franc kafka - jedan prilog za (pato)biografiju

8/17/2019 Franc Kafka - Jedan Prilog Za (Pato)Biografiju

1/6

Uvod

Franc Kafka (1883-1924) potiče iz asimi-lovane jevrejske porodice koja je živela umultikulturnom i multijezičkom austrougar-skom carstvu. Bio je sin imućne jevrejske po-rodice iz Praga koja se služila nemačkim jezi-kom. Specifično Kafkino izražavanje na ne-mačkom jeziku je, zbog pragerdojčerovske(Pragerdeutsch – postklasični idiom nemač-kog kojim se u Pragu služila obrazovana je-

vrejska elita) hladne disciplinovanosti, uživa-

lo naročito poštovanje i bilo je – ispostavilose – pogodno za književno oblikovanje.

O Kafki se previše zna. Brojni su eksper-ti koji iznose teorijska osmišljavanja i razno-rodne koncepcije njegovog života, ljubavi, fi-lozofije, cionizma. Međutim, ne govori li toobilje koncepcija i interpretativnog relativi-zma više o osobenosti onih koji su spremnina svakojake spekulacije, pri čemu još višeindukuju misteriju i nepoznanice o FrancuKafki?

Zaposlen u međunarodnom osiguravaju-

ćem društvu, Kafka je izbliza imao prilike da107

E n g r a m i

v o l . 3 1 j u

l - d e c e m b a r 2 0 0 9 .

b r . 3 - 4

FRANC KAFKA– JEDAN PRILOG ZA(PATO)BIOGRAFIJU

Aleksandar Damjanović 1,2

Aleksandar Božić1

UDK: 616.89-008.442:929"1883-1924"

Interesovanje za Kafku,to je svest da nas je Bog napustio- Emil Utic

1 Klinika za psihijatriju Klinički centar

Srbije, Beograd, Srbija

2 Medicinski fakultet, Univerzitet u

Beogradu, Beograd, Srbija

Kratak sadržaj

Franc Kafka (1883-1924) potiče iz asimilova-ne jevrejske porodice koja je živela u multi-kulturnom i multijezičkom austrougarskomcarstvu.U središtu Kafkinog pisanja su Otac iSin, simbolični duo koji evocira staru i novuvlast i odnose obojice pisaca s vlastitim očevi-ma. Kafkin otac, krepak i veoma uspešan čo-vek bio je kućni tiranin koji je prezirao kultu-ru i duhovne vrednosti, zaključno sa judai-zmom i sinovljevim književnim stvarala-štvom Za Kafku i njegove književne namerepredstavljao je savršen medijum. .U radu seobradjuje Kafkina sklonost ka pornografiji iprostitukama . Naš epistemološki metod seodnosi na kombinovanje i sintezu kazuističke

i psihobiografske metodologije. Izdvojeni psi-hopatološki fenomeni ne moraju a priori daoznačavaju obolelu ličnost in toto. Fokusira-nje pojedinačnih psihopatoloških fenomena uokviru ličnosti označava samo pars pro totodefiniciju. Otuda Kafkina sklonost ka porno-grafiji i prostituciji označava samo jednu vr-stu ekskluziviteta i ekscentričnost koji i ne de-finišu sveobuhvatnost biosa Franca Kafke.Ove „arteficijelnosti“ prema našoj procenisvakako nisu mogle da utiču na kvalitet i este-

tiku Kafkine proze. Jedno je sigurno: bez ob-zira da li će ostati upamćen kao predstavnikmagijskog realizma, tvorac novog stila u knji-ževnosti ili kao čuveni pisac u čijoj je zaklju-čanoj polici za knjige pronađena pornografi-ja, Franz Kafka je umetnik koji nema pret-hodnika, ali ni sledbenika. Bar ne do sada.

Ključne reči: Kafka, pornografija, psiho-biografija


2/6

iskusi to da je i birokratija rukovođena kapi-talističkim načelom uspešnosti, koje u moral-noj (o)pustoš(enost)i lako može mutirati utotalitarnu mašinu smrti [1]. Sa njegovihproznih stranica otud dopiru oštar ukus i

mrki ton, dotad nepoznati u nemačkom jezi-ku. Samo su Gogolj i Dostojevski pre togabez saosećanja i prezira svedočili o usponubede čovečanstva i otupelosti poniženja.Predstaviti ništavilo prosečne ljudske egzi-stencije (ali nikako ne utešno, niti da bi onabila ulepšana) – to je Kafkino dostignuće. Si-vo ništavilo bilo je i duhovni materijal, kao ipriče koje su nastale poput daha iz tog sivog,žilavog stanja.

Kafkin književni opus nije naročito plo-dan. Objavljeno je šest knjiga manjeg obima:Razmatranja, Proces, Ložač, Preobražaj, U kaznenoj koloniji i Seoski lekar. Pojedine,retke novele objavljivane su u časopisima inovinama. Premda naizgled šturo, njegovo jestvaralaštvo neiscrpno obilje jer, po rečimanjegovog prijatelja Feliksa Velča, ono što jenapisao je „savršeno – to se ne sme dotaći, toje upravo apsolutno“. Kafka je svojim delom

stvorio jednu novu stvarnost, specifičnu at-mosferu – znatno čistiju, hladniju, strožu odone koju smo svakodnevno u stanju da isku-simo. Ujedno bremenit i nepristupačan, tajnovi svet (prikazan, na primer, u Razmatra-njima) ipak neumitno upućuje na (ne)znanunam stvarnost, jednako koliko se epistemo-loški izdvaja u galeriju njenih odraza.

Njegov otac, svi očevi, svet očeva i auto-riteta provejavaju Procesom – tako glasi le-genda o Kafki. Njegovi prijatelji i prijateljinjegovih prijatelja tek poluglasno tumače tuatmosferu suptilne mržnje, suspregnutog du-ha i popustljivog besa, koji se često projavlji-vao u nijansiranom altruizmu. Možda je tajglas činio nepravdu, a Kafkin bolni bes je biohiroviti trzaj odveć rastrzanog srca?

Franc Kafka je vodio izrazito sredjen i si-guran život, bar pojavno. Medjutim, taj životje bio ispunjen preprekama, nevoljama i stal-nim zahtevima da se s njim izlazi na kraj.

Oboleo od tuberkuloze, bolest je koristio

kao oružje protiv sveta – protiv oca, pre svih,koga kao da je želeo da kazni svojim zdrav-stvenim stanjem. Mladi Franc nije želeo dabude zdrav, jer time bi svom ocu dao za pra-vo. On je želeo da bude bolestan, želeo je da

zaradjuje za život kao službenik osiguravaju-ćeg društva, kao i to da živi ophrvan teško-ćama i neprijatnostima. Neuspešno je vodiosvoj lični život, koji je na važnosti dobijao is-ključivo u odnosima s roditeljima i odupira-nju očevoj tiraniji. Ta mržnja prema ocu iz-gledala je kao bolest. Srećan u svojoj ogorče-nosti što je pronašao krivca, na stravičan na-čin priznao je krivcu da je u pravu.

Sin je očevo prokletstvo preneo na sebe:

u Presudi se baca u Moldau, u Preobražajuskončava izgladneo i izolovan nadomak po-rodice, izlišan i sputan kao Umetnik u glado-vanju. Očeve bespogovorne reči se ostvaruju.Sin, spolja pobunjen, iznutra je pokoren ocu– patrijarhu. Sin daje ocu za pravo u očevomodnosu prema njemu i izvršava na sebi i pre-sudu. Silna se ljubav krije iza te besmislenemržnje: sin može toliko da mrzi svog oca sa-mo jer ga je pre toga beskrajno voleo. U lju-

dima izvesno postoji primitivni pakao, gde seljubav i mržnja neodvojivo prepliću.Položaj deteta izmedju oca i majke, una-

krsnost Elektrinog i Edipovog kompleksa ja-sno se ističe u ličnosti Franca Kafke. Ta kon-stelacija bila je njegov fatum – njegov, nika-ko ne (opšte)ljudski – zapravo matrica ose-tljivosti koja je prenaglašena bila u mržnjispram sopstvene ličnosti i integriteta. Njegovpogled bolno se zadržavao samo na bezizla-znim odnosima. Osećaj krajnje, sartrovskemučnine bio je osnovni uslov njegove egzi-stencije. Kafka je želeo da bude bolestan. Je-dini izlaz za njega bio je njegov način života– porinutost u nepodnošljivost egzistencije.

Decenije koje su usledile posle 1917. go-dine pokazale su koliko se Kafka patnjom iponašanjem izdvajao od drugih. On je preži-veo torture skoro istovetne onima naknadnoosmišljenim u koncentracionim logorima. Ukorenu njegove bolesti bila je neumoljiva

evolucija psihosomatske linearnosti: usamlji-108

E n g r a m i

v o l . 3 1 j u

l - d e c e m b a r 2 0 0 9 .

b r . 3 - 4


3/6

vanje, agresivnost, sadomazohizam i bolest,što sve upućuje na model naučene bespo-moćnosti.

Bogati otac nameravao je da ga o svomtrošku pošalje u Egipat kako bi tuberkulozna

pluća izložio suvom pustinjskom vazduhu.Kafka je ponudu odbio, isto kao što je odba-civao pomoć svojih prijatelja. On je biostrog, ali nije mrzeo i kritikovao, nego je pa-žnju usmeravao na dobre strane ličnosti. Pre-ma sebi je pak bio rigorozan, pa je otud i bez-malo svaki svoj rukopis izlagao na milost inemilost kritič(ars)koj prizmi prijatelja, presvega Maksa Broda [2].

U uspomenama Leopolda Krajtnera [3]

na Kafkinu mladosti pisac nije prikazan in-trovertnim, što svakako odudara od utiskakoji se stiče čitanjem njegovih dela. Naprotiv,u društvu je Kafka umeo biti žovijalan i du-hovit, spreman na šalu na nemačkom ili če-škom jeziku, a i drugi njegovi prijatelji su tvr-dili da u to vreme on ni u kom slučaju nijebio povučen. (Kao što se zna, on je bio u ne-ku ruku unikatni izdanak triju kultura: če-ške, nemačke i jevrejske.) Krajtner čak izno-

si utisak da je u porodičnom domu Kafkinihvladala „normalna“, srećna atmosfera u ko-joj otac i sin imaju skladan, mada ne i srda-čan odnos. Sem toga, mladi Kafka je u dru-štvu bliskih prijateljia – Maksa Broda, filozo-fa Emila Utica, istoričara umetnosti OskaraPolaka i bibliotekara Feliksa Velča – odlaziou Gemsengase kako bi se u zavodu madam-Goldšmit, koji je pre Prvog svetskog rata biočuven sa svog plesa, kafe i izbora oskudnoodevenih dama, uz utvrdjenu tarifu od 10austrougarskih kruna prepuštao zadovolj-stvima profesionalnih ugostiteljskih usluga.Pohodu su prethodili prikupljanje i izučava-nje pozamašne zbirke pornografaskih knji-ga!.

Isak Baševic Singer, jevrejski pisac i dobit-nik Nobelove nagrade za književnost, nijepoklonik Kafkinog dela jer je smatrao je daono čitaoca navodi na dosadu i krivicu. Pre-ma njegovim ocenama, Kafka je jalovo tra-

gao za svojim korenima tragao i uzaludno

pokušavao da ih stekne. Robert Muzil je tvr-dio da je Kafkino delo poetski i umetničkibezvredno i takodje ga nije cenio..

U ovom radu primenićemo kombinovanikazuistički i biografski fenomenološki pri-

stup. U kazuistici je merodavno ono gledištekoje omogućava odabir bitnih fenomena ionoga što zavređuje prezentaciju. Nasuprottome, u biografici je nužno izvršiti poveziva-nje i jedinstvo celine određene individue, ko-ja odabira ono što je reprezentativno za ovucelinu.[4] Kazuistika se dakle odnosi na op-šte poznavanje, a biografika na individuu.

POTENCIRANJE KAFKINE LJUDSKE

STRANE NASUPROT SLIKE SVECARUŠENJE MITA ILI NE?

Erotska umetnost je uvek pobuđivala pa-žnju, izazivala uvrede, šokirala poglede. Mu-zeji ovakve vrste nisu nikakvo iznenađenje zaAmeriku, tradicionalno dobrom domaćinuizložbi seksualne i erotske umetnosti. UEvropi pak muzeji posvećeni seksu i eroticitek od nedavno niču kao pečurke. Od Barse-lone pa do Kopenhagena, svi se eksponati

čuvaju kao blago, od drevnih dildoa i ikonaplodnosti do savremenih interaktivnih skulp-tura i popularnih seks-igračaka. Pitanje je,međutim, koliko ovakvi sadržaji u 21. vekumogu biti neobični i očaravajući? Erotifikaci-ja ili pornografikacija u eri interneta gotovoje neizbežna tema, a razni vidovi "nepodop-ština" svima su dostupni putem kablovsketelevizije i specijalizovane štampe.

Era seksualne umetnosti u Evropi danas

je u usponu, dovoljno je samo pomenuti Am-sterdam, Barselonu, Berlin, Kopenhagen,Hamburg, Pariz. No, neosporna je i činjeni-ca da ovaj oblik umetnosti postoji odvajka-da. Razlika je u mistifikaciji, danas gotovoda više nema tabu tema, tolerišu se svakoja-ke nemoralnosti i bestidnosti, kao nešto pri-rodno, napredno i što ne šteti nikome. Ne-davno se čak holandski ministar kulture Ro-nald Plasterk u parlamentu usprotivio pozi-vima da se ukine emitovanje pornografskih

filmova na TV kanalu Nederland 3, tvrdeći109

E n g r a m i

v o l . 3 1 j u

l - d e c e m b a r 2 0 0 9 .

b r . 3 - 4


4/6

da je to forma umetnosti. Filmove je čak opi-sao kao potpuno stilizovane, i da ih pravi po-znavaoci ocenjuju kao granu umetnosti.

Svaki prethodni tehnološki, literarni i ko-munikacijski napredak – od štampanih me-

dija, preko novela i litografije, do fotografijei filma –indirektno je potpomognut upotre-bom seksualnosti. Čak su i proslavljeni piscii umetnici tajno sastavljali "sramna" delapod izgovorom ljubavi.

Nedavno je objavljena knjiga „Iskopava-jući Kafku" poznatog istraživača Kafkinogživota i dela akademika Džejmsa Hauesa, ajavnosti je već poznato da je u zaključanojpolici za knjige Franza Kafke pronađena

pornografska zbirka [5]. Sam Haues je izja-vio da ga je još od davne 1982. godine, kadaje kao student prvi put došao u dodir sa ori-ginalnim rukopisom „Zamka", pratila po-misao kako u toj celokupnoj „industriji" po-stoji nešto čudno i, kako naglašava, „gnjilo".

„Dok sam pisao knjigu 'Iskopavajući Kaf-ku' naišao sam na neobjavljeni materijal kojije bio jako upadljiv i kao da je ukazivao napotpuno rušenje mita o njegovom životu. Pi-

tao sam se zašto niko nikada nije pokazao či-taocima pornografiju koju je posedovao, akoje već samo par pisama između njega i MaxaBroda bilo dovoljno da zanese milione škola-raca širom svijeta." Haues naglašava da po-stoji fusnota u Brodovoj prvoj biografiji oKafki, koja je omogućavala svima da pronađutaj materijal još pre 85 godina. Njegovo pismoBrodu tačno otkriva mesto na kojem je čuvaopornografiju: u zaključanoj polici za knjige uroditeljskoj kući. Prava je misterija zbog čegaje to tako dugo ostalo tajna.

Razlog za to Džejms Haues je iznašao ujednom podatku o Kafkinom „književnomživotu". „Čovek koji mu je dostavljao por-nografiju od 1906. do 1907. godine isti jeonaj koji je prvi objavio njegovo delo 1908.,ali i koji je kao predsednik žirija za dodeluBerlinske književne nagrade ugovorio stvaritako da Kafka odnese pobedu i slavu. Izgle-da da Kafkini saradnici nisu želeli znati takve

stvari o svom idolu", naglašava Haues.

Kolekcija eksplicitne pornografije, koja jepripadala Francu Kafki, otkrivena je u no-vim istraživanjima o životu čuvenog pisca ito nakon što su je naučnici namerno ignori-sali kako bi sačuvali Kafkin imidž.. Akade-

mik i ekspert za Kafku Džejms Haues slučaj-no je naišao na zbirku dok je istraživao kopi-je Kafkinih dnevnika u Biblioteci Britanije uLondonu i Bodlijenu u Oksfordu. DoktorHaues kaže da je otkriće ove zbirke jako bit-no zbog toga što pokazuje Kafkinu ljudskustranu, nasuprot njegovom poznatom imi-džu „kvazisveca“.

„Ova zbirka bi i u naše vreme bila skri-vena na vrhu neke police. Ovo nisu neke ška-

kljive razglednice sa letovališta, ovo je ne-dvosmislena pornografija, čista i jednostav-na. Dobar deo kolekcije je mračan i neprija-tan To je neosporno čista i jednostavna por-nografija. Neke od tih stvari su priličnomračne, predstavljaju oralni seks sa životi-njama i devojke u akciji s devojkama. Prilič-no neukusno,“ kaže Haues, čija je knjiga „Is-kopavajući Kafku” objavljena ovog meseca.On kaže da su se brojni akademici pretvara-li da zbirka ne postoji, jer „industrija Kafkene želi da se ovakve stvari znaju o velikomidolu.“

Zašto pornografija?

Nedovršenost psiho-seksualnog razvoja ivoajerske crte očituju želju da se ne doživipotpuni telesno-senzualni kontakt. Porno-grafija takodje omogućava izolovanje eksci-tacija i libidinozno zadovoljenje bez objekta.Svoje polne prohvete Kafka je zadovoljavaou bordelima. Ta anonimna seksualnost je ve-rovatno deo Kafkine strategije da svoju ”ve-čitu” verenicu i ostale devojke koje su mu sesviđale izoluje od sirove seksualnosti i poten-cira kompleksnost žene kao dvojnog entitetabludince/device posredstvom splitinga. Ro-mantizovana ljubav se idealizuje i ne konzu-mira, a ona druga, bludna, omogućava libi-dinozno rasterećenje i posmatra se kao obje-kat tog istog rasterećenja. Kafkin narcizam

zamagljuje sve libidinozne ciljeve, dok je mo-110

E n g r a m i

v o l . 3 1 j u

l - d e c e m b a r 2 0 0 9 .

b r . 3 - 4


5/6

ralni mazohizam povezan sa strogim supere-gom. Pornografija omogućava i relativnuenergetsku ravnotežu izmedju sistema ego-id-superego. Id se rastrećeuje, ego kontrolišeakciju, a super-ego je relativno ne uznemiren,

jer postoji ”alibi” za greh koji je pre svegapasivan i skoptofilan. Kod perverzija celo-kupna seksualnost je zamenjena komponen-tom infantilne seksualnosti. Kod perverznihosoba to podrazumeva da infantilna seksual-nost nije dostigla stanje potpunog razvitka.To može poticati zbog zastoja u razvitku ilizbog regresije. Osobe koje reaguju na infan-tilnu frustraciju regresijom na infantilnu sek-sualnost, perverzne su. Osobe koje upotre-

bljavaju druga sredstva odbrane posle regre-sije jesu neurotične.[6]Strah i osećanje krivice prouzrokovane

su Edipovim kompleksom, koji je tako jasnoocrtan u Kafkinom odnosu prema ocu. Per-verzna osoba je ona čije je seksualno zado-voljstvo blokirano idejom kastracije. On po-moću perverzije pokušava da dokaže nepo-stojanje kastracije.

Od svih svetskih pisaca, samo je Šekspir

zaslužan za više doktorata, diploma, biogra-fija i takozvanih knjiga za stočić. Sve što jeKafka napisao, svaka njegova razglednica,svaka strana njegovog dnevnika se smatrapotencijalnim ‘kovčegom zaveta’ (kivotom).Ipak, niko nikada nije čitaocima prikazaoKafkinu pornografiju. Kafka je zbirku čuvaopod ključem u porodičnoj kući, a ključ jeuvek nosio sa sobom.

Interesovanje za Kafku podrazumevasvest da nas je Bog napustio. Kafkina logikaje apsolutna, komprimovana, u njoj se možeživeti samo nekoliko trenutaka. Prema Fri-drihu Fajglu, Kafka je imao jednu „ večitu“verenicu, Felis Bauer. Iza takve pojave krio seaberantan seksualni razvoj. Kafka se bojaotelesnog kontakta, a, uz to, mrzeo je stvar-nost. Ipak pornografija (poput alkohola ilisedativa) može biti i sredstvo održanja me-lanholije na odstojanju.

U središtu Kafkinog pisanja su Otac i Sin,

simbolični duo koji evocira staru i novu vlast

i odnose obojice pisaca s vlastitim očevima.Kafkin otac, krepak i veoma uspešan čovekbio je kućni tiranin koji je prezirao kulturu iduhovne vrednosti, zaključno sa judaizmomi sinovljevim književnim stvaralaštvom.

Žrtva Preobražaja je Sin - dobri sin i hra-nilac porodice Gregor Samsa, pretvoren ububašvabu, koga je porodica ubila. Iskustvos vlastitim ocem izoštrilo je Kafkinu vizijupatrijarhalne tiranije i masovnih posledica,masovni pokolj Sinova poslatih u rat od stra-ne generacije Očeva, starih imperatora, kra-ljeva i careva. [7]

ZAKLJUČAK.

U radu se obradjuje Kafkina sklonost kapornografiji i prostitukama. Naš epistemolo-ški metod se odnosi na kombinovanje i sinte-zu kazuističke i psihobiografske metodologi-je [4]. Izdvojeni psihopatološki fenomeni nemoraju a priori označavati obolelu ličnost intoto. Fokusiranje pojedinačnih psihopatolo-ških fenomena u okviru ličnosti označava sa-mo pars pro toto definiciju. Otuda Kafkinasklonost ka pornografiji i prostituciji označa-

va samo jedan vid ekskluziviteta i ekscentrič-nosti koji ne definišu sveobuhvatnost biosaFranca Kafke. Ove „arteficijelnosti“, premanašoj proceni, svakako nisu mogle da utičuna kvalitet i estetiku Kafkine proze..

Ma kakvi komentari bili, nesumnjivo jeda su Kafkina dela iznimna pojava u istorijiknjiževnosti, koja se nisu mogla svrstati ni ujedan pravac ili stil. Maks Brod, njegov pri-jatelj i izdavač, smatrao ga je egzistencijali-

stom. Dve osobine njegovih dela jednostav-no negiraju jedna drugu: prva je fantastičniokvir koji zacrtavaju, a druga pojedinostiocrtane u tom okviru koje su u potpunostirealistične. Jedno je sigurno – bez obzira da liće ostati upamćen kao predstavnik magij-skog realizma, tvorac novog stila u književ-nosti ili kao čuveni pisac u čijoj je zaključa-noj polici za knjige pronađena pornografija,Franz Kafka je umetnik koji nema prethod-

nika, ali ni sledbenika. Bar ne do sada.111

E n g r a m i

v o l . 3 1 j u

l - d e c e m b a r 2 0 0 9 .

b r . 3 - 4


6/6

1. Glušćević Z. Kafka-krivica i kazna. Slovoljubve, Beograd, 1980

2.“ Kada sam susreo Kafku...” Sećanja na Fran-ca Kafku. Priredio Hans-Gerd Koh, Filip Višn- jić, Beograd, 2009.

3. Krajtner L.Kada sam susreo Kafku .Književnimagazin, br 91-92, godina 9, 2009

4. Damjanović A. Psiho i patobiografija-kon-strukcija, rekonstrukcija ili dekonstrukcijaličnosti., Intergraf remont, Beograd, 2005.

5. Hawes J. Excavating Kafka. Oxford Press,

2009

6. Fenihel O. Psihoanalitička teorija neuroze.Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1961

7. Kafka F. Pisma Otli i Porodici. Filip Višnjić,Beograd, 2009

Aleksandar DAMJANOVIĆKlinika za psihijatriju, Klinički centar Srbije,Pasterova 2, 11000 Beograd, SrbijaTel. +381 (0)11 3662103Fax +381 (0)11 2645543E mail: [email protected]

112

E n g r a m i

v o l . 3 1 j u

l - d e c e m b a r 2 0 0 9 .

b r . 3 - 4

AN ADDITION TOPSYCHO (PATHOLOGICAL)BIOGRAPHY

OF FRANZ KAFKA

Aleksandar Damjanović 1,2

Aleksandar Božić1

1 Psychiatric Clinic, Clinical Centre

of Serbia, Belgrade, Serbia

2 School of Medicine University of

Belgrade, Belgrade, Serbia

Summary

Franz Kafka derives from an assimilated Jewishfamily that lived in the multicultural and multilin-gual Austro-Ugrian Empire. Father and Son are inthe center of Kafka’s writing, a symbolic duo evo-cating old and new power, and relations of bothwriters with their fathers. Kafka’s father, lusty andvery successful man was a home tyrant whodespised culture and spiritual values, inclusive

Judaism and his son’s literal creativeness. ForKafka and his literal aspirations he was a perfectmedium. In this paper we elaborate Kafka’s affec-tion for pornography and prostitutes. Our episte-mological method refers to combination and syn-thesis of casuistic and psycho-biographic method-ology. Separated psychopathological phenomenaneed not a priori mean an ill person in toto.Focusing on some individual psychopathologicphenomena within the personality indicates onlypars pro toto definition. Therefore Kafka’s affec-tion for pornography and prostitutes identify onlyone kind of exclusivity and eccentricity which donot define the totality of Franz Kafka’s bios.

According to our estimation these “artificiali-ties” could certainly note have influenced thequality and esthetic of Kafka’s prose. But onething is sure: no matter weather he remainsremembered as the representative of a magicalrealism or the author of a new literal style or the

famous writer with a locked shelf where pornog-raphy was found, Franz Kafka is an artist havingneither precedents nor followers. Not until now atleast.

Key words: Kafka, pornography, psychobiog-raphy.

Literatura:

franc kafka - jedan prilog za (pato)biografiju

Documents