r/vfstaj 0 sigurnosti nukleiarnog reaktora ra

CS05RA004

r/VfSTAJ 0 SIGURNOSTINUKLEiARNOG REAKTORA RA

KNJIGA 3

ZGRADA I INSTALACIJE

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE „BORIS KIDRIČ"BEOGRAD — VINČA

PI) INSTTTUT ZA KUKLEARNE NAUKE "BORIS KJDRTČ", VINČA

l/VLSiAJ 0 S K J U W S T I

NUK11.ARNOG REAKTORA RA

KNJIGA 3


V i n č anovombar 19 8G.

3-1

S A D R 2 A J

3.1. KARAKTERISTIKE ZGRADE 3.i-i

SLIKE I DIJAGRAMI

3.1.1. Lokacija zgrade reaktora

3.1.2. Zgrada reaktora - presek i opšti izgled

3.1.3. Osnova suterena zgrade reaktora

3.1.4. Osnova prizemlja zgrade reaktora

3.1.5. Osnova sprata zgrade reaktora

3.1.6. Osnova potkrovlja zgrade reaktora

3.1.7. Osnova prizemlja aneksa zgrade reaktora

3.1.8. Osnova suterena aneksa zgrade reaktora

3.2. ELEKTRIČNA INSTALACIJA 3.2-1

SLIKE I DIJAGRAMI

3.2.1. Razvod električne instalacije - suteren zgrade

3.2.2. Razvod električne instalacije - prizemlje zgrade

3.2.3. Razvod električne instalacije - sprat zgrade

3.2.4. Razvod električne instalacije - potkrovlje zgrade

3.3. VODOVOD I KANALIZACIJA 3.3-1

3.3.1. Vodovod 3.3-1

3.3.2. Kanalizacija 3.3-3

SLIKE I DIJAGRAMI

3.3.1. Razvod pitke vode - suteren zgrade

3.3.1b. Razvod pitke vode - suteren aneksa zgrade

3.3.2. Razvod pitke vode - prizemlje zgrade

3.3.2b. Razvod pitke vode - prizemlje aneksa zgrade

3.3.3. Razvod pitke vode - sprat zgrade

3.3.4. Elementi sistema za zahvat, preradu i

distribuciju vode za piće

3.3.5. Unutrašnja kanalizacija - suteren zgrađe

3.3.5b. Kanalizacioni odvodi - suteren aneksa zgrade

3-2

3.3.6. Unutrašnja kanalizacija - prizemlje zgrade

3.3.6b. Kanalizacioni odvodi - prizemlje aneksa zgrade

3.3.7. Unutrašnja kanalizacija - sprat zgrade

3.3.8. Unutrašnja kanalizacija - potkrovlje zgrade

3.3.9. Plan kanalizacije van zgrade reaktora

3.4. VENTILACIJA I GREJANJE 3.4-i3.4.1. Ventilacija 3.4-1

3.4.2. Grejanje 3.4-3

SLIKE I DIJAGRAMI

3.4.1. Dovod vazduha u halu reaktora

3.4.2. Odsis vazduha iz tehnoloških prostorija reaktora

3.4.3. Odsis vazduha iz vrućih komora i bazena za

odležavanje goriva

3.4.4. Linije odsisa vazduha od zgrade reaktora do

zgrade ventilacionog centra

3.4.5. Toplovodni kanali za objekat reaktora

3.4.6. Unutrašnji raspored grejnih tela u zgradi

reaktora - suteren


reaktora - prizemlje


reaktora - sprat


reaktora - potkrovlje

3.5. 1NSTALACIJA GASA I KOMPRIMOVANOG VAZDUHA 3.5-1

3.5.1. Instalacija gasa 3.5-1

3.5.2. Instalacija komprimovanog vazduha 3.5-1

SLIKE I DIJAGRAMI

3.5.1. Razvod komprimovanog vazduha u Institutu

3.5.2. Prijemni rezervoari za komprimovani vazduh

u zgradi reaktora

3.5.3. Razvod gasa i komprimovanog vazduha -

suteren zgrade

3-3


prizemlje zgrade


sprat zgrade

3.6. PR0TIVP02ARNA ZAŠTITA 3.6-i

3.6.1. Požarno opterećenje i procena opasnosti

od izbijanja požara 3.6-1

3.6.1.1. Podrumske prostorije 3.6-1

3.6.1.2. Prizemne prostorije 3.6-4

3.6.1.3. Prostorije na spratu 3.6-8

3.6.1.4. Prostorije na tavanu 3.6-9

3.6.2. Uredjaji za gašenje požara 3.6-10

3.6.2.1. Sistem pitke vode 3.6-10

3.6.2.2. Protivpožarni aparati 3.6-10

3.6.3. Postupci u slučaju izbijanja požara 3.6-12

3.6.4. Analiza preduzetih mera zaštite 3.6-13

3.6.4.1. Pristup zgradi reaktora 3.6-13

3.6.4.2. Unutrašnje saobraćajnice 3.6-13

3.6.4.3. Posebno ugrožene prostorije 3.6-14

3.6.4.4. Atmosfersko pražnjenje 3.6-14

SLIKE I DIJAGRAMI

3.6. Raspored požarnih hidranata oko objekta reaktora

3.6a. Raspored protivpožarnih sredstava - suteren zgrade

3.6b. Raspored protivpožarnih sredstava -

prizemlje zgrade

3.6c. Raspored protivpožarnih sredstava - sprat zgrade

3.6d. Raspored protivpožarnih sredstava -

potkrovlje zgrade

3.6e. Raspored protivpožarnih sredstava -

prizemlje aneksa zgrade

3.6f. Raspored protivpožarnih sredstava -

suteren aneksa zgrade

3.1-1

3.1. KARAKTERISTIKE ZGRADE

Zgrada reaktora RA izgradjena je od armiranog betona

i opeke, kao zatvoreni objekat ograničenog broja kontrolisanih

otvora, sa ograničenim brojem vrata i prozora.

Plato na kojem je zgrada izgradjena (si. 3.1-1 ) nalazi

se na 100 metara nadmorske visine^ na 20 metara iznad srednjeg vo-

dostaja Dunava i 8 metara iznad nivoa obližnjeg potoka Mlaka

(bliže karakteristike terena obradjene su u poglavlju 2.2 ).

Prostorom i oblikom (slika 3.1-2)^ zgrada reaktora RA

sastoji se iz 3 dela:

- središnog - prizmatičnog dela;

- aneksa - prstenastog okvira središnom delu;

- sanitarnog propusnika.

Pojedinačno najveći prostor zgrade reaktora RA zauzima

reaktorska hala.

Potpuno zatvorenog tipa, samo sa ulaznim vratima i bez

prozora sa osnovom na nivou prizemlja, dimenzija 47,5 x 21,5m i

visine 18,6 metara, sve sa krovnom konstrukcijom, čini osnovni

središnji deo zgrade ukupne zapremine oko 19000 m , u čijem se

središtu nalazi telo reaktora RA, oblika cilindra <J> 8,5 m i visine

9 metara.

Oko hale prstenasto izgradjen aneks, sa prizemljem, spra-

tom i potkrovljem, sa spratnom visinom od 8 metara i širinom 6

metara, upotrebljen je za smeštaj laboratorija, pomoćnih tehnič-

kih sistema, radionica, kancelarija i drugog.

Osvetljenje aneksa je prirodno, kroz prozore u spolj-

njim zidovima zgrade.

Prsten aneksa od hale reaktora odvajaju komunikacioni

hodnici, širine 2 metra, koji halu opasuju, omogućuju u nju ulaz

kao i ulazak u sve prostorije aneksa.

U gornjim delovima komunikacionih hodnika smešteni

su ventilacioni vodovi regala sa električnim kablovima i drugi

vodovi pomoćnih, pratećih i tehnoloških sistema reaktora RA.

Suteren zgrade reaktora obuhvata kompletnu osnovicu

3.1-2

zgrade, kako hale reaktora tako i osnovicu celog aneksa zgrade.

U suterenu, koji je u pojedinim tačkaroa različite visi-

ne, smešteni su pojedini delovi i celine reaktorskih sistema.

U prostorijama suterena, ispod hale i centralnog tela re-

aktora smešteni su glavni tehnološki sistemi reaktora dok su u

prostorijama suterena aneksa zgrade smešteni pomoćni sistemi re-

aktora.

Izmedju ovih prostora suterena nalazi se, takodje, komu-

nikacioni hodnik, kroz čiji su gornji deo prostora povučeni ven-

tilacioni vodovi, deo kablova električnog razvoda, cevovodi grej-

nog sistema, sistema tehničke vode, komprimovanog vazduha i dru-

go.

Osvetljenje suterenskih prostorija je veštačko (slike

3.1-3, 3.1-4, 3.1-5, 3.1-6).

Na jugozapadni ugao osnovne zgrade reaktora RA nadovezu-

je se, kao posebna gradjevinska celina, sa izdvojenim tretmanom i

namenom, dvonivoski sanitarni propusnik - sa prizemljem i sutere-

nom sanitarnog propusnika (slike 3.1-7 i 3.1-8).

Suterenski deo sanitarnog propusnika sadrži u sebi de-

kontaminaciona kupatila dok je prizemlje sanitarnog propusnika u

upotrebi za kontrolisano komuniciranje sa osnovnom zgradom reak-

tora (kontrolisani ulaz i izlaz), za garderobu reaktora, sanitar-

ni deo, arhiv reaktora, priručnu trpezariju. Izmedju sanitarnog

propusnika i osnovne zgrade reaktora postoji kontrolni prostor

- punkt kroz koji se fizičko komuniciranje sa osnovnom zgradom

ostvaruje uz posebne regulativne i tehničke postupke.

Sve prostorije unutar zgrade reaktora RA označene su

brojevima iz kojih se uočava i nivo na kojem se prostorija nala-

zi (slike 3.1-3, 3.1-4, 3.1-5, 3.1-6).

A *•*—l

J

s "IF\ "i l l

> r ,

0 ,-n

11I i! _i

"II iii

B

W

Ui

Presek A - A1

lit" ~FTf— ^ —

f/7/77

A ^ A REAKTORA

i opšti izg led

i

i_ bSL. .. 3 .1 -2

J

008

3 I.

OhS .

I

III

053

I L_

o

002

oo. %^J:::>009 [UK)! |01=3 f:J Z l

019

?!?

J"

u ""u iLJ[020

021 022||0?3 024

071 j

L^.^./iul

041 ^ ~ 040

D 038

ril

34 G

! i 037 ]

J »

rr cD52

~U

D62

mmJi__n

059

027

C7S 063

11 TLi

C i »30! ! !

! I

U L.

031 I032

&

033LJ

nOf-S o

:_j L1..I

1

..n J

.J u.

050 P 051 ; i 049 OiS 046 j ; Ott

L iL_.JL_.._ J043

5UKA3JJ0SN0VA SUTURENA RA

"• "1

060

U

ij,7— J i

re*.

i I

I !

i i

054

n—' 065

10?IJ

•4'"1

•03

• -a

1 i; !?

K-7

JL

• i

.: J

!l mLl j r

i '• • i1 : 1 . 0 i '

l ^

I! I

U5

--i viv\.-- :. I:. J I \ .

i J

100

• { v ; h f f c M o

j L.

115 116

U2

U3

Jifif

117

PRIZEMLJA RA

ruo

.li9. 1

trn:^;

[ 1 3 7 !

" 138

u

120 i

l 1 ri "

116

119 !

Hi i

132 : i3 i :135;

1/8

127

V/6

-, 125

n123

J

.' i

! I

' i1 i

i I

203

•202,

i.4

I i

201J 1

N

U . , i

i /. '-! I

! i

209 i•v- —i

_J L

^ "

/37""J I.

236.2 I

2n po:; 212N li ii • N

Ji II _..._ - -

213

.1SL.3-JL.5OSNOVA- SPRATA RA

235

233r

232

2U

225)22711226

22^

775N

223

'm \Ni i

219

I r^Ll • TJ

iF-=! "" i

wi f -

217

218

•

D

•

301

302

306

D a a D

!H3

305

L=

3 CJ308, 307

D u

a

_ L

n a n3

a •

SL.3Jl§OSNOVA PODKROVLJA RA

n

312

lUNI a

D

p

a

a

309 310

311

\ U\\ \

u ia a

u

t—rn

SL?1-7oSNOVA PRI2EMLJA SP RA

S|_3.1-8OSNOVA SUTERENA SP RA

3.2-1

3.2. ELEKTRIČNA INSTALACIJA

Elektro-instalacija u objektu RA izvedena je prema odob-

renim gradjevinskim planovima i važećim propisima.

Napajanje i razvod elektro-instalacije izveden je preko

tri odvojene instalacije za:

a) Radno osvetljenje

b) Rezervno osvetljenje u slučaju kvara

c) Pomoćno osvetljenje.

Radno osvetljenje i rezervno osvetljenje u slučaju kva-

ra napajaju se sa dveju različitih sekcija šina razvodne table

(RT).

Pomoćno osvetljenje napaja se sa table neophodnih potro-

šača.

Razvod strujnih kola izveden je sa lokalnih, spratnih,

razvodnih tabli u kablu ili instalacionim cevima, u zidu ispod

maltera, u zavisnosti od karaktera prostorija, njihove namene i

gradjevinskih osobina. Projektom su predvidjena dva načina palje-

nja osvetljenja:

a) obično, instalacionim prekidačima postavljenim na u-

lazu u prostoriju,

b) daljinsko, pomoću kontaktora i tastera postavljenih

na jednom, 'dva ili vise mesta.

Paljenje opšteg osvetljenja hale predvidjeno je sa dva

mesta:

- sa same razvodne table sa koje se i napaja (5 i 5A)

postavljene na koti + 0,0;

- sa komandne stanice operatora krana na koti +8,4. Pa-

ljenje svetiljki na koti +14,9 glavne hale predvidjeno je tako-

dje sa dva mesta - u komandnoj stanici operatora krana i na raz-

vodnoj tabli 5 i 5A.

Svetiljke postavljene u samom reaktoru (kota + 7,8) pa-

le se tasterima postavljenim pored osmatračnice.

Kao što je već rečeno, u većini prostorija predvidjeno

je radno osvetljenje i rezervno osvetljenje u slučaju kvara.

3.2-2

Osvetljenje u slučaju kvara deli se na:

- normalno osvetljenje u slučaju kvara, koje je predvi-

djeno za nastavljanje rada posle isključenja radnog osvetlje-

nja,

- pomodno osvetljenje u slučaju kvara predvidjeno za e-

vakuaciju ljudi kada nestane napon 380/220 V.

Napajanje radnog osvetljenja izvedeno je sa polja 3 tab-

le GRT 207, a napajanje osvetljenja u slučaju kvara izvedeno

je sa posebne sekcije GRT 207 polja 23. Instalacija pomodnog

osvetljenja izvedena je sa TNP (GRT 207, polje 11).

Sa GRT 207 kablovima tipa NYY izveden je razvod do lo-

kalnih razvodnih tabli trasama prikazanim na crtežima u prilo-

gu. Na svakom spratu, na lako pristupačnim mestima, postavlje-

ne su po 4 lokalne razvodne table izuzev potkrovlja gde je pos-

tavljena samo jedna. Sve ove table smeštene su u limenim orma-

nima u zidu. Na samim tablama su postavljeni instalacioni auto-

mati za sva strujna kola osvetljenja kao i kontaktori sa taste-

rima za daljinsko komandovanje. Pored pojedinih razvodnih tab-

li; postavljeni su u posebnom kućištu manofazni transforma tori

za snižavanje napona 220/24 V. Sa transformatora pored razvod-

nih tabli u podrumu polaze strujna kola priključnica za prenos~

ne ručne lampe.

Ostala strujna kola koja polaze sa spratnih (lokalnih)

razvodnih tabli služe za napajanje svetiljki i dvopolnih prik-

ključnica za osvetljenje na radnom mestu.

Celokupan razvod, od razvoda 380/220Vdo pojedinih struj-

nih kola, dat je na jednopolnoj šemi razvoda u prilogu (slike

3.2-1, 3.2-2, 3.2-3, 3.2-4). U svim prostorijama na kotama

+0,0; +4,2; +8,4 instalacija je izvedena provodnicima tipa "pp"

u instalacionim cevima ispod maltera.

Celokupna instalacija ispod kote +0,0 kao i u prostori-

ji AKU-baterija izvedena je provodnicima tipa NYY sa pripadaju

dim priborom ("OS" - instalacija).

Svi provodnici provereni su na termička naprezanja i pa-

dove napona. Maksimalan pad napona iznosi 3,6% što u potpunosti

3.2-3

odgovara postavljenim propisima.

Raspored opterećenja po fazama u objektu RA za sve ins-

talacije iznosi:

instalisano jednosmerno

1. Radno osvetljenje 70.000

30.000

2.9 70

102.970

56.000

24.000

2.970

82.970

3. Pomodno osvetljenje

Zaštita od strujnog udara izvedena je sistemom nulova

nja koje je predvidjeno za ceo objekat RA.

3.3-1

3.3. VODOVOD I KANALIZACIJA

3.3.1. Vodovod

Snabdevanje zgrade reaktora RA vodom za piće i sanitar-

ne potrebe vrši se iz spoljnje vodovodske mreže Instituta.

Izvedeno stanje unutrašnje vodovodske mreže i uvodnih

linija omogucuje potrošnju ove vode do količina od 3 1/s.

Pitka voda uvodi se u zgradu reaktora sa dva poteza -

jedan je iz pravca jugoistoka, pored prostorija 050 i 051, a

drugi je iz pravca severozapada, pored prostorija 040 i 041.

Unutrašnja razvodna vodovodska mreža (slike 3.3-1,3.3-2 x

3.3-3) sastoji se iz prstenastog razdelnika u suterenu, dvade-

setjedne vertikalne i pojedinačnih grana do točećih mesta i

elemenata sanitarnih čvorova.

Pritisak vode na točećim mestima kreće se izmedju 4 i 5

x 10 P a , a proističe iz razlike geodezijskih položaja vodo-

vodskih rezervoara i zgrade reaktora RA.

Vodovodska mreža Instituta na koju se unutrašnja mreža

zgrade reaktora nadovezuje, u osnovi prstenastog je oblika sa

osnovnim dovodnim potezom <(> 200 iran (slika 3.3-4).

Vodovod Instituta izgradjen je 1931. godine u selu Vin-

ci sa namenom da snabdeva vodom za piće objekte od opšteg zna-

čaja, koji su u doba gradnje vodovoda bili locirani od Vinče

do Spomenika neznanog junaka na Avali.

Postrojenje preradjuje površinsku sirovu vodu zahvatom

iz Dunava.

U tu svrhu, na desnoj obali Dunava,na 1145. km (kota 65), u

rejonu stare Vinče, u području zvanom "Poljana", locirano je

zahvatno postrojenje -crpna stanica (slika 3.3-40. Crpke ovog

postrojenja transportuju vodu do precipitatora, uslovno do ta-

ložnika tehničke vode RA, koji su locirani u zoni zvanoj "pro-

kop" sela Vinče, gde su ostala preradna postrojenja: flokulator,

filtri, rezervoar, hlo^inatori i pogonske laboratorije (slika

3.3-4) .

3.3-2

Preradjena pitka voda sliva se u vodovodsku mrežu Ins-

tituta gravitaciono, dok se za druge potrošače, koji su van

sela Vinče, u podavalsko područje i na Avalu voda šalje pumpa-

ma.

Prvobitno izgradjeno vodovođsko postrojenje i njegova

tehnologija pretrpeli su 7O-tih godina izvesne izmene, što je

bilo neminovno jer se, sa jedne strane, uvedao broj korisnika

vode iz tog vodovoda, a sa druge strane u medjuvremenu, Du-

nav je postao znatno zagadjeniji, sa povremenim kvalitetom vo-

de do IV klase.

Na teritoriju grada, reka Dunav dolazi opterecena otpad-

nim vodama svih uzvodnih naselja, industrije, energetskih pos-

trojenja, a na svom toku kroz Beograđsko područje optereduje

se novim količinama"otpadnih voda, što je sve ispred vodozahva-

ta ovog vodovoda.

Kvalitet ove reke se i dalje progresivno pogoršava iz

godine u godinu, i zbog odsustva postrojenja za preradu otpad-

nih voda, hemizacije poljoprivrede, intenzifikacije vodnog sa-

obradaja.Sve to posredno ima reperkusija na snabdevanje

reaktora RA vodom za piće odnosno na snabdevanje vodom za piće

i celog Instituta.

Sa tim u vezi sprovedeno je 7O-tih godina funkcionalno

povezivanje vodovodskih objekata sa ved izgradjenim objektima

za tehničku vodu reaktora RA - sa pumpnom stanicom RA, usisnim

i potisnim cevovodom odeljka pumpne stanice RA, sa taložnikom

za istaloživanje mulja iz tehničke vode za reaktor RA.

Na taj način; deo taložnika sistema tehničke vode reak-

tora RA uslovno je u upotrebi kao primarni flokulator vodovod-

skog preradnog postrojenja čime je efikasnost tog postrojenja

približena postojedim zahtevima.

Istih godina, u početno vodovodsko postrojenje uključe-

na su i đva bunarska izvora čime su stvoreni povoljni predus-

lovi da se, kombinacijom voda površinskog i dubinskog porekla,

do daljnjega obezbedi zadovoljavajudi kvalitet i stabilizuje

potrebni kapacitet na nivou 40 1/s.

3.3-3

3.3.2. Kanalizacija

Prema karakteru zagadjenosti otpadnih voda, unutrašnja

kanalizacija reaktora RA podeljena je na tri mreže:

- na mrežu specijalne kanalizacije radioaktivne otpadne

vode;

- na mrežu proizvodne kanalizacije "uslovno čiste vode";

- na mrežu kanalizacije otpadne vode od sanitarnih obje-

kata i svih umivaonika iz radnih prostorija.

Elementi mreže otpadne kanalizacije - umivaonici, WC-i,

tuševi i si. grupisani su u 15 vertikala (slike 3.3-5, 3.3-6,

3.3-7, 3.3-8) od kojih 13 vertikala vezuju samo umivaonike, a

dve vezuju otpadne vode iz WC-a.

Sve vertikale unutrašnje kanalizacije inače polaze od

oluka na krovnoj konstrukciji i silaze na suterenski nivo i

niže. Prema tome, vertikale unutrašnje kanalizacije pored otpad-

nih i fekaliziranih voda sakupljaju u odredjenim trenucima i

kišnicu sa krova zgrade reaktora.

Sve te otpadne vode sakupljaju se prema položaju verti-

kala u četiri grupe i tako izvode sa četiri mesta iz zgrade

reaktora u spoljnji prsten kanalizacije, kroz spoljnje kanale

(slika 3.3-9)-do glavnog kanalizacionog kolektora Instituta.

Izuzetno van ova četiri grupna izvoda^ iz prostorija ra-

dionice RA i prostorije 237 reaktora postoje neposredni izvodi

u spoljnji prsten kanalizacije.

Izvedba spoljnjeg okoloreaktorskog kanalizacionog prs-

tena i dela sabirnog kanalizacionog kolektora prikazana je na

slici 3.1-1.

Proticajna količina ovih voda, pri svemu navedenom,

predvidjena je da bude u okvirima od 1,8 do 4,0 1/s.

Cevi ove otpadne kanalizacije , položene kroz zemlju, su ke-

ramičke, a van zemlje i vertikale su od gvozdenog liva.

Vertikalne cevi su sve nevidljive, provučene kroz za to

ostavljene šupljine unutar zidova.

Spojevi keramičkih i gvozdeno livenih cevi zaptiveni su

3.3-4

kučinom zalivenom olovom.

Sve cevi položene su u kontinualnom padu i po pravcu ka

odvodima, kanalizacionom prstenu okolo zgrade i ka kanalizacio-

nom kolektoru u Institutu.

Kanalizacioni kolektor van zgrade reaktora RA nadovezu-

je se na spoljnji postojeći kanalizacioni kolektor. Pri tome,

živi preseci usputnih odvoda imaju diraenzije 0 125;4>15O do <j> 300

mm, već u zavisnosti od proračunski utvrdjenih količina koje se

na odredjenim deonicama očekuju.

Po podacima, koji su proistekli iz prethodnih analiza

tehnološkog procesa, količina otpadnih voda od zgrade reaktora

RA predvidjena je do iznosa od 4,0 1/s, što je, po proračunu,

glavni kolektor u stanju da primi zajedno sa otpadnim vodama

iz ostalih objekata u krugu Instituta.

RAZVOD PITKE VODE

!g, o

-TET; j

ji O

iru

r

i ji . t o

i . . . .

LEGENDA:PISOAR'

£ L W C ŠOLJA

LAVABO

BOJLER

TUS KADA

€ HIDRANT

o VERT1KALA

o ĆESMA• IZVOD ZA ČESMU

UNUTRAŠNJl RAZVOD PITKE VODE

\\

SL3.3-1BOSNOVA SUTERENA SP RA

1 L

RAZVOD PUKE VODE

»tr*

CN'

J

i

—i

- —-# j

—)i

ID

nlai!

o

o

C 3

LL.

n—rr:Li CO

r

0f I

i i

L,

U CO

I

§

"UJ

tL

' ! 1 • ec. 'i

i !i : i

"H

"D

UNUTRAŠNJII RAZVOD PITKE VODE

SL3-3-2Q)SNOVA PRIZEMLJA SP RA

RA2V0D PITKE VODE

oots

O

<

POSTROJENJE ZAPRERADU (VT)

KS,6V

Pb'MPNASTANICA

oB-2

(BUNAR)(

PRSTEN UNUTAR INSTITUTA„B. KIDRlC'VINČA

R - 1 5 0 m 3

I FILTRI

FLOKULATOR

PREC1PITAT0RDE CREWOND

0150

m: r-SELO VINCA

0200

EL. MAGMERA"PRQTOKA

ODELJ.VOiJOVpDA

^1CiCO LISOm Ai

GLAVNl ELEMENTI SISTEMA ZA ZAHVAT PRERADUI DISTRIBUCIJU VODE ZA PIĆE

LINIJE PO1ENCIRANE CRVENOM BO.JGMI7VELA JE OOUR - EUERC-ETIKA 70- !H i-01

SLIKA 3

UNUTRAŠNJA KANALiZACIJA OTPADNE(FEKALNE) VODE

LEGENDAcevovod kanalizacijevertikala

lavabotuš kadavvc šolja

KANALIZACIONI ODVODI

SL.3.3-5bOSNOVA SUTERENA SP RA

UNUTRAŠNJA KANALIZACUA OTPADNE

(FEKALNE) VODE

LEGENDAcevovod kanoli2ocije

o vertikala

O oluk

wc šoljapisoar

KANALIZACIONI OOVOOI

SL 3.3-6bOSNOVA PRIZEMLJA SP RA

UNUTRAŠNJA KANALIZACIJA(FEKALNE) VODE

OTPADNE

LEGENDA

cevovod kanalizacijevertikala

tavabo& we šotjaa pfsoar

oluk

UNUTRASNJA KANAUZACIJA OTPADNE(FEKALNE) VODE

a o a. DO a

ro

fl

ao

D

•

ao

a

I I

<""•)

[L

DO D

Q © 0 o D D D D

© a

ČF

c

a

a

I

ro

•o

mro

'1nln

i <i cc

i <r>Oa:

! Q

i a.

M oo

] *

i, LO

e±i.L_' 'ro

-n -,

LEGENDAo vertikalaa otuk

3.4-1

3.4. VENTILACIJA I GREJANJE

3.4.1. Ventilacija

Ventilacija u zgradi reaktora RA ostvaruje se pomoću ug-

radjenih ubacno-odsisnih ventilacionih grupa, odnosno ventilaci-

onih sistema.

Zadaci ventilacionih sistema u zgradi reaktora dvojaki

su, i to:

- zaštitni, koji zbog specifičnosti objekta RA te sis-

teme i njihove uloge čine specifičnim u odnosu na druge siste-

me, jer se karakteristikama ubacno-odsisnih grupa i celine,te

odgovarajućim režimom korišćenja tih grupa i sistema, ostva-

ruju obavezne zaštitne barijere kretanju potencijalno prisut-

nim (r/a) kontaminantima, i

- klasični, ventilaciono-klimatizacioni, u smislu obez-

bedjenja nužnih radnih uslova (temperature, relativne vlažnos~

ti, pritiska, prirodnog sastava vazduha i dr.).

Dovod vazduha u zgradu i prostorije reaktora RA vrši se

ubacnim (potisnim) "P" sistemima. Potisni "P" sistemi su pode-

ljeni na glavne "P" sisteme i na pomoćne "P" sisteme (slike

3.4-1, 3.4-2, 3.4-3).

Glavne "P" sisteme ventilacije čine četiri sistema dovo-

da svežeg vazduha: P,, P~, P., i P. - svaki sa svojom motor -

ventilatorskom grupom, grubim filtrom, kaloriferom, usisnom komo-

rom i granom potisnog cevovoda za razvod i distribuciju vaz-

duha.

Pomoćne "P" sisteme ventilacije u objektu RA čine ven-

tilatori P_, P?, P g i na odredjeni način recirkulacioni potis-

no-odsisni sistem sa kaloriferom i električnim grejačem "PV6K".

Svaki od ovih "P" sistema, sa svojom motor-ventilator-

skom grupom, kaloriferom, sa potisnom granom za razvod i dis-

tribuciju svežeg vazduha, radi u sprezi - u paru - sa odgova-

rajućim odsisnim sistemom "V", te tako u prostorijama koje se

ventiliraju uspostavljaju i održavaju odredjenu stacionarnost

stanja i uslova (ustaljeni nivo pritiska, relativni odnos pri~

3.4-2

tiska po prostorijama u zgradi, broj izmena i kvalitet vazdu -

ha) .

Ostvarivanje ovih uslova omogućeno je i odredjenim teh-

ničkim karakteristikama ventilatorskih jedinica, grupa i sis-

tema/ pri čemu su kapaciteti potisnih sistema:

P x = 29230 Nm3/h

P2 =

P3 =

P4 =

P5

PV6K

P7P s P

2857825275

19927

3500

= 14000

= 7000

= 10000

•I

"

11

Nm3/hII

II

E P = 138510 Nm3/h

dok su kapaciteti odsisnih "V" sistema:

V1 = 2 x 24000 Nm 3 (1 u radu)V2 =

V4 =

V7 =V8 =V9 =

V10 =

£ V =

2 x 7 800

2 x 86002 x 1500

11850

12400

7800

12OO

4 300

97250 Nm

Nm

Nm 3

Nm3

Nm 3

Nm 3

Nm 3

Nm 3

Nm 3

3/h

(((

11 )' " )

11 )

Odvodni (odsisni) sistemi "V" vrše odvod (odsis) vazdu-

ha iz zgrade reaktora RA.

Projektom ventilacije i sistemi "V" podeljeni su u dve

grupe: - na glavne "V" sisteme, koji pored klasične imaju i

specijalnu namenu, i na pomočne "V" sisteme.

U glavne - specijalne ventilacione sisteme reaktora RA

svrstane su ventilacione grupe sa po dva ventilatora u grupi

3.4-3

(jedan u radu, a jedan u rezervi) "V", "V ", "V3" i "V " .

U pomoćne ventilacione sisteme "V" svrstane su jedini-

ce, v 5 , v 7 , v 6 , v g , vg , v 1 0 l v N C .

Motor-ventilatorske grupe sistema "Vi", "Vo", "V^" i

V^" nalaze se van osnovne zgrade reaktora.Smešteni su u zgra-

di "NC", izuzev filterskih grupa koji su u zgradi RA. Motor-

ventilatorske grupe jedinica pomoćnih "V" sistema nalaze se u

potkrovlju zgrade reaktora RA.

Za odsis vazduha iz pojedinih prostorija zgrade reak-

tora postoji odgovarajuda mreža grana vazduhovoda, a izbacne

grane glavnih "V" sistema završavaju se u ventilacionoj cevi

("dimnjaku") zgrade "NC" (slika 3.4-4).

3.4.2. Grejanje

Grejanje radnih i tehnoloških prostorija zgrade reak-

tora RA obavlja se u zimskim temperaturnim uslovima, uobičaje-

no kada je spoljnja temperatura niža od 288°K (+15°C).

Dovod toplotne energije u zgradu reaktora RA vrši se

pomoću dva toplovoda (slike 3.4-5 i 3.1-1) iz lokalne kotlar-

nice (toplane) Instituta.

Grejanje u Institutu je toplovodno, sa temperaturama

grejnog fluida do 363/343°K (90/70 °C) i prinudno - recirku-

lacijom fluida koja se ostvaruje pomoću ođgovarajućih pumpi u

kotlarnici.

Zahvat toplote iz grejnog fluida - predaja toplote

prostorijama reaktora - dvojak je, i to:

- kontinualan - recirkulacijom grejnog fluida kroz u-

nutrašnju grejnu razvodnu mrežu, radijatorska tela i registre

i traje sve dotle dok kotlarnica radi, i

- diskontinualan - recirkulacijom grejnog fluida kroz

kaloriferska tela potisnih "P" sistema ventilacije, prelas -

kom toplote na ulazeći sveži vazduh.te razvodom ugrejanog

vazduha u ventilirane prostorije (slike 3.4-6, 3.4-7, 3.4-8,

3.4-9), pri čemu ovo vazdušno grejanje traje samo onda kada

3.4-4

su potisne ("P") ventilacione jedinice u radu, što je maksi-

mum 70% vremena u sezoni grejanja.

Radijatora u zgradi reaktora ima dve vrste, obe su tipa

"Higijenik11, ali različitih dimenzija, i to:

-"Higijenik II", dvostubni, visine rebara (A) = 900

mm, širine rebara (C)=200 mm, grejne površine po rebru 0,392 .

m , l

- "Higijenik II", dvostubni, visine rebara (A)=68O

mm, širine rebara (C) = 200 mm, grejne površine po rebru =sa kok cal

2 o= 0,30 m sa koeficijentom predaje toplote, k = 32238,4 kJ/m Khili 7,7

U unutrašnjoj grejnoj mreži reaktora, pri tome, zastup-

ljenost radijatora (A) = 900 mm je sa 1484 rebara ili 539,762

m , a zastupljenost radijatora (A) = 680 mm je sa 40 rebara,2 2

ili sa 12 m , sto je ukupno radijatorske površine 551,76 m .

Ova radijatorska površina, predvidjeno je projektom,

izdaje prostorijama zgrade reaktora RA toplotnu snagu do

1464935 kJ/h (ili 278240 ^ ^ ) .

Toplotna snaga koju u prostorije zgrade reaktora uno-

se potisni "P" sistemi preko svojih kalorifera, sa svojih

138510 Nm /h vazduha, pod uslovom da su svi u radu, može da

dostigne nivo 6283387,9 kJ/h (ili 1,495984 kcal/h).

Ukupna snaga sa navedenim temperaturama grejnog recir-

kulišućeg fluida i grejnim telima u zgradi reaktora može da

dostigne nivo od 7428322,9 kJ/h (ili 1774224 kcal/h).

U praksi, saobrazno trajanju dnevnog i mesečnog rada

i stvarnim potrebama, ove količine toplote redukuju se na znat-

no niži nivo.

POOR QUQALITY ORIGINAL/

T" T T

~r T'L"

/

r''~iinr TI

• > V • ' ' - . '..

, - ; . - T -

POOR QUQALITY ORIGINAL V2 0 500 mm

01200x4

"MM; I , - ; N

Slika3Ur30DSfS VAZDUHA IZ „VRUĆIH KOMORA" I BAZENA7A ODLEŽAVANJE, KOTA 0 - r - - ^ , 5

ifi'n

POCETAK USPONA

CEVOVODI RA-NC

Sistem V) - 01200mm. 2x24000m/hSistem V 2 - 0 500mm, 2x7600m3/hSistem V3-0^95mm, 2x3600m3/hSistem V ^ - 0 165mm, 2xi500m /h

I ^ LINIJE ODSISA SfSTEMIMAV4-OD OBJEKTA.RA" DOtfNC-a

FA

1T

*'

1. Sistem V) -usis iz hale2. Sistem V^-usis iz reaktora3. Sistem V2-usis iz sistema D2OU Sistem Vj-usis iz sistema He5. Sistem V3-usis iz bazena goriva6. Sistcrm V^-usis iz vrućih komora

j

UNUTRAŠNJ! RASPORED TOPLOVODNIHGREJNIH TELA

LEGENDA : ' I S 3 kaloriferP1;P2;P3;PA prenos toplote vaiduhom

toplovod za kalorifere

vazduhovodtoplovodvertikala

UNUTRASNJI RASPORED TOPLOVODNIHGREJNiH TELA

LEGENDA

P1;P2;P3;P4;P5 prenos toplote vozduhom« • • radiatori i registri

vazduhovod

toptovodkalorifervertikala

UNUTRASNJ! RASPORED TOPLOVODNIHGREJNIH TEL A

LEGENDA

P1;P2;P3;PA prenos toplote vazduhom

H M H radiatori i registrio vertikala

iUHLuvOUNIHGREJNIH TEL A

D

•—>

1

MUl

D

a

D

a

o

(N4LJ

o u.D

H T*r

n

JQ_

I

a

a

to

to

a

to

p

I <

O

a:QO

a.

6li1 toi o

IsCO

in

LEGENDAPV6K klima

P2 prenos toplote vazduhomtoplovod

kalorifervertikala

3.5-1

3.5. INSTALACIJA GASA I KOMPRIMOVANOG VAZDUHA

Po zahtevima glavnog projekta reaktora RA; u zgradi re-

aktora instalisan je razvod propan-butan (laboratorijskog) ga-

sa i razvod komprimovanog vazduha.

3.5.1. Instalacija gasa

Ukupna potrošnja laboratorijskog gasa predvidje-

na je do količine od 2,75 Nm /h i sa nadpritiskom u razvodnoj

mreži do 2.452 Pa.

Napajanje unutrašnje razvodne mreže vrši se spoljnjim

cevnim dovodom od posebne stanice (slike 3.5-1, 3.5-2) unutar

koje se nalaze prihvatni spremnici (rezervoari) sa svom arma-

turom, kojom se takve stanice opremaju.

Razvodjenje gasa unutar zgrade reaktora izvršeno je

pomoću cevne mreže(slike 3.5-3, 3.5-4.i 3.5-5).

3.5.2. Instalacija komprimovanog vazduha

Predvidjena potrošnja komprimovanog vazduha je oko

2 50 Nm /h odnosno 4,16 Nm /min, s tim što je od kompresorske

stanice do podstanice komprimovanog vazduha unutar zgrade RA

pritisak vazduha 6x10 Pa a unutar zgrade se dospeli vazduh

deli u dve razvodne grane, i to u:

- granu pritiska od oko 6 x 10 Pa,

- granu pritiska 4x10 P a ispred koje je odgovaraju-

ći reducir-ventil.

Grana komprimovanog vazduha sa pritiskom od 6x10^ Pa

dovodi se samo u prostore suterena (kota - 4,5) do isparivača

u sistem za prečišćavanje teške vode i u prostorije vrućih ko~

mora - do "monžusa". Taj vazduh namenjen je za potiskivanje

pulpe i rastvora u procesu čišćenja i ispiranja isparivača, i

vrućih komora. Njime se pulpa otiskuje ka "VR" bazenima.

3.5-2

Grana komprimovanog vazduha se pritiskom od 4x10 Pa

dalje grana : i dosiže sva laboratorijska mesta, centralno

telo reaktora i ostalo (slike 3.5-3, 3.5-4 i 3.5-5).

RAZVOD GASA KOMPRIMOVANOG VAZDUHA

&» W H ^ V - N ^

LEGENDA o veriikala cevovoda vazduha i gasa+-*-*• cevovod komprimbvanog vazduha P O a t m . gasovod

cevovod komprimovanog vazduha P~6atm. • poUošat gasa—*— prelaz sa većeg na manji prečnik o

RAZVOD GASA KOMFRIMOVANOG VA2DUHA

LEGENDA->*—>«. cevovod komprimovanog vazduhaa) pčtrošac komprimovanog vazduha

gasovod® potrošač gasao vertikalo

RAZVOD GASA KOMPRIMOVANOG VA2DUHA

en

at

o>

ISj £ (to

in•- o

>

fe..« u1/

—u

CT* L i i U . i i i , L

LEGENDA

cevovod kompri/novanog vazduhapotrošaČ komprimovanog va2duha

gasovodpotrošač gasavertikala

3.6-1

3.6. PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA

Zaštitu od požara obuhvata skup mera i radnji normativ

ne, upravne, organizaciono-tehničke i druge prirode.

Zakonom o zaštiti od požara koji je izašao u Službenom

glasniku SR Srbije od 5. marta 1977. godine date su opšte i po-

sebne odredbe za zaštitu od požara.

Preventivna zaštita figurira kao najbitniji deo zaštite

od požara i predstavlja jedan kompleks organizacionih i tehnič-

kih mera za isključivanje mogudnosti nastanka požara i eksplo-

zija. Ovde spadaju:

- mere za zaštitu od požara koje se ostvaruju pri vodje-

nju tehnološkog procesa, tj. u periodu korišćenja proizvodnih

kapaciteta,

- mere zaštite od požara preduzete pri projektovanju i

izgradnji proizvođnih kapaciteta.

Nuklearni reaktor RA je specifično postrojenje, čija

lokacija, izgradnja i korišćenje podležu posebnim zakonskim

propisima. Njegovim pravilnim i bezbednim radom čuva se radna i

životna sredina od štetnog uticaja jonizujuc5ih zračenja.

Opštoj sigurnosti rada reaktora, izmedju ostalog, dop-

rinose i mere zaštite od požara.

3.6.1. Požarno opterećenje i procena opasnosti odizbijanja požara

U ovom đelu teksta biće razmotrena mogućnost izbijanja

požara u zgradi reaktora RA, a posebno u onim prostorijama zgra-

de u kojima su smešteni lakozapaljivi i eksplozivni materijali,

ili veće količine gorivnih materijala.

3.6.1.1. Podrumske prostorije

U podrumskim prostorijama zgrade reaktora RA smešteni

su tehnološki sistemi:

- teške vode (D20),

3.6-2

- gasa (He),

- tehničke vode (H20),

- vruće komore sa posebnim ulazom,

- podstanica za dovod tople vode u zgradu,

- ventilatori P-sistema (P, , V i P ) ,

- motor-generatorske grupe za punjenje akumulatorskih

baterija i motor-generatorske grupe sinhronih generatora,

- razvodna elektropostrojenja i pogonski motori,

- ispitna stanica jonizacionih javljača požara,

- priručni magacin metalne i elektro robe RA,

- priručni magacin eksplozivnih i zapaljivih materijala/

i- filterska stanica za radioaktivne gasove.

Podrumske prostorije su odvojene jedna od druge, ili od

hodnika,teškim metalnim vratima, kad je u pitanju jonizujuće zra-

čenje, ili lakim metalnim vratima, u ostalim slučajevima.

Električne instalacije su izvedene u skladu sa važećim

propisima.

Po pojedinim prostorijama izvedena je instalacija kom-

prirrovanog vazduha. Ovaj vazduh se dovodi u zgradu reaktora pre-

ko podstanice za dovod tople vode.

Boce sa komprimovanim gasovima nalaze se samo u gasnom

sistemu (prostorija 033 i 034). To su boce sa čistim kiseonikom

(2 komada) i boce sa čistim helijumom (1-2 kom.). U ovim prosto-

ri jama se samo povremeno radi na autogenom zavarivanju sitnijih

delova, pomoću kiseonika i acetilena. Isto tako, povremeno je

prisutno i elektrolučno zavarivanje (prostorija 069 i 065).

U priručnom magacinu reaktora (prostorija 062, 063,064)

u rezervi, za potrebe reaktora, stalno mogu da se nadju do 2 bo-

ce sa čistim kiseonikom i do 20 boca sa čistim helijumom. Kiseo-

nik je pod pritiskom do 20 MPa, a helijum do 15 MPa.

Temperatura vazduha u ovim prostorijama ne prelazi 40 C.

Propisima o radu na reaktoru RA zabranjeno je držanje i

skladištenje većih količina komprimiranih gasova u priručnom ma-

gacinu reaktora.

U analizi procene opasnosti od izbijanja požara posebna

pažnja mora se posvetiti skladištenju eksplozivnih i zapaljivih

3.6-3

materijala u priručnom magacinu. Prostorija br. 040 ovog magaci-

na nalazi se na koti -5,5 in, na zapadnoj strani zgrade reaktora2 3

RA. Ima površinu od oko 9 m i zapreminu od oko 40 m .

Prostorija 040 je slabo pristupačna. Do nje vodi uski hodnik kroz

koji prolaze cevi sistema specijalne ventilacije. Ove cevi ulaze

iznad vrata u prostoriju 040 i kroz nju nastavljaju put do iz-

laska iz zgrade reaktora RA, na putu prema ventilacionom centru

NC. U prostoriju se ulazi kroz metalna vrata. Deo prostora iznad

vrata, koji ne zauzimaju ventilacione cevi, zatvoren je tankom

žičanom mrežom. Na zidovima i plafonu nema nikakvih otvora za od-

vodjenje produkata sagorevanja.

Električna instalacija (dve sijalice u luster kuglama sa

prekidačem na zidu) nije izvedena po S-propisima. Zbog toga u o-

voj prostoriji može da dodje do paljenja zapaljivih para električ-

norn varnicom. Postoji verovatnoca ugroženosti ove prostorije i

pri izbijanju požara u drugim prostori jair.a, zbog prenošenja istog

ventilacionim cevima.

Na osnovu poznatog mehanizma gorenja tečnosti, njihove

granice zapaljivosti, tačke zapaljivosti i tačke paljenja kao i

vrste i količine zapaljivih materijala, tj. požarnog opterećenja

ove prostorije, dolazi se do zaključka da bi oslobodjena količina

toplote podigla temperaturu u prostoriji do tačke destrukcije ven-

tilacionih cevi i do eventualnog prenošenja požara, putem venti-

lacije, u druge prostorije reaktora ili ventilacioni centar.

Posledice bi bile takve da reaktor ne bi mogao da nasta-

vi rad bez ispravnog sistema specijalne ventilacije. Zbog toga je

propisima regulisano da prostorija 040 ne može da se koristi kao

priručni magacin zapaljivih materijala.

3.6-4

3.6.1.2. Prizemne prostorije

U prizemlju zgrade reaktora RA nalazi se sledeća opre-

ma:

- hala reaktora (sa telom reaktora),

- kancelčLrije,

- stacionarne akumulatorske baterije,

- električne razvodne table,

- merna soba,

- mašinska radionica,

- kancela.rijski i laboratorijski prostor (severna stra-

na zgrade),

- bazeni sa vodom za stokiranje isluženog nuklearnog go-

riva (141),

- uredjaj za prepakivanje nuklearnog goriva,

- ventilator P-4,

- priručna biblioteka,

- sanitarni propusnik (aneks zgrade) sa uredjajima za

kontrolu kontaminacije,sanitarnim prostorijama, delom za gardero-

bu i kabinom lica koja fizički obezbedjuju zgradu.

3.6.1.2.1.Hala reaktora

Telo nuklearnog reaktora RA nalazi se svojim najvećim

delom u hali reaktora (prostorija 101). Površina hale iznosi oko2 3

800 m , a zapremina oko 18900 m . Hala kao deo zgrade reaktora,

pretežno je izgradjena od armirano-betonskih i čeličnih konstruk-

cija, naročito istočna i zapadna strana na kojima se nalaze čelič-

ni stubovi-nosači platforme i staze krana nosivosti do 20 tona.

Most krana se kreće u pravcu sever-jug, a kolica mosta u pravcu

istok-zapad.

Na laganom i čvrstom krovu hale nalazi se 8 otvora,preko

kojih se, pomodu jednog od dva ventilatora V-l sistema, otsisava

vazduh iz hale. Uobacivanje svežeg vazduha u halu reaktora vrši

3.6-5

se preko ventilatora P-sistema (P-l, P-2, P-3) u koje su ugra -

djeni kaloriferi sa toplom vodom za zimske uslove rada.

Ventiliranje eksperimentalnih kanala reaktora i prosto-

ra ispod gornje vodene zaštite (prostorija 100) vrši se preko

otvora i kanala jednog od dva ventilatora V-2 sistema.

Oko hale reaktora pravougaonog oblika nalazi se hodnik

koji deli halu od prostorija razmeštenih sa svih strana zgrade.

Na uglovima hale nalaze se četvoro vrata i jedna manja iznad ka~

nala sa vodom za transport goriva iz prostorije 099 u bazene za

odležavanje (141 prostorija). Na zapadnoj strani hale nalaze se

jedna velika vrata koja služe za transport teškog materijala u

pravcu prostorije 141. Kroz dva otvora u podu hale (na istočnoj

i zapadnoj strani), poraoću metalnih stepenica može se ući u pod-

rumske prostorije.

Rasveta hale izvedena je preko zidnih ili armaturnih

reflektora. Od ostale elektroopreme u hali se nalaze razni po-

gonski elektromotori i elektronska merna oprema na horizontalnim

eksperimentalnim kanalima reaktora. Ova oprema napaja se raznim

naponima sa električnih tabli (magistrala).

Kao sredstvo unutrašnjeg transporta u hali reaktora se

koristi električni viljuškar sa pogonom iz sopstvenih akumulator-

skih baterija. Sve električne instalacije izvedene su u skladu sa

važećim propisima.

U hali reaktora neprekidno se, u proseku,nalaze slede-

će količine zapaljivih materijala:

- tehničkog alkohola do

- pamuka do

- PVC masa (folije itd.) do

- parafina u čeličnom limudo

- parafina slobodnog ublokovima

- drvenih predmeta, amba-laže, itd. do

Opšta temperatura vazduha u hali ne prelazi 40°C. Prora-

čun pokazuje da hala reaktora nema veliko požarno opterećenje i

da je parafin kojeg koriste eksperimentatori na horizontalnim eks-

5O

5

100

300

1000

1000

kg

kg

kg

kg

kg

kg

3.6-6

perimentalnim kanalima reaktora, glavna gorivna materija.

Sagorevanje ovih materijala u hali odigralo bi se veo-

ma brzo, uz proces skoro potpunog sagorevanja, kako zbog velike

zapremine hale, tako i zbog relativno velikog broja izmena vaz-

duha u hali.

3.6.1.2.2. Stacionarne akumulatorske baterije(prostorija 108 A)

U prizemlju zgrade reaktora, u prostoriji 108 A smešte-

ne su stacionarne olovne akumulatorske baterije, i to:

1 x 110 V kapaciteta 1500 Ah

11

1

I1

1

X

X

X

X

X

X

4848

24

12

6

2

VV

V

V

V

V

kapacitetakapaciteta

kapaciteta

kapaciteta

kapaciteta

kapaciteta

108288

288

288

288

108

AhAh

Ah

Ah

Ah

Ah

U svim ćelijama akumulatora, elektrolit čini razblaže-

na sumporna kiselina (H^SO.).

Kao rezerva u istoj prostoriji čuva se oko:

50 kg ove kiseline do 66 bo i

50 kg - . _ od 24 bb.

U normalnoj eksploataciji ovih akumulatorskih baterija/

stvara se vodonik (H) i kiseonik (O) koji u poznatoj smeši daju

praskavi gas (2H 2

+O_). Donja granica eksplozivnosti (DGE) vodo-

nika je 4 Vol%, a gornja (GGE) 75 Vol%, dok mu je stehiometrij-

ska koncentracija 29,6 Mol%.

Kod punjenja akumulatora, uz pomoč dovedene energije,

olovni sulfat (2PbS0.) se pretvara u olovo (Pb) i olovni dioksid

(PbO2)• Kad je sav sulfat utrošen, daljim dovodjenjem energije,

elektrolitički se raspada sumporna kiselina (H_SO.), uz osloba-+ -

djanje vodonika na katodi (2H + 2e •- H») i kiseonika na

anodi (S0^~ »- S0 4 + 2e~; S0 4 + H 20 >- H 2SO 4 + 1/2 02) .

Vodonik i kiseonik na temperaturama od 600 - 1000 C

spajaju se uz eksploziju, stvarajući vodu (vodenu paru) i odre-

djenu količinu toplote;

3.6-7

2 H2 + °2 "* 2 H2° +

Istovremeno su moguće obe reakcije. Na temperaturi od 2000 do

4000 C, vodonik i kiseonik daju vodu, dok se, s druge stra-

ne, molekuli vode razlažu na vodonik i kiseonik.

Sumporna kiselina nije zapaljiva, ali može da bude

uzrok paljenja nekih materijala sa kojima ona dodje u dodir. Ki-

selina reaguje sa metalima, pri čemu se razvija vodonik, koji

je veoma eksplozivan.

Rukovanje sumpornom kiselinom zahteva povećane mere

opreza. U prostoriju sa sumpornom kiselinom ne smeju se unositi

organske materije i ostali zapaljivi materijali kao što su: nit-

rati, karbidi, hlorati i prašine metala.

Posebna pažnja je posvećena kod transporta i preta-

kanja kiseline (kiselina se uvek sipa u vodu, a nikad obrnuto).

Normalan rad ventilacije sistema V-10 i P-5 onemogu-

ćava veće koncentracije praskavog gasa, a električna instalacija

izvedena je u skladu sa S-propisima i JUS standardima.

Temperatura vazduha u prostoriji ne prelazi 40 C.

3.6.1.2.3. Fizičko-hemijska laboratorija(prostorija 128)

Ovu prostoriju koristi OOUR Institut za fiziku čvrs

tog stanja i radijacionu hemiju kao fizičko-hemijsku laboratori-

ju.2 3

Površina prostorije je 36 m , a zapremina 162 m .Iznje se ulazi u prostorije br. 129, 130, 131, 132, 133, ukupnih

2 3

površina: 2,12, 6,3, 75 i 3 m i zapremina 9, 54, 27 i 17 m ,

respektivno.

U prostoriji br. 128 u proseku se stalno nalaze sle-

deće količine zapaljivih materijala:

- acetona do 5 kg

- etanola do 3 kg- hlorovodonične kise-seline do 3 kg

- acthilenum trichlo-ratum do 3 kg

3.6-8

- tehničkog alkohola do 5 kg

- vodonik, čelična bocaV=4O,3 litara, P=14,7 MPa

- knjiga, crteža i drugedokumentacije do 50 kg

- materijala ođ drveta do 200 kg.

Proračun pokazuje,da kad je u pitanju samo vodonik,

da ova prostorija ima srednje požarno opterećenje. Pri normalnom

radu ventilacije, provetravanje prostorije je intenzivno, a tem-

peratura vazduha ne prelazi 40°C.

Medjutim, električne instalacije u ovoj prostoriji

nisu izvedene u skladu sa S-propisima i JUS standardima, pa može,

u slučaju isticanja vodonika da dodje do paljenja istog otvorenim

plamenom ili električnom varnicom. Sem toga, prisutnost acetona,

alkohola i drugih hemikalija povećavaju stepen rizika od eksplo-

zije i paljenja.

Navedeni razlozi nalažu da se u ovoj prostoriji ne

drže zapaljivi i eksplozivni materijali, odnosno da se vrši pre-

pravka električnih instalacija.

3.6.1.3. Prostorije na spratu

U prostorijama sprata smeštena je sledeća oprema:

- radionica za popravku elektronike i mernih intru-

menata,

- glavni razvod elektropostrojenja, soba za rad sa

izvorima alfa zračenja,

- komandni pult reaktora sa sobom za elektroniku i

temperaturnom tablom,

- centralna dozimetrijska tabla (CDT),

- fizičko-hemijska laboratorija (prostorija 219 i

220) ,

- kancelarije,

- proizvodnja javljača požara.

3.6.1.3.1. Fizičko-hemijska laboratorija (219)

2 3Površina prostorije 219 je 43 m , a zapremina 129 m •

3.6-9

2Iz nje se ulazi u prostoriju br. 220, ukupne površine 50 m i

zapremine 225 m .

U prostoriji br. 219 u proseku se stalno nalaze

sledeće količine zapaljivih materijala:

- etanola do 3 kg

- acetona do 4 kg

- sumporne kiseline do 2 kg

- azotne kiseline do 2 kg

- sirćetne kiseline do 2 kg

- veća količina raznih el.vodova, grejača, prekidačaitd.

- boca kiseonika zapremine40 lit. i pritiska 150bara 1 kom.

- boca argona zapremine 40lit. i pritiska 150 bara 1 kom.

- boca čistog vodonika zap-remine 40 litara i pritiska 150 bara 1 kom.

- boca butana zapremine do10 kilograma.

Pri normalnom radu ventilacije provetravanje prosto-

rije je intenzivno, a temperatura vazduha ne prelazi 40 C.

Električna instalacija nije izvedena u skladu sa S-

propisima i JUS standardima, pa može, u slučaju isticanja vodo-

nika i butana da dodje do paljenja istih otvorenim plamenom,

električnom varnicom i zagrejanom površinom. Prisutnost hemika-

lija povećava stepen rizika od eksplozija i paljenja. Proračun

pokazuje da se požarno opterećenje prostorije približava viso-

kom požarnom opterećenju, a preventivne i druge mere zaštite ni-

su sprovedene u skladu sa propisima.

Navedeni razlozi nalažu da se u ovoj prostoriji ne

drže zapaljivi i eksplozivni materijali, ili da se izvrši pre-

pravka postojećih električnih instalacija.

3.6.1.4. Prostorije na tavanu

U prostorijama tavana (niže potkrovlje) smeštena je

sledeća oprema i materijal:

3.6-10

- ventilatori V-5, V-6, V-7, V-8, V-9, V-10 (u bun-

keru) sa otvorima na krovu zgrade za izbacivanje vazduha;

- ventilatori P-5, P-6, P-7, P-8, P-9 i PV6 K, svi

sa kaloriferima, sa ulazom vazduha preko otvora na krovu,

- komanda krana nosivosti do 20 tona,

- pojačalo razglasnog uredjaja,

- jedan deo arhive "RA" (u prostoriji 312).

Električne instalacije su izvedene u skladu sa pro-

pisima. Temperatura vazduha u letnjim mesecima ne može da pre-

dje 60°C.

3.6.2. Uredjaji za gašenje požara

Zgrada reaktora RA nema postavljen sistem za automat-

sku detekciju požara i alarmiranje.

U zgradi reaktora RA zastupljeni su slededi uredja-

ji i aparati za gašenje požara:

- pitka voda (zidni hidranti i trevirska creva),

- protivpožarni aparati na prah - za suvo gašenje,

- protivpožarni aparati za gašenje ugljendioksidom,

- protivpožarni aparati za gašenje hemijskom penom,

- protivpožarni aparati za gašenje vodom i penom.

3.6.2.1. Sistem pitke vode

Gašenje požara pitkom vodom predvidjeno je iz zid-

nih hidranata. U zgradi reaktora ima ih 14. Na istočnoj strani

zgrade ima ih 8 i to na svim uglovima (stepeništima zgrade) u

podrumu (kota -4,5 m), u prizemlju (kota 0,00 m) , spratu (+4,5

ip.) i tavanu (kota +8,2 m) . Na zapadnoj strani zgrade raspored

hidranata je isti, osim što ih nema na tavanu (kota +8,2 m).

3.6.2.2. Protivpožarni aparati

Aparati za početno gašenje požara rasporedjeni su

po celoj zgradi reaktora. Postavljeni su u odredjenim prostori-

3.6-11

jama na podu pored ulaznih vrata ili su obešeni na zidu, na

prohodnim i pristupačnim mestima (SI. 3.6, 3.6-a,b,c,d,e,f).

Redovnu kontrolu i punjenje ovih aparata vrši spe-

cijalizovana profesionalna jedinica preventivno-operativnog ka~

raktera; Instituta.Svi aparati imaju evidencijski broj i kratko

uputstvo o rukovanju.

U podrumskim prostorijama zgrade (kota -4,5 m) na-

laze se sledeći aparati:

1.

2.

3.

Prostorija

Vrsta aparata

Količina

Ispred pros-torije 040

C 0 2 ~ 5

2

Hodnik ispredulaza u tehno-loške prostorije i vr. komore

C 0 2 " 6

8

Ispredprostori-je br.O52

co2 - io

1

Ukupnokomada

11

U prizemnim prostorijama zgrade (kota 0,00 m) nala-

ze se sledeći aparati:

1.

2.

3.

Prostorija

Vrsta apa-rataKoličina

hala reak-tora 2 kom.prostorija141 1 kom.

S-lOO/CO2-5

3

hala re-aktora1 kom.prostorija 1411 kom.

2

hodnik okoreaktora11 kom.prostorija 1281 kom.hod-nik premaRB 1 kom.

CO2~6

13

Sani-tarnipropus-nik

ulaz RA

CO2~5

1

Ukup- ;no ko-mada

19

U spratnim prostorijama zgrade (kota + 4,5 m) nala-


1.

2.

3.

Prostorija

Vrsta aparata

Količina

Hodnik oko reaktoraRA

CO2-6

11

Ukupnokomada

11

U tavanskim prostorijama zgrade (kota + 8,2 m) nala-


3.6-12

1.

2.

3.

Prostorija

Vrsta aparata

Količina

Ulaz na tavan

C 0 2 " 6

2

Ukupnokomada

2

U ventilacionom centru (NC) reaktora RA nalaze se

sledeći aparati:

1.

2.

3.

Prostorija Zgrada

Vrsta aparata

Količina

ventilacionog

C 0 2 " 6

1

centra (NC) Ukupnokomada

1

U pumpnoj stanici Dunav nalaze se sledeći aparati:

1.

2.

3.

Prostorija

Vrsta aparata

Količina

Pumpna stanica Dunav

C 0 2 ~ 5

4

Ukupnokomada

4

3.6.3. Postupci u slučaju izbijanja požara

Svi radnici u objektu reaktora RA dužni su da se

u svom radu pridržavaju mera zaštite na radu kao i mera zašti-

te od požara. Dužni su da se u okviru svog rada i rada u jedi-

nicama civilne zaštite (JCZ) osposobljavaju za normalan i bez-

bedan rad, kao i za dejstva i pružanje pomoći u slučaju požara,

elementarnih nesreća i ratnih razaranja.

Propisima o radu na reaktoru regulisano je da je li-

ce koje je utvrdilo požar dužno da preduzme sledeće mere i ak-

ci je:

- da proceni snagu i razmere požara,

- da pokuša njegovo gašenje ili lokalizaciju,

- da odmah obavesti komandni pult reaktora (tel.350

i 502) .

3.6-13

- da obavesti druge radnike u zgradi reaktora i da

od njih traži pomod u obaveštavanju, gašenju i spasavanju ugro-

ženih lica i imovine,

- da obavesti Vatrogasnu jedinicu Instituta (tel.

411),

- da obavesti pripadnike Republičkog SUP u Vinči,

- da obavesti Vatrogasnu službu Grada,

- da preduzme sve mere obaveštavanja i druge postup-

ke, ako utvrdi ili sazna da je požar izbio u krugu Instituta,

- da učestvuje u utvrdjivanju uzroka požara, ako se

to od njega traži, kao i saniranju njegovih posledica.

U slučaju izbijanja požara, zbog specifičnih uslova,

propisano je da sve početne požare treba gasiti aparatima "S" i

"C0 2", i to iz dva razloga:

(1) Električne instalacije nije uvek moguće isklju-

čiti, a naročito u podrumskim prostorijama gde postoji isključi-

vo veštačka rasveta, pa bi kretanje u tim prostorijama bilo one-

mogućeno.

(2) U slučaju gasenja požara vodom, gasilac može do-

ći u dodir sa opasnim naponom (dodira), a postoji i opasnost od

eventualnog raznošenja radioaktivnih kontaminenata.

3.6.4. Analiza preduzetih mera zaštite

3.6.4.1. Pristup zgradi reaktora

U krugu Instituta obezbedjene su saobradajnice i pri-

stupni putevi odgovarajuće širine i nosivosti svim objektima,pa

i zgradi reaktora RA. Medjutim, sa istočne strane zgrade troto-

ara; objekti koji su naknadno izgradjeni od strane OOUR Instituta

za termotehniku i energetiku onemogućavaju pristup vatrogasnih

vozila.

3.6.4.2. Unutrašnje saobraćajnice

Svim prostorijama u zgradi reaktora RA omogućen je

relativno dobar pristup, sa izuzetkom prostorije 040. Do ove

3.6-14

prostorije vodi uzan hodnik, kroz koji prolaze cevi sistema

specijalne ventilacije, što još vise otežava pristup ovoj pros-

tori ji, koja inače ima najveće požarno opterećenje.

3.6.4.3. Posebno ugrožene prostorije

U zgradi reaktora RA postoje tri prostorije u koji-

ma je opasnost od izbijanja požara posebno prisutna, pre svega,

zbog neadekvatnog korišćenja tih prostorija. To su:

- prostorija br. 040 (priručni magacin zapaljivih i

eksplozivnih materijala),

- prostorija 128 (00UR-030) i

- prostorija 219 (00UR-030), obe fizičko-hemijske

laboratoryje.

Na osnovu izvršene analize požarnog opteredenja, na-

čina na koji je izvedena električna instalacija i mogućnosti ga-

šenja eventualno nastalog požara, utvrdjeno je propisima da:

(1) prostorije br. 128 i 219 ne mogu da se koriste

kao fizičko-hemijske laboratorije sa znatnim količinama zapalji-

vog i eksplozivnog materijala, a da se u njima ne izvedu elek-

trične instalacije u skladu sa S-propisima i JUS-standardima, kao

i druge mere zaštite na radu.

(2) u prostoriji 040 ne mogu se držati zapaljivi ma-

terijali.

3.6.4.4. Atmosfersko pražnjenje

Klasična gromobranska zaštita na zgradi reaktora i

pripadajućim objektima (ventilacioni centar NC i pumpna stani-

ca Dunav) izvedena je u skladu sa propisima i standardima. Po-

red toga, u samom Institutu postavljeno je vise radioaktivnih

gromobrana. Iskrišta i katodni odvodnici prenapona postavljeni

su na oba dalekovoda preko kojih se Institut napaja.

RASPORED PROTIVPOZARNIH SREDSTAVA

LEGENDA:(H) HIDRANT• COj/5 ili COi/6

COj/10

RASPORED PROTIVPOZARNIH !SREDSTAv'A

<.Ay

#

en

n

1 u*> Si Is a.

n r:

.a

IDO

SQL i;LEGENDA-

H1DRANT .s ~100 /

RASPORED PROTIVPOJ ARNIH SREDSTAVA

; i

I!

RASPORED PROTIVPOZA

•

•

D.

o

D D

*NIH SREDSTAVA

a

\J}\ \\ ~~

'om

a

>o

*:ao

10! °-oI

U3

Tf:

—li

RASPORED PROTIVPOZARNIH SREDSTAVA

JU;D =

IlllllllIlllllll

n

L

LJ fei

II

(O

oo

a.in

UJ

. S

V*

cfl

LLIoUJ

RASPGREO PROTiVPCŽARNiH SREDSTAV.A

I

! ,

i ——")

j_TL 5 i

n

, J

. i i

L-.

j

j

. _ 1

1 i

i!!!

- \i I

1 i, IJL

1

i

!

:* i t s

r! ,

i

s

0 .

tX

>

• : - . - ; !

Izdavač:RO Institut za miklearne nauke »Boris Kidrič«Poštanski pregradak 52211001 Beograd

r/vfstaj 0 sigurnosti nukleiarnog reaktora ra

Documents