se najveći deo aktiviranih izotopa ipak

preradjuje u Institutu "Boris Kidrič" u Vinči.

Karakterističan je u ovom pogledu zahtev firme AMER-

SHAM iz V. Britani je, najvećeg evropskog proizvodjača i proinet-

nika radioizotopa, koja je tražila podatke o mogućnostima za

ozračivanje uzoraka u reaktoru RA za potrebe proizvodnje radi-

oizotopa u AMERSHAM-u, što znači da su kapaciteti za ozračiva-

nje uzoraka u reaktorima u V.Britaniji iskorišćeni, kao i da

je potražnja za radioizotopima na medjunarodnom tržištu radio-

izotopa velika. Sa AMERSHAM-om nije pregovarano po ovom pita-

nju, jer je u medjuvremeno reaktor RA obustavio svoj rad.

1.2. Dosadašnja proizvodnja radioizotopa u reaktoru RA

Kao primer data je lista najčešće aktiviranih uzo-

raka u reaktoru RA:

Au

Ir

ElgO

CO MuSO.

Ma da se ne raspolaže sa preciznim podacima o vred-

nosti aktiviranih izotopa na tržištu, grubo sc procenjujo da

bi godišnji dcvizni efekat radiojzotopa aktiviranih u rcakto-

ru RA iznosio 500.000 US dolara.

1.3. Dalje korišćenje RA za proizvodnju radioizotopa

Mada se mora priznati činjenica da se odredjena ko-

ličina radioizotopa mora uvoziti, bilo da se radi o radioizo-

topima za koje proizvodni kapaciteti reaktora RA nisu dovolj-

ni, ili da se radi o radioizotopima za čije aktiviranje u re-

aktoru RA postoje svi uslovi, ali ne postoji razvijena odgova-

rajuća tehnologija prerade tih radioizotopa "Hot" laboratoriji

IBK, ipak se perspektiva za veće korišćenje reaktora RA mora

tražiti i nadi u strožoj primeni principa da ne treba uvesti

nijedan uzorak radioizotopa koji se Kiozc aktivirati u reakto-

ru RA.

U skladu sa tendencijom stalnog povećanja potraži-

vanja radioizotopa na tržištu, kao i u skladu sa porastom pro

izvodnih kapaciteta reaktora RA, mogao bi se očekivati deviz-

ni efekat (ušteda) od oko 1.000.000 US dolara godišnje, pod

uslovom da se uvoze samo oni rađioizotopi koji se ne mogu ak-

tivirati u reaktoru RA.

2. Kor"isden,j'c reaktova KA za potrr.'r.m r-.v.l: 16avno-anci'getskog

2.1. Osnovna oprema

a) Reaktor RA sa otvorima od 0 100 mm za ubaciva-

nje petlji sa sopstvenim cirkulacionim sistemom hladioca za

ozračivanje reaktorskog goriva u cilju njegovog testiranja.

Projektovanje, izgradnja i korišćenje ovakvih petlji bila bi

stvar saradnje nauke sa privredom. Reaktor RA je pogodan za

vršenje najvećeg dela programa ispitivanja goriva, s obzirom

da su neutronski fluks i opterećenja goriva u reaktoru RA za

2-3 puta veći od odgovarajućih parametara u savremcnim ener-

getskim reaktorima (tipa NE Krško, na pr.).

b) Preradjeni gorivni kanali reaktora RA (VISA ti-

pa) za ispitivanje efekata radijacionih oštećonja na reaktor-

skim konstrukcionim materijalima (pre svega materijaliraa ko-

šuljica goriva i suda reaktora) brzim neutronima.

c) Reaktor RA je kanalnog tipa što omogućava uba-

civanje petlji za ozracivanje ispitivanog goriva uz korišće-

nje sopstvenog cirkulacionog sistema hladioca reaktora BJK, Sto

omogudava ispitivanje razvijenog domaćeg goriva ili proveru

kvaliteta uvezonog goriva na vooma ekonomičan način. Ovakve

petlje rnogu biti do 0 45 mjri.

d) Reaktor RA raspolaže sa 6 horizontalnih ekspe-

rimentalnih kanala za izvodjenjo neutronskih snopova iz reak-

tora koji se koriste za nuklearnu karakterizaciju reaktorskih

materijala.

e) Vruće komore reaktora RA sa (sada nekompletnom)

opreniom Instituta za materijale IBK za ispitivanje efekata ra-

dijacionog oštećenja na mehaničke i fizičke karakteristike is-

pitivanih reaktorskih materijala i goriva.

f) Višekanalni analizator i druga merna oprema reak-

tora RA i drugih laboratorija u IBK za merenje eksploatacionih

karakteristika reaktora RA u cilju sigurnijeg i ekonomičnijeg

pogona reaktora RA. Veći deo ove tehnologije za merenje i ana-

lizu eksploatacionih parametara reaktora RA neposredno je pri-

menljiv na reaktore nuklearno-energetskih postrojenja, što je

od izuzotnog značaja za siguran i ekonomičan pogon ovih reak-

tora.

2.2. Dosadašnje korišdenje reaktora RA za potrebenuklearno-energetskog programa

Kcrišćenje reaktora RA za potrebe nuklearno-energet-

skog programa SFRJ bilo je J stalnoni porastu sve do prestanka

rada Savczne komisije za nuklearnu energiju (1967. god.), pos-

le čega je ova aktivnost drastično redukovana.

a) Reaktor RA je koriščen za ozračivanje pojedinih

reaktorskih ir.ateri jala (grafit, alumj nij uru i dr.) u petljarvi

VISA tipa, u cilju ispitivanja radijacionih oštedenja.

b) Reaktor RA korišćen je takodje za ispitivanje u-

zoraka goriva u reaktoru RA.

c) Materijaii ozračeni u reakt.oru RA (gornje dve

tačke) ispitivani su u. vrućim komorama reaktora RA od strane

Instituta za materijale IBK.

d) U cilju ispitivanja uvezenog pogonskog goriva

reaktora RA u pogledu temperaturskog režima proizvedene su pet-

lje sa sopstvenim cirkulacionin"! sistemom hladioca sa 2% obo-

gać'enim i sa mešanim 2% i 80% obogaćenim gorivniir eleinentima,

opremljene instruir.entima za merenje aksijalne raspodele tempe-

rature u ovakvim kanalima.

e) Merene su nuklearne kar^ikteristike reaktorskih

materijala i noriva, kao sto su rezonantni integrali za pri-

rodni uran, zlato i dr., preseci •/,& apsorpciju termalnih neut-

rona u grafitu, alumini jumu, gorivn i drugini materi jalima itd.

f) Razvijena je tehnologija nedestruktivnog merenja,

rnerenja raspodele izgaranja, kao i raspodele snage u odloženom

gorivu, kao i svežim (malo ozračenom) gorivu, kao i druge teh-

nike merenja eksploatacionih parametara reaktora RA, koje su

od interesa i za primenu na reaktorima nuklearnih elektrana u

cilju povećanja stepena sigurnosti i ekonomičnosti njihovog

pogona. U ovu oblast rada spada i razvoj i priinena tehnika ra-

diološke i medicinske zaštite, reaktorske hcniije i dr.

2.3. Dalje koriščenje reaktora RA za potrebe nuklearno-energetskog programa SRS

a) Predlogom programa zajedničkih akcija na područ-

ju nuklearne energetike u SRS predvidja se korišćenje reaktora

RA za razvoj domačih vrsta goriva i reaktorskih materijala. U

slučaju da program razvoja i proizvodnje đcmaćih reaktorskih

goriva i materijala bude usvojen reaktor RA, viz opreir.u nekih

drugih jedinica IBK, predstavlja ć'c izuzetno značajno postro-

jenje, bez koga bi razvoj nezavisne tehnologije, bio veoma o-

težan, ako ne i onemogućen, što se odnosi i na proveru kvali-

teta uvezenog reaktorškog goriva i reaktorskih materijala.

b) Reaktor RA je veoma pogodan za izvršenje značaj-

nog dela obuke pogonskog osoblja reaktora NE. Korišćenjein re-

aktora RA u ove svrhe rnogao bi so skratiti deo obuke ovog o-

soblja u inostranstvu (u slučaju kupovine nuklearno energets-

kog postrojenja), tj. omogudilo bi odredjcne deviznc uštede i

postizanje vcćeg stepena iskustva b\idudeg osobljn NE.

c) Rcaktor RA takodje ornonučava obuku i studijski

rad kadrova koji će biti angažovani na priprernanju i realiza-

ciji nuklearno-energetskih progrania u SRS.

d) Na reaktoru RA odvija se (uz učesće više Jabora-

torija IBK) stalna razvojno-istraziv&čka aktivnost sa ciljem

unapredjenja tehnika sigurnog i ekonomičnog pofjona reaktora RA,

kao što su tehnike merenja i prornčuna prostornih raspodela iz-

garanja, snage, temperature i neutronskog fluksa, zatim tehni-

ka iz oblasti rane akcidentalne dijagnostike, provere kvalite-

ta uvezenog svežeg goriva/ kao i tehnika u okviru radiološke i

10

medicinske zaštite. Zahvaljujući činjcnici da su opterećenja

goriva i niatori jala, neutronski fluks, gustina Eisionih pro-

dukata i sl. veči nego u slučaju reaktora NE, sve ove tehnike,

primenjive su na gorivo NE, odnosno reaktore NE u celini, a u

cilju povećanja stepena sigurnosti i ekonomičnosti reaktora

NE.

e) Tehnika aktivacione analize može ponovo biti u-

potrebljavana kod prospekcije nuklearnih sirovina.

3. Kcrišdenje veaktora RA kao izvova zraSenja za potrebeostalih osnovnih i primenjenih istrazivanja

3.1. Osnovna oprema

a) Reaktor RA (kao izvor neutrona). 6 horizontalnih

eksperintentalnih kanala, 3 biološka vertikalna kanala i grafit-

na termalna kolona.

b) Vakuuin pošta za brzi transport uzoraka za akti-

vacionu analizu u i i?. roaktora (nez.ivrrieno) sa terminaloni sa

viSekanalini analizatorom.

c) Oprema eksperimentatora na izlazu horizontalnih

kanala (neutronski kristalni spektrometri i difraktometar, ne-

utronski "čoper" (selektor brzina neutrona) , oprejna za merenje

nuklearnih karakteristika ir,aterijala i dr.

3.2. Dosadasnje koriScfenje reaktora RA kao izvora neutronaza potrebe osnovnlh i prinienjenih istrazivanja

a) Reaktor RA je korišćen vcoma intenzivno za rađo-

ve u pođručju fizike čvrstog stanja i nuklearne fizike na pod-

ručju proučavanja strukture materije, posebno na području fe-

roir.agnetizma, feroelektričnih fenomena, fizike tečnih metala,

odredjivanja nuklearnih karakteristika i dr. Detaljniji opis

ove aktivnosti zahtevao bi znatno veči prostor od raspoloži-

vog. Na ovoir. području postignuti su rezultati od inedjunarod-

nog značaja.

b) Reaktor je takodjo korišdcn kao izvor zračenja

na području mt'dicinskih, bioloških 1 radiohemijskih istraži-

vanja, a postrbno na podruf ju doziinctrije zračenja.

11

c) Veoma ekstenzivna deJatnost odvijala se na pod-

ručju primene neutronske aktivaciono analize.

Ovaj veoma osetljivi nedestruktivni postupak za

kvantitativnu i kvalitativnu analizu uzoraka korišćen je u ši-

rokom spektru primene i to od strant1 višc ekipa istraživača u

IBK i van IBK.

Najznačajniji rezultati postignuti su na području

zaštite okoline, ali se primena ovog postupka može naći u veo-

ma različitim oblastima, počev od kriminalistike, pa do pros-

pekcije mineralnih sirovina.

Osnovna karakteristika delatnosti na području pri-

mene neutronske aktivacione analize bila je relativno veliko

angažovanje istraživača, tj . vršenje kornpleksnih analiza, uz

relativno mali broj aktiviranih i analiziranih uzoraka. Da bi

omogućio što veći stepen jednostavnosti ovog postupka reaktor

RA je preduzeo mere da se ugradi vakuuin pcšta, međjutiir:, taj

posao nije završen.

3 • 3. Dalje koriščenje reaktora RA kao izvora neutrona završenje osnovnlh i primenjenih istraživanja

a) Zamenom dosadašnjeg 2% obogac^enog goriva novim

80% obogaćenim uranskim gorivom, kao i odgovarajućim rukova-

njem goriva u reaktoru RA povećaće so intenzitet neutronskih

snopova, kao i "čistoća" ovih snopova, što će omogućiti dalji

uspešan rad na području fizike čvrstog stanja, nuklearne fizi-

ke, biologije, medicine, radioherei je, radijaciono hero.ije, do-

zimetrije zračenja i dr.

b) Završetkom vakuurn poštc, sa terniinalom opremlje-

nim višekanalnim ar.alizatorom, povoćado se .stepon korišćenja

reaktora RA na području aktivacione analize, posebno u pogledu

vrsenja velikoserijskih analiza. PoBobno ce se težiti poveda-

nju prim.ene ovog postupka na području prospekcije i ispitivanja

nalazišta ninoralnih sirovina, metalurg.i je, hrane, kontrole i

zaštite okoline i dr.

c) Izgradnjom fisionog i li t;i juir.skog konvertora ne-

utrona dobiće se veoma snažni izvorl brzih neutrona, sa najve-

ć'om primenom na podrufiju dozimetrije zraćenja.

12

d) Uvodjenjem tehnike neutronske radiografije omo-

gućiće se nedestruktivno ispitivanje raznih sklopova i niateri-

jala, posebno tamo gde X- i gama- rčidiograf ije nisu pogodne za

primenu (sklopovi od plastičnih matcri jala i sl.).

8. AMORTIZACIJA

Na reaktor RA, kao uredjaj primenjivana je odluka

Sekretarijata za finansije SFRJ, o ne plaćanju amortizacije.

Kasnijim izmenama o finansiranju i zakonskih propisa nije is-

hodovan odgovarajući dokument, te je na ovo skrenuo pažnju fi-

nansijski inspektor SDK. Potrebno je potvrditi raniju odluku,

jer pored svih finansijskih konstrukcija ova sredstva nisu u-

planirana, jer iznose za reaktor RA:

Nabavna „, .c Sadašnja Godišnjavrednost " ° vrednost amort.. (10%)

65,579.980 3.3,017.575 52,562.405 6,557.998

9. ZAKLJUČAK

Obnavljanje reaktorske ot;rerae i omogućavanje pruža-

nja usluga jedne nuklearne rriašiiu- (jedi.ne u vSFRJ) omogućice se

ostvarenje novog srednjoročnog plana u mnogim donienima, kao

što su:

- nauka

- privreda

- JNA

- zaštita čovekove sredine

Zbog svega napred iznetog smatranio opravdaniru finan-

siranje ovog projekta u srednjoroćnorn planu 1981. do 198'i.godi-

ne .

Izdavač:Institut za nuklearne nauke „Boris Kidrič"Poštanski fah 522Beograd - Vinča