cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

PO

LJO

PRIV

RED

A br

. 43

Stra

na 5

4

54 Poljoprivreda magazin februar-mart 2008.

GDE SE NALAZE NAJBOLJE KRAVE MLEKULJE?

Prof. dr. Milan Tošić Poljoprivredni fakultet Beograd - Zemun

Iz godine u godinu vrše se, između ostalog, i izbor naj­boljih krava – mlekulja, i to po državama! U tom pogledu, država Izrael je van konkurencije već više godina ­ na čelu svetske liste!

Naime, prosečna krava u Izraelu daje godišnje oko 11.140 litara mleka. Ili, računajući svaki dan u godini, svaka krava daje svaki dan u proseku preko 30 litara mleka! To je tako velika količina da je još uvek teško naći neku drugu zemlju – konkurenta. Radi poređenja evo i našeg podatka: u Srbiji sva­ka evidentirana krava daje dnevno manje od 12 litara mleka!

Sledeća država na listi je Kanada sa skoro 9.500 litara/krava/godina (ili skoro 26 litara/krava/dan). Treće mesto drže SAD sa oko 8.900 litara godišnje, odnosno nešto preko 24 litra svakog dana u godini.

Evo kako izgleda redosled država, koje su veći proizvođači i koje imaju sigurnije podatke:

U pregledu ovih država Rusija je veoma sigurna – na poslednjem mestu! U Rusiji približno 3,5 krava jedva da dostigne onu količinu mleka koju u Izraelu daje samo jedna krava!!

Poznato je da je Izrael na neki način prisiljen da drži samo najkvalitetnije krave, i to pre svega mlečnog tipa. U Izraelu su veoma ograničene količine kabaste stočne hrane, koja je osno­va u govedarstvu. U Izraelu su u najvećoj meri ispunjene sve tri osnovne grupe najvažnijih uslova gajenja kvalitetnih krava: a) najveći genetski potencijal; b) najbolje ukomponovana stoč­na hrana; c) slobodno držanje u vrlo zdravim uslovima.

država lit/krava/god lit/krava/dan redosled %Izrael 11.140 30,5 100Kanada 9.460 25,9 84,5SAD 8.880 24,1 79,7Danska 8.110 22,2 72,8Švedska 8.060 22,0 72,3Finska 7.730 21,2 69,4Holandija 7.570 20,7 68,0Japan 7.110 19,5 63,8Vel. Britanija 6.870 18,8 61,7

Nemačka 6.760 18,5 60,7Portugalija 6.450 17,7 57,9Poljska 4.320 11,8 38,8Rusija 3.120 8,5 28,0

cyan magenta yellow

black POLJO

PRIVR

EDA br. 43 Strana 55

februar-mart 2008. magazin Poljoprivreda 55

Kanada je poznata po najboljoj selekciji upravo krava mleč­nog tipa ­ holštaj­frizijske rase. I druge dve grupe uslova se tamo ispunjavaju u najvećoj meri.

SAD već godinama takođe usmeravaju držanje goveda na mlečne rase. Visoku mlečnost postižu na veoma velikom broju mlečnih krava i to treba poštovati (što je drugačije u odnosu na Kanadu, a pogotovo u odnosu na Izrael)!

U Evropi su na vrhu tri skandinavske zemlje ­ Danska, Švedska, Finska. U tim državama krave daju oko 21 – 22 litra mleka/dan. Njima je u „pratnji” Holandija, takođe kao zemlja severnijeg dela Evrope. Za njima ne zaostaje mnogo ni Japan.

Dve naredne zemlje (Vel. Britanija, Nemačka) imaju „prat­nju” ­ Portugaliju kao izrazito južno­evropsku državu.

Obe države ­ predstavnice istočnog dela Evrope znatno zaostaju za navedenim. Krave u Poljskoj daju manje od 40% mleka, nego u Izraelu. U tom pogledu su najslabije krave u Rusiji: tamo krave daju manje od 30% u odnosu na krave Izraela!

Ne treba zaboraviti još jednu stvar kod zemalja sa naj­mlečnijim kravama. Tamo je zdravstveno stanje krava skoro besprekorno! Uz hranu najvećeg kvaliteta i najbolje uslove smeštaja moguće je iz krava „isterivati” svaki dan u proseku najmanje 20, pa sve do 30 ili više litara mleka u svakom danu u toku godine.

Šta se očekuje u budućim godinama?

Dalje „isterivanje” većih količina mleka iz krava više nije neki važniji cilj, jer sa 10 – 12 hiljada litara po kravi godiš­nje zadovoljavaju se svi postavljeni ciljevi. Istraživanja će se sve više usmeravati da se ove najveće količine stabilizuju, uz obezbeđivanje sigurnijeg zdravstvenog stanja krava.

Veći cilj će biti da se podiže nivo proizvodnje mleka i u onim državama, koje sada postižu skromne ili čak vrlo male mlečnosti, kao što je na primer u Poljska da bi se došlo na nivo od 5.000 ili čak 6.000 litara/krava/godina. U slučaju Rusije to je još veći cilj. Treba prvo doći do mlečnosti od 4.000, pa tek onda praviti planove za dalji „skok” ka 5.000, a posle toga (i to što brže!) i do 6000 litara mleka krava/dan!

U razmišljanjima ili prognozama za budućnost nameću se dve važne postavke:

­ krave daju, pored mleka, još jedan veoma važan proizvod. To su telad, i to pre svega za tov odnosno proizvodnju mesa; u tom pogledu su mnogo pogodnije one rase, koje istovremeno daju onu telad, koja su bolja za tu proizvodnju ­ rase iz grupe dvojnih (ili kombinovanih) sposobnosti;

­ rase krava sa velikim usmerenjem ka mlečnosti su mno­go osetljivije, i to ne samo na uslove smeštaja, držanja, ishrane i nege, već u pogledu održavanja zdravlja.

Već samo na osnovu iznetog nije teško dati bar dva zaključka:1. Rase dvojnih (kombinovanih) sposobnosti će i u buduć­

nosti imati širi značaj, pa treba očekivati da one budu još više zastupljene u najvećem broju država sveta;

2. Veća stabilnost rasa dvojnih sposobnosti i njihova veća prilagodljivost će takođe uticati na njihovu još veću zastupljenost.

Perspektiva u Srbiji?

Postojeći rasni sastav krava u Srbiji je vrlo jasan: sa 2/3 ili čak ¾ preovladava rasa dvojnih (kombinovanih) sposobnosti. To je domaće šareno goveče u tipu simentalca. Ta rasa će i dalje biti najtraženija i svakako najviše zastupljena. U brdsko­planinskim područjima ovoj rasi se može samo „pridružiti’’ rasa mrko goveče, takođe sličnih sposobnosti. U tim područ­jima će izrazito mlečne rase biti samo sporadične, uz neke od većih mlekara! Uostalom, ne treba konačno zaboraviti još jednu važnu činjenicu: rase dvojnih (kombinovanih) sposob­nosti već daju velike prinose mleka od prosečnih 6 ­ 7 pa čak i 8 hiljada litara/krava/godina! Osnovni razlozi za opstanak i eventualno dalje širenje rasa dvojnih (kombinovanih) spo­sobnosti su vrlo jasni: skromniji zahtevi u pogledu smeštaja, ishrane i nege, kao prvo, ali i vrlo dobar tov za sve veću potra­žnju junećeg­goveđeg mesa!

Izrazito mlečne rase će svakako nalaziti svoje mesto u ravničarskim uslovima naše zemlje. U tom pogledu takođe se izdvajaju bar dva uslova: pogodniji uslovi za ishranu i držanje, kao i veće pogodnosti za formiranje većih (specijalizovanih) farmi!

Ne treba zaboraviti još jednu varijantu držanja krava. To je sistem „krava ­ tele’’, u kome se krave drže samo radi odgoja teleta, bez muže (proizvodnje mleka). Takav sistem je mnogo jednostavniji, uz mnogo manje ulaganje rada. Jer, u ovom slu­čaju nema svakodnevne brige i angažovanja oko muže i mle­ka! Sva količina mleka služi da telad sisaju što duže, pa se brže razvijaju i brzo stasaju za tov. Za to služe izrazite mesne rase goveda (ili pak rase dvojnih sposobnosti). Sistem „krava –tele’’ će svakako imati veću primenu u višim krajevima, sa slobodnim držanjem krava, najvećim delom godine na ispaši!

Konačno, treba bar spomenuti još jednu šansu planinskog područja. To je odgoj priplodnih grla. On može da počne već sa odgojem ženske teladi, pa da završava neposredno pred prvo teljenje. On bi po tome mogao da traje najmanje 20 mese­ci! Sa držanjem na velikim prostorima pašnjaka, sa stalnim kretanjem i držanjem u otvorenim stajama formirale bi se veo­ma zdrave konstitucije. Time bi se obezbedio najvažniji uslov za dugovečnost krava – za dobijanje najmanje 4, a možda u proseku i 6 teladi!

■