Gajenje uma

Dr Milun Krsti, red. profesor

ta je gajenje uma ? Teorija i praksa obnavljanja i odgajivanja

(negovanja) novih uma na mestu postojeih Teorija

- da proui prirodu ume(izgradjenost, ivotne pojave i procese, zakonitosti)

- osposobi umarske strunjake Praksa

Primenom odgovarajuih uzgojnih mera - maksimalna proizvodnja kvalitetne drvne mase- intenziviranje ostalih funkcija ume- ouvanje proizvodnosti stanita

U novije vreme,gajenje uma je specijalizovano

u vidu sledeih oblasti :prirodno obnavljanje i nega umamelioracija degradiranih umavetako obnavljanje umagajenje uma posebne namene

Obnavljanjem i negom uma:

- osigurava se trajna i uravnoteena(odriva) prozvodnja maksimalne koliine drveta to boljeg kvaliteta u odgovarajuim uslovima stanita,

- obezbeivanje stabilnosti, vitalnosti, regulisanje zdavstvenog stanja umskih ekosistema,

- unapreivanje stanja uma i dr. - vodi se rauna o biodiverzitetu,

obezbeivanju zatitnih i socijalnih funkcija uma, itd.

Melioracija degradiranih umskih ekosistema

obuhvata:

- problematiku stanja umskih ekosistema koji su degradiranipod uticajem razliitih faktora,

- uzgojne metode i mere kojim se degradirane ume i umsko stanite mogu popraviti (meliorisati)

Vetako obnavljanje:

- vri kada je planom predvidjeno, - u sluaju neuspenog ili nezadovoljavajueg prirodnog

pomlaivanja- to je najee posledica neodgovarajuih ekolokih uslova,

biolokih i strukturnih karakteristika sastojine.

Kategorizacija uma po nameni

ume posebne namene

Privredne (proizvodne) ume

zatitno-meliorativne

ume posebnog znaaja

osnovni proizvod drvo

ostali (nedrvni) proizvodi

tehniko, ogrevno, celulozno...

divlja, plodovi, bilje, gljive,

sirovine u industijiispunjavaju specifine,

posebno znaajne, potrebe

zatita i melioracija

ume posebne namene

Zatitno-meliorativne ume posebnog znaaja

u ekstremno nepovoljnim staninim uslovima

na gornjoj granici rasprostranjenja ume

sa osnovnom funkcijom zatite zemljita

u zoni izvorita voda

u zatienim prirodnim dobrima

u okolini banja i prirodnih leilita

u blizini naselja i izletnike

u lovitima i uzgajalitima divljai

u imisionim oblastima

namenske kult., semenske sastojine

tite od pogleda ili pristupa

istraivaki i nastavni objekti

Funkcijski tip ume Funkcionalni tip ume

Za uspenu primenu odgovarajuih uzgojnih mera

poznavanje

uslova stanita- ekoloki aktori

sastojinske karakteristike- stanje i izgradjenost

Abiotiki

Klimatskifaktori

Edafskifaktori

Orografskifaktori

svetlost

vetar

fizikeosobine zemljita

hemijskeosobine zemljita

nadmorskavisina

ekspozicijaterena

nagibterena

toplotavazduha

atmosferskitalozi

Biotiki

Biljni svet

ivotinjski svet

ovek

EKOLOKI FAKTORI

konfiguracijaterena

sastav vazduha

Orografski faktori

Posebni

ili analitiki

Opti

ili sintetiki

Ekspozicija terena

Nagib

Nadmorska visina

Konfiguracija terena

Nagib terenaU naoj umarskoj literaturi je usvojena

sledea klasifikacija nagiba

(Bunuevac, 1951; afar, 1963):

vrlo blag do 5o < 9%

srednje blag 5-7o 9,1-12%

blag 7-15o 12,1-27%

umereno strm 15-25o 27,1 - 47%

vrlo strm 25-40o 47,1- 84%

vrletan iznad 40 o >84%

Treba razlikovati etiri osnovna oblika padine:

Na veim nagibima zemljite je plie i neplodnijeKod ugnutog i ispupeno-ugnutog oblika

- vlanost se poveava, a erozija smanjuje idui nanie

Kod ispupenog oblika - erozija se poveava, a vlanost zemljita se smanjuje idui nanie,

Zdrueni uticaj ekspozicije i nagiba na zagrevanje odredjene povrine

Uticaj konfiguracije terena - inverzija vegetacije

Oblici reljefa :

Ravnice- Nizije

- Visoravni

Usponi (ispupenja)

Udubljenja

Visoke planine(> 2000 m visine)

Planine srednje visoke

(1000 2000 m vis.)

Gora niska planina

(do 1000 m vis.)

Brdo breg(do 500 m vis.)

Breuljak hum (do 200 m vis.)

Usponi(ispupenja)

Ponikve vrtaeMala, plitka i uska udubljenja

KlisureUske doline sa strmim stranama

Doline kotlineUdubljenja velikog prostranstva

UvaleUdubljenja vee duine i irine

DoloviUdubljenja manje duine i irine

Udubljenja

KanjoniUske doline sa vertikalnim stranama

Biljni svet i uma

Neposredan uticaj Posredan uticajMedjusobni odnosi

- Paraziti - Saprofiti - Simbioza

Epifite na deblu liajevi, mahovine

Epifite na zemljitumahovine

ivi biljni umski pokriva prizemna flora

bunje

Prisustvo i sastav bilj. pokrivaavrsta drvea, starost ume,

uslovi sredine, izgradjenost sastojine (sklop)

Povijuebrljan, lonicera

Negativan uticaj Pozitivan uticaj

ivotinjski svet i umainsekti, ptice, glodari, sisari - (zoocenoza)

Unitavanje semena

insekti, ptice, glodari, ivotinje

Obgrizanje podmlatka i debla

ivotinje, insekti

Sabijanje zemljita

ivotinje

Opraivanje

Raznoenje semena

Unitavanje korova

Unitavanje insekata

Humifikacija

Svestan uticaj oveka na umu

Neposredno i tetno Neposredno i korisno

Unitavanje ume

- neodgovarajue gazdovanje

Gajenje ume

- obnavljanje i nega

ovek i umaNajizraeniji oblik uticaja na umu1. Nesvesni - tetni 2. Svesni korisni i tetni

3. Neposredni i posredni

Definie se na dva naina:

O.M..P

Neraspadnuta (nerazloena)

- uanj, listinac, stelja- gornji humus

- humus u irem smislu

Raspadnuta (razloena)

- humus- donji (zemljini) humus- humus u uem smislu

Prosenagodinja koliinaumskeprostirke

Bor 2000-3000 kg/ha

Hrast 3000-4000 kg/ha

Bukva 3000-4000 kg/ha

Smra 4000-7000 kg/ha

Lu.-jas 4500-5000 kg/ha

Dve faze procesa raspadanja

Humifikacija Mineralizacija

Razlaganje na

sitnije delove

-transformacija

Povezivanje organske

materije sa mineralnom

-organomineralni kompl.

Forme humusa

Terestrini- kopneni

Hidromorfni- vlani

Zreli, blagi,meki (mul)

Sirovi, grubi,kiseli (mor)

Movarni(mulj)

Treset

Polusirovi(moder-mor)

Karakteristike blagog (mul) humusa Brzina razlaganja unja 1-2 god Povoljna struktura (rastresit) Neutralne je reakcije (pH vrednost oko 7) Brzo upijanje vode Odnos C:N uzan - (10-15) Ima puno humifikatora (vea aktivnost)

Produktivnije zemljite

Bukove ume

Indikatori: Asperula odorata, Festuca drymeia,

Dentaria bulbifera, Corydalis sp....

Karakteristike kiselog (mor) humusa Brzina razlaganja unja - dua od 2 god. Novoljna struktura (nerazloen, slepljen, sabijen, debljine

do 15 cm, opodzoljavanje)

Kisele je reakcije (pH vrednost znatno ispod 7) Odnos C:N irok - (30-40) Ima malo humifikatora (mala aktivnost)

Neroduktivno zemljite

ume smre

Indikatori: borovnica, Calluna vulgaris, Erica sp., mahovine...

SASTOJINA

U veem umskom kompleksu primeuju se znatne nejednakosti u izgledu ume

Ove nejednakosti ispoljavaju se u meovitim umama - u umama sastavljenim od

razliitih vrsta drvea

u umama iste vrste drvea

O SASTOJINI UOPTE

Razlike u izgledu izmeu delova ume vezane su za starost sastav poreklo bonitet dobrotu obrast formu oblik (strukturu)

Ti, nejednaki delovi, nazivaju se sastojinama Sa biolokog aspekta u gajenju uma: HOMOGENI

DEO UME, KOJI JE ISTOVETAN PO SVOJIM OSOBINAMA I KOJI SE OD OSTALIH DELOVA UME RAZLIKUJE JEDNOJ ILI VIE BITNIH OSOBINA

Postoje i drugi elementi izgraenosti sastojine nisu taksacioni elementi

imaju velikog uticaja kod izdvajanja sastojina i gazdovanja umama, a to su:

veliina sastojine oblik povrine sastojine sklop sastojine

Znaajno pitanje pri izdvajanju sastojina na terenu koliku veliinu treba da ima sastojina?

Sa ekolokog gledita: da obezbeuje ivot i razvoj stabala itave

fitocenoze u jednorodnim uslovima deo ume koji je ekoloki samostalan da ekoloki uticaji susednih delova ume ili

drugih biljnih formacija ne mogu da promeneosnovne ekoloke osobine njegove sredine

VELIINA SASTOJINE

Ekoloki uticaj jedne sastojine na drugu priblino osea na odstojanju koje je jednako 1 h stabala u sastojini u doba zrelosti ono iznosi 20-30 metara od ivice

sastojine

Ekoloki uticaj na jednu sastojinu osea se sa svih stranaPovrina sastojine treba da bude tolika, da na najuem

delu bude ira od dvostruke sredine visine stabala sastojine

Sastojinepo veliinimogu da budu:

Vrlo velike(dinovske)

Velike Male Vrlo male(patuljaste)

1. Vrlo velike (dinovske) sastojine prostiru se na povrini od vie hektara ekoloki su potpuno jednorodne odnosno samostalne

2. Velike sastojine na najuem delu su znatno ire od dvostruke

visine sastojine ekoloki samostalne

3. Male sastojine priblino su jednake ili manje od irine

dvostruke visine srednjih stabala sastojine na veem delu povrine jasno se oseaju

ekoloki uticaji susednih sastojina nisu ekoloki samostalne

4. Vrlo male (patuljaste sastojine) veoma su male povrine pod potpunim su ekolokim uticajem okolnih

sastojine menjaju se uslovi sredine, pa ak i sastav

prizemne flore

Znaajan element sastojine od koga zavisi- ekoloka samostalnost sastojina

- mogunost primene odreenih uzgojnih mera

- ogranizacija rada pri gazdovanju umama

Najbolja ekoloka i samostalnost je ako sastojina ima priblino oblik kvadrata, mnogougaonika ili kruga.

Sastojina nikako ne sme da bude izduena

OBLIK POVRINE SASTOJINE

Definie se na dva naina:

SKLOP SASTOJINE

predstavlja meusobniodnos kruna

susednih stabala

sklop je odreenprema

strukturi sastojine

stepen zasenjenostizemljita

krunama stabala

sklop je odreen premakoliini neposrednesuneve svetlosti,

koja dopire dozemljita kroz krune

Prema nainu sklapanja kruna drvea i njihovom meusobnom odnosu, sklop moe da bude:

HORIZONTALAN

STEPENASTili

PREBIRAN

VERTIKALAN

Prema stepenuzasenjenostizemljita krunamastabala u sastojinirazlikuju sesledee vrstesklopa:

1. Vrlo gust sklop

2. Gust sklop

3. Potpun sklop

4. Nepotpun sklop

5. Redak ili prekinut sklop

6. Proplanak

1. Vrlo gust sklop Neposredni sunevi zraci uopte ne dopiru do

zemljita sastojine U prostoru ispod kruna prodire samo slaba difuzna

svetlost Krune stabala sastojine nalaze u takvom odnosu

- grane jedne krune prodiru u susednu krunu- nalaze se jedna iznad druge

2. Gust sklop Do zemljita kroz grane dopire direktna suneva

svetlost: - obrazujui neznatne svetlosne mrlje - osvetljene jaom difuznom svetlou

3. Potpun sklop Grane kruna susednih stabala se jedva lako dodiruju

Neposredna suneva svetlost na pojedinim mestima dopire do zemljita

- obrazujui vee svetle mrlje

4. Nepotpun sklop Krune susednih stabala se ne dodiruju

Izmeu susednih stabala ne moe da stane jo jedno stablo sa isto tako razvijenom krunom

Neposredna suneva svetlost na vie mesta dopire do zemljita

- osvetljene su vee povrine u obliku "krpa"

5. Redak ili prekinut sklop Stabla su toliko udaljena jedna od drugih da

- izmeu njih moe da stane jo jedno stablo sa isto toliko razvijenom krunom

Neposredna suneva svetlost osvetljava velike povrine zemljita u sastojini

6. Proplanak Sklop je prekinut Izmeu susednih stabala ili grupe stabala je veliko

rastojanje Ne mogu da budu iskoriena za podizanje novih

sastojina Takva povrina nije vie uma

Jaina sklopa moe da se izrazi brojevima na sledei nain:Vrlo gust sklop ------------- 1,0Gust -------------------------- 0,9 - 0,8Potpun --------------------------- 0,7Nepotpun -------------------- 0,6 - 0,5Redak ili prekinut ------------ 0,4 - 0,3Ne postoji sklop sastojine --- 0,2 - 0,1

- pokazuje da sastojina ustvari kao takva vie ne postoji

- nalaze se samo pojedinana stabla - Golet

ematski prikaz razliitog stepena sklopa

Odreivanje sklopa sastojine Okularnom procenom (iskustveno),

na osnovu navedenih karakteristika sastojine, - najee primenjuje u praksi;

Snimanjem horizontalne projekcije kruna stabala, a zatim odreivanjem prekrivenosti povrine krunama,

- za preciznije odreivanje sklopa; Savremenim tehnikim sredstvima i opremom pri

naunim istraivanjima:- korienjem avio ili satelitskih snimaka

(snimanjem odozgo),- korienjem digitalnih hemisferinih fotografija

(slikanjem odozdo)

forma ilioblik sast.

dobrotasastojine

bonitetsredine

poreklostabala

staroststabala

obrast

sastav ilivrste drvea

Elementiizdvajanja

Odreen je brojem spratova koje obrazuju krune drvea

Sastojine po formi mogu biti

Proste sastojine po obliku ili formi

krune svih stabala u sastojini nalaze se priblino na jednakoj visini tako da obrazuju jedan sprat

ispod kruna sprata drvea do povrine zemlje je prostor potpuno prazan

Sloena sastojina po obliku ili formi

krune stabala u sastojini u visinskom pogledu obrazuju dva ili vie spratova

OBLIK (FORMA) SASTOJINE

proste sloene

Da bi se jedna sastojina izdvojila kao sloena:

razlika izmeu srednjih visina spratova treba bude vea od 20%

da drvna masa drugog sprata bude manja za 20% od mase prvog sprata (u SSSR-u)

da srednji sastojinski prenik gornjeg sprata bude vei od 10 cm od prenika drugog sprata (u SSSR-u)

Pravilo: sastojinu treba izdvojiti kao sloenu dvospratnu ako se u sastojini jasno mogu izdvojiti dva sprata kruna

Odreuje se prema tome da li se u sastojini nalaze jedna ili vie vrsta drvea

SASTAV SASTOJINE

Sastojine se po sastavu dele na

iste meovite

iste sastojine

Apsolutno istih sastojina u prirodi nema Da bi se jedna sastojina mogla nazvati istom,

potrebno je da broj stabala jedne vrste u njoj bude veliki da on potpuno odreuje prirodu fitocenoze

Znaajno pitanje: koliki procenat stabala drugih vrsta drvea moe

da bude u istim sastojinama, a da one ne izgube karakter istih?

Smatra se da procenat uea drugih vrsta drvea moe da se kree izmeu 5-10%

MEOVITE SASTOJINE

Sastoje od dve ili vie vrsta drvea

Vrste drvea moraju da budu zastupljene sa vie od 5-10%

U naim umama najee se nalaze dve vrste drvea, ree tri

Pri izdvajanju sastojina potrebno je da se utvrdi

proporcija (procenat) meovitosti sastojine ili sastav smee

Primer u meovitoj sostojini Bk x Jl x Sm

Teksaciona formula za sastav ove meovite sastojine:

Bk : Jl : Sm = 0,50 : 0,25 : 0,25

Proporcija meovitosti i prema broju stabala

Bukva Jela Smra Ukupno

250 m3/ha 125 m3/ha 125 m3/ha 500 m3/ha

0,5 0,25 0,25 1,0

U meovitim sastojinama sve vrste nemaju isti znaaj sa gledita gajenja i gazdovanja

Obino se u toku gazdovanja sva panja posveuje jednoj vrstiona se naziva se glavnom vrstomdruga ili ostale vrste ako ih ima vie

sporedna(e) vrsta

Stabla glavne vrste u meovitim sastojinama ne moraju da budu brojnija

U tom sporedna vrsta - vrsta koja preovlaujeVrsta preovlauje ako broj njenih stabala iznosi:

min 50% u meovitoj sastojini sastavljenoj od dve vrste drvea

min 40% u meovitoj sastojini od tri vrste min 30% u meovitoj sastojini od etiri vrste

Izbor glavne vrste je vrlo odgovoran zadatak Posebno vano ako su sastojine sastavljene od

vie vrsta velike vrednosti

Tipovimeovitosti

prema

Prostornomrasporedu drvea

Trajnostimeovitosti

Stabliminameovitost

Grupiminameovitost

Trajnomeovite sastojine

Privremenomeovite sastojine

Prema trajnosti razlikuju se

trajno meovite sastojine

privremeno meovite sastojine

Trajna meovitost odrava se u toku dueg vremena

Privremena meovitost

- u toku ivota se menja

POREKLO SASTOJINEOdredjuje se prema nainu nastanka sastojne

Prema poreklu stabala razlikuju se tri kategorije stabala i sastojina:

1. Sastojine semenjae

- stabla semenog porekla;

2. Sastojine panjae

- stabla vegetativnog porekla

3. Sastojine meovitog porekla

- stabla i jednog i drugog porekla

Prema poreklu sastojina, razlikuju se tri osnovne uzgojna oblika:

1. Visoka uma

- sastojina semenjaa

2. Niska uma

- sastojina vegetativnog porekla (panjaa)

3. Srednja uma

- meovita sastojina po poreklu

Srednja uma

Na istoj povrini se nalaze stabla i semenog i vegetativnog porekla (meovita po poreklu)

Na istoj povrini nalazi se i niska i visoka uma - u dva sprata

Srednja uma kao oblik gajenja i gazdovanja razvila se iz niske ume

kada je nastala potreba za debljim i jaim sortimentima

koji se iz niske ume ne mogu dobiti

REGENERATIVNA SPOSOBNOST UMSKOG DRVEA

Razmnoavanje umskog drvea

Generativnim putem- iz semena drvea prethodne generacije

Vegetativnim putem - zasniva se na regeneraciji

(sposobnost biljka da nadoknadi svoje izgubljene delove)

- nova biljka se formira iz postojeih ili novoformiranih inicijalnih taaka pupoljaka,

(na stablu, korenu, ilama ili poleglim granama)

Mlade biljke - izdanci i izbojci

Izdanci- nastaju iz uspavanih pupoljaka u predelu panja - iz adventivnih pupoljaka na deblu posle see ili

lomljenja stabla

Izbojci- mlade biljke nastale iz naknadnih pupoljaka

na ilama, korenu ili poleglim granama - iz uspavanih pupoljaka du debla (vodeni

izbojci) - iz terminalnih ili bonih pupoljaka na granama

Za izbor meliorativnih mera - vano je poznavanje

Mesta pojave izdanaka i izbojaka - na panju, korenu i ilama

Naina pojave (razmetaja) izdanaka i izbojaka

Odreivanjeporeklasastojine

Pisanadokumenta

Usmenakazivanja

Sastojinskostanje

(vizuelna dijagnostika)

umskaumskahronikahronika

IstorijskaIstorijskagragraaa

SpoljaSpoljanjenjekarakteristikekarakteristike

UnutranjeUnutranjekarakteristikekarakteristike

OBRAST SASTOJINE

Sklop sastojine pokazuje meusobni odnos kruna susednih stabala

Ne omoguava uvid u stvarnu gustinu i broj stabala u sastojini

Ne moe se utvrditi koliina drvne mase sastojine

Sastojine mogu imati jednak sklop, a broj stabala da bude razliit

Ustanovljena je nova oznaka obrast sastojine

Definicija obrasta: Odnos koliine drvne zapremine na jedinici povrine odreene vrste drvea, starosti i boniteta i zapremine normalne ume iste vrste, starosti i boniteta

Normalno obrasle sastojine za datu vrstu drvea, starost i uslove sredine

imaju najveu drvnu zapreminu obrast takvih sastojina iznosi 1,0 podaci u prinosno-prihodnim tablicama

Obrast sastojina obeleava se sa desetim delovima jedinice: 0,8; 0,7 itd. do 0,1

Klasifikacija sestojine prema obrastu:1. Normalan obrast 1,02. Vrlo dobar obrast 0,9 - 0,83. Dobar obrast 0,74. Srednje dobar obrast 0,6 - 0,55. Redak obrast 0,4 - 0,36. Vrlo redak obrast ispod 0,3

BONITET I DOBROTA SASTOJINE

Dimenzije stabala i zapremine iste vrste i starosti nisu uvek jednake

Menjaju se u zavisnosti od uslova sredine

Vee su u povoljnijim uslovima i obratno

Odreivanje stepena pogodnosti uslova sredine za razvoj drvea, ustanovljene su oznake

bonitet sredine dobrota sastojine

Definicija boniteta sredine:Sveukupnost uslova sredine u kojima se jedna uma nalazi

Bonitet sredine pokazuje - stepen produktivnosti ume u odreenim uslovima sredine

- kvantitativnu sliku uslova sredine

Bonitet sredine se nepravilno mea sa bonitetom zemljita

Bonitet zemljita je ui pojam

Odreivanje pripadnosti sastojine odreenom bonitetu bonitiranje

Bonitiranje sastojine vri se pomou:

specijalnih bonitetnih tablica

prinosno-prihodnih tablica

bonitetnog grafikona

staninog indeksa

Bonteti se obeleavaju rimskim brojevima IV I bonitetni razred najbolji uslovi, V bonitet -

najnepovoljniji uslovi

Za preciznije definisanje uvedeni su meuboniteti: I/II, II/III, III/IV, IV/V

Sa njima postoji devet bonitetnih razreda

Bonitiranjepomou bonitetnih ili prinosnih tablica

Bonitiranje metodom indeksiranja stanita

Stanini indeks (site index) - predstavlja visinu sastojine u odreenoj starosti

Oznaavaju se sa SI 40, SI 50, SI 100

Obino se koriste visine u starosti 40 godina (Norveka i vedska), 50 godina (vajcarska) ili 100 godina (SAD, Australija).

To znai da jeSI 100 = 32 stanite na kome odreena vrsta drvea u 100. godini starosti dostie gornju visinu 32 m, tj. srednja visina najkrupnijih stabala u sastojini ima prosenu visinu 32 m. Kod nas ovaj metod bonitiranja stanita nije ire prihvaen

DOBROTA (kvalitet) SASTOJINE

Bonitet sredine pokazuje kvantitativnu sliku sastojine

Neophodno je znati kvalitet sastojineU jednakin bonitetima moe da bude razliita

Za izraavanje kvalitativne razlike izmeu sastojine istog boniteta uvedena je klasifikacija sastojina po stepenu dobrote

Dobrota je merilo kvalitativne vrednosti sastojine

Odreivanje dobrote sastojine vri se prema skali od pet razreda

Visine

stabala

Zdravstvenogstanja

Ravnomernostidebljinskog

prirasta

oblika deblana vertikalnom i

poprenompreseku

Punodrvnostidebla

Razvijenostikrune

Dobrotasastojine

odreuje sena osnovu:

Obeleavaju se arapskim ciframa 1 5 Prvom razredu dobrote pripadaju najbolje sastojine

- stabla su zdrava, prava, bez oteenja, ista od grana, pravilno razvijene krune...

Petom razredu dobrote pripadaju gole povrine (poarita, stare seine, goleti, panjaci)

Tu spadaju i sastojine koje su vrlo mnogo oteene poarom, vetrom, snegom ili insektima

etvrti razred dobrote ima sve suprotne osobine od sastojina prvog razreda dobrote

Drugi i trei imaju prelazne osobine

OBLICI DEGRADIRANIH UMA

OBLICI

DEGRADIRANIH UMA

Tri osnovna uzgojna oblika (gazdinske forme) sastojine:

visoka uma (uma generativnog) - semenog porekla semenjaa

niska uma (vegetativnog porekla) - izdanaka uma panjaa

srednja uma (stabla i generativnog i vegetativnog porekla na istoj povrini)

Prema stepenu ouvanosti ume navedenih uzgojnih oblika

mogu biti:

OUVANE UMEOUVANE UME

DEGRADIRANEDEGRADIRANEUMEUME

Ouvane ume su :

ume za redovno (normalno) gazdovanje:

pravilne strukture, obraslosti, sastava

glavni sastavni elementi su razne vrste drvea

pod normalnim ivotnim uslovima, formiraju stabla sa jasno izraenim deblom i slabije ili jae razvijenom kronjom

Degradirane ili devastirane ume : naizgled jednoline umske "tvorevine", koje po svojoj

fizionomiji na prvi pogled imaju dosta slinosti sa mladim niskim umama

uglavnom su sekundarne tvorevine, vegetativnog porekla, nastale posle see nekadanjih visokih uma, u kojima izdanci i izbojci nisu pravilno formirani i razvijeni

mogu postojati i kao primarne tvorevine, u kojima je normalan razvoj umskog drvea posledica nepovoljnih ekolokih uslova, npr. na kru, na strmim padinama sa vrlo plitkim slojem zemljita, na gornjoj granici umske vegetacije i sl.

Odreeni degradacioni oblici

jae progaljene ume nastale iz normalno razvijenih prirodnih uma

izdanake ume (panjae) ikare ibljaci makije garizi vritine papratita goleti kamenjari

Podela degradiranih umaprema stanju i stepenu degradacije

Degradirane ume

Devastirane ume

Podela degradiranih uma prema biljno-sociolokom statusu, sastavu i smei

sa nedovoljnim ueem glavne (glavnih) vrsta, iako su meovite ume ekonomski vrednih vrsta drvea

sa drastino izmenjenim sastavom i smeom u kojima preovladjuju malo vredne vrste

sa enormno poremeenom sastojinskom strukturomizraeni stepen regresivne sukcesije izraeno

floristiko osiromaenje

pogorano zdravstveno stanje sastojine

Izdanake ume - panjae

vegetativnim putem obnovljene - iz panjeva i iz ila

uobiajen naziv niska uma

zimzelene panjae se nazivaju makije

Klasifikacija niskih uma

A. Mlade niske ume jo su u prvom stadijumu svog razvoja, s obzirom da su grmolikog izgleda, podseaju na ikare

B. Odrasle niske ume odrasla, lepo formirana i normalno razvijena sastojina

vegetativnog porekla ima karakter tipine ume, (izdanci i izbojci su ve

formirani u obliku stabala, sa ve izraenim deblom i kronjom)

predstavljaju tipian oblik ume

Pri ocenjivanju i kategorisanju (niska uma ili ikara)

Kao kriterijum se ne koristi - visinski rast stabala u sastojini

- ve njen kvalitet

Izmeu kvalitetne niske ume i tipine ikare postoje prelazni oblici

Devastirane sastojine ekstremno degradirane ume

uticaja abiotikih faktora (vetrolom, snegolom, ledolom, izvale i dr.)

poara, kalamiteta insekata i sl.

neodgovarajueg gazdovanja umama

- neplanskim ili nekontrolisanim seama

- kresanjem lisnika

Najee su posledica :

Nastale lisniarenjem u umamakresanjem grana, prevravanjem starijih ili seommladjih stabala, za dobijanje - korienje lista u suvomstanju (lisnik), za prehranu stoke u zimskom periodu, ukrajevima sa ekstenzivnim stoarstvom

Za njihovo postojanje u prolosti nalaeno je ekonomsko istruno opravdanje i propisivane su posebne meregazdovanja

Ranije u vie od 80% hrastovih uma vreno jelisniarenje

Lisnike ume

ikare

u praksi se podrazumeva tipino niska umska vegetacija

bez obzira na sastav ume, stepen degradacije, fizionomiju, oblik i rast

to pokazuje da esto nije sasvim jasnota se tano podrazumeva pod tim pojmom

Posledice kompleksnog zajednikog naziva ikara su:

nepreciznosti u definisanju na terenu tekoe u razlikovanju ikara i mladih

niskih uma

razlika u statistikim podacima razlika u uzgojnom tretmanu i dr

Zbog toga je neophodno razgraniiti

1. ta je ikara i koje su njene osnovne karakteristike?

2. Kakvi oblici ikara postoje?

3. Kada jedan oblik ikare prestaje da bude ikara, i obrnuto, kada niska uma dobija karakter ikare ?

Pojam ikara je prvi put u nau umarsku termonilogiju uveden kao prevod nemakog izraza "buschwald" (bunolika uma)

Moe se usvojiti opta definicija ikare: "ikara je degradirana panjaa koja se ne moe smatrati privrednom umskom sastojinom jer je drvee zastareno, izoblieno u polustabla i grmolike oblike, esto sa gnezdastim rasporedom stabala gde drvee ini vie od polovine stabala"

Oblici (klasifikacija) ikara

1. uma-ikara:

a) zaikarena uma s vie od oko 50% dobro oblikovanih i kvalitetnih stabala

b) umolika ikara s manje od oko 50% dobro oblikovanih stabala

2. ikara s vie od oko 50% drvea:

3. ikara-ibljak s manje od oko 50% drvea, prelazna formacija ka ibljaku

ibljaci

degradacioni oblik umske vegetacije ine ih razne vrste grmlja (bunja) ibolikog oblika

(leska i dr.) za ibljake se esto u argonu kae da su to "ume do

pojasa", odnosno da predstavljaju "zelenilo krevitih terena

drvee je istisnuto od vitalnijih i otpornijih vrsta grmlja i iblja (bioloki uticaj)- ibljaci sekundarnog karaktera

ili je posledica (odraz) nepovoljnih uslova stanita za razvoj drvea (ekoloki uticaj)

-primarni - prirodni ibljaci

Najznjaajniji i najzastupljeniji ibljaci

ibljaci jorgovana i divlje praskve, sveza (Pruno tenellae -Syringion)

ibljaci jorgovana na krenjacima (Syringetum vulgaris) - zajednica jorgovana i raeljke (Syringo-Prunetum mahalebi),

u klisurama na 200-300 m, i dr. ibljaci ruja (Rhus sp.) i dr. ibljaci trnjine i gloga (Pruno spinosae-Crataegetum) ibljaci jorgovana na serpentinitu (Syringo - vulgaris

serpentinicum) u Ibarskoj klisuri, na 450-750 m n.v. ibljak jorgovana na silikatnoj podlozi (Syringetum vulgaris

silicicolum) u istonoj i jugoistonoj Srbiji

Najznjaajniji i najzastupljeniji ibljaci

U brdsko-planinskom podruju javljaju se:

1. ibljaci leske (Corylus avellana)

2. ibljaci gloga (Crataegus sp. )

3. ibljaci kleke (Juniperus communis)

KRITERIJUMIZA ODREIVANJE

STEPENA DEGRADIRANOSTI UMA

Posledice neutvrenih kriterijuma

Neodgovarajue definisanje degradiranih uma po stepenu degradiranosti

Primena esto subjektivnih okularnih ocena Primena radikalnih mera rekonstrukcije

(istih sea i supstitucija vrsta)

ak i ako je bilo ekonomski racionalnije i bioloki opravdanije primeniti konverziju uzgojnog oblika

Kategorije parametara

Svaka od navedenih grupa ralanjena je detaljnije na vie konkretnih pokazatelja

Parametri

Sastojinskekarakteristike

Karakteristikestanita

Cilj gazdovanja i ekon.-finan. pok.

1. Sastojinske karakteristike Grupa najvanijih kriterijuma (parametara)

1. Poreklo sastojine

2. Sastav i smea

3.Zastupljenost glavne vrste

4. Razvojna faza sastojine

5. Kvalitet sastojine

6. Zdravstveno stanje sastojine

7. Sastojinskastruktura

Parametri

Klasifikacija sastoj. prema zastupljenosti stab. semenog porekla

Tip degradiranosti

I II III IV

Broj stabala po ha (%)

> 50 30-50 10-30

U ouvanim se moe gazdovati kao sa sastojinamasemenog porekla

Ako nema dovoljno kvalitetnih stabala semenog porekla a ima dovoljno kvalitetnih stabala izdanakog porekla,

- kao cilj gazdovanja je prevoenje sastojine u vii uzgojni oblik (konverzija)

U sastojinama loeg kvaliteta - potpuno degradirane - restitucija ili supstitucija

Poreklo sastojine

Sastav sastojine i smea

U meovitoj degradiranoj sastojini neophodno je utvrditi :

- da li ima i koliko stabala ekonomski vredne (glavne) vrste drvea

- na njoj e se zasnivati meliorativni zahvati

Stepen degradiranosti sastojine u zavisnosti od zastupljenostistabala glavne vrste

Tipdegradiranosti

I II III IV

Broj stabala po ha (%)

> 80 60-80 50-60 < 50

Stepen degradiranosti

kvalitetne - ouvane

malo degradirane

umereno degradirane

veoma degradirane

- da li ima i koliko stabala ekonomski vredne (glavne) vrste drvea?

Kvalitet sastojine

Jedan od osnovnih - najznaajnijih parametara

Zastupljenost stabala odredjenih morfolokih,biolokih i tehnikih krakteristika

Kvalitet stabala utvrdjuje se na osnovu

- kvaliteta debla

- kvaliteta krune

Kriretijumi za odreivanje

kvaliteta sastojine

Kvalitet debla Kvalitet krune

Pravost

rasta

Usukanost

debla

RaljavostMehanika

oteenja

Zdravstveno

stanje debla

istoa

od grana

Duina

krune

irina

krune

Oblik

krune

Mehanika oteenja

ili oboljenja

Debljina

grana

Kombinacijom navedenih parametara dobija se- prosena ocena fenotipskog izgleda i kvaliteta

stabla, - za praktinu upotrebu koristi tri grupe kvaliteta

debla

1. Dobro deblo (kvalitetno) - ima sve navedene pozitivne feniotipske karakteristike

2. Loe deblo - ima suprotne (negativne) fenotipske karakteristike

3. Srednje dobro - ima srednje karakteristike

Kvalitet debla

Ocenjivanje kvaliteta krune

Debljina

grana

Mehanika

oteenja ili

oboljenja

Oblik

krune

irina

krune

Duina

krune

Kvalitet

krune

Prirodni oblik krune

Klasifikacija krune po kvalitetu - svrstavaju u etiri grupe:

1. Dobre (kvalitetne) krune

2. Loe krune

3. Srednje dobre krune

4. Stabla bez krune

Odredjivanje kvaliteta sastojine

Na osnovu kvaliteta debla i krune Mogu podeliti u sledee grupe:

1. Dobre sastojine imaju vie od 2/3 stabala navedenih pozitivnih fenotipskih arakteristika

2. Srednje kvalitetne imaju izmedju 1/3 i 2/3 kvalitetnih stabala

3. Loe sastojine imaju manje od 1/3 kvalitetnih stabala

4. Veoma loe sastojine kvalitetnih stabala je manje od 10%

Zdravstveno stanje sastojine Ocenjuje se kompletno zdravstveno stanje sastojine

i preovlaujui uzrok degradacije Pri tome se moe koristiti sledea klasifikacija:1. Dobro zdravstveno stanje (zdrave sastojine) -

pojedinana stabla obolela ili oteena,2. Umereno dobro - do 20% stabala oboleleo ili

oteeno,3. Loe zdravstveno stanje - 20-50% stabala obolelo ili

oteeno,4. Vrlo loe - vie od 50% stabala loeg zdravstvenog

stanja

2. Karakteristike stanita - uslovi sredine (ekoloki inioci)

Detaljna analiza stanita - zemljita i ostalih ekolokih inilaca

Pojedini ekoloki inioci uvek imaju ulogu

- "odluujueg inioca" koji ima uticaj na razvoj ume i njenu degradaciju,

- ograniavjueg faktora korienja

Abiotiki faktori kao kriterijumi

definisanje odluujueg inioca

Abiotiki faktori

Klimatski faktori Edafski faktori Orografski faktori

Erozija, dehumifikacija,

struktura i dubina zemljita

Ostali vidovi

degradacije zemljita

Zabarivanje zemljita Promena pH

vrednosti zemljita

Osiromaenje i slabljenje

produktivnosti zemljitaKontaminacija zemljita

Stepen degradacije (oteenja) zemljita pojedinim oblicima erozije odredjuje se:

- prema vidljivim oteenjima koja obuhvataju

- fiziki gubitak (odnoenje) zemljita

-ili njihovo pokrivanje neplodnim materijalom

Erozioni procesi

Stepen degradacije zemljita (4):1. Laka degradacija

- umska prostirka je na veem delu povrine odneta (nalazi se samo na 10-30% povrine) a dubina gornjeg horizonta je smanjena do 30%

melioracija se moe izvriti prilagoenim sistemom redovnog gazdovanja umama

2. Umerena degradacija

- umska prostirka se nalazi na manje od 10% povrine, monost proizvodnih horizontata smanjena je 10-30%

U cilju melioracije neophodni su intenzivni antierozioni radovi

Stepen degradacije zemljita:

3. Jaka degradacija- umske prostirke nema, do 80% zemljita je odneto pa

je matini supstrat esto na povrini Neophodni su obimni bioloko-tehniki radovi za

obnovu osnovnih proizvodnih funkcija zemljita4. Ekstremna degradacija- zemljita nema ili se javlja mestimino, prisutne su

duboke brojne jaruge, osuline, sipari, klizita i dr. i osnovne bioloke funkcije zemljita su unitene.

Obnova ovakvih zemljita je praktino nemogua i, po pravilu, iskljuuju se iz bilo kakve planske proizvodnje.

Povrinska rasprostranjenost degradacije

1. Mala - zahvata do 5% povrine

2. Srednja - zahvata 5 - 10% povrine

3. Velika - zahvata 10 - 25% povrine

4. Vrlo velika - zastupljena je na 25 - 50% povrine

5. Dominantna - zahvata preko 50% povrine

3. Cilj gazdovanja

ekonomsko-finansijske karakteristike

Konkretno, za svaku sastojinu treba utvrditi (proceniti):

- ostvaren (moe se ostvariti)

- delimino ostvaren (delimino se moe ostvariti)

- nije ostvaren (ne moe se ostvariti)

STAROST SASTOJINE

Starost sastojine spada u najznaajnijeelemente sastojine

Prema starosti se:

vri prikaz stanja umskog fonda

vri podela umskih masiva na manje jedinice

definiu i izvode odgovarajue uzgojne mere

Starost sastojine se ne odreuje kao kod ljudi i ivotinja npr. 21, 56 ili 99 godina

Jednodobne - sastojine priblino jednake starosti

Nastanak jednodobnih sastojina posle:

oplodnih sea sa kratkim periodom podmlaivanja

istih sea

posle poara

Sastojine se po starostidele u tri osnovne grupe:

jednodobne raznodobne prebirne

Jednodobna sastojina:

razlika izmeu najmlaih i najstarijih stabala do 20 godina u zavisnosti od:

vrste drvea

porekla stabla

Razlika u starosti do 20 godina - sastojine etinara i tvrdih liara semenog porekla

Razlika u starosti do 10 godina - sastojine mekih liara i sastojina vegetativnog porekla

Raznodobne sastojine sastavljene su od stabala razliite starosti

Razlika u starosti mora da bude vea od 10, odnosno 20 godina

Postoji vie starosnih grupa stabala

Prebirne sastojine - stabala su najraznovrsnije starosti od najmlaih - jednogodinjih do najstarijih, ija je starost jednaka broju godina zrelih za seu

Jednodobne sastojine tokom ivota prolaze kroz razliite periode razvoja

Svaki od tih perioda odlikuje se karakteristinim pojavama

moraju da se izdvajaju

u posebne

uzgojne jedinice

podmladak

mladik

srednje doba

dozrevanje

zrelost

prezrelost

Razvojne faze

Bioloke karakteristike stabala u odreenim razvojnim fazama

Period podmlatka - od vremena nicanja semena do obrazovanja sklopa u sastojini

prilagoavanje uslovima sredine

rast i razvoj mladih biljaka

borba za ivotni prostor

Period mladika karakterie intenzivno raenje stabla u visinu

poinje diferenciranje po visini

poetak izumiranja stabala u sastojini

Srednje doba starosti sastojine

kulminacija visinskog prirasta

broj stabala u sastojini se smanjuje

diferenciranje stabala po visini

ienje stabala od donjih grana

Period dozrevanja

prirast u visinu stabala naglo opada

kulminacija debljinskog prirasta

poinje plodonoenje

Period zrelosti

stabla obilno plodonose

kulminacija zapreminskog prirasta

dostigla su tehniku zrelost

trajno prekidanje sklopa

Period prezrelosti

stabla skoro vie ne prirauju

pogoravanje anatomskih svojstava drveta

zadravanje stabala u sastojini je nepoeljno

Ovakva klasifikacija je opravdana sa biolokog gledita - IEK

Zasnovana je na osnovnim ivotnim pojavama stabala

Sa gazdinskog gledita primena u praksi je oteana

Ovi izrazi su nedovoljno precizni subjektivnost

Upotrebljava se podela na klase starosti

Klase starosti obeleavaju se rimskim brojevima

Za etinarske vrste i tvrde liare semenog porekla klasa starosti stabla iznosi 20 godina:I klasa starosti l-20 god.

II klasa 21-40 god.

III klasa 41-60 god. itd

Za sastojine vegetativnog porekla i sastojine mekih liara klasa starosti iznosi 10 godina: I klasa starosti l-10 god.

II klasa 11-20 god.

III klasa 21-30 god. itd

ZEK

mladik

gutik

letvenjak

odrasla sastojina

zrela sastojina

IEK

podmladak

mladik

srednjedobna sastojina

dozrevajua sastojina

zrela sastojina

IZBOR METODA MELIORACIJE

Zatitneume

Sastojine zamelioraciju

Podela degradiranih sastojina

U sastojine za melioraciju svrstane su svedegradirane ili devastirane ume, bez obzira naporeklo, sastav i starost, u kojima se, uzprimenu odgovarajuih uzgojnih mera,sadanje nepovoljno stanje moe popraviti i sanjima ubudue moe gazdovati na ekonomskojosnovi.

U zatitne ume svrstane su sve sastojine ije sesadanje loe stanje ne moe bitnije popraviti i nemamogunosti i ekonomskim interesa za gazdovanjem

Sastojine za melioraciju

Mlade sastojine Starije sastojine

podmladak,

mladik,

srednje doba

dozrevajue,

zrele

Sastojine za melioraciju:

I. Mlade sastojine

- primenjuju odgovarajue mere nege (osvetljavanje, ienje, prorede)

II. Starije sastojine

- moe se ve zapoeti ili se izvodi obnavljanje uma

Primenom navedenih kriterijuma kvaliteta i strukture, sastojine su dalje ralanjene

Sastojine

1.

Za konverziju

2.

Za potpunu

rekonstrukciju

3.

Za deliminu

rekonstrukciju

1. Sastojine za konverziju Kvalitetne izdanake sastojine na dobrom - ouvanom

stanitu

Opredeljujui kriterijum je dovoljan broj kvalitetnih stabala - "stabala budunosti"

Obavezno pripadaju I i II biolokom razredu stabala

Treba da su ravnomerno rasporeena po povrini

- za bukove ume min. broj stabala je 150-200 po ha

- za hrastove ume min. 100-150 po ha

2. Sastojine za potpunu rekonstrukciju

2.a. Rekonstitucija (restitucija)- primenjuje se ako su stanini uslovi povoljni i

odgovaraju autohtonim vrstama

2.b. Supstitucija- ako je stanite degradirano vri se zamena postojeih

vrsta drvea, odnosno unosi se vrsta kojoj takvo stanite odgovara

3. Sastojine za deliminu rekonstrukciju

Nije ujednaeno degradirano stanite i sastojina na itavoj povrini

Isti postupak rekonstrukcije se vri samo na jednom delu sastojine

Kombinuje se konverzija, restitucija i supstitucija u zavisnosti od konkretnih uslova

Grupimini metod melioracije

Svaka povrina se posebno tretira

Hvala na panji