Z

avr{io je Fakultet politi~kih nauka i

trenersku {kolu odsek fudbal u

Beogradu. Paraleno rade}i u nov-

inarstvu i ameterski kao trener ni`erazred-

nih ekipa, posle zavr{etka igra~ke karijere,

njegova ljubav prema tom sportu nastavila

se treniraju}i mlade.

Prva ~etiri razreda osnovne {kole

zavr{io je u Splitu, gde mu je otac ina~e

admiral JRM. Kad se 1962. godine

Komanda mornarice preselila u Beograd,

preselila se i cela porodica Smileski.

Branko sa svoja dva brata Zoranom i

Andreom. Najstariji Andrea nije

ostavio traga u fudbalu (tragi~no izgu-

bio `ivot u saobra}ajnoj nesre}i u

Beogradu u 27. godini ̀ ivota), ali zato

srednji brat Zoran jeste, za koga po

Brankovim re~ima priznaje da je bio

poznatiji ne i bolji fudbaler, jer je

ukupno za Partizan i Banjalu~ki Borac

odigrao preko 500 liga{kih utakmica,

{to je za tada{nje vreme bio veliki

uspeh. Igrali su zajedno u Partizanu

ali kad su Zorana pozajmili kasnije i

“prodali” Banjalu~kom Borcu, nisu

uspeli nikad zajedno vi{e da odigraju

za voljeni klub. Zoran je trenutno pro-

fesionalni trener u Iranu, a bio je tren-

er nekoliko liga{a biv{e “Juge” i

vodio je mladu reprezentaciju

Makedonije i Iraka.

Kad ste po~eli da se bavite

fudbalom i kakav je bio odnos

prema tom sportu u to vreme?

”Po~ela su prvo moja dva brata, da

igraju, ali se desilo, da ja ve} u {esnaestoj

godini, kao najmladji od bra}e, ipak prvi

potpi{em stipendijski ugovor sa Partizanom.

Deca su tada igrala fudbal 24 sata. Se}am

se kada dodjemo iz {kole, bacimo {kolsku

torbu i pravo na ulicu. Asfaltne ulice i

parkinzi bila su na{i tereni, a golovi dva

kamena. Potpisao sam stipendijski ugovor

1968. godine, {to je bila `elja svih nas.

Partizan je pre toga imao generaciju koja je

izgubila u finalu tada{nje Lige {ampiona od

Real Madrida u Briselu, a ja sam ponosan

{to sam hvatao lopte na tim utakmicama kad

su redom na JNA padali Verder, Sparta,

Man~ester Junajted... Niko nije tada mislio

da }e se od toga mo}i `iveti. Bila je to neka

vrsta poluprofesionalizma, eto na primer,

legendarni golman Milutin [o{ki}, interna-

cionalac FIFA reprezentativac svoj prvi pro-

fesionalni ugovor potpisao je za 100.000

nema~kih maraka. To se tada smatralo

dobrim ugovorom, dok se sada potpisuje za

basnoslovne sume.”

Ko je zaslu`an za va{e prve

korake u fudbalu?

“Bra}a pre svih, ali i Bora

Milutinovi}. Jedne subote, oktobra 1962., dok

smo igrali na parkingu Muzeja 25. Maj, Bora

Milutinovi} je ~ekao gradski autobus na

stanici i zapazio me. Pri{ao mi je i rekao:

“Munjo dodji ovamo” (to mi je bio prvi nadi-

mak, koji mi je on dao kasnije su me zvali

po prezimenu Smile – mladji”). Propustio je

ve} ~etvrti autobus gledaju}i brzog i

si}u{nog, najmladjeg od svih tih de~aka.

Predstavio mi se i rekao da sutra do|em na

stadion Partizana, da potra`im ~ika Nikolu

Marjanovi}a i tako je ispalo da je Bora bio

moj prvi mentor. Tu no} oka nisam sklopio,

ali je sutra{nja audicija uspe{no pro{la i ja

sam potpisao pristupnicu i dobio nove sive

patike “Borovo” od ekonoma. To je bila

moja “prva zarada” u fudbalu. Kad se Bora,

1972. vratio iz inostranstva i spremao za

novu sezonu igrao je utakmice samnom za

rezervni tim, a ja sam imao privelegiju da se

vozim njegovom Simkom (auto koji je

vozio), dok su ostali i{li autobusom na utak-

mice. Te sam godine vi{e proveo na klupi

nego na terenu. Ipak uspeo sam da odigram

59 zvani~nih utakmica za Partizan, na koje

sam ponosan. Uz to niko nije znao ko je od

nas dvojice bra}e igrao, jer smo bili fizi~ki

sli~ne gradje. Mnogima sam bio poznatiji kad

sam oti{ao iz Partizana i igrao za beogradske

ni`erazredne ekipe. Se}am se kad je Zoran

prodat Banjalu~kom Borcu iza{la je slika u

Sportu koju i danas ~uvam gde Zoran i ja

stojimo zajedno, a slika je pocepana na dva

dela uz naslov: RAZDVOJENA BRA]A!”

Da li je odluka Partizana da

va{eg brata posalje u Borac uticala i na

dalji tok va{e karijere?

“I jeste i nije! Ali moj otac je bio

veoma ljut na prodaju Zorana pa je meni

naredio da upi{em fakultet. Tako sam pre-

podne i{ao na predavanja, a popodne na

treninge. Tra`ili su me i mnogi prvoliga{i, ali

otac nije dao. Iako sam bio punoletan,

ispo{tovao sam odluku oca, i danas sam mu

zahvalan zbog toga, jer sam igrao najlep{i

fudbal u ni`erazrednim srpskim i beograd-

skim ligama, a pri tom stekao i solidno obra-

zovanje. ^etiri godine igraoi sam za BASK

sa Careve ]uprije, i po sezonu u Sindjeli}u,

Balkanu iz Mirijeva i @arkovu, gde sam

stekao mnogo prijatelja, upoznao i radio sa

mnogim trenerima, od kojih je Petar ]osi}

imao i presudnu ulogu da po zavr{etku

igra~ke karijere nastavim kao trener.”

Dve godine ste proveli u

Bregencu u Austriji, malom mestu ispod

Alpa i igrali za austrijskog prvoliga{a

Sent Pelten. Kakve su va{e uspomene iz

Austrije?

“Tek {to sam 1978. godine odslu`io

vojni rok, administrativnom nepa`njom

Partizana, bio sam slobodan igra~, kao nepoz-

nati fudbaler sre}u sam potra`io u zemlji

slabijeg fudbala od na{eg i uspeo da nadjem

anga`man u Bregencu, tada{njem tre}eliga{u

Austrije. Bio sam tamo Bog, iz tre}e lige

ekspres smo u{li u drugu, mislim da mi je to

bila najbolja sezona, a do{ao sam gotovo

nepripremljen, pravo iz vojni~kih cokula. Te

utiske, gde ceo grad prsustvuje utakmici i

bodri igra~e, nikad ne}u zaboraviti. Dao sam

dvadest golova u toj polusezoni i zapao za

oko liga{u iz Sent Peltena. I u ovom klubu

sam igrao u`ivaju}i, ali samo 6 meseci. Tad

sam shvatio {ta zna~i biti fudbaler od klase.

U `elji da izbegne pla}enje obe{te}enja svom

klubu – najbolji igra~ svetskog prvenstva

1978, u Argentini Mario Kempes reamateri-

zovao se i igrao za nas, a onda potpisao za

{pansku Valenciju za neverovatnih 4 miliona

dolara. Tu sre}u, da igram sa najboljim

igra~em na svetu, nikad ne}u zaboraviti. Bio

je neverovatan profesionalac, sa kompjuterom

u nogama, pa smo ja i ~eh Brankovich sa

lako}om postizali golove na njegove pasove.

Propis je bio da igraju samo dva stranca, pa

su mene prodali {vajcarskoj Belinconi. U to

vreme o~ekivali smo bebu, a moja supruga,

kao prava Srpkinja, `elela je da joj se dete

rodi u Beogradu, tako smo se vratili nazad.

Jo{ koju godinu sam igrao fudbal, ali ve}

1982. zaposlio sam se u Tanjug, usput

zavr{io trenersku {kolu na FFV i 1985. po~eo

amaterski da radim sa mladjim kategorijama

u Beogradu.”

Progla{eni ste za najboljeg

amaterskog trenera u tada{njoj

Jugoslaviji 1997. godine. Zbog ~ega ste

se odlu~ili, te iste godine napustite zemlju

i do|ete u SAD?

“Stvari su tekle neverovatnom brzi-

nom u mojoj trenerskoj karijeri i verujem da

je to posledica neke vrste priznanja za rad u

tom dvogodi{njem periodu. Prvo sam sa

BASK-om osvojio Kup Beograda za omlad-

ince, zatim sam preuzeo seniorski tim Sopota

i izvukao ga iz ispadanja. Preuzeo sam PKB

Kovilovo i ubacio ga u vi{i stepen

takmi~enja, a kasnije sa Lokomotivom u{ao

u finale Amaterskog Kupa Beograda. To je

bilo verovatno odlu~uju}e da mi se dodeli

priznanje.

U Ameriku sam do{ao 1997. na

poziv kompanije “Soccer Made in

America” i radio za njih preko leta u kam-

povima {irom Amerike. Obi{ao sam

32 dr`ave SAD za tri meseca rada sa

decom. Vratio sam se, jer mi je isti-

cala viza, a i re{enje Tanjuga o prin-

udnom odmoru.

Posle priznanja za trenera

godine u zimu 1997. ponovo sam

dobio poziv, ali ovoga puta da radim

kao asistent na Jacksonville

Univerzity na Floridi, kao asistent i

tehni~ki direktor mu{kog i `enskog

fudbalskog tima. Taj “mali” uni-

verzitetski klub na~inio je veliko

~udo plasirav{i se usput u ”slatkih

{esnaest” Univerzitetskog takmi~enja

u Americi u fudbalu (preko 200 tim-

ova), pri tom izbaciv{i velikane poput

Djuk Univerziteta i Sent D`emsa –

Nju Jork. Sigurno bi se plasirali u

”finale ~etvorice”, da tada{nji trener

Aleks Mihailovi} nije doneo neo~eki-

vanu odluku da me po{alje na tribine u sus-

ret ~etvrtfinala sa, ispostavi}e se kasnije,

{ampionskom ekipom Univerziteta iz

Merilenda. Bio sam jako razo~aran tim pos-

tupkom i porazom, a prate}i vesti ameri~kih

medija predvideo sam napad na Srbiju.

@eleo sam da u tim stra{nim trenutcima koji

dolaze budem uz svoju porodicu i vratio

sam se ku}i pre isteka vize. To strahovito

bombardovanje od 77 dana nikad ne}u zab-

oraviti, pogotovo suze i strah mojih k}erki.

Mi stariji mo`emo brzo da se prilagodimo,

ali na mladje je to ostavilo dubokog traga.

Moje k}erke ne `ele da dodju u Ameriku,

iako ih ja uveravam da su Amerika i ljudi

ovde druga~iji od dnevne globalne politike.

Nadao sam se da }e posle ”pli{ane

revolucije” 24. septembra 2000. godine,

kada je pao re`im Slobodana Milo{evi}a,

do}i do demokratskih promena, medjutim

mnogi odgovorni iz biv{eg re`ima su ostali

na vlasti, ~ak i direktor Tanjuga, koji me je

slao na ”prinudna odsustva”, a mi koji smo

bili na srednjim, dobijali smo jo{ ni`e pozi-

cije. Tada je stigao ponovo poziv od

”Soccer made in America”. ^etiri puta sam

dao {ansu mojoj zemlji za promene, medju-

tim do toga nije do{lo, a ja nisam mogao

da izdr`avam porodicu sa malom platom.

Neko je morao da se `rtvuje za spas famil-

ije – a ko }e nego - otac.”

FUDBAL U KRVI

Fudbalskog trenera Branka Smileskog

^etvrt veka fudbalski trener, vi{egodi{nji sportski novinar Tanjuga, makedonskog porekla. krenuo iz

Splita, ve}i deo svog `ivota proveo u Beogradu, igrao za Partizan, potvrdio svoj fudbalski talenat na aus-

trijskim i {vajcarskim Alpama, ve} devet godina odvojen od porodice trenira decu u Americi,

u predgradju ^ikaga. Sve ovo vi{e je nego dovoljan razlog da vam predstavimo Branka Smileskog.

Predstavljamo vam

Dovodili ste i de~ake iz Srbije da

igraju fudbal u Americi?

“Doveo sam ukupno 13 de~aka i

jednu devojku ko{arka{icu. Ve}ina je osta-

la, njih 12, zavr{ilo je fakultete, zaposlilo

se, osnovalo porodice i lepo `ive. Jedan je

krenuo mojim stopama – trenira decu i u~i

ih fudbalu, drugi je vice predsednik kom-

panije, a i ostali su takodje na{li dobar

posao i postali uspe{ni. Na{a deca su

pametna, ve}ina njih je sa izvrsnim pros-

ekom zavr{ila fakultete. Vuk Glisi} i Nikola

Agatonovi} ~ak sa maksimalnom ocenom

4,00 i veoma sam ponosan na njih. Sa

svima sam u kontaktu. Na pitanje kako da

mi se odu`e {to sam ih izveo iz pakla rata

i neizvesnosti, rekao sam, da kada zavr{e

fakultet i osnuju porodicu, `elim da me

pozovu i ugoste na tri dana. Od svih sam

bio pozvan i to mi je najve}e priznanje.

Ve}ina njih je izrodila decu pa je veselja

bilo na pretek. Raduje me {to su jo{ uvek

zadr`ali na{ duh i ljubav prema zemlji

Srbiji.”

Poznato je da je fudbal u Evropi

najva`nija sporedna stvar na svetu i ~ini

se da je ameri~ki fudbal poslednjih godi-

na postao popularan. Da li postoji razli-

ka izmedju evropske i ameri~ke dece koja

treniraju?

“Ameri~ki fudbal je naglo napre-

dovao posle Svetskog prvenstva 1994.

godine u ^ikagu, a veliki udeo imaju na{a

dva trenera Bora Milutinovi} i Milutin

[o{ki}. Ameri~ka fudbalska reprezentacija

visoko je kotirana na rang lestvici FIFE, stal-

no je medju 10 najboljih. Konstantno u~e{}e

na svetskoj sceni, ve} peti put uzastopno

u~e{}e na SP. Interesantno je da je ovde fud-

bal najpopularniji medju devojkama i

`enama i smatra se `enskim sportom.

Uostalom godinama su u samom vrhu

`enskog fudbala u svetu, dvostruki su

olimpijski i svetski sampioni, a jedna su od

retkih dr`ava, koje imaju `ensku profesional-

nu ligu. Ameri~ki obrazovni sistem ~ini sve

da zadr`i taj veoma profitibilni sport na ovim

prostorima. Univerziteti nude 10 stipendija

devojkama i mladi}ima koji `ele da se bave

ovim sportom na fakultetima, {to je prili~no

izazovno, pogotovo u ovo vreme ekonomske

krize.

Evropska deca imaju vi{e {ansi, jer

dolaze tehni~ki i takmi~arski ve} pripremlje-

na, dok u USA nemaju takve navike i mora-

ju da u~e sve od po~etka i uglavnom se

ovim sportom bave latino-amerikanci i deca

evropskog porekla. Ali napredaju svakako i

napredova}e jo{ vi{e. Jo{ uvek nedostaju jaki

trenerski kadrovi, ameri~ki kursevi za dobi-

janje licence su laki i dobijaju se tokom

vikenda. A problem je {to u srednjim {kola-

ma radi mnogo profesora, koji se nisu bav-

ili fudbalom i veliki deo de~aka i devoj~ica

stagnira zbog takvog nestru~nog rada. Zato

ideja o tzv. ”traveling” timovima je jedina

alternativa za decu tog uzrasta, ali ih imamo

samo jednu polusezonu kad se ne takmi~e, i

gotovo uvek po~injemo iznova na obnovi

njihovog znanja. Univerziteti su druga pri~a

i normalno je da se vide rezultati, sada uvod-

jenjem drafta za popunu profesionalnih liga

stvari kre}u uzlaznom linijom.”

Branko Smileski ka`e, da je odu-

vek `eleo da radi sa decom i da }e tako

nastaviti jo{ najmanje jednu deceniju. Osim

{to je zavr{io trenersku {kolu, dobio je i

najpresti`niju diplomu za rad sa mladima –

”FIFA licence for Youth”. Osim njega od

na{ih ljudi ovde u ^ikagu jedino to priz-

nanje ima Rade Martinovi}, koji sa uspe-

hom vodi klub iz Najprevila pored ^ikaga.

Pored toga de~aci U- 15 Brankovog kluba

“Lemont Raiders Soccer Club”, pod vod-

jstvom, Sa{e Begovi}a, takodje na{eg tren-

era, dr`e visoku poziciju u Americi. Tu su

jo{ i Dragan Pavlovi} iz treveling kluba

”Ajaks” i Cole Jankovi} iz “Chicago

Wind”-a. Nema sumnje da na{i treneri

itekako imaju uticaja na razvoj ovog sporta

u ^ikagu.

Lemont, u kome je Branko trener,

je odli~an klub koji raste sve vi{e i vi{e.

Sastoji se od 22 tima, uzrasta od 7-19 god-

ina za de~ake i devoj~ice. U organiza-

cionom poslovanju dva direktora ”evrop-

skog porekla” Dean McAlister (Irac) i Aley

Nitchoff (makedonac) ~ine sve da klub radi

i posluje na zavidnom nivou.

Osim ljubavi prema fudbalu,

Smileski i dalje gaji ljubav prema nov-

inarstvu. Kada su 2003. godine, ukinute

sportske sankcije Srbiji i Crnoj Gori, prva

internacionalna utakmica odigrana je u

Finiksu, izmedju na{e reprezentacije i

Meksika, a dva meseca kasnije druga u Nju

D`ersiju protiv Ekvadora. Izve{taj za Tanjug,

sa obe utakmice poslao je Smileski. Njegov

izve{taj i intervju sa Draganom Stojkovi}em

Piksijem, tada{njim Predsednikom FSSCG

otkupilo je ~ak 17 radio stanica.

Marijana Maljkovi}

IZNAJMITE KU]U KOJA SE NALAZI NA ODLI^NOM POLO@AJU U TI[INI,

SA PREDIVNIM POGLEDOM NA GU^U.

ODLI^NO ZA MANJU GRUPU ILI VE]U PORODICU

VLASNIK OBEZBE\UJE PROPUSNICU ZA

PROLAZ KROZ GU^U KOLIMA